LIKOVNA KULTURA
za 5. razred osnovne {kole
KOSTA BOGDANOVI]
K. B. 15810
www.zavod.co.rs
RAJKA BO[KOVI]
LIKOVNA KULTURA za 5. razred osnovne {kole
K OS T A BOGDANOVI]
mr RAJKA BO[ KOVI ]
LIKOVNA KULTURA za 5. razred osnovne {kole
ZAVOD ZA UXBENIKE • B E O G R A D
1
LINIJE U PRIRODI Polaskom u {kolu, na samom po~etku susreli smo se sa linijom, u~e}i pisawe slova. Se}amo se da nije bilo lako pisati slova, upisuju}i ih od dowe ka gorwoj liniji. Vidimo da se iz godine u godinu ba{ iz likovne kulture ponavqaju re~i i zadaci, kao {to su: linija, oblik, boja, kompozicija, prostor. Pri tome prime}ujemo da se povodom wih stalno pro{iruje krug wihovog sve {ireg zna~ewa i primene u likovnoj kulturi. U petom razredu, kada govorimo o liniji, prati}emo prvo ono {to je u prirodi linearno, i na koji na~in, i u kom materijalu zapa`amo sve ono {to mo`emo nazvati li~ewem i zna~ewem linearnog oblika. Kada se toga setimo, lako uo~avamo da su sve prirodno izdu`ene forme u tom zakonu PRAVE i KRIVE. Naravno da postoji i kombinovawe pravolinijskih i krivolinijskih prirodno usmerenih formi. U slobodnom prostoru te forme se usmeravaju u razli~itim pravcima. U tom smislu najlak{e nam je setiti se granawa drveta, kao primer za pravolinijsko usmerewe u razli~itim pravcima i mesta blizu vode gde raste trska.
6
Kao primer za krivolinijska usmerewa oblika u prirodi mo`emo uzeti razli~ite vrste loze i biqke poviju{e, kao i biqke koje se uvijaju oko nekog najbli`eg oblika. To su vinova loza, boranija oko zabodene pritke i druge biqke, i `ivotiwe, kao {to su sipe, sa svojim veoma pokretqivim kracima, i zmije, koje se kre}u po tlu. U tom smislu liniju u umetnosti, kao sredstvo i na~in predstavqawa odre|enog oblika, mo`emo pratiti u dvema velikim oblastima. Prvu oblast ~ine nastojawa u upotrebi linije u umetnosti gde ona ima presudnu ulogu u prikazivawu odre|enog oblika. To mo`e biti samo jedna, bri`qivo postavqena linija ili mno{tvo wih. One svojim mogu}nostima stvaraju i senku, poja~avaju konturu, isti~u pozadinu nekog oblika. Drugo shvatawe linije u umetnosti ~ini oblast u kojoj je linija mnogo slobodnije u{la u umetni~ko delo. To zna~i da linija nije obavezna da iscrtava lik nekog poznatog oblika, nego se u svojim linearnim mogu}nostima isti~e kao samostalna crta~ka vrednost.
7
LINIJA U UMETNOSTI
Linija je osnovno sredstvo pomo}u koje se predstavqa bilo koji oblik na nekoj povr{ini. Da bi se linijom ne{to ozna~ilo ili predstavilo, potrebna je materija koja povla~ewem na podlozi ostavqa vidqivi trag. Prema tome, liniju shvatamo i vidimo kao vrlo usku traku koja se bojom izdvaja od povr{ine na koju se nanosi. Ve} nam je poznato da su qudi veoma davno uo~ili mogu}nosti ostavqawa tragova povla~e}i neku obojenu materiju po povr{ini koja je prima. To je u prvim pe}inskim crte`ima bio bojeni trag povu~enog komada zemqe, koja je bila pe~ena na mestu paqewa vatre, a mi danas tu boju nazivamo oker ili braon. Portret mrtvog ~oveka, oko 5825. pre nove ere
Pe}inski crte`i, pe}ina Lasko, Francuska, paleolit, 20 000. pre nove ere
8
To su bile prve linije, ali ne i jedine. U mla|em kamenom dobu zvanom neolit qudi su za ostavqawe traga linije koristili za{iqeno drvo. Wime su urezivali linije, {are po spoqa{wem delu posuda od gline, dok su bile jo{ vla`ne. Kada se takva posuda ispe~e na visokoj temperaturi, postaje tvrda a urezane linije se ne bri{u. Poznato sredstvo za crtawe u novije doba je olovka. Ona se sastoji od tankog vaqkastog sloja grafita postavqenog u unutra{wost drvene oblice, koju povremeno zarezujemo. Wen grafit tro{imo crtaju}i ili pi{u}i. Naziv olovka za takvu vrstu pisaqke do{ao je od re~i olovo. To je mekan sivi metal od kojeg su se pre grafitne olovke pravile izdu`ene pisaqke, kojima se pisalo i crtalo. Isto tako, tragove po papiru i drugim podlogama dobro ostavqaju metali srebro i aluminijum. Pre ~etiri stotine godina poznati umetnik Leonardo da Vin~i crtao je srebrnom olovkom. U ovoj maloj istoriji sredstava za crtawe vidimo da su i sama ta sredstva prili~no uslovqavala i na~in crtawa.
Vinsent Van Gog, Ribarske barke na moru, 1888, pero od trske i tu{
9
KONTURA Re~ kontura dolazi iz francuskog jezika. Zna~i grani~na linija, odnosno linija koja ozna~ava granicu posmatranog predmeta u odnosu na pozadinu. Na primer, olovkom mo`emo da opcrtavamo {aku sa rastavqenim prstima. Kontura je, dakle, grani~na linija nekog oblika. Zna~aj konture je prvenstveno u stvarawu vizuelnih znakova, ~iji jednostavni oblik upu}uje na sasvim odre|ena zna~ewa i informacije. Tako se u saobra}ajnim znacima i, uop{te, onim pored javnih puteva lako zapa`aju neka upozorewa: na prolazu je restoran ‥ znak ukr{tena kontura ka{ike i viqu{ke; za preno}i{te ‥ kontura kreveta, za toalet ‥ mu{ka i `enska cipela i drugi znaci. U {irem zna~ewu re~ kontura upu}uje na granicu u slikarstvu izme|u bojom predstavqenog oblika i slikanog prostora u kojem je takav oblik sme{ten. U skulpturi i arhitekturi kontura je spoqna granica izme|u krajwih dimenzija oblika u prostoru i samog prostora u kojem se objekti u arhitekturi i oblici u skulpturi nalaze. U svakodnevnom `ivotu po konturi oblika na ve}oj razdaqini se prepoznaju likovi pojedinih oblika. Tako, na udaqenosti od oko stotinu metara mi raspoznajemo po konturi mu{ki lik od `enskog lika, ali tek na oko pedeset metara udaqenosti raspoznajemo poznato lice, na primer druga, sestre, nastavnika i druge.
Etrurska umetnost, Tarkvinija (dana{wa Italija) 10
Bergman, kadar iz filma Sedmi pe~at, 20. vek
Znak za prelazak preko ulice u blizini {kole
Znak za restoran
Kontura stambenog bloka na Novom Beogradu u sumrak
11
LINIJA
VE@BE
LINIJA U PRIRODI I UMETNOSTI 1. Na listu bloka nacrtaj olovkama u boji ili flomasterima tri kvadrata ~ija je stranica 10 cm. U povr{inu svakog od wih slobodnom rukom gusto ucrtaj linije vertikalno, horizontalno, dijagonalno. Prvo vertikalne, zatim horizontalne i dijagonalne linije najbr`e {to mo`e{. 2. @mure}i na listu bloka nacrtaj, u veli~ini po izboru, tri kvadrata. Trudi se da budu istih dimenzija, jednakog razmaka i u istom smeru. 3. @mure}i nacrtaj tri kruga, po mogu}nosti, iste veli~ine, razmaka i smera, a da se pri tome po~etna i posledwa ta~ka kruga sastave. 4. Nacrtaj na listu bloka tri vertikalne i preko wih tri horizontalne linije sa jednakim razmacima flomasterom u istoj boji. Zatim, u drugoj boji pored svake od tih linija predstavi kao da su tih {est linija me|usobno pletene, provla~ewem ispod i izla`ewem iznad. 5. Na listu bloka olovkama u boji slobodno formiraj splet pravih i krivih linija. Uradi tako da to bude skladna slika.
KONTURA ‥ OBRISNA LINIJA 6. Predstavi `ensku i mu{ku figuru u konturama ‥ da se one jasno razlikuju. 7. Nacrtaj konturu svoje {ake sa rastavqenim prstima, a pored te konture s desne strane nacrtaj drvo koje li~i na tvoju {aku. 8. Nacrtaj u profilu dva svoja druga okrenute jedan prema drugom u razmaku 5-6 centimetara. Kada zavr{i{ crte`, bojom ispuni prostor izme|u dva lika. Da li bi taj obojeni deo mogao biti lik nekog poznatog predmeta? 9. Po izboru konturom predstavi neki oblik, koji bi mogao poslu`iti kao znak za neki sport. 10. Postavi stonu lampu tako da joj je svetlo usmereno ka papiru pri~vr{enom na zidu. Izme|u lampe i papira sla`i razli~ite predmete posmatraju}i {ta se pri tom de{ava sa senkom koja se pojavquje na papiru. Kad na wemu dobije{ zanimqivu sliku iscrtaj wene konture olovkom. Kasnije doradi taj crte`. 11. U grupama od nekoliko u~enika pomo}u poznate igre senki na zidu poku{ajte da napravite zanimqiv prizor, koji }e vam poslu`iti kao po~etak nove slike. Kada jedan u~enik {akama napravi neki prepoznatqiv ili samo zanimqiv oblik na zidu, neka drugi u~enik iscrta konture tog oblika na papiru. Kasnije zajedno doradite crte`e. 12. Kupi ili napravi delove za igru TANGRAM. Kada se zasiti{ re{avawa zadatih problema, poku{aj da smisli{ neki novi oblik.
12
Me|u prvim filmovima bio je kratki prikaz ulaska voza u stanicu. Druga faza u wegovom razvoju bila je zabava, jer su se prvi filmovi prikazivali tamo gde se ve} narod iskupio, na primer, na raznim va{arima. Zatim, kao nemi film ‥ slika bez tona, a kasnije i kao zvu~ni, film je postao jedna od umetni~kih disciplina.
Peter Land, Stepeni{te (Stepeni{te), dvostruka video projekcija, 1998.
33
СТАРИЈЕ КАМЕНО ДОБА – ПАЛЕОЛИТ
грч. палаиос – стар, литхос – камен
(период око 40 000 – 10 000. пре нове ере)
У
старијем каменом добу човек је био ловац и сакупљач плодова. У потрази за храном морао је често да мења пребивалишта. Због тога је за живот користио природне заклоне, пре свега пећине, или је правио привремена станишта. Пећине су биле и прва светилишта. Живео је у хордама. Већ у том најранијем периоду имао је потребу да остави траг о себи – о чему сведоче отисци људске шаке на зидовима пећина. Настају и прве слике на зидовима пећина у којима је боравио. То су најчешће сцене лова, насликане крајње реалистички.
Човек је сликао оно што је било од пресудне важности за његов опстанак и одржање врсте – бизоне, јелене и друге животиње. Сликао је њихове ликове верујући да ће тиме обезбедити успешан лов. У доба палеолита човек почиње да обрађује камен. Прави прво камено оруђе, које украшава урезаним цртежима. То говори о томе да је од најранијих времена имао потребу да оно што му је корисно учини и лепим. Прва уметничка дела јављају се у доба палеолита широм света – Африци, Азији, Аустралији и Европи (једино у Америци до сада није пронађено ниједно дело из тог периода).
Основна одлика палеолитске уметности је реализам. Палеолитски човек је правио слике, цртеже, резбарије и кипове. Сликао је на камену или зидовима пећина у којима је живео. Кипове је правио од рога, кости, кљова или камена. Целокупна уметност палеолита имала је магијско значење. Шака, пећинa, Француска (4–60) Отисци руку које је на зидовима остављао човек млађег каменог доба спадају у најраније знакове присуства човека. Људи су, прислонивши руку на зид пећине, око ње посипали туцани прах боје и тако правили „негатив“ отиска руку. Боје су правили тако што су минерале дробили у прах, а затим их мешали са водом. Пећинска слика, Ласко, Француска (4–7) Палеолитске слике на зидовима пећина рађене су пре свега црвеним жутим, смеђим и црним тоновима. Обриси неких животиња у овој пећини дуги су и до 5,50 m.
Пећинска слика, Ласко, Француска (5–8) Човек је у пећини цртао (лежећи или шћућурен), угљенисаним комадом дрвета или зашиљеним комадом кости, при задимљеној светлости бакље.
Пећинска слика, Француска, око 14 000. пре нове ере (4–60) Животиње су у палеолиту приказиване „збркано“ , односно набацано по површини, без икаквог привида дубине простора иза, јер су те слике, пре свега, имале магијско значење обезбеђивања успешног лова. О томе сведочи и решеткасти знак у средини ове слике, који вероватно представља замку.
Речни шљунак, осликан, Француска (3–56) Осликавање црвеном кредом и окером, веома заступњеним у палеолиту, има значајну улогу у магији и култу. Црвеном кредом су се најчешће осликавале женске фигурице (симболи плодности), а окером предмети који су намењени сахрањивању. То указује да је већ у палеолиту човек био свестан симболике боја.
Напомена: Поред сваке репродукције уметничког дела назначен је разред у којем је репродуковано дело и број стране у уџбенику (на пример, 6-19 односи се на уџбеник за 6 разред - странa 19). 106
МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА – НЕОЛИТ
грч. неос – нов, литхос – камен
(око 10 000 – 3 500. пре нове ере)
У
доба неолита људи почињу да обрађују земљу (више се не баве искључиво ловом и сакупљањем плодова као у доба палеолита). То омогућава градњу сталних станишта и припитомљавање животиња. Праве се прва организована насеља, најчешће у долинама река, где има плодног тла. Човек више није толико зависан од природе. Светилишта под отвореним небом замењују палеолитска светилишта у пећинама. Уместо хумки (у палеолиту), почиње обележавање гробова (мегалитима – великим блоковима камена).
За доба неолита карактеристична је и појава грнчарије – керамике, односно прављење посуда од земље (глине). Грнчарија је рађена и за потребе домаћинства и за обредне сврхе. У почетку су посуде прављене од сирове глине и сушене на сунцу, а касније су печене на отвореној ватри. Украшаване су најчешће стилизованим облицима и апстрактним шарама. Људи у то доба почињу да се удружују, јављају се прва организованија друштва и појављује се подела рада. И палеолит и неолит се убрајају у праисторију.
Основне одлике неолитске уметности су крајња стилизација облика и појава апстракције – као виши ступањ уметничког изражавања (за разлику од реализма и дословног преношења онога што се види у палеолитској уметности). Карактеристика неолитске уметности је украшавање керамике геометријским облицима (квадратима, троугловима, круговима) и увођење орнамента. Риболик, Лепенски Вир, код Доњег Милановца (3–28) Стилизовањем се у неолитској пластици истиче оно што је битно, а запоставља све сувишно, случајно и променљиво. Тај приступ свођења на суштину свој највиши израз достигао је у винчанској фигуралној пластици. Скулптуре од камена, са стилизовано представљеним крупним очима које подсећају на лик рибе, указују на посебно поштовање те водене врсте (јер се винчанска култура заснивала на риболову, који је био услов опстанка заједнице).
Коњић од ћилибара (5–66) Ћилибар се много користио у неолиту, јер су му приписавана посебна својства. Од њега су израђиване амајлије (ситни предмети који су имали улогу заштите од „злих сила“).
Ваза, Винча (7–66) Неолитско налазиште Винча код Београда једно је од најзначајнијих неолитских налазишта, са веом богатим археолошким материјалом. Винчанска ваза моделовна у лику птице и украшена бојењем и урезивањем шара представља врхунско дело неолитске уметности. (тзв. Хајд ваза –названа по Хајду, донатору за археолошка ископавања на овом локалитету). Колица из Дупљаје код Вршца (2–22) Ова колица симболизују преношење божанства (Сунца) колима која вуку лабудови, а својим врхунским уметничким дометом представљају јединствену уметничку творвину тог времена. Стоунхенџ, Енглеска (4–44) Употреба мегалита за прављење светилишта за култне обреде била је честа појава у неолиту. Мегалити су стајали усправно (појединачно или у паровима,) а преко њих је била водоравно постављена камена греда. Ти камени блокови били су најчешће поређани у алеје или у круг.
Напомена: Периоди и године дате су оквирно, јер се у уметности не могу поставити строге границе, ни у временском трајању одређене уметности, нити у простору у којем је та уметност била заступљена. 107
Sadr`aj
L I K O V N I LINIJA
Linije u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Linija u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Kontura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Ve`be . . . . 12
RITAM
Ritam u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Ritam u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Ornament . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Ve`be . . . . 20
KOMPOZICIJA
Kompozicija u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Kompozicija u umetnosti . . . . . . . . . . . . . . 24
PERSPEKTIVA
Prvobitno vi|ewe prostora . . . . . . . . . . 26 Ve`be . . . . 28
SLIKA
Nepokretna slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Pokretna slika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
LINIJA
OBLIK
PROSTOR
VIZUELNO SPORAZUMEVAWE
E L E M E N T I
Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
114
U M E T N O S T MOTIVI
Qudski lik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Predeo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Mrtva priroda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Enterijer . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Kompozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Ve`be . . . . 54
TEME
Qudski lik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Predstava `ivotiwe . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Kompozicija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Ve`be . . . . 70
VRSTE
Arhitektura za stanovawe . . . . . . . . . . . 72 Arhitektura za dru{tvene potrebe . . . . 76 Ve`be . . . . 78
VRSTE
Visoka {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Duboka {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Ravna {tampa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Ve`be . . . . 88
VRSTE
Unikatni dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Industrijski dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Ve`be . . . . 93
SLIKARSTVO
VAJARSTVO
ARHITEKTURA
GRAFIKA
DIZAJN
Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
V I Z U E L N A LICE OBLIKA
LICE
K U L T U R A
Lice `ivih i ne`ivih oblika . . . . . . . 98 Lice umetni~kog dela . . . . . . . . . . . . . . 100 Ve`be . . . . 102 Da ponovimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
UMETNI^KO NASLE\E . . . . . . . . 105
115
LIKOVNA KULTURA
za 5. razred osnovne {kole
KOSTA BOGDANOVI]
K. B. 15810
www.zavod.co.rs
RAJKA BO[KOVI]
LIKOVNA KULTURA za 5. razred osnovne {kole