Biologija radna sveska za peti razred by Zavod za udžbenike

www.zavod.co.rs

К.Б. 15331

Лепосава Симоновић Милошевић

РАДНА СВЕСКА ЗА БИОЛОГИЈУ ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

„Зелено, волим те зелено.“ „Хлорофил је боја живота.“

ZAVOD ZA UYBENIKE, BEOGRAD

U~i sa interesovawem i razumevawem – tako je lak{e (uputstvo za rad) У петом разреду добићеш нов предмет – биологију. То је наука која проучава жива бића. Ипак, за тебе то није потпуно ново градиво и зато се надамо да ти неће бити сувише тешко. Многе садржаје већ сте савладали на часовима свеaа око нас у 1. и 2. разреду и ]ознавања ]рироQе и Qрушaва у 3. и 4. разреду. Зато је потребно да се подсетиш тог градива. Оно ће ти олакшати да разумеш ново градиво у петом разреду. У овој школској години учићеш о биљкама. Оне су свуда око тебе – на њиви, поред пута, у парку, испред куће, у кући. Ако их пажљиво посматраш, то ће ти помоћи да их боље упознаш. Током учења увек треба да користиш своје искуство. РаQна свеска за биолоTију треба да ти помогне да лакше повежеш рад у школи и рад код куће. У њој се налази велики број задатака различите врсте и тежине. Неке од њих ће ти наставница /наставник задати да урадиш на часу, а неке код куће. Потруди се да их урадиш што више – најбоље све. Тако ћеш најлакше проценити своју успешност у савладавању обрађеног градива. Задатке треба да радиш истога дана када сте имали час биологије јер је тада твоје сећање најсвежије и знатно може допринети да градиво трајно запамтиш. Неки задаци из РаQне свеске ће ти помоћи да самостално дођеш до података и закључака, а другима ћеш потврдити или применити оно што је већ обрађено у школи или у Уџбенику. Пре него што тражени одговор напишеш у својој свесци треба да смислиш како ћеш то изразити. Одговори треба да буду кратки и јасни, а пре свега тачни. Пре него што почнеш са решавањем задатака мораш да прочиташ лекцију из Уџбеника. Уради то онолико пута колико је потребно да разумеш појмове који се обрађују. Немој да се разочараш ако ти то не успе од прве. И другима не успева. Треба да знаш да се градиво најбоље савладава ако се подели на мање делове. Ипак, најважније је да сагледаш целину лекције и да уочиш најзначајније појмове у њој. Било би добро да прихватиш једну изреку коју су давно смислили мудри учени људи и да поступаш у складу с њом. Она гласи: „Понављање је мајка знања.“ Веруј да се боље разуме и запамти оно што се више пута прочита, види, чује или практично уради. Настој да урадиш све практичне задатке и огледе који су наведени у РаQној свесци и Уџбенику. Буди мали научник. Истражуј, проверавај, посматрај, анализирај, изводи закључке, бележи податке до којих дођеш! То ти неће одузети много времена, а причиниће ти велико задовољство и знатно олакшати разумевање школског градива. Као што треба да научиш да учиш, исто је тако важно да научено умеш на прави начин да покажеш. И то се мора увежбавати. Уколико осећаш одбојност према овом градиву, покушај да је одагнаш. Настој да не размишљаш у стилу „Ја то не могу, ја то не разумем, ја то не волим“. Можеш све, оно што хоћеш уколико уложиш довољно труда. Треба да имаш позитиван однос према новом знању! Желимо ти много успеха. Ауaор

ú tema • UVOD U BIOLOGIJU Ово градиво треба научити: • да би се разумело да је биологија важна наука чија су достигнућа веома значајна за човека и природу, • да би се увежбале разне методе којима се природа проучава. Знања се стичу: • на часовима биологије, • из Уџбеника, • практичним радом и искуством, • радом у овој радној свесци.

1. Прочиaај aексa на сaрани 3 ове раQне свеске. У њему ћеш наћи оQређена у]уaсaва за раQ.

а) Напиши неке од савета који ти могу помоћи да лакше савладаш градиво биологије. _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ б) Укратко опиши начин на који ти учиш. _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________

2. У у]уaсaву за раQ неке речи, aј. неки ]ојмови на]исани су црним ]оQебљаним словима, Qок су неки на]исани косим словима. То ћеш уочиaи и у уџбенику биолоTије.

• Објасни који се појмови истичу подебљаним црним словима и зашто. _____________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________

3. Сваки заQаaак у овој раQној свесци оQшaам]ан је коришћењем aри врсaе слова: косих, ]оQебљаних црних и обичних.

• Утврди шта је написано косим, а шта подебљаним црним словима. Косим словима су написана кратка објашњења и упутства за ____________________. Подебљаним црним словима наведен је _________________ који треба да урадиш. Задатак је још означен _______________________.

4. Ако имаш уџбеник Познавање ]рироQе и Qрушaва за 4. разреQ, анализирај сaрану на којој

се налази саQржај. Уколико Tа немаш, ]окушај Qа се ]рисеaиш шaа је у њему ]исало и шaа сaе учили у aом разреQу. • Наброј главне теме о којима се учи у ]ознавању ]рироQе и Qрушaва за 4. разреQ. У познавању природе и друштва за 4. разред учи се: о ________________________, о ________________________, о ________________________, о _______________________, о ________________________.

5. Оaвори сaрану 2 уџбеника БиолоTије за 5. разреQ. Анализирај саQржај и уочи шaа се у њему навоQи. У]ореQи Tа са саQржајем Познавања ]рироQе и Qрушaва за 4. разреQ.

• Наведи садржаје који се налазе у оба уџбеника. У оба уџбеника има текстова који описују ____________________________. Као што видиш, у 5. разреду учићеш детаљније о биљкама и било би добро да користиш своје раније стечено знање о њима.

6. У ]рироQи ]осaоји велики број различиaих живих бића (орTанизама). МноTа сиTурно можеш Qа ]ре]ознаш. На слеQећим сликама ]риказана су нека оQ њих.

Бакaерије

Вирус

• Разврстај жива бића приказана на сликама у групе којима припадају. (Помоћ – дате су цртице које означавају број слова тражених одговора, као и по једно слово у сваком одговору.) 1. Лала, бреза и маслачак убрајају се у 2. Пчела, пас и пуж спадају у

_ _ _ о _ _ _ _.

3. Бактерије и вируси сврставају се у

_ _ _ _ е. м _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _.

7. Пошaо ћеш ове TоQине учиaи о биљкама било би Qобро Qа оQTајиш јеQну собну биљку. Замоли

роQиaеље Qа aи је ]рибаве (или Qозволе Qа узмеш неку оQ оних које већ имаaе). Нека aо буQе aвоја биљка. НеTуј је, ]раaи aоком целе школске TоQине како расaе и бележи ]ромене које за]азиш (]оTлеQај слике на слеQећој сaрани). Касније можеш Qа научиш како Qа је ]ресаQиш и размножиш.

Dnevnik moje biqke Naziv biqke ____________________________ Visina biqke ___________________________ Broj listova ____________________________ Broj cvetova ____________________________ O biqci brinem od ______________________. Zalivam je svakih _______________________. Prvi put je procvetala (napi{i datum) ________________________________________.

Ovako izgleQa moja biqka. (Nacrtaj je.)

Procvetala je ponovo (napi{i datume) ___________________________________. ________________________________________________________________________ Dobila je nove listove (napi{i datume) __________________________________. ________________________________________________________________________ Posle sedam meseci porasla je za _______ centimetara. Ima ____ novih listova. Ostala zapa`awa _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _______________________________________________________________________________________________________ ______________________________________________________________________________________________________

GAJEWE CVE]A (U SLIKAMA)

Правилно (а) и неправилно (б) посађене биљке

Пресађивање биљака

Заливање биљака

8. Овај заQаaак саQржи иTру која се назива асоцијације. Сличне иTре засaу]љене су и у

квизовима на aелевизији. Прво aреба Qа уaврQиш ]ојмове који се крију у колонама А, Б, В и Г. До решења за сваку колону ћеш Qоћи ]омоћу чеaири речи које о]исују aражени ]ојам. Заaим је ]оaребно Qа оaкријеш среQишњи ]ојам. ЊеTа оQређују решења колона А, Б, В и Г. • Реши следећу асоцијацију.

наука

изучавање лав

храст зец

ружа органи

лист

ЗОО _ _ _ _ _ _

Б_______ _____Г___

М_____________ мали

А____________ човек

микроскопирање

разум

бактерије

наука

вируси

рад органа

Додатно објашњење Асоцијација је страна реч која се у овом случају може превести као везивање неких одлика (или појмова) за неки други, шири појам. Тако, на пример, летење се увек повезује с птицама, пераја с рибама, цвет с биљкама итд.

9. БиолоTија је јеQна оQ најразвијенијих ]рироQних наука. МноTа сазнања Qо којих је она Qошла Qо]ринела су развоју QруTих наука, ]а се за њих може рећи Qа су ]роисaекле из биолоTије.

• Избаци „уљеза“ међу наведеним наукама и објасни зашто тако мислиш. меQицина

веaерина

]ољо]ривреQа

шумарсaво

исaорија

Уљез је ___________________________ зато што ___________________________________ _____________________________________________________________________________ .

10. Из Уџбеника ]рочиaај aексa ]оQ насловом Како се у]ознаје ]рироQа. Уочи најважније ]ојмове у њему.

• Наведи начине и поступке којима се упознаје и истражује природа (нарочито жива природа). Природа се проучава ___________________________________________________________ _____________________________________________________________________________.

11. Uraaa, otkri}e!

Eureka!

Биљке се најбоље ]роучавају ако се ]осмаaрају у својој ]рироQној среQини и ]ри aом се „не меша у њихов живоa“. И]ак, за нека исaраживања aо није Qовољно, ]а се корисaе и QруTе меaоQе раQа. Да би се боље у]ознали неки ]роцеси који се оQвијају у живим бићима, корисaе се оTлеQи (екс]ерименaи). ТаQа се биљке и живоaиње ]осмаaрају у сaроTо конaролисаним условима. ОTлеQи се моTу извоQиaи у ]рироQи или у лабораaоријама. А Qобијени резулaаaи моTу Qа укажу на важне закључке и оaкрића. Неки јеQносaавнији оTлеQи моTу се ураQиaи и коQ куће. У овој раQној свесци о]исано је неколико aаквих оTлеQа. НаQамо се Qа ћеш их ураQиaи и Qоћи Qо оQређених оaкрића. Тако ћеш ]осaаaи мали екс]ерименaаaор. ЈеQан ]ознаaи научник је рекао „Qа је екс]ерименaаaор човек који ]рироQи ]осaавља ]иaања и ’]риморава’ је Qа му ]ружи оQTоворе“. Свакако Qа се Qо мноTих решења и оaкрића може Qоћи и размишљањем, ]ри чему се корисaе раније сaечена знања и искусaва. МожQа ће aе и ово инaересоваaи! Еурека (хеурека) је Tрчка реч. Њу је у оQушевљењу изTоворио јеQан Qревни мислилац (филозоф) у aренуaку каQа је Qошао Qо QуTо aраженоT решења за оQређени ]роблем. Та реч се на ср]ски језик може ]ревесaи као „Оaкрио сам... (решење)“ или „Пронашао сам... (решење)“. Данас се реч еурека с aим значењем корисaи у мноTим језицима свеaа и најчешће је изTовара неко коме у aренуaку „сине“ иQеја како може Qа реши оQређени ]роблем.

12. МноTа жива бића су врло мала. Нека оQ њих виQе се Tолим оком, али се aако не моTу Qеaаљније

]роучаваaи. ДруTа су ]ак aолико мала Qа се не моTу ни назреaи Tолим оком. Да би се она ]осмаaрала, корисaе се с]раве (инсaруменaи) за увеличавање – лу]е и микроско]и. • Са леве стране наведене су справе (инструменти) за увеличавање, а са десне – бројеви који показују колико пута оне увеличавају. На црти испред сваке справе напиши број који означава колико пута она увеличава. ____________ – ручна лупа

до 1 500 000 пута

____________ – бинокуларна лупа

од 2 до 20 пута

____________ – светлосни микроскоп

од 200 до 2 000 пута

____________ – електронски микроскоп

до 200 пута

13. На слици је ]риказан свеaлосни микроско]. Уочи њеTове Qелове и ]окушај Qа закључиш која је њихова улоTа. Тај микроско] чесaо се назива школски јер се корисaи за вежбање ученика и сaуQенаaа у школама и на факулaеaима. а) Зашто се овај микроскоп назива светлосни? ______________________________________________________________________________ б) Допуни реченице у следећем тексту. Први микроскоп је направио _______________________ у ______веку. Најважнији делови микроскопа су сочива (стакла која увеличавају). Сочива се налазе у ____________________ и __________________________. в) На следећој слици обележи делове микроскопа: објектив, окулар, завртањ, постоље, огледало.

14. Набави ако можеш!

Било би корисно да набавиш ручну лупу. Она није много скупа и може се купити у оптичким радњама (па чак и на неким пијацама). Помоћу лупе можеш боље да посматраш сићушне организме. Користиће и твојим укућанима, нарочито баки и деки.

Како да се припремиш за наредну тему • Преко црног лука до важног открића! На неколико следећих часова ћеш микроскопирати. Микроскоп и прибор који су за то потребни налазе се у школи. Ти треба да донесеш само главицу црног лука. Она ће ти помоћи да дођеш до једног веома важног открића, до којег су научници дошли тек у 17. веку. • Посматрај биљке и животиње из своје околине. Неке биљке донећеш у школу када то буде потребно.

Знањем до оцене Сваки човек ]осле завршеноT раQа жели Qа зна какве је резулaаaе ]осaиTао. Тако и aи ]роцени свој раQ, оQносно своје знање из aеме УвоQ у биолоTију. • У оквиру ове теме има укупно ______ задатака. (Изброј их и упиши цифру.) • Ја сам урадио/урадила ____ задатака. • То је 1/4, 1/3, 1/2, 2/3 или СВЕ у односу на укупан број задатака. (Заокружи одговарајући број или реч.) Пресек Tлавице и цела биљка црноT лука

SEMENICE GOLOSEMENICE – prve biqke sa semenom SKRIVENOSEMENICE – prve i jedine biqke s plodovima

1. ОQ Tолосеменица, у Србији су засaу]љени само чеaинари. То су Qрвенасaе биљке ]рилаTођене

живоaу у хлаQнијој клими. Расaу на ]ланинама, и aо на већим висинама. И]ак, има их и у низијама заaо шaо их љуQи чесaо саQе у Qворишaима и ]арковима. Посмаaрај неке чеaинаре који расaу у aвојој околини и уочи њихове оQлике. а) Препознај четинаре са следећих цртежа и напиши њихове називе.

____________________

б) Одговори на следећа питања. Које су најзаступљеније голосеменице? ___________________________________________ Према чврстини стабла, у које се биљке убрајају четинари? ___________________________ У које се биљке убрајају четинари према дужини свог живота? ________________________ Шта су четине? ________________________________________________________________ Шта настаје у мушким шишаркама? ______________________________________________ Шта се налази на љуспицама (плодним листићима) женских шишарки? ________________ ______________________________________________________________________________ По ком својству су голосеменице добиле назив? ____________________________________ ______________________________________________________________________________ Који четинар расте само у Србији и источној Босни? ________________________________

2. Скривеносеменице су најмлађе и најсложеније биљке. ОQ свих биљака љуQи их највише

]ознају заaо шaо су за]раво окружени њима. То су биљке шума, ливаQа, њива, ]аркова. Посмаaрај биљке у својој околини и свом хербару, ]а уочи које су оQ њих скривеносеменице. Научи њихове називе и оQлике. Присеaи се TраQива о корену, сaаблу, лисaу, цвеaу, семену и ]лоQу. а) Препознај биљке приказане на цртежима и напиши њихове називе. Затим их обој пазећи при том да боје цветова буду одговарајуће.

_________________

_________________________

__________________________

____________________

_______________________

_________________________

_________________

кукурек гороцвет саса љутић

Љутићи

Траве

Главочике

Помоћнице

Уснатице

Бобови

Купуси

Руже

Букве

Представници

Породица

жиличаст

Корен

зељасто или дрвенасто

Стабло

сложен

Лист

ч-5 к-5 п-више т-више

Цвет

махуна

Плод

отровне

Посебне одлике

RAZIGRANA SLOVA У навеQеним речима на]исана су сва слова, али не на ]равим месaима (ис]ремеaана су), ]а се не ]ре]ознаје које ]ојмове означавају. У забавним часо]исима aакве речи називају се анаTрами. Неке речи су на]исане и у сaилу шаaровачкоT Tовора. Нека aи неко оQ сaаријих објасни какав је aо „Tовор“ и како се он „корисaи“. • Откриј који се појмови крију у наведеним речима, па их напиши правилно. дроје

____________________

чакут

____________________

тикво

____________________

есме

____________________

пано

____________________

ватра

____________________

начетири ____________________

врсат

____________________

гиљев

____________________

гале

____________________

тасев

____________________

нерок

____________________

сирув

____________________

слит

____________________

тицала

____________________

прапати ____________________

ужар

____________________

укрукуз ____________________

хомавина ____________________

доплови ____________________

витовец

____________________

лијаће

____________________

ренко

____________________

блоста

____________________

роб

____________________

саво

____________________

Настави игру!

____________________

„GOVOR" CVE]A СиTурно си некаQа ]оклонио/]оклонила цвеће некој QраTој особи. И]ак, Qа ли aо чиниш Qовољно чесaо? Коме, када и зашто се поклања цвеће Цвеће се најчешће поклања блиским особама, онима које волимо и поштујемо. Код нас је то поклон који је највише намењен женама. Цвеће се најчешће носи када се некоме иде у посету (кући или у болницу). Њиме се обележавају и важни догађаји: рођење детета, свадбе, рођендани, годишњице... Цвеће се поклања да би се некоме изразила љубав, поштовање, захвалност, али и да би се учинила радост некоме кога волимо. Какво цвеће се поклања Може се поклањати цвеће у саксији, резано цвеће у букету или припремљено у виду разних аранжмана. Цвеће у саксији поклања се некој драгој особи за коју се зна да воли да гаји цвеће и да за њега има места у кући. Резано цвеће прикладно је поклањати свим особама и у свим приликама. Данас се израђују и разни аранжмани од сувог цвећа који, такође, могу да представљају леп поклон. „Магија“ једног цвета Када поклањају цвеће, неки сматрају да је најважнији број цветова, као и њихова цена. Међутим, то није тачно. Многи више воле да добију само један цвет, али да то буде од срца. И да га добијају што чешће. Шта „говори“ која врста цвећа У разним културама поједине врсте цвећа имају различито значење. Ипак, постоје и нека шире прихваћена значења, па тако: – ружа и бегонија . . . . . . . . . . . . . . . исказују љубав, – љубичица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . исказује верност, – љиљан . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . исказује величанственост, – орхидеја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . исказује дивљење, – кактус . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . исказује искушење.

Многи мисле да и боје цветова имају одређену симболику (одређено значење), па о томе воде рачуна када поклањају цвеће. Они верују да: – црвени цветови . . . . . . . . . . . . . . . . изражавају љубав, – бели цветови . . . . . . . . . . . . . . . . . . изражавају невиност, другарство, – плави цветови . . . . . . . . . . . . . . . . . изражавају нежност, – жути цветови . . . . . . . . . . . . . . . . . изражавају љубомору. Биолози, али и многи други људи сматрају да сваки цвет исказује љубав и поштовање и зато је прикладан за поклањање.

Slika Vinsenta van Goga: „Suncokreti“

SADR@AJ

Учи са интересовањем и разумевањем – тако је лакше (упутство за рад) . . . . . . . . . . 3 I тема • УВОД У БИОЛОГИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 II тема • ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА . . . . . . . 13 Ни биљке ни животиње (вируси, бактерије, праживотиње) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 III тема • ЦАРСТВО БИЉАКА – ГРАЂА И ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ . . . . . . . . . . . . . Биљка је живо биће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Хербар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Корен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Стабло . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Лист . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Размножавање биљака. Цвет – семе – плод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

23 23 25 27 31 36 44

IV тема • РАЗНОВРСНОСТ БИЉАКА, ЊИХОВ ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА . . . . . . . . . . Биљке без органа (алге) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Биљке без цветова (маховине, папратнице) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Семенице (голосеменице и скривеносеменице) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

54 57 59 63

V тема • ЦАРСТВО ГЉИВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 На крају петог разреда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Уз игру до знања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

www.zavod.co.rs

К.Б. 15331