Geografija za peti razred

Rada Sitarica • Milutin Tadi}

za 5. razred osnovne {kole

Zavod za uybenike • Beograd

GEOGR Za 5. razred osnovne {kole

UVOD U GEOGRAFIJU .............. 7

VASIONA I ZEMQA ............... 11

GEOGRAFSKA KARTA ............. 29

-4-

AFIJA KRETAWA ZEMQE ........................... 53

UNUTRA[WA GRA\A I REQEF ZEMQE ......................... 69

VAZDU[NI OMOTA^ ZEMQE ....... 94

-5-

KQU^NE RE^I • geografija • geografski omota~ • fizi~ka geografija

UVOD U GE­O ­G RA­F I­J U Ge­o­gra­fi­ja je jed­na od naj­sta­ri­jih na­u­ka.

Ime joj je dao gr£­ki na­u£­nik Era­to­sten u III ve­ku pre na­{e ere, a zna­£i opis ze­mqe (ze­ mqo­pis). Ge­o­gra­fi pro¡lih vre­me­na za­i­ sta su se du­go ba­vi­li sa­mo opi­si­va­wem. Ot­ kri­li su i opi­sa­li ce­lu po­vr¡inu Ze­mqe (sl. 1). Da­nas, ka­da je ona do­bro po­zna­ta i opi­sa­na, ge­o­gra­fi tra­`e od­go­vo­re na sa­svim no­va pi­ta­wa.

GE­O­GRA­FI­JA PRO­U­^A­VA PO­JA­VE U GE­O­GRAF­SKOM OMO­TA­^U Na¡ `i­vot se od­vi­ja na po­vr¡ini Ze­mqe, od­no­sno na po­vr¡ini we­nog ste­no­vi­tog omo­ ta­£a ko­ji se na­zi­va li­tos­fe­ra. Ve¢i deo Ze­mqi­ne po­vr¡ine pre­kri­ven je vo­dom ‡ oke­a­ni, mo­ra, je­ze­ra. Oni za­jed­no £i­ne vo­de­ ni omo­ta£ Ze­mqe ili hi­dros­fe­ru. Ze­mqi­ nu po­vr¡inu pot­pu­no oba­vi­ja va­zdu¡ni omo­ ta£ ko­ji se na­zi­va at­mos­fe­ra. Sva tri omo­ta­£a na­sta­wu­ju `i­va bi¢a i svo­jim pri­ su­stvom od­reÚuju bi­os­fe­ru. Bi­os­fe­ra ukqu­ £u­je u se­be i £o­ve­ka, sa we­go­vom de­lat­no¡¢u.

Ni­je­dan od £e­ti­ri na­bro­ja­na Ze­mqi­na omo­ ta­£a ne po­sto­ji sam za se­be jer je wi­ho­va ma­

te­ri­ja, ko­ja se na­la­zi u £vr­stom, te£­nom i ga­so­vi­tom sta­wu, u stal­nom kre­ta­wu. Svi su meÚusob­no po­ve­za­ni i za­jed­no £i­ne naj­ slo­`e­ni­ji Ze­mqin omo­ta£ – ge­o­graf­ski omo­ta£. Ge­o­gra­fi­ja se upra­vo ba­vi pro­u­£a­ va­wem zbi­va­wa u ge­o­graf­skom omo­ta­£u.

GE­O­GRA­FI­JA PRO­U­^A­VA I PRI­RO­DU I DRU­[TVO Planetu Zemqu prou~ava vi{e nauka.

MeÚu tim na­u­ka­ma ge­o­gra­fi­ja se iz­dva­ja po dve svo­je bit­ne od­li­ke. Pr­va je da ge­o­gra­ fi­ja ne pro­u­£a­va ce­lu pla­ne­tu Ze­mqu, ne­go sa­mo wen ge­o­graf­ski omo­ta£. Dru­ga od­li­ka je da ge­o­gra­fi­ja je­di­na isto­vre­me­no pro­u­£a­ va i pri­ro­du i dru¡tvo, od­no­sno wi­ho­ve uza­ jam­ne ve­ze. Za­to ge­o­gra­fi­ja isto­vre­me­no spa­da i u pri­rod­ne i u dru¡tve­ne na­u­ke.

Ge­o­graf­ski omo­ta£ je vr­lo slo­`en. Da bi ga pro­u­£i­li, ge­o­gra­fi su u£i­ni­li sle­de¢u po­de­lu.

Fi­zi£­ka ge­o­gra­fi­ja ba­vi se pro­u­£a­va­ wem fi­zi£­kih svojsta­va ge­o­graf­skog omo­ta­ £a. Ona pred­sta­vqa skup ge­o­graf­skih gra­ na, od ko­jih sva­k a pro­u ­£ a­v a jedan od sastavnih delova ge­o­graf­skog omo­ta­£a (re­

1

Kristofor Kolumbo

Vasko da Gama

Amerigo Vespu~i

Fernando Magelan

Oni su ot­kri­va­li nove ze­mqe: Ko­lum­bo (1492. ot­krio Ame­ri­ku), Vas­ko da Ga­ma (1497. ot­krio mor­ski put za In­di­ju), Ame­ri­go Ve­spu­~i (1501. usta­no­vio da je Ame­ri­ka no­vi kon­ti­nent), Ma­ge­ lan (1519‡1522. pred­vo­dio eks­pe­di­ci­ju ko­ja je pr­va oplo­vi­la svet)

-7-

qef, kli­mu, vo­de, `i­vi svet, tlo). Re­qef pro­u­£a­va ge­o­mor­fo­lo­gi­ja, kli­mu ‡ kli­ma­ to­lo­gi­ja, vo­de ‡ hi­dro­lo­gi­ja, raspro­stra­ we­nost `i­vog sve­ta ‡ bi­o­ge­o­gra­fi­ja, tlo ‡ pe­do­lo­gi­ja itd. U ovom raz­re­du iz­u­£a­va se fi­zi£­ka ge­o­gra­fi­ja (sl. 2).

Dru¡tve­na ge­o­gra­fi­ja, uop¡te­no go­vo­ re¢i, ba­vi se pro­u­£a­va­wem raz­me¡ta­ja qu­ di na Ze­mqi, wi­ho­vim de­latno­sti­ma i u£in­ ci­ma tog de­lo­va­wa. I ona je, kao i fi­zi£­ka ge­o­gra­fi­ja, skup ge­o­graf­skih di­sci­pli­na ko­je po­je­di­na£­no pro­u­£a­va­ju sta­nov­ni¡tvo (ge­o­gra­fi­ja sta­nov­ni¡tva), na­se­qa (ge­o­gra­ fi­ja na­se­qa), in­du­stri­ju (in­du­strij­ska ge­o­ gra­fi­ja), tu­ri­zam (tu­ri­sti£­ka ge­o­gra­fi­ja) i dr.

Fi­zi£­ka i dru¡tve­na ge­o­gra­fi­ja se ob­je­ di­wu­ju pri pro­u­£a­va­wu za­seb­nih de­lo­va Ze­mqi­ne po­vr¡ine. To mo­gu bi­ti kon­ti­nen­ ti, ostr­va, dr­`a­ve i wi­ho­vi de­lo­vi ko­je se bit­no raz­li­ku­ju od su­sed­nih te­ri­to­ri­ja. Oni se jed­nim ime­nom na­zi­va­ju re­gi­je, a pro­u­£a­ va ih re­gi­o­nal­na ge­o­gra­fi­ja.

VE­ZE GE­O­GRA­FI­JE SA DRU­GIM NA­U­KA­MA Ge­o­gra­fi­ja se ve­o­ma raz­gra­na­la i us­po­ sta­vi­la ve­ze sa dru­gim pri­rod­nim i dru­{tve­ nim na­u­ka­ma. U fi­zi£­koj ge­o­gra­fi­ji ne mo­ gu se raz­u ­m e­t i zbi­v a­w a u ge­o ­g raf­s kom omo­ta­£u ako je ne­po­zna­to ¡ta se zbi­va du­ bo­ko u unu­tra¡wo­sti Ze­mqe ili u wenom kosmi~kom susedstvu. Sve po­ja­ve u ge­o­graf­ skom omo­ta­£u od­vi­ja­ju se upra­vo pod uti­caji­ ma ko­ji otu­da do­la­ze. Za­to se fi­zi£­ka ge­o­ gra­fi­ja oslawa i na dru­ge prirodne na­u­ke, u pr­vom re­du na astro­no­mi­ju, ge­o­lo­gi­ju, me­ te­o­ro­lo­gi­ju i bi­o­lo­gi­ju (sl. 3). ^ovek je po­ste­pe­no osva­jao ge­o­graf­ski omo­ta£ i svu­da osta­vio tra­go­ve svo­je pri­ sut­no­sti. Ob­ra­dio je po­qa, po­di­gao gra­do­ ve, iz­gra­dio sa­o­bra¢aj­ni­ce, pre­gra­dio re­ke i ti­me bit­no iz­me­nio pri­rod­ne predele. Na taj na­£in je ge­o­graf­ski omo­ta£ „o£o­ve­£enß.

Za­to se ge­o­gra­fi u svo­jim is­tra­`i­va­wi­ma mo­ra­ju osla­wa­ti na dru¡tve­ne na­u­ke ko­je odvo­je­no pro­u­£a­va­ju £o­ve­ka i we­go­vu de­lat­ nost, kao ¡to su eko­no­mi­ja, de­mo­gra­fi­ja, isto­ri­ja i dr.

2 Alek­san­dar Hum­bolt (1769‡1859), ne­ma£­ki ge­o­graf, osni­va~ fi­zi~­ke ge­o­gra­fi­je

3 Fizi~ka geografija je nezamisliva bez terenskih istra`ivawa. Na slici je deo opreme fizi~kog geografa.

-8-

KOM­PJU­TER­SKA PODR[KA GE­O­GRA­FI­JI

[ta geografija nije Mno­gi qu­di po­gre¡no ve­ru­ju da pro­ u­£a­va­we ge­o­gra­fi­je ni­je ni¡ta dru­go do pam¢ewe na­zi­va i po­lo­`a­ja dr­`a­va, gra­do­va i re­ka. Va­`no je da to ge­o­graf zna ali to ni­je su¡ti­na we­go­vog pro­u­ £a­va­wa. I le­kar mo­ra zna­ti na­zi­ve de­lo­va te­la; ali, da li je u to­me vred­ nost we­go­ve di­plo­me? Na­rav­no da ni­ je. Po­red po­zna­va­wa na­zi­va, on mo­ra zna­ti da da di­jag­no­zu, da pro­pi¡e lek i oba­vi uspe¡no le­£e­we.

Ili, ako zna­mo na­pa­met re£­nik, da li to isto­vre­me­no zna­£i da do­bro zna­ mo je­zik? Na­rav­no da ne zna­£i. To mo­ `e­mo tvr­di­ti tek ka­da po­ve­zu­je­mo re­ £i i wi­ma iz­ra­`a­va­mo i naj­slo­`e­ni­je mi­sli. Ta­ko je i sa ge­o­gra­fi­jom.

Ve¡ta£­ki sa­te­li­ti i upo­tre­ba kom­pju­te­ ra u dru­goj po­lo­vi­ni XX ve­ka do­ve­li su do pre­o­kre­ta u ge­o­graf­skim pro­u­£a­va­wi­ma.

Pre­ci­znim po­sma­tra­wi­ma sa ve¡ta£­kih sa­ te­li­ta i or­bi­tal­nih sta­ni­ca ob­u­hva¢ena je po­vr¡ina £i­ta­ve na¡e pla­ne­te. Ta po­sma­ tra­wa iz­vo­de se ne­pre­kid­no, ta­ko da je mo­ gu¢e pra­ti­ti sve pro­me­ne u ge­o­graf­skom omo­ ta­£u.

Na taj na­£in ge­o­gra­fi do­la­ze do ogrom­ nog bro­ja po­da­ta­ka. Po­da­ci sa­mi po se­bi ne zna­£e mno­go, oni su sa­mo „ci­gle od ko­jih tek tre­ba sa­zi­da­ti ku¢uß. Ge­o­gra­fi ih da­nas po­ mo¢u kom­pju­te­ra lak¡e £u­va­ju i ne­u­po­re­di­ vo br­`e i sve­stra­ni­je ob­raÚuju.Ta­koÚe su pre­ko kom­pju­te­ra po­ve­za­ni u svet­sku mre­`u (In­ter­net), ¡to omo­gu¢ava br­`u raz­me­nu no­ vih sa­zna­wa (sl. 4). U mo­gu¢no­sti su da vr¡e pre­ci­zna me­re­wa, stvaraju i vr­lo br­zo me­ wa­ju kar­te, da pro­ve­ra­va­ju svo­je pret­po­stav­ ke i da, ¡to je naj­va­`ni­je, pred­viÚaju raz­ voj po­ja­va u ge­o­graf­skom omo­ta­£u.

4 Pomo}u Interneta i vi sami mo`ete jednostavno i brzo do}i do potrebnih geografskih informacija.

GE­O­GRA­FI­JA I ZA­[TI­TA PRI­RO­DE ^ovek u ge­o­graf­skom omo­ta­£u na­la­zi sve za pod­mi­re­we svo­jih po­tre­ba: graÚevin­ ski ma­te­ri­jal, ru­de i dru­go. MeÚutim, we­go­ ve po­tre­be sva­kim da­nom sve vi¡e ra­stu, a pri­rod­na bo­gat­stva su ogra­ni­£e­na i is­cr­ pi­va. Rast in­du­strij­ske pro­iz­vod­we i sa­o­ bra¢aja, kao i raz­voj ve­li­kih gra­do­va do­ve­ li su do sve ve¢eg stva­ra­wa ot­pad­nih ma­te­ ri­ja ko­je za­gaÚuju va­zduh, vo­du i tlo, {to je ugro­zi­lo `i­vi svet. Sa­zna­we da su £i­sta vo­da, ze­mqi¡te i va­zduh po­sta­li pra­va pri­rod­na bo­gat­stva uti­ca­lo je da se sa­vre­ me­na ge­o­gra­fi­ja ak­tiv­no ukqu­£i u bor­bu za za¡ti­tu pri­ro­de.

U ge­o­graf­skom omo­ta­£u sve je te­sno po­ve­ za­no; pro­me­na u jed­nom we­go­vom de­lu iza­ zi­va pro­me­nu omo­ta­£a u ce­li­ni. Za­to £o­vek mo­ra pred­vi­de­ti po­sle­di­ce sva­kog svog ko­ ra­ka (sl. 5 na str.10). A da bi to mo­gao u£i­ ni­ti bla­go­vre­me­no, mo­ra po­zna­va­ti pri­ rod­ne za­ko­ne i meÚusob­ne ve­ze £o­ve­ka sa sre­di­nom ko­ja ga okru­`u­je. Na­i­me, mo­ra po­ se­do­va­ti ge­o­graf­ska zna­wa. Ona mu po­ma­ `u da bo­qe raz­u­me i ¡ti­ti svet oko se­be.

-9-

5

6

Jo­van Cvi­ji} ‡ naj­ve­}i srp­ski ge­o­graf

^ovek je dopro i do najudaqenijih kutaka Zemqe i svuda ostavio tragove svoje prisutnosti – ~esto u negativnom smislu.

Pi­ta­wa

Jo­van Cvi­ji¢ (sl. 6) je srp­ski ge­o­graf svet­ skog gla­sa. Stu­di­rao je u Be­o­gra­du, a zatim u Be­£u gde je i dok­to­ri­rao. Po po­vrat­ku u Sr­bi­ ju pred­u­zeo je te­meq­na i op¡ir­na ge­o­grafska is­tra­`i­va­wa we­nog pro­sto­ra. Raz­vio je ¡iro­ ku na­u£­nu, na­stav­nu i dru¡tve­nu ak­tiv­nost, ta­ ko da se ve¢ po­£et­kom ovog ve­ka svr­stao meÚu najugled­ni­je evrop­ske na­u£­ni­ke.

Svo­jim `i­vo­tom i na­u£­nim ra­dom Jo­van Cvi­ ji¢ je do da­nas ostao ne­preva­ziÚen uzor srp­ skim ge­o­gra­fi­ma. We­go­vo ime no­se broj­ne ¡ko­ le i ge­o­graf­ske ustanove.

1. Ko je i ka­da ge­o­gra­fi­ji dao ime?

2. [ta zna­~i re~ ge­o­gra­fi­ja?

3. Ko­je sve omo­ta­~e ob­u­hva­ta ge­o­graf­ski omo­ta~?

4. Ko­jim na­u­ka­ma pri­pa­da ge­o­gra­fi­ja ‡ prirod­nim ili dru­{tve­nim?

5. Na ko­je je ve­li­ke ce­li­ne po­de­qe­na ge­o­gra­fija?

6. U ko­joj obla­sti se po­seb­no an­ga­`o­va­la sa­vre­mena ge­o­gra­fi­ja?

7. S ko­jim naukama je po­ve­za­na ge­o­gra­fija?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1–13) u Radnoj svesci (str. 4–7) U Geografskoj ~itanci 5 pro~itajte tekstove: „Fazi~ka geografijaß (str. 10), „Ako imate kompjuterß(str. 14–15) i „Eratosten – ,alfa’ geografijeß (str. 28).

Naj­ma­we {to bi tre­ba­lo da zna­te • Ge­o­graf­ska pro­u­~a­va­wa ogra­ni­~e­na su na po­vr­{i­nu Ze­mqe (ge­o­graf­ski omo­ta~).

• Ge­o­gra­fi­ja pro­u­~a­va i pri­ro­du i dru­{tvo, tj. ve­ze iz­me­|u wih.

• Fi­zi~­ka ge­o­gra­fi­ja pro­u­~a­va sa­mo pri­rod­ne elemente (re­qef, vo­da, kli­ma, tlo, `i­vi svet) ge­o­graf­skog omo­ta­~a.

• Ko­ri­{}e­we sa­te­li­ta i kom­pju­te­ra do­ve­lo je do pre­o­kre­ta u ge­o­graf­skim pro­u­~a­va­wi­ma.

• Sa­vre­me­na ge­o­gra­fi­ja ak­tiv­no je ukqu­~e­na u bor­bu za za­{ti­tu pri­ro­de.

- 10 -

VASIONA I ZEMQA VA­SI­O­NA : ZVEZDE, SAZVE∂\A, GALAKSIJE ....... 12 SUN­^EV SI­STEM ....................................................... 17 MALA TELA SUN^EVOG SISTEMA ...................... 22 OB­LIK I VE­LI­^I­NA ZE­MQE ............................... 24

- 11 -

KQU^NE RE^I

VA­SI­O­NA : ZVEZDE, SAZVE@\A, GALAKSIJE

• astronomija • zvezde • Sunce • Sun~ev sistem • Zemqa

Pla­ne­ta Ze­mqa je iz­lo­`e­na uti­ca­ji­ma okol­nih ne­be­skih te­la; za­ko­ni ko­ji upra­vqa­ju tim te­li­ma va­`e i za wu. Za­to je neo­p­hod­no na poË~et­ku upo­zna­ti osno­ve astro­no­mi­je, na­u­ke o ne­be­skim te­li­ma. Ali, tre­ba na­po­me­nu­ti da su ci­qe­vi astro­no­ma raz­liË~i­ti od ci­qe­va ge­ o­gra­fa. Astro­nom pro­u~Ëa­va sva ne­be­ska tela i po­ja­ve, a ge­o­graf se in­te­re­su­je sa­mo za one ko­je uti~Ëu na po­vr{¡inu Ze­mqe.

Ove zve­zde, u ovom sjaju mo­`e­te vi­de­ti pomo}u teleskopa uveËe sa­mo zi­mi.

U sep­tem­bru (ka­da se ob­raÚuje ova te­ma) one se vi­de tek pred zo­ru.

1

 - 12 -

Orijentacija pomo}u zvezde Severwa~e

4. Tako }ete sti}i do Severwa~e.

Uperite ka woj ka`iprst ispru`ene ruke.

5. Spu{tajte ruku dok ka`iprst ne dodirne horizont. Ta~ka horizonta u koju ste „spustiliß Severwa~u naziva se severna ta~ka: nasuprot woj (iza va{ih le|a) na horizontu nalazi se ju`na ta~ka, desno je isto~na, a levo zapadna.

6. Uo~ite objekat na horizontu (drvo, vrh uzvi{ewa, stenu, stub i sl.) u koji pada severna ta~ka.

1. Iza|ite na otvoren prostor, jedan i po ~as posle zalaska Sunca (sl. 4).

2. Prona|ite na ve~erwem nebu Velika kola i usmerite pa`wu na dve najsjajnije zvezde – zadwe „to~koveß u figuri kola. One se nazivaju Dube i Merak i slu`e kao pokaziva~i Severwa~e.

3. Spojte u mislima ove dve zvezde i tu du` nastavite pet puta u istom pravcu na stranu sjajnije zvezde.

Severna ta~ka

4

- 14 -

ZVE­ZDE Po ve­drim no­Ê­i­ma bez me­seËi­ne na ne­bu se od­jed­nom mo­`e vi­de­ti dve do tri hi­qa­ de zve­zda. One nam iz­gle­da­ju kao sve­tle­Êe tre­pe­ra­ve taËke ko­je kao da su priËvr­{Ê­e­ ne na ne­be­skom svo­du, na is­toj uda­qe­no­sti od nas. U stvar­no­sti, one su ogromne lopte usijanog gasa koje se nalaze na razli~itim udaqenostima od nas.

Uda­qe­nosti zve­zda ta­ko su ogrom­ne da se na­{im ze­maq­skim je­di­ni­ca­ma za du­`i­nu ko­ je postoje na Zemqi ne mo­gu pri­ka­za­ti. Za­ to su astro­no­mi uve­li pri­me­re­ni­je je­di­ni­ ce. Jed­na od wih je sve­tlo­sna go­di­na. To je put ko­ji pre|Úe sve­tlost za go­di­nu da­na, pu­ tu­ju­Ê}i 300 000 km u jed­noj se­kun­di! Na­ma naj­ bli­`a zve­zda (osim Sun­ca) uda­qe­na je od Ze­ mqe 4,3 sve­tlo­sne go­di­ne.

Sa­vre­me­na astro­no­mi­ja u sta­wu je da od­re­ di mno­ga svoj­stva zve­zda. Ot­kri­ve­no je da u wi­ho­voj unu­tra­{wo­sti vla­da­ju tem­pe­ra­tu­re i pri­ti­sci ne­shva­tqi­vi za na­{e ze­maq­sko is­ku­stvo.

Zve­zde ni­su ne­pro­men­qi­ve i veËne, kao ni sve osta­lo u pri­ro­di. I one na­sta­ju, ima­ju svoj raz­voj­ni tok i svoj kraj. Ve­Ê­i­na zve­zda ko­je vi­di­mo sliËna je Sun­cu koje je tako|e zvezda (sl. 5). Ali po­sto­je i yi­nov­ske zve­zde, mno­ go­stru­ko ve­Êe od na­{eg Sun­ca (sl. 6). One se na­zi­va­ju cr­ve­ni yi­no­vi. Wi­ho­va su­prot­nost su be­li pa­tuq­ci, ko­ji su sto­ti­nak pu­ta ma­wi od Sun­ca, ali za­to ima­ju ne­u­po­re­di­vo ve­Êu gu­ sti­nu (sl. 6). MeÚutim, tre­ba zna­ti da zve­zde ne na­sta­ju kao yi­no­vi, ni­ti kao pa­tuq­ci, veÊ da su to sa­mo fa­ze u wi­ho­vom raz­vo­ju.

5 Tri fotografije nama najbli`e zvezde – Sunca, koje svedo~e o wegovoj burnoj aktivnosti.

6

Crveni ˇin



  Sunce



Beli patuqak

Sun­ce uporeÚeno sa zve­zdom ‡ cr­ve­nim yinom (le­vo) i zve­zdom ‡ be­lim pa­tuq­kom (de­sno)

- 15 -

KQU^NE RE^I • Sunce • planete • Zemqa • Mesec

SUN­^ EV SI­S TEM

1 Oko veÊine planeta SunËevog siste

SUNCE

Uporedni prikaz planeta sa Suncem. (Odnosi veli~ina su verni, ali ne i rastojawa.)

- 17 -

Neptun

Saturen

Mars

Zemqa

Venera

Merkur 2

Uran

Na Suncu postoje oblasti ~ija je temperatura ni`a od okoline pa izgledaju tamnije. To su sun~eve pege. Wihov broj se mewa; neke imaju povr{inu ve}u od povr{ine cele Zemqe.

Jupiter

Ze­mqa pri­pa­da Sun~Ëe­vom si­ste­mu, „po­ro­ di­ci“ u ko­joj vla­da ja­san po­re­dak. Sun­ce je gla­ va te po­ro­di­ce, dr­`i je u za­jed­ni­ci i oba­sja­ va svo­jim zra­ci­ma.

Sun­ce je zve­zda. U po­reÚewu sa Ze­mqom, ono je ogrom­no (sl. 1). We­gov preËnik je ve­ Êi od Ze­mqi­nog 109 pu­ta, a ma­sa pre­ko mi­ li­on pu­ta. U po­reÚewu sa dru­gim zve­zda­ma, Sun­ce je zve­zda sred­we ve­liËi­ne.

U je­zgru Sun­ca ne­pre­kid­no se stva­ra mo­ Ê­na ener­gi­ja ko­ja se, kroz we­gov omo­taË, pre­ no­si na sve stra­ne u ko­smiËki pro­stor. Otu­ da mi ka­`e­mo da Sun­ce „si­jaß. Iako na Ze­mqu do­spe­va sa­mo ma­li deo SunËe­vog zraËe­wa, i to je do­voq­no za odr­`ava­we ce­lo­kup­nog `i­vo­ta na woj. SunËe­vo zraËe­we je osnov­ ni iz­vor to­plo­te na Ze­mqi i po­kre­taË zbi­va­wa u ge­o­graf­skom omo­taËu.

Oko Sunca, pod dejstvom wegove privla~ne sile, obilaze sva nebeska tela Sun~evog sistema – planete (sl. 2), wihovi sateliti i milioni tzv. malih tela Sun~evog sistema.

3 Zemqa

Merkur

Mars

Venera

Prikaz Sun~evog sistema: veli~ine i rastojawa planeta nisu dati u razmeru.

PLA­NE­TE Planete su masivna nebeska tela loptastog oblika koja obilaze oko neke zvezde.

Planete Sun~evog sistema obilaze oko Sunca. SunËev si­stem ukqu~uje osam pla­ne­ta.

Idu­Êi od Sun­ca, to su Mer­kur, Ve­ne­ra, Ze­ mqa, Mars, Ju­pi­ter, Sa­turn, Uran i Nep­tun (sl. 3 ). One ne si­ja­ju svo­jom sve­tlo­{Êu, ne­go od­bi­ja­ju SunËe­vu sve­tlost. Go­lim okom mo­gu se vi­de­ti Mer­kur, Ve­ne­ra, Mars, Ju­pi­ter i Sa­turn kao sve­tle taËke ko­je, za raz­li­ku od zve­zda, ne tre­pe­re. Sve one pri­vid­no opi­su­ ju slo­`e­ne pu­ta­we na no­Ê­nom ne­bu, zbog Ëe­ga su do­bi­le na­ziv pla­ne­te, {to znaËi zve­zde lu­ta­li­ce. [to se ve­liËi­ne tiËe, razlikuju se mawe planete, ti­pa Ze­mqe, i yi­nov­ske, ti­pa Ju­pi­ te­ra. U gru­pi sa Ze­mqom su Mer­kur, Ve­ne­ra

i Mars, dok sve ostale planete pripadaju Jupiterovoj grupi. U za­jed­niËka svojstva pla­ne­ ta kao {to je Ze­mqa spa­da­ju wi­ho­ve ma­le raz­ me­re i ma­la ma­sa, ve­li­ka gu­sti­na, ~vrsta po­vr­{i­na, ma­li broj sa­te­li­ta i od­su­stvo pr­ ste­no­va. Za pla­ne­te po­put Ju­pi­te­ra sve je su­ prot­no od pret­hod­nog.

Planete Zemqine grupe nalaze se bli`e Suncu i dobijaju vi{e toplote. Me|u svim planetama Zemqa se izdvaja po tome {to se nalazi ta~no na takvoj udaqenosti gde nije ni previ{e hladno ni previ{e top­ lo, pa na wenoj povr{ini mo`e postoja­ ti te~na voda – a shodno tome, i `ivot.

U Sun~evom sistemu postoje i nebeska tela koja su sli~na planetama. Astronomi su ih slikovito nazvali „planete patuqciß.

- 18 -

Uran

Jupiter

Neptun

Saturn

To su, za sada, Pluton, Ceres, Erida i jo{ dva „patuqkaß. Putawa Ceresa se nalazi izme|u putawa Marsa i Jupitera, dok su putawe Plutona i ostalih daleko izvan

Da li znate

?

• da je Sunce 750 puta te`e od svih ~lanica Sun~evog sistema spojenih u jednu „grudvuß; • da se Uran i Neptun mogu videti samo pomo}u teleskopa pa se slikovito nazivaju „teleskopske planeteß; • da su savremeni astronomi otkrili preko 400 planeta van Sun~evog sistema.

• da je Pluton do 2006. godine ubrajan u planete.

putawe Neptuna. Broj planeta patuqaka nije kona~an jer je Erida, na primer, otkrivena tek 2003. godine.

Pitawa 1. Koja nebeska tela ~ine Sun~ev sistem?

2. Za{to je Sunce za nas najva`nija zvezda?

3. [ta su to planete?

4. Koje su zajedni~ke odlike planeta Zemqine grupe?

5. Po ~emu se Zemqa izdvaja me|u ostalim planetama?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1–5) u Radnoj svesci (str. 10–11). U Geografskoj ~itanci 5 pro~itajte tekst „Sunce – stariji brat Zemqeß (str. 24–25).

- 19 -

UNUTRA[WA GRA\A I REQEF ZEMQE Geografija prou~ava zbivawa na povr{ini Zemqe. Zbivawa u unutra{wosti Zemqe prou~ava prirodna nauka geologija. Ta~nije re~eno, geologija prou~ava, sastav, gra|u i istoriju razvoja Zemqe. Wena prou~avawa imaju veliki privredni zna~aj jer Zemqa sadr`i ogromna podzemna blaga (rude, toplotnu energiju, podzemne vode).

Stru~waci za oblast geologije nazivaju se geolozi.

KQU^NE RE^I

STENE I FOSILI

• magmatske stene • sedimentne stene • metamorfne stene • fosili

Na{ `ivot se odvija na povr{ini stenovitog omota~a Zemqe koji je vrlo slo`ene graÚe. ^ine ga stene razli£ite po nastanku i starosti. Mogu biti magmatske, sedi­ mentne (ili talo`ne) i metamorfne.

Magmatske stene su najrasprostrawenije i najstarije stene na Zemqi. Nastaju o£vr¡¢avawem rastopqene mase – magme, pri wenom prodoru iz omota£a jezgra kroz Zemqinu koru. Magmatske stene mogu nastati u dubinama Zemqine kore (granit – sl. 1.a), ali i na samoj povr¡ini Zemqe (bazalt). Prepoznatqive su po velikoj tvrdo¢i i zrnastoj graÚi.

Nasuprot magmatskim stenama, sedimentne stene nastaju neposredno na povr¡ini Zemqe talo`ewem i zbijawem ostataka `ivog sveta (kre£wak – sl. 1.b, kreda i kameni ugaq) ili £estica drugih raspadnutih stena (glina, pe¡£ar). Sedimentnim stenama je svojstvena slojevitost (sl. 1 na str.4).

Metamorfne stene nastaju od magmatskih i sedimentnih stena, pod uticajem visokih temperatura i pritisaka u unutra¡wosti Zemqe. Mermer (sl. 1.v) je, recimo, nastao preobra`ajem kre£waka.

Sve stene se sastoje od minerala koji su razli~itih oblika i boja. Neke stene se sastoje od vi{e minerala (na primer, granit – od tri), a neke samo od jednog (na primer, kre~wak – od kalcita). Minerali mogu imati pravilne geometrijske oblike i tada se nazivaju kristali.

1

a)

b)

v)

Gra­nit, kre~­wak i mer­mer ‡ pred­stav­ni­ ci tri vr­ste ste­na.

- 70 -

2

Kontinenti su prete`no izgraÚeni od granita, a le`e na osnovi od te`eg bazalta. Na povr¡ini, preko granitnog sloja, le`i sloj sedimentnih stena prose£ne debqine oko 20 km. Najstarije poznate stene koje u£estvuju u graÚi kontinenata nastale su pre oko 3,8 milijardi godina.

FOSILI – OKAMEWENI DOKAZI Mnoge sedimente stene sadr`e fosile („okamenotineß). Fosili su ostaci `ivotiwa ili biqaka iz daleke geolo{ke pro{losti. Nastaju okamewivawem ~vrstih delova (skeleti, qu{ture) `ivih bi}a koja su bila zatrpana sedimentima.

Nekada su sa~uvani wihovi vawski, a nekada unutra{wi otisci. Unutra{wi otisci su nastajali tako {to je muq popuwavao unutra{wost qu{ture. Tako je

Da li znate

Kre~wak sa fosilom, vernom kopijom meku{ca amonita: koliko je star amonit, toliko je stara i stena.

qu{tura bila kalup u kome je nastajao fosil kao wena verna kopija (sl. 2).

Prou~avaju}i fosile, geolozi dolaze do mnogih saznawa o istoriji Zemqe. Saznaju o tome kako se razvijao `ivot, kakva je bila klima i kako se mewao odnos kopna i mora.

Tako|e, na osnovu fosila, geolozi odre|uju starost stena u kojima su ih prona{li.

?

• da se prirodni minerali koji su izuzetni po lepoti nazivaju drago kamewe ili draguqi; • da u drago kamewe spadaju dijamant, smaragd, rubin, safir i opal; • da je dijamant najtvr|i mineral.

Pitawa 1. Kako se naziva prirodna nauka koja prou~ava sastav i gra|u Zemqe?

2. Na koje tri velike grupe delimo stene?

3. U koju grupu stena spada kre~wak, a u koju granit?

4. U kakvoj su vezi metamorfne stene sa ostale dve grupe stena?

5. [ta su to fosili i zbog ~ega su oni va`ni geolozima?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1–6) u Radnoj svesci (str. 55–56).

U Geografskoj ~itanci 5 pro~itajte tekst „Gde se nalaze najstarije steneß (str. 70).

Najmawe {to bi trebalo da znate • Zemqina kora se sastoji od stena, a stene od minerala.

• Stene se dele na magmatske, sedimentne i metamorfne.

• Geolozi odre|uju starost stena i na osnovu fosila (okamenotina).

- 71 -

LITOSFERNE PLO^E I PROMENA POLO@AJA KONTINENATA

KQU^NE RE^I • litosferne plo~e

Po~etkom XX veka nema~ki nau~nik Alfred Vegener (sl. 1) uo~io je veliku sli~nost obrisa isto~ne obale Ju`ne Amerike i zapadne obale Afrike (sl. 2). Na osnovu toga pretpostavio je da su oni nekada davno ~inili jednu celinu, odnosno da je na Zemqi nekada davno postojalo samo jedno yinovsko kopno koje se ra{~lanilo na kontinente. Kontinenti su polako „ploviliß – smatrao je Vegener – i tako zauzeli dana{we polo`aje. U to vreme, Vegener nije mogao dokazati svoju teoriju.

1 Alfred Vegener (1880–1930)

2

LITOSFERA JE MOZAIK YINOVSKIH PLO^A Nakon istra`ivawa okeanskog dna u drugoj polovini XX veka nau~nici su otkrili da Zemqina povr{ina nije celovita, kako izgleda, nego da se sastoji od niza ogromnih delova koji su slo`eni jedan uz drugi poput yinovskog mozaika. Ti delovi se nazivaju litosferne plo~e.

Litosferne plo~e se neprekidno kre}u u razli~itim pravcima (sl. 3 na str. 75).

Osim u obrisima obala Ju`ne Amerike i Afrike, dakazana je sli~nost u vrsti i starosti stena od kojih su te obale izgra|ene.

Litosferne plo~e se razli~ito kre}u u odnosu jedna prema drugoj. Mogu da se sudaraju, da se podvla~e jedna ispod druge, ili da se mimoilaze zapiwuju}i jedna o drugu.

Pri takvim kontaktima uzrokuju deformacije Zemqine kore, vulkanske erupcije i zemqotrese (sl. 1 na str. 77).

- 74 -

Registar pojmova Akumulacija asteroidi astronomija atmosfera

– talo`ewe razorenog materijala – „male planeteß u pojasu izme|u Marsa i Jupitera – nauka o nebeskim telima i vasioni u celini – vazdu{ni omota~ Zemqe

Biosfera

– omota~ Zemqe u kome postoji `ivot

Vazdu{ne mase vasiona (kosmos) vla`nost vazduha vreme vulkanizam

– mase vazduha sli~nih svojstava – sveobuhvatni prostor sa svim nebeskim telima u wemu – stepen zasi}enosti vazduha vlagom – trenutno stawe klimatskih elemenata iznad nekog mesta – sve pojave vezane za pokretawe i izbijawe magme na povr{inu Zemqe – mesto na kome magma izbija na povr{inu Zemqe

vulkan Galaksije geografija geografska karta geografska mre`a geografski atlas geografski omota~ geografski polovi globalan globus Grini~ki meridijan gromadne planine Dru{tvena geografija dugodnevica Ekvator epicentar

– zvezdani skupovi – nauka koja prou~ava uzajamne veze ~oveka i prirodne sredine – umawen grafi~ki prikaz Zemqine povr{ine na ravni – mre`a meridijana i paralela na Zemqinoj lopti – nizovi srodnih karata povezani u kwigu – Zemqin omota~ koji zajedno ~ine litosfera, atmosfera, hidrosfera i biosfera – ta~ke u kojima Zemqina osa prodire u povr{inu Zemqe –onaj koji se odnosi na Zemqu u celini – model Zemqine lopte – meridijan koji prolazi kroz Grini~ kraj Londona – planine nastale izdizawem delova Zemqine kore du` raseda – deo geografije koji prou~ava stanovni{tvo i wegove privredne delatnosti – dan sa najdu`om obdanicom u godini (22. VI)

Zapadni vetrovi Zemqina kora zemqouzi zenit zvezde

– najve}a paralela – ta~ka na povr{ini Zemqe u kojoj se najja~e ispoqava zemqotres – stalni vetrovi umerenog pojasa – povr{inski stenovit omota~ Zemqe – uski pojasevi kopna koji povezuju {ire kopnene celine – ta~ka na nebu ta~no iznad na{e glave – yinovske lopte usijanog gasa

Isto~ni vetrovi izobate izohipse

– stalni vetrovi u hladnim pojasevima – linije koje na kartama spajaju ta~ke iste dubine – linije koje na kartama spajaju ta~ke iste nadmorske visine

Julijanski kalendar – stari kalendar koji koristi Srpska pravoslavna crkva

- 117 -

POPIS KORI[]ENIH KWIGA, PUTOPISA I ^LANAKA (PRVO JE DATO IME AUTORA, ONDA NASLOV KWIGE ILI ^LANKA, PA IZDAVA^, MESTO I GODINA IZDAWA. AKO VAS ZANIMA NEKA OD KWIGA, MO@ETE JE POTRA@ITI U BIBLIO­ TECI).

1. Ajda~i} Vladimir: Nauka kao bajka, „De~je novineß, Gorwi Milanovac, 1990.

2. Asimov Isak: @ivot u svemiru, Beograd, 1980.

3. Asimov Isak: Kako smo saznali da je Zemqa okrugla, G. Milanovac, 1990.

4. Voker Yirl: Lete}i cirkus fizike, „Vuk Karayi}ß, Beograd, 1986.

5. Gavrilovi} Du{an: Aleksandar Humbolt, Zemqa i qudi, sv. 319, Beograd, 1969.

6. Gavrilovi} Du{an: Robert Skot, Zemqa i qudi, sv. 23, Beograd, 1973.

7. Gavrilovi} Du{an: Alfred Vegener, Zemqa i qudi, sv. 39, Beograd, 1988.

8. Gamov Yory: Materija, Zemqa i nebo, Novi Sad, 1965.

9. Jankovi} Nenad: Astronomske minijature, Beograd, 1960.

10. Karson Rei~l: More oko nas, Tehni~ka kwiga, Beograd, 1952.

11. Kapeler Ludvig: Sunce, oblaci i vjetar, „Naprijedß, Zagreb, 1967.

12. Majstorovi} Stevan: U postojbini saga, „Prosvetaß, Beograd, 1971.

13. Maksimovi} Borivoje: Velika putovawa i geografska otkri}a, Novi Sad, 1951.

14. Milankovi} Milutin: Kroz vasionu i vekove, Beograd 1952.

15. Milutin Milankovi}: Uspomene, do`ivqaji, saznawa, „Nolitß, Beograd, 1988.

16. Nenadovi} Qubomir: Pisma iz Italije, „Mlado pokoleweß, Beograd, 1961.

17. Nu{i} Branislav: Autobiografija, Beograd, 1962.

18. Pavel Ota: Smrt prelepih srnda}a, „Narodna kwigaß, Beograd, 1986.

19. Peqerman J.: Popularna astronomija, Beograd, 1961.

20. Petrovi} Mihailo: Putopisi (I i II deo), „Zavod za uybenike i nastavna sredstvaß, Beograd, 1998.

21. Radenkovi} \or|e: Pustiwa i qudi, Matica srpska, Novi Sad 22. Sagan Karl: Kosmos, Rijeka, 1982.

23. Sekuli} Isidora: Pisma iz Norve{ke 24. Sitarica Radmila, Tadi} Milutin: Geografska ~itanka za 5. razred osnovne {kole, „Zavod za uybenikeß, Beograd, 2010.

25. Stani} Nata{a: Zvezdani gradovi „Zavod za uybenike i nastavna sredstvaß, Beograd, 2004.

26. Stani} Nata{a, Tadi} Milutin: Astrolagija „Zavod za uybenike i nastavna sredstvaß, Beograd, 2005.

27. Tadi} Milutin: Astronomija– pogled ka zvezdanom nebu, „Zavod za uybenike i nastavna sredstvaß, Beograd, 2004.

28. Hartman Tom: Posledwi dani planete Zemqe, „Metaphysicaß, Beograd, 2005.

29. Tazief Harun: Kad se zemqa trese, NIP, Zagreb, 1963.

30. Hejerdal Tor: Kon Tiki, „Svjetlostß, Sarajevo, 1961.

31. Cvajg Stefan: Magelan, Matica srpska, Novi Sad, 1948.

32. [kolenko, J. A: Ta krhka planeta, „Ekologikaß, Beograd, 1999.

RA­DA SI­TA­RI­CA, dr MI­LU­TIN TA­DI]: GE­O­GRA­FI­JA za 5. raz­red osnov­ne {ko­le • Tre}e iz­ da­we, 2010. go­di­na • Iz­da­va~: ZA­VOD ZA UYBE­NI­KE, Be­o­grad, Obi­li­}ev ve­nac 5 • Li­kov­ni ured­nik: mr BRANISLAV NIKOLI] • Ilu­stra­ci­je i karte: ALEKSANDAR JESTROVI], MI­ LU­TIN TA­DI] • Fotografije: PREDRAG \UROVI], ALEKSANDAR PETROVI], VOJISLAV JOVANOVI], GORAN PENEV, ALEKSANDAR JESTROVI], MI­LU­TIN TA­DI], @EQKO VUKOVI], DIOMEDIA, COREL • Lek­to­r: OLGA MINI] • Grafi~ki urednik: MILAN MRKOBRAD • Ko­rek­tor: DU[ANKA TORBICA • Dizajn i kompjuterska obrada: ALEKSANDAR JESTROVI] • Obim: 15 {tam­par­skih ta­baka • For­mat: 20,5 x 26,5 cm • Ru­ko­pis pre­dat u {tam­pu avgusta 2010. godine • [tam­pa­we za­vr­{e­no avgusta 2010. godine • [tam­pa „Publikumß, Beograd

- 120 -