Srpski jezik i jezička kultura

6

KБ 16111

8 600262 024480

www.zavod.co.rs

Milija Nikoli} • Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура

Milija Nikoli} • Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура za 6. razred osnovne {kole

Dr Milija Nikoli} Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура za 6. razred osnovne {kole

Завод за уџбенике

6

Језик, време и мудрост И то ће проћи Некакав путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему. Кад путник то чује, буде му врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да му прода онога роба да се онако не мучи; али пре него му господар одговори, окоси се на њ роб говорећи: „Шта је теби стало за то? и то ће проћи“. Путник се нађе у чуду па окрене својим путем. Кад се путник после дугог времена врати натраг, и дошавши опет у оно село, дозна од сељака да је цар, чувши како је господар свога роба мучио, господара погубио, а његов двор и остало све имање дао робу. Путнику то буде врло мило, и дигне се к робу, па му стане срећу честитати захваљујући Богу што се тако догодило. Али роб, не марећи ништа за то, одговори му: „И то ће проћи“. Народна прича

Српски језик и језичка култура

Прича И tо ће pроћи путује кроз векове. Где, када и како је по­стала – о томе се изгубио сваки траг. Али то и није тако важно. Битно је да је она м о р а л а да постане, било где и било када, јер постоји п от р е б а за њом оваквом каква јесте. Она је створена да вечито путује и траје јер носи мудре поруке неопходне свим нараштајима. Дошла је тако и до нас да нам усмери мисли у сва времена, да нам pрошири dуховне виdике и да нас сpасава оd заборава.

Језик у причи Творци приче су језик и наша потреба за причом. Она је језички тако подешена да нас и самим насловом позива да уђемо у њен свет и да се што пре сусретнемо са њеним ликовима. У исказу „И то ће проћи“ везником И мисао је преполовљена; казана је друга реченица, а прва је прећутана. Тако и најмањи језички знак добија велику изражајну моћ. Он тражи да слушаоци и читаоци допуне мисао, да у њу унесу своје сазнање и искуство и да тако искажу целу мудрост. – Поступи тако pо pозиву везника И. – Допуни мисао одговарајућом реченицом. ___________________________________ и то ће проћи. Смисао оваквог уношења у причу и сараdње са њом и њеним твор­ цем и казивачима је у твоме размишљању и сазнању да је све pролазно и да ће све проћи, па тако и највеће зло, као и највеће добро. Језик приче је обичан разговорни језик, али он има и умеtничку вреdносt. У њему препознајеш свој језик. Свака реч ти је позната и сва­ ка реченица разумљива. Готово све што треба да научиш, а и што знаш о српском језику налази се у причи. У њој можеш проналазити разне врсте и облике речи и реченица, препознавати реченичне чланове, увежбавати наглашавање речи и реченица...

6

Језик о причи Језик приче је богат, а у њему преовлађују конкретни појмови као што су pуtник, село, gосpоdар, dвор, роб, јарам... Али кад се о причи gовори, кад се она pриказује и tумачи, то се чини претежно употребом аpсtракtних речи и појмова. Тако се у језику pовоdом pриче често употребљавају речи које означавају осећања, расpоложења, мисли, оdносе, особине и dуховне вреdносtи. Такве речи омогућавају разgоворе о tексtу, посебно о стваралачким поступцима у њему, о његовом смислу и порукама. У причи И tо ће pроћи нису чак ни поменути њени главни мотиви: dобро и зло, pравdа и неpравdа, срећа, несрећа и људска суdбина. Остављено је да их читаоци откривају и именују, да их казују поводом приче, док је тумаче. И особине ликова (јунака) нису поменуте, а ти их опиши употребом одговарајућих речи. У причи су четири лика. Сваког окарактериши двема особинама. Путник је ________________ и ________________. Роб је ____________________ и ________________. Господар је _______________ и ________________. Цар је ____________________ и ________________. Већ осећаш п р о м е н у ГЛЕДИШТА. Од језика (садржаја и примера из приче) усмераваш се на стварање језика о pричи, јер треба да је оцениш и прикажеш. Да би о причи говорио уверљиво, вероватно осећаш потребу да се вратиш тексту и да га поново исtраживачки pрочиtаш. Сигурно закључујеш да је путник „dуша оd човека“, pлемениt и pравеdан, да се УЖИВЕО у судбину роба. Роб је муdар, сtрpљив и dалековиd. Господар је зао, суров и свиреp. Цар је pравичан и сtроg. Са СТАНОВИШТА измученог роба, из приче се сазнаје да су добро и зло, срећа и несрећа пролазне појаве које се смењују. Нема трајне постојаности и непроменљивости. С временом све се мења и пролази. На свету је све РЕЛАТИВНО. Али, шта значи та реч релативно?

Српски језик и језичка култура

Тумачење функционалних појмова Замисли да те са гране мами крупна црвена јабука. Убереш је и погледаш, а она са друге стране зелена, а понегде бела и ружичаста. Она је само из даљине и на први поглед изгледала црвена, јер је та боја преовлађивала. Кад се променило ГЛЕДИШТЕ, пришло се близу јабуци, и кад је саgлеdана са свих сtрана, уочено је да она није АПСОЛУТНО (сасвим) црвена, већ да је само РЕЛАТИВНО црвена. Ако се сазна да је крупна и лепа јабука десетак пута прскана отровним хемикалијама, она постаје РЕЛАТИВНО квалитетна јер може да буде и штетна по здравље. Нека друга, црвљива јабука РЕЛАТИВНО је квалитетнија од оне „лепотице“ јер није прскана отровима, па је и здравија. РЕЛАТИВНО је супротно АПСОЛУТНОМ (потпуном, тачном) јер подразумева изузеtке, разлике и оdсtуpања од устаљених навика и правила. Путник се УЖИВЕО у судбину роба. УЖИВЕТИ СЕ значи ући у свет (свест, мисли и осећања) неке друге особе. УЖИВЉАВАЊЕ и САЖИВЉАВАЊЕ омогућавају да се друга особа свестрано упозна, да се са њом САОСЕЋА, сарађује и дели добро и зло. Човек се УЖИВЉАВА и у своју околину, у свој посао и у све оно што истражује и хоће да сазна. Путник посматра свет са хуманистичког ГЛЕДИШТА. Зато су његова УБЕЂЕЊА, СТАВОВИ и СУДОВИ ПЛЕМЕНИТИ. ГЛЕДИШТЕ је СТАНОВИШТЕ са кога се нека појава посматра. Да би се нека ствар, догађај, појава или особа свестрано упознали, неопходно је сагледати их са в и ш е ГЛЕДИШТА и у р а з н и м ОКОЛНОСТИМА. Свему ваља спознати и лице и наличје, и врлине и мане. (Даљи рад у Раdној свесци, вежба 1)

6

Богаћење речника (I) Вежбање

Карактерне особине Многе речи служе за именовање, одређивање и вредновање људских нарави, pосtуpака и карактерних особина. Навешћемо их у већем броју. Међу њима су ти и понеке речи непознате. Добро је да сазнаш њихово значење и тако обогатиш свој речник. ВИСПРЕН, КРОТАК, НАБУСИТ, БЕЗАЗЛЕН, АГРЕСИВАН, ПОТУЉЕН, ДОВИТЉИВ, БЕЗОЧАН, СТАЛОЖЕН, ПОДМУКАО, СКРОМАН, СПРЕТАН, ПРОНИЦЉИВ, ДАРЕЖЉИВ, ЗАВИДЉИВ, ПРЕВЕЈАН, ЛАКОМИСЛЕН, ДОСЕТЉИВ, ДИСКРЕТАН, НАДМЕН, ТВРДОГЛАВ, ОТРЕСИТ, ПАКОСТАН, ПРИБРАН, ПОВОДЉИВ, ИСКРЕН, ДВОЛИЧАН, РЕВНОСТАН, ЗАЈЕДЉИВ, ПРКОСАН, ГОРД, ДОСЛЕДАН Ту су помешане врлине и мане. – Раздвој их подвлачењем врлина. (Мана се мани!) Ако су ти неке од наведених особина и речи непознате, објашњење о њима можеш потражити и од најближих познаника. Биће им драго да удовоље твојој радозналости. Ипак, најбоља објашњења налазе се у речницима. (Раdна свеска, вежбање 2)

Српски језик и језичка култура

Језик и доживљаји Вожња Возимо се. Покрај пута разасута села леже. Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже.

Гле, почињу и светлаци, лета знаци, да се пале, и из магле трепте сиве као живе звезде мале.

Врх потока и шипрага топла, блага вечер пада. Возимо се. Сања цвеће; мирис слеће са ливада.

По бескрајно нежном, меком, и далеком небу плаву насмејани месец блуди, што на људи личи главу.

Гле, сеоске куће беле као стреле тек пролете. Поред пута стабла вита, шибље, жита лете, лете.

Возимо се. Покрај пута разасута села леже. Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже. Десанка Максимовић

Како си доживео песму Вожња? – Која осећања је она изазвала? − Да ли ти се током читања причињавало да и сам учествујеш у вожњи?

– Објасни зашто. Чиме је изазван утисак велике брзине? – Које слике си видео, чуо и шта си осетио у тој брзини?

Вежбање У песми је све оживљено и покренуто посредством речи и гласова. Цела природа учествује у доживљају: све у њој лети и трепери, нуди се оку и измиче му.

10

6

1. Пронађи у песми речи које означавају pокреtе. – Поређај gлаgоле према брзини означеног кретања. – Објасни како pоређења делују на живост и убрзавање покретних слика.

2. Наведи речи које сликају изgлеd и особине предмета и појава.

– Објасни изражајну улогу еpиtеtа уз именице вечер и небо. – Којим pоређењима су насликани облик месеца и треперење звезда?

3. Зашто нам цвеће и месец делују као да су живи? – Којим речима је песник стварима и природним појавама уdахнуо живоt? – Како се назива такав начин изражавања? У песми Вожња приказано је доживљавање природе. Описане су природне појаве, које, попут неке чаролије, промичу испред наших чула, а ми их са дивљењем посматрамо. То је постигнуто језиком који је моћан да изрази све што запажамо и осећамо, да сликовито прикаже свет око нас и у нама. Брзина кретања изражена је претежно глаголима: возимо се, јуре, леtе, беже, слеће, pролеtе... и именицама: pоtоци, бура, коњи, сtреле. Особине предмета и појава описане су придевима: tоpла, блаgа (вечер); сеоске (куће) беле; нежно, меко, dалеко и pлаво (небо)... Оживљавање (персонифицирање) вршено је глаголом – сања цвеће – и придевом – насмејани месец. Мелоdичносt песме првенствено потиче од сазвучја gласова који се понављају на крајевима ритмичких целина. Римоване речи: pуtа – разасуtа, леже – беже, буре – јуре, цвеће – слеће... повезују одговарајуће стихове у јединствен звучни доживљај. Понављањем гласова и особеним ритмом постиже се утисак да један стих оdјекује у другоме. Тако све слике у песми доживљавамо заједно са њиховом унуtрашњом музиком, оствареном гласовима и речима нашег језика.

11

Српски језик и језичка култура

Изражајност гласова Прочитајмо поново прву строфу песме Вожња. Возимо се. Покрај пута разасута села леже. Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже. Осим изазивања осећања ширине и пространства, подстицаног гласом А, и брзог кретања, појачаваног самогласницима Е и О, наведени стихови упућују и на слушне (акустичке) утиске, тј. на звуке који се чују током вожње. Док читамо стихове: „Возимо се./ Покрај пута разасута села леже“ – као да осећамо и чујемо снажно сtрујање ваздуха који нас од силне брзине шиба по лицу. Овај утисак претежно потиче од честе употребе сугласника С, З, Ж, при чијем изговарању чујемо сtварно струјање и шуштање. Међутим, стихови: „Ко потоци после буре/ коњи јуре,/ лете, беже“ – пружају другу и друкчију звучну слику. Њиховим посредством чујемо pраскаве шумове, tруцкање точкова и уdаре копита по тврдом и џомбастом путу. Ова звучна слика потиче од честе употребе сугла­ сника П, Т, К, Б, при чијем се изговору прасак стварно и чује. Звучна изражајност појединих сугласника проузрокована је посебним начином њиховог изговарања.

С

12

З

Ш

Ж

6

Писмени састав Посредством персонификација као да све пред нама оживљава. Тако стичемо утисак (илузију) да је месец насмејан и да цвеће сања; причињава нам се да чујемо gовор ветра, pреtњу таласа и шаpуtање лишћа; уверени смо да посматрамо жмиркање звезда, осмех пролећа и иgру облака. Употребом ономатопејских речи (подражавањем гласова из природе) такође се постиже утисак о присном сусретању са околином. Са нешто више маште и ти ћеш у свом писменом саставу „оживети“ и „озвучити“ неке ствари и појаве из своје околине, па ће оне почети да се понашају као људи: да се са тобом радују, разговарају, чуде, узбуђују... То ћеш учинити обрадом теме: СВЕ ЈЕ УЧЕСТВОВАЛО У МОЈОЈ РАДОСТИ. (Раdна свеска, вежбање 3)

Богаћење речника (II) Вежбање

Усвајање „обичних“ речи У нашем језику је доста обичних и свакодневних речи које омогућавају брзо и лако споразумевање. Неке од њих чешће изговарају старије особе, а млади их користе мало или нимало. Прети опасност да се те лепе речи сасвим прореде и изгубе. То би била велика штета за наш језик и говорну културу. Неке од таквих речи наведене су и истакнуте у следећим реченицама.

– Да је иоле учио, положио би испит.

– Степенице су само овлаш обрисане.

– Дечак је сналажљив и баста му сваки посао.

– Да ли се то одиста догодило?

– Деца нису вична да рукују маказама.

13

Српски језик и језичка култура

– Нико не зна зашто се гложе.

– Ништа није могао да изусти.

– Никако да се скраси на једном месту.

– Не знам зашто се срди на мене.

– Пожури и не оклевај више.

– Ученици су махом из оближњих села.

– Пас се нагло изгубио.

– Трговци мало хају што су скупи лекови.

– На свечаности се иде прикладно одевен.

– Игре на срећу сасвим су га опчиниле.

– Зорица је веома виспрена девојчица. Из наведених реченица се могу сазнати, или бар наслутити, значења истакнутих речи. – Објашњавај та значења речима и изразима истог или сличног (приближног) значења. Употреби их у новој (својој) реченици. На пример: иоле – сасвим мало, нешто мало, бар мало; малчице. – Је ли ти лек иоле помогао? овлаш – олако, површно, мало, уполовачено, избрзно. – Озбиљан посао се не ради овлаш. – Цвеће се зими само овлаш залива. бастати; басташан – бити вичан неком послу, вешт и сналажљив; кад нешто „иде од руке“. – Ниси басташан да љуштиш кромпир. Баста ти само да буљиш у телевизор!

14

6

Просте и сложене речи Радознали сусед Писао неки човек писмо своме пријатељу. Крај њега је седео други човек који му је све време завиривао преко рамена и читао шта пише. То досади човеку, па написа и ово: „Опрости, драги, не могу даље да ти пишем. Крај мене седи некакав неучтив човек. Он стално завирује у мој рукопис и све ово чита.“ – Ти си неучтив! – увреди се радознали. – Нико не гледа у то што пишеш. Народна прича Посматрај речи: pисаtи, рука, раdо и знаtи, па их упореди по саставу са речима рукоpис, наpисаtи и радознао.

– Које су од тих речи просте, а које сложене? Од којих су простих речи састављене сложене речи рукоpис, наpисаtи и радознао? Речи рука, pисаtи, pисмо, раdо и знаtи нису састављене од других речи, па су зато просте речи. У причи су просте и ове речи: човек, време, раме, чиtаtи, dраgи, dаље, све, ово... Реч рукоpис означава оно што је руком pисано. У њеном саставу препознају се нешто измењене две речи: рука и pисаtи. Глагол наpисаtи такође је сложен од две речи: на и pисаtи. Придев раdознао постао је спајањем речи раdо и знао. Зато су речи рукоpис, наpисаtи и раdознао сложене речи или сложенице. Сложенице су састављене од две или више простих речи. У причи Раdознали сусеd сложене су и речи завириваtи (за + вирити), неучtив (не + учтив), увреdиtи (у + вредити) и оpросtиtи (о + простити).

15

Српски језик и језичка култура

Вежбања 1. Од ових ПРОСТИХ РЕЧИ постале су СЛОЖЕНЕ РЕЧИ: гола глава босе ноге југ исток риба лов киша бранити бео град зуб болети земља радник дан губити

– – – – – – – – –

гологлав ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________

2. Глагол наpисаtи постао је кад је испред глагола pисаtи стављен предметак (префикс) на. На исти начин, помоћу pрефикса (предметака) постали су и следећи сложени глаголи: описати, записати, уписати, преписати, исписати, потписати, пописати. Додавањем префикса на глагол градити напиши више сложених глагола. Употреби следеће префиксе: са-, у-, од-, пре-, из-, за-, о-, на-. ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ _____________________________________________________________ (Раdна свеска, вежбање 4)

16

6

Изведене и неизведене речи Ђурица Ђурица беше и стасом и лепотом надвисио сву момчадију... Висок, снажан младић, широка чела, густих повијених обрва, испод којих севају два зеленкаста ока, за које народ вели да играју као на зејтину. Очи му, на први поглед, исказиваху неизмерну питомост и благост, неку болећиву доброћудност која се често може опазити код људи зеленкастоплаветних очију. Али кад се мало пажљивије разгледају оне једва приметне боре око крајева очију, које издају лукаво и подмукло срце, и кад човек мало боље загледа у оно необично севање очију му, моћи ће без двоумице погодити да Ђурица неће ићи трагом свих сеоских момака. Светолик Ранковић (Из романа Gорски цар) Чиме те лик Ђурице привлачи, а чиме одбија? – Шта се примећује на његовом лицу „кад се оно мало пажљивије разгледа“? Обрати пажњу на именице у тексту и покажи које су од њих просте, а које сложене речи. У наведеном тексту именице pоgлеd, dоброћуdносt и dвоумица су сложене речи. Све остале именице су просте речи. Размишљај о простим речима чело, око, срце, бора, tраg.

– Да ли у њиховом саставу можеш препознати неку другу реч?

– Јесу ли оне изведене од неких других и краћих речи? У истом смислу размишљај и о речима леpоtа, млаdић, момчаdија, pиtомосt, блаgосt, севање. – Препознајеш ли у основи сваке од њих по неку другу краћу реч? – Покушај да објасниш како су поменуте речи постале (изведене) од тих мањих речи.

17

Српски језик и језичка култура

Коренске (неизведене) речи Просте речи чело, око, срце, бора и tраg нису изведене од других речи, па су то коренске или неизведене речи. Неизведене речи су готово увек врло кратке, најчешће једносложне и двосложне као што су именице раd, pас, нос, леd, рука, каp и придеви леp, млаd, нов, блаg, dобар. Гласовни састав коренских речи нема никакве сличности са њиховим значењем. – Зашто се злаtо назива злаtо, а блаtо – блаtо, не може се сазнати. Између речи „злато“ и њоме означеног драгоценог метала нема никакве узрочне и последичне везе. Значења коренских (неизведених) речи прихватају се по језичкој навици и не могу се образложити гласовним саставом речи. Зато су коренске речи немотивисане. Неизведене (коренске) речи служе као опште и заједничке основе за творбу изведених речи и њихових породица.

Изведене речи Именица леpота постала је од придева леp и наставка -ота (леп-ота). Именица млаdић изведена је од придева млаd помоћу наставка -ић. Именице pиtомост и блаgост изведене су од придева pиtом и блаg. Од глагола севаtи постала је именица севање. Речи које су настале на овакав начин, извођењем од других речи помоћу наставака за gрађење речи, јесу изведене речи или, краће речено – изведенице. У сваку изведену реч прелива се значење основне речи, а наставци дају нова и pосебна значења.

Творба изведених речи Ако речи казујемо у њиховим разним облицима, њихов основни dео се не мења. На пример: рука, руке, руку, руком, рукама... зуб, зуба, зубу, зубом, зубима... Тај стални, основни и непроменљиви део речи (рук, зуб) назива се корен речи. Корен је носилац основног (полазног) значења и слу18

6

жи за извођење нових речи. Често од једног корена постаје мноштво изведених речи. На пример, од речи (корена) зуб постале су следеће изведенице:

Коренска (лексичка) основа

ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ ЗУБ

– – – – – – – – –

АР НИ ИЋ Творбени наставци ИНА ЉА ИТИ АР – КА АР – ОВ АР – СКИ

Граматичка (изведена) основа

Увиђај односе између приказаних творбених јединица. При томе доказуј (поткрепљуј) следеће тврдње: 1) Речи се изводе помоћу tворбених насtавака који се додају на коренску и граматичку основу.

2) Коренска основа је носилац оpшtеg и pолазноg значења. Она је зајеdничка за све речи које су изведене од истог корена.

3) Граматичка основа садржи (обухвата) коренску основу и уну­ трашње наставке изведених речи. Све речи које су постале од истог корена чине породицу речи. Наставци за творбу (грађење) речи дају изведеним речима посебна значења. Тако су наставцима -ар и -ка означене особе које лече и поправљају зубе – зубар и зубарка. Припадност зубу означена је на­ставком -ни (зубни). На мали зуб упућује наставак -ић (зубић), а на велики -ина (зубина). Од истог корена могу се изводити разне врсте пунозначних речи. На пример, од корена pуt изводе се именице pуtар, pуtовање, pуtић, pуtарина, придеви pуtни, pуtнички, глаголи pуtоваtи, уpуtиtи. (Раdна свеска, вежбања 5 и 6) 19

Српски језик и језичка култура

Коришћењем ове слике обнови градиво о неизвеdеним (коренским) и извеdеним речима.

Творбени и граматички наставци У нашем језику постоје две врсте наставака. Свака изведена реч има свој tворбени насtавак или суфикс. Али ако се реч казује у разним облицима, онда ти облици имају своје посебне наставке или завршеt­ ке. Ти завршеци су граматички наставци или наставци за облик речи.

– Упоредимо те две врсте наставака.

22

шумар шумски шумарев

Овде су, захваљујући творбеним наставцима, присутне три речи (именица и придеви). Творбени наставци мењају значење основне речи и тако стварају нове речи.

шумар шумар-а шумар-у шумар-ем шумар-има

Овде је присутна само једна реч. Наставци за облик или граматички наставци ме­ њају само облик речи, али не и њено значење. Ови наставци се краће називају завршеци. (Раdна свеска, вежбања 5 и 6)

Српски језик и језичка култура

Ређање префикса испред основне речи може се упоредити са комpозицијом воза.

2.

О

ОД У

ПРИ

ДО

ДАТИ КОПАТИ НОСИТИ КОВАТи ПЕВАТИ

НА С ПО

НАД ЗА ПОД

ПРЕ ИЗ

РАЗ

У средини су глаголи, а около pрефикси. – Спајај их и тако стварај сложене глаголе. (Можеш их створити и више од седамдесет!) При спајању са појединим глаголима на крају неких префикса ће доћи до гласовне промене. На пример: под + копати = поткопати, раз + певати = распевати, над + певати = натпевати...

26

6

Гласови Говорни органи Захваљујући својим рукама, уму и gовору, човек је постао нај­са­ вршеније биће у природи. Људи могу да говоре јер једино они имају развијене орgане за изgовор gласова а и искуствене побуде за разговарање.

Носна дупља ТВРДО НЕПЦЕ Меко непце зуби ЈЕЗИК

УСНА ДУПЉА

ГЛАСНИЦЕ ДУШНИК ПЛУЋА

Говорни органи су плућа, душник, гласнице (гласне жице), језик, задње (меко) непце, предње (тврдо) непце, зуби, усне, усна дупља и носна дупља.

33

Српски језик и језичка култура

Редослед излагања Обрати пажњу на ток излагања (развој радње) у писменом саставу Dа сам насtавник. – Којим редом је ученик саопштавао догађаје? – Објашњавај узрочно-последичне везе између тих догађаја. – Какав је временски однос између узрока и последица? (Шта чему претходи и следи?) У тексту Dа сам насtавник догађаји су приказани по временском следу. Казивани су оним редом како су се могли дешавати. Прво је дечак пао са „коња“, па га је наставник изгрдио. Затим је наставник охрабрио дечака, а овај се развеселио... Ред излагања је тако подешен да иза узрока долазе последице, што је у складу са природним развојем догађаја. Овакав редослед казивања, који је усклађен са временским током, назива се хронолошко излагање. Ученик је свој писмени састав могао почети и завршном реченицом: „Дечаци су били весели што су научили нову вежбу“. Тако би приказивање школског часа започео његовим завршетком. То би га обавезало да се враtи у pроtекло време и да приказивањем претходних догађаја објасни зашто су дечаци тако весели. Од последице би ишао према узроку и тако се вратио на приказивање незгоде која се десила на почетку часа. Овакав редослед излагања опречан је хронолошком казивању. Кад се догађаји приказују обрнутим редом, тако да се најпре саопштава оно што се касније десило а потом се враћа на претходна збивања, онда је то ретроспективно излагање. У писменим саставима се чешће примењује хронолошко излагање. Ретроспективно казивање се већином комбинује са хронолошким.

Писмени састав Вероватно и ти понекад пожелиш да се пренесеш у улогу наставника. Помоћу маште то можеш лако да оствариш. Зато изабери предмет који желиш да предајеш, замисли своје ученике и себе са њима (у разним ситуацијама), па обради тему: ДА САМ НАСТАВНИК... Пре обраде теме сачини pлан писменог састава. У плану предвиди погодан редослед казивања. Можеш комбиновати хронолошко и ретроспективно излагање.

40

Српски језик и језичка култура

којим речима би се поистоветили? На пример: сеци дрво – императив од глагола сећи...; честици – облик именице честица, а не честитка.) Зато су у употреби само облици са неизвршеном променом: секи, баки, тетки, лутки, клики, честитки.

4. Да не би долазило до удаљавања речи од њене основе, не врши се промена ни код двосложних именица чије се основе завршавају сугла­ сничким паровима: ЦК, ЗГ, СХ, а у већини случајева и на ЧК, ЋК и ТК. Тако имамо правилне облике коцки, tезgи, мазgи, Pасхи (јеврејски празник); tачки, кучки, мачки, мечки, воћки, pраћки, pоtки, pаtки, моtки. Облици са извршеном променом, а и без ње, употребљавају се углавном код следећих речи: приповеци и приповетки, загонеци и загонетки, бици и битки (али не приповетци, загонетци, битци!), епохи и епоси, фрески и фресци, маски и масци.

Вежбања 1. Како гласи номинаtив множине именица лешник, узdах, корак, замах, узвик, pреdлоg, tалоg, Влах? – Која се гласовна промена ту из­ вршила? – У којим је још падежима множине она присутна?

2. Кажи dаtив и локаtив јеdнине именица слоgа, рука, мајка, влаgа.

– Како су се ту мењали задњонепчани сугласници?

3. Упореди палатализацију и сибиларизацију:

palatalizacija

K ^ G @ H [ 56

sibilarizacija

C Z S

|ak devojka vojnik

|a~e, |a~i} devoj~e, devoj~ica vojni~e, vojni~ki

|acima devojci vojnici

briga snaga kwiga

bri`an sna`iti, sna`ewe kwi`evnik, kwi`ica

brizi snazi kwizi

greh orah duh

gre{iti, ogre{ewe Ora{ac du{e, du{ica

gresi orasi dusi

6

РУ

КА

ЛИ

ВА

ДА

РУ

КА

ВИ

ЦА

ЗА

ПО

ВЕ

ДА

ТИ

Изговарај гласно те речи и код сваке обрати пажњу на слог који се изговара најјачим гласом. Слоg је група гласова обједињена самогласником у једну изговорну целину. Сваки слог мора садржати самоgласник, јер је самогласник носилац слога. Према броју слогова, речи могу бити једносложне, дво­ сложне, тросложне, четворосложне... У речима се сви слогови не изговарају истом јачином гласа. У свакој речи се по један слог посебно наgлашава. Тако је у речима рука и ливаdа наглашен први слог, у речи рукавица – други, а код глагола заpовеdаtи наглашен је трећи слог. Да није тог наглашавања, изговор би био једноличан, досадан и без изражајности. Посебно гласовно истицање појединих слогова у речима назива се акценат или наgласак. Последњи слог у вишесложним речима није никада наглашен. У следећим речима истаћи ћемо акцентоване слогове: ПИсмо, заПИсати, запиСИвати, ВОда, воДЕница, НЕмоћ, занеМОћи, ЛИстати, прелиСТАвати, припоВЕдати, ПРИповетка, припоВЕдач, СЕло, преСЕлити, пресеЉАвати, СлоБОдан (име), СЛОбодан (придев), ПОдићи (терет), поДИћи (под кров).

Вежбање Изговарај гласно следеће речи и означавај у њима акцентовани слог: светлост, осветлити, осветљење; шума, шумарак, пошумља­вање; лубеница, величанствено, пребродити; пола, половина, преполовити; позатварати, затворити, затвор; чудо, чудеса; бродар, бродовласник, бродоломник.

81

6

Изговарање дугих акцената (Силазна и узлазна интонација) Изговарај следеће глаголске облике (по паровима) и при томе ослушкуј разлику у изgовору (звучању) дуго акцентованих самогласника.

Инфиниtив Pрезенt:

зидати – зидам

лечити – лечи

хвалити – хвалиш

ходати – ходамо

бирати – бира

журити – журим

О О О О О ОДАМО Х ДАТИ Х При изговарању дуго акцентованог вокала о у речи хоdаtи глас се изразито диже, док се у облику хоdамо спушта. По том dизању и сpушtању гласа (инtонацији) разликује се изговор дуго наглашених самогласника. Једни имају узлазну, а други силазну интонацију. Према томе, у нашем језику постоје два дуга акцента: дугоузлазни и дугосилазни. Дугоузлазне акценте приметио си у речима: зиdаtи, лечиtи. хвалиtи..., а дугосилазне у облицима зиdам, лечи, хвалиш...

Вежбања Уз бројеве чеtири и pеt изговарај наведене именице. При томе ћеш осетити како се мења интонација (квалитет) дугих акцената:

^etiri... r ~i d na l ka Dugosilazni z ba akcenat z me l ka { ma v ka

Pet... ré~i dánā líkōvā zúbā zímā lékōvā {úmōvā vékōvā

Dugouzlazni akcenat

83

6

Предикатске реченице 1.

I

2.

II

4.

3.

5.

6.

III

Комуникативне реченице Комуникативним реченицама (реченицама у ширем смислу) исказују се целовите (завршене) поруке. Предикатскe реченицe (реченицe у ужем смислу) су говорне јединице које садрже глагол у личном облику, односно предикат.

Напомене о скраћивању назива 1. Пошто је свака предикатска реченица проста реченица, довољно је користити један од тих назива. Једна од тих одредница подразумева другу, па је сувишно да се дуплирају.

2. Кад је реченица сложена, подразумева се да је и комуникативна, па и овде није потребно да се заједно казују обе одреднице.

3. Само кад је предикатска реченица самостално употребљена, онда је потребно рећи да је она комуникативана предикатска реченица или проста комуникативна реченица.

95

Српски језик и језичка култура

Вежбање Навешћемо неке реченице из бајке Немушти језик. Све су оне сложене, па самим тим и комуникативне. (Налазе се у одломку на стр.

158.) Покажи које су предикатске реченице у саставу тих реченица. Учини то подвлачењем предиката.

1) Ја тебе избавих, а себе погубих.

2) Не бој се ништа, него ме носи кући моме оцу.

3) Кад чобан то види, нађе се у чуду, па рече змији...

4) Кад дође ту, змија на врату чобанову звизне, а змије се све одмах расплету.

5) Кад дођемо у двор к моме оцу, он ће теби давати шта год зажелиш: сребра, злата и камења драгог, али ти не узимај ништа, него ишти немушtи језик. Ево и примера који показује састав веома дуге сложене реченице.

– Прати како се у њој н и ж у просте реченице и умножавају лични глаголски облици, односно предикати.

1) Кад чобан то види, 2) стане да гледа 3) шта ће змија радити, 4) јер се око ње било запожарило 5) и пожар се једнако к њој примицао.

(Раdна свеска, вежбање 25) 96

6

САДРЖАЈ ГРАДИВО ИЗ ГРАМАТИКЕ Језик, време и мудрост. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Језик и доживљаји. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Изражајност гласова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Просте и сложене речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Изведене и неизведене речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Творба изведених речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Творбени наставци (суфикси). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Творбени и граматички наставци. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Творба сложених речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Сложенице са префиксима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Сложенице од пунозначних речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Гласови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Говорни органи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Самогласници (вокали). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Сугласници (консонанти). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Врсте сугласника по месту изговора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Врсте сугласника по звучности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Гласовне промене. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Једначење сугласника по звучности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Палатализација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Сибиларизација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Јотовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Једначење сугласника по месту творбе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Непостојано А. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Прелазак Л у О. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Упрошћавање сугласничких група. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Асимилација самогласника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Акценат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 173

Српски језик и језичка култура

Дужина акцентованих самогласника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Комуникативне и предикатске реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Независан и зависан однос међу предикатским реченицама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Независне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Зависне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Исказивање реченичних чланова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Функције именица у реченици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Атрибутска и предикатска функција придева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Придевске заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Показне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Присвојне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Упитне и односне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Неодређене, одричне и опште заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Глаголске именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Аорист. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Футур II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Императив (заповедни начин). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 Потенцијал (могућни начин) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 Глаголски прилог садашњи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Глаголски прилог прошли. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Трпни глаголски придев. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Имперфекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Плусквамперфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Лични глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Нелични глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Систематски преглед глаголских облика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА И ПИСМЕНОСТ Језик у причи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Језик o причи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Тумачење функционалних појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Богаћење речника (I) – Карактерне особине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Богаћење речника (II) – Усвајање „обичних“ речи. . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Развијање језичког осећања (I) – Заборављени корени. . . . . . . . . . . . . 23 Развијање језичког осећања (II) – Слика у имену. . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 174

6

Развијање језичког осећања (III) – Значењски кругови речи. . . . . . . . 31 План писменог састава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Дневник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 Вишезначност речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Извештавање – Вест – Новински чланак – Извештај. . . . . . . . . . . . . . . 75 Хомоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Речи истог и сродног значења (синоними). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Хипербола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Опис отвореног и слободног простора (екстеријер) . . . . . . . . . . . . . . . 91 Избор и груписање речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Писање назива предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Писање имена васионских тела. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Основно и пренесено значење речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Контраст (антитеза) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Позајмљенице (туђице) у нашем језику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Богаћење речника (III) – Речи за оцењивање духовних и културних вредности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Опис просторије (ентеријер) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Пренесена значења речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Богаћење речника (IV) – Устаљени народни изрази (фраземи). . . . 170

*

Тематика писмених састава на странама 40, 52, 63, 68, 73, 79, 92, 104, 113, 120, 136, 148, 159, 171

175

6

KБ 16111

8 600262 024480

www.zavod.co.rs

Milija Nikoli} • Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура

Milija Nikoli} • Mirjana Nikoli}

Српски језик и језичка култура za 6. razred osnovne {kole