Geografija 6

Rada Sitarica • dr Milutin Tadi}

Zavod za uybenike • Beograd

GEOGRAFIJA 6 • SADR@AJ • VODE NA ZEMQI – HIDROSFERA.............................7 BIQNI I @IVOTIWSKI SVET NA ZEMQI – BIOSFERA................................................27 STANOVNI[TVO I NASEQA NA ZEMQI..............37 GEOGRAFSKA SREDINA I QUDSKE DELATNOSTI ........................................51 REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE.....................59 JU@NA EVROPA.........................................................81 SREDWA EVROPA....................................................121 ZAPADNA EVROPA...................................................147 SEVERNA EVROPA...................................................165 ISTO«NA EVROPA...................................................177

-3-

O ovom uybeniku • Uybenik se sastoji od dva dela. U prvom je nastavqeno izlagawe op{te geografije zapo~eto u petom razredu. Ta su znawa neophodna da bi se uspe{no pratio drugi deo u kome je izlo`ena regionalna geografija Evrope.

• Kao i Uybenik geografije za peti razred, i ovaj ~ini celinu sa Radnom sveskom i Geografskim atlasom.

• Uybenik sadr`i mnogo razli~itih geografskih karata. Treba imati na umu da one ne zamewuju nego samo nadopuwuju karte iz {kolskog Geografskog atlasa. Zato, kada ~itate ovaj uybenik, uvek treba da imate otvoren Atlas. Svi geografski nazivi pomenuti u ovom uybeniku nalaze se na wegovim kartama.

• U Uybeniku ne}e uvek biti nabrojani svi veliki gradovi u nekoj dr`avi, sve wene reke, planine i susedne zemqe. Za{to bi se u Uybeniku prepri~avala geografska karta? Sve to lako mo`ete i sami uo~iti na odgovaraju}im atlasnim kartama.

• U Uybeniku ima dosta tabela sa podacima o evropskim zemqama. Te podatke ne morate u~iti napamet, dovoqno je da ih znate brzo prona}i, kada vam zatrebaju.

• U Uybeniku se povremeno pojavquju odeqci neobaveznog pomo}nog teksta koji nadopuwavaju osnovni tekst. Takvi odeqci dati su u plavoj boji.

Autori

-4-

Statistika i Internet Statisti~ke podatke o razli~itim zemqama nije potrebno pamtiti jer se mewaju iz godine u godinu. Internet (globalna kompjuterska mre`a) je dobar izvor informacija i podataka iz mnogih oblasti.

Statisti~ke podatke o evropskim zemqama mogu}e je prona}i na Internetu na dva na~ina. Kao prvo, posledwe raspolo`ive podatke mogu}e je prona}i na zvani~noj Internet-stranici (web site) odre|ene zemqe (na primer, za Norve{ku: www.norway.org, za Rusiju www.un.int/russia/ itd.) ili me|unarodnih organizacija kao {to su, na primer, Svetska banka (www.worldbank.org), OECD (www.oecd.org) i dr.

Drugi na~in dobijawa podataka zasniva se na kori{}ewu pretra`iva~a (search engine), kao {to je, na primer, Google (www.google.com). Da biste na{li `eqeni statisti~ki podatak za odre|enu zemqu, potrebno je da unesete odgovaraju}u kombinaciju kqu~nih re~i koje }e pre­tra`iva~u „opisatiß koja se vrsta podataka tra`i. Opis se daje na srpskom ili engleskom jeziku, na primer – Serbia, industrial production, arable land, education itd.

Zvani~na internet-stranica Srbije: www.srbija.gov.rs.

-5-

PLANETA ZEMQA Tokom pro{le {kolske godine na ~asovima geografije bavili ste se prou~avawem i sticawem osnovnih znawa iz fizi~ke geografije. Sada vam je poznato da je Zemqa planeta Sun~evog sistema – jedina na kojoj postoji `ivot. Osim ~vrstog omota~a (litosfere), Zemqa ima gasoviti omota~ (atmosferu) i vodeni omota~ (hidrosferu). @ivi svet naseqa­ va sva tri pomenuta omota~a i svojim rasprostrawewem odre|uje poseban „omota~ `ivotaß – biosferu. Ova ~etiri omota~a neraskidivo su po­ vezana i zajedno ~ine najslo`eniji omota~ Zemqe – geografski omota~.

Zbivawa u geografskom omota~u prou~ava upravo geografija. Te`i{te wenog prou~avawa su veze koje postoje izme|u ~oveka i prirode koja ga okru`uje.

Ove {kolske godine prvo }emo pro{iriti znawa iz fizi~ke geografije, da bismo se tokom drugog polugodi{ta uspe{nije bavili regionalnom geografijom Evrope.

Sadr`aj poglavqa:

• Vode na Zemqi – hidrosfera..........................7 • Biqni i `ivotiwski svet – biosfera.........27 -6-

VODE NA ZEMQI – HIDROSFERA • SVETSKI OKEAN I WEGOVA HORIZONTALNA PODELA • Razu|enost obala Svetskog okeana • KRETAWE VODE SVETSKOG OKEANA • Morske mene – plima i oseka • Morske struje • Morski talasi • PODZEMNE VODE • REKE • Re~ni sistem – re~ni sliv – re~na mre`a • JEZERA I LED NA ZEMQI • Vrste jezera • Mo~vare • Led na Zemqi • ZAGA\IVAWE I NESTA[ICA VODE

-7-

VODE NA ZEMQI – HI­D ROS­F E­R A

Na {ta po­mi­sli­mo ka­da ka­`e­mo – Ze­ mqa? Ve}ina nas pod tom re~­ju pod­ra­zu­me­ va kop­no. A za{to ka­`u da je Ze­mqa vo­de­na pla­neta i da je woj pri­me­re­ni­ji naziv pla­ ne­ta Oke­an?

Voda se nalazi svuda i u svemu oko nas, u sva tri agregatna stawa. Najvi{e je vode u te~nom stawu.

Sve vode na Zemqi, u ~vr­stom, te~nom i gasovitom stawu, zajedno ~ine hidro­ sferu. Najve}i deo hidrosfere ~ini slana voda Svetskog okeana, a osta­tak ~ine kopnene vode i voda u atmosferi. Na povr{ini kopna su povr{inske vode – re­ ke, jezera i lednici, a u Zemqinoj kori – podzemne vode. Zahvaquju}i tome {to voda neprestano prelazi iz jednog agregatnog stawa u drugo sve vode u hidrosferi su povezane i zajedno u~estvuju u neprekidnom kru`nom kretawu: okean – atmosfera – kopno – okean.

Isparavawe iz okeana

Sunce zagreva Svetski okean kao neki ogroman vodeni kotao. Iz tog kotla u atmo­ sferu dospevaju velike koli~ine vodene pare (sl. 1). Dve tre}ine se ubrzo vra}aju u obliku ki{e, a ostatak vetrovi odnose na kopno. Voda koja u vidu ki{e pada na kopno prelazi razli~ite puteve. Najve}i deo oti~e rekama, a ostatak se privremeno zadr`ava u tlu, lednicima, biqnom svetu.

Sve vode na kraju zavr{avaju u Svetskom okeanu, odakle je i zapo~eo wihov kru`ni put. Koli~ina vode obuhva}ena kru`nim kretawem na Zemqi tokom jedne godine mogla bi napuniti kocku ~ija je jedna stra­ nica du`ine 80 km.

Da bi voda kru`ila u prirodi, neophodna je energija Sunca koja je podi`e u vidu vodene pare, kao i sila Zemqine te`e – koja tu vodu vra}a nazad.

Prelazak vodene pare

Padavine

Isparavawe

Padavine

Povr{insko oticawe Povr{inske zalihe Prodirawe

1

Podzemni tokovi

[e­ma kru`e­wa vo­de u pri­ro­di. Iza tog ne­pre­kid­nog kru`e­wa sto­ji Sunce, kao glav­ni pokreta~ svih po­java u ge­o­grafskom omo­ta­~u.

-8-

KQU^NE RE^I:

SVETSKI OKEAN I WEGOVA HORIZONTALNA PODELA Svetski okean zauzima 71% povr{ine Zemqe i obuhvata 97,2% vode cele hidro­ sfere. To je koli~ina vode koja bi mogla da pokrije celu Zemqinu loptu neprekinutim slojem visine 2 777 m!

Svojstva morske vode su plava boja, salinitet i providnost. Ta svojstva su promenqiva, u zavisnosti od geografske {irine, dubine vode, doba dana, blizine re~nih u{}a i dr. Glavno svojstvo morske vode je salinitet, koji se smawuje od ekvatora prema polovima. Prose~no iznosi 35´ (promila), {to zna~i da je u 1 kg morske vode rastvoreno 35 g soli.

Svetski okean je ra{~lawen kontine­ ntima i ostrvskim nizovima na ~etiri zasebna okeana, – Tihi, Atlantski, Indij­ ski i Severni ledeni okean (sl. 2). Tihi okean ~ini polovinu Svetskog okeana i ne{to vi{e od polovine wegove zapremine (sl. 3). On je ujedno i najdubqi. Potom slede, Atlantski okean, sa ~etvrtinom udela, i Indijski, s petinom udela u povr{ini i zapremini Svetskog okeana. Preostali deo

2

• Svetski okean, • okeani, • mora, • razu|enost obala.

zauzima Severni ledeni okean, najmawi i najpli}i, koji u nekim po­­de­la­ma smatraju unutra{wim morem Atlantskog okeana.

Prema jednoj podeli, izdvaja se i peti, Ju`ni okean, koji ukqu~uje najju`nije de­ love Tihog, Atlantskog i Indijskog oke­ ana.

3

Ova­ko bi iz­gle­da­la Ze­mqa da ne­ma obla­ka, gle­da­na iz­nad Ti­hog oke­a­na. Ovaj oke­an za­u­zi­ ma po­lo­vi­nu Svet­skog oke­a­na.

Severni ledeni okean 4%

SEVERNI LEDENI OKEAN

TI

ATL

TIHI

Atlantski okean 26%

A

N

Indijski okean 20%

S

HI

T

AN

N

OKE

OKEA

E

KI

OK

AN

INDIJSKI OKEAN

Tihi okean 50%

Kar­ta sve­ta s ucr­ta­nim gra­ni­ca­ma oke­a­na

-9-

1

ЦРНО МОРЕ

Da li se iz bilo koje ta~ke Svetskog okeana mo`e do}i u bilo koju drugu – ne izlaze}i na kopno? (Proverite to na glo­ busu ili na karti sveta.)

ЕВРОПА

АЗИЈА

Delovi okeana uz ivi~ne delove kopna, uokvireni ostrvima, poluostrvima ili uz­ vi{ewima podvodnog reqefa, nazivaju se mora. Ima ih osamdesetak, a razvrsta­vaju se na sredozemna, ivi~na i me|uostrv­ ska. Sredozemna mora mogu da budu unutar jednog kontinenta, kao {to su Jadransko, Balti~ko i Persijsko, ili izme|u obala vi­{e kontinenata na primer, Sredozemno i Crveno more. Ivi~na mora se ve}im delom svojih obala naslawaju na kontinente.

U ivi~na mora spada ve}ina mora u Severnom ledenom moru kao {to su ^ukotsko i Boforovo more.

Sva mora i okeani me|usobno su pove­ zani. Negde su spojeni uskim vodenim su­ `ewima koja se nazivaju moreuzi ili tesnaci. Tako Gibraltarski moreuz spaja Sredozemno more s Atlantskim okeanom, a razdvaja evropsko od afri~kog kopna, dok moreuz Bosfor (sl. 1) spaja Crno i Mramorno more, a razdvaja evropsko i azijsko kopno.

Osim prirodnih morskih prolaza, posto­ je i ve{ta~ki prolazi – kanali (sl. 2) koji povezuju mora i okeane. Izme|u Sredo­ zemnog i Crvenog mora prokopan je Suecki kanal, a izme|u Karipskog mora i Tihog okeana – Panamski kanal.

RAZU\ENOST OBALA­­ SVETSKOG OKEANA

2

3 Ko­rint­ski ka­nal (vidite str. 107)

Je­dan od broj­nih nor­ve­{kih fjor­do­va

Obala je uzan pojas pored mora koji odvaja morsku od kopnene povr{ine. Obale kontinenata retko se pru`aju pravolinijski.

Obi~no su razgranate i razu|ene mno{tvom zaliva, ostrva, poluostrva, zemqouza i rtova. Odstupawe obale od prave linije naziva se razu|enost obale.

Sa­te­lit­ski sni­mak Bos­fo­ra

Mawi delovi morske povr{ine, pli}i ili dubqi, uvu~eni u kopno nazivaju se zalivi. Oni se razlikuju po svom nastanku, veli~ini, obliku i zna~aju. Neki zalivi nastali su prodirawem mora u du­ga~ke i dubo­­ke doline nastale radom lednika.

Takvi zalivi nazivaju se fjor­dovi (sl. 3), a karakte­risti~ni su za obale Norve{ke, str. 168. Kada zalive od mora odvoje pe{­ ~ani na­nosi – nastaju lagune, vrste primorskih jezera. Levkasti zalivi nastali potapa­wem re~nog u{}a nazivaju se estu­ ari, str. 149.

U pore|ewu s kontinentima ostrva su mawi delovi kopna okru`eni sa svih strana vodom. Ona ~ine vi{e od 6% kopnene povr{ine Zemqe. Dele se na kontinen­ talna i okeanska. Kontinentalna ostrva su nekada bila delovi kontinenata. Ta­ kva su najve}a ostrva na svetu – Grenland,

Kali­mantan, Madagaskar i dr. Okeanska ostrva su vulkanskog ili koralnog porekla. Javqaju se i pojedina~no, ali ~e{}e­ u grupi koja se naziva arhipelag. Brojni arhipelazi su u Tihom okeanu.

Poluostrva su delovi kopna (kontinenata ili ostrva) koji izrazito i daleko zalaze u okean ili more. Najve}e na svetu je Arabijsko poluostrvo. Na{a zemqa se nalazi na Balkanskom poluostrvu.

Najistureniji delovi kopna koji zalaze u okean ili more nazivaju se rtovi. Oni su naj~e{}e izgra|eni od veoma ~vrstih stena. Najpoznatiji su rtovi koji predstavqaju krajwe ta~ke kontinenata: Rt Horn (Ju­`na Amerika), Severni rt (Evropa), Rt ^e­qu­ skin (Azija), Rt dobre nade (Afrika) i dr.

Od svih kontinenata najrazu|eniju obalu ima Azija (odnosno Evroazija), dok su obale Afrike najslabije razu|ene.

Pitawa 1. Ko­je sve vo­de ~i­ne hi­dros­fe­ru?

2. [ta po­kre}e i odr­`a­va kru`ewe vo­de u pri­ro­di?

3. Na ko­li­ko se oke­a­na de­li Svet­ski oke­an i ko­ji su to oke­a­ni?

4. Ka­ko se razvrstavaju mo­ra? Ko­ja su to sre­do­zem­na mo­ra?

5. Ka­kvi mo­gu da budu za­li­vi pre­ma na­~i­nu po­stan­ka?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke u Radnoj svesci 6 (str. 4–10).

Najmawe {to bi trebalo da znate • Hi­dros­fe­ra ob­u­hva­ta sve vo­de na Ze­mqi – u ~vr­stom, te~­nom i ga­so­vi­tom sta­wu.

• Do kru­`e­wa vo­de u pri­ro­di do­la­zi za­hva­qu­ju­}i to­plot­noj ener­gi­ji Sun­ca.

• Svet­ski oke­an se de­li na ~e­ti­ri za­seb­na oke­a­na: Ti­hi, Atlant­ski, In­dij­ski i Se­ver­ni le­de­ni oke­an.

• U okviru okeana izdvojeno je osamdesetak mora.

• Odstupawe obale od prave linije naziva se razu|enost obale.

- 11 -

KQU^NE RE^I:

KRETAWE VODE SVETSKOG OKEANA

• plima i oseka, • morske struje, • morski talasi.

Voda Svetskog okeana nikada ne miruje. Glavni uzrok wenog kretawa jeste ne­ ravnomerna raspodela Sun~evog zra~ewa na Zemqinoj povr{ini i privla~no dejstvo Meseca i Sunca, a oblici kretawa su mor­ ske mene, morske struje i talasi.

1

Oseka

Pun mesec Plima

Plima

Mlad mesec

MORSKE MENE – PLIMA I OSEKA Privla~ne sile Meseca, i mawim delom Sunca, uzrokuju naizmeni~no podizawe – plimu, i spu{tawe oseku okeanskog nivoa.

Plima i oseka imaju zajedni~ki naziv mor­ ske mene. One se smewuju, pribli`no, na svakih 6 ~asova. U vremenu od 24 ~asa i 50 minuta javqaju se dve plime i dve oseke (sl. 1).

Morske mene su slabo izra`ene na okeanskoj pu~ini i u unutra{wim morima.

Razlika izme|u nivoa mora za vreme plime i za vreme oseke kre}e se u {irokim granicama – od desetak centimetara, pa do 20 m.

Na severnim obalama, na primer, Francuske (sl. 2), i jugozapadnim obalama Velike Britanije te razlike iznose 10 m.

2 Francusko ostrvo Sen Mi{el za vreme oseke. More je kilometrima daleko.

Oseka Me­sec pri­vla­~i vo­du Svet­skog oke­a­na i stva­ra plim­ sko is­pup­~e­we: jed­no ta~­no is­pod sebe, a dru­go na su­prot­noj stra­ni Ze­mqe. Na po­la pu­ta iz­me­|u wih, s obe stra­ne, ja­vqa se ose­ka. Pli­ma je naj­ve­}a za vre­me pu­nog i mla­dog me­se­ca, ka­da se Ze­mqa, Me­sec i Sun­ce na­la­ze na pravoj li­ni­ji.

MORSKE STRUJE Okeanske vode se kre}u i u vidu mor­ skih struja. To je slo`en sistem (sl. 3) jer je Svetski okean „ispregra|ivanß kontinentima. Morske struje teku mnogo sporije nego reke na kopnu, ali zato prenose ogromnu koli~inu vode. Samo Golfska struja, koja te~e uz severozapadne obale Evrope, prenosi oko dvadeset puta vi{e vode nego sve reke na Zemqi. Golfska struja spada u tople morske struje. One se kre}u iz obla­ sti ni`ih geografskih {irina u oblasti vi{ih geografskih {irina. Morske struje, koje dolaze iz oblasti vi{ih geografskih {irina, su hladne, kao na primer, Humbol­ tova struja, koja te~e uz zapadne obale Ju`ne Amerike.

Morske struje pokre}u stalni vetrovi i zato se wihov tok poklapa s pravcem tih vetrova.

- 12 -

3

Kar­ta mor­skih stru­ja. Cr­ve­nim stre­li­ca­ma obele`ene su to­ple, a pla­vim – hlad­ne stru­je; Golf­ska stru­ja ozna­~e­na je bro­jem 1, a Hum­bol­to­va – bro­jem 2.

MORSKI TALASI Morska povr{ina skoro nikada nije potpuno mirna. Vetar neprekidno stvara talase – od jedva uo~qivih, do onih kilometarske du`ine. Kada posmatramo zatalasanu morsku povr{inu, ~ini nam se da se voda kre}e horizontalno. U stvari, vodene ~estice kre}u se kru`no. Horizontalnog talasawa morske vode ima samo blizu obala, gde se zbog malih dubina remeti kru`no kretawe.

Veliki talasi se razvijaju kada se udru`i dejstvo vetra i plimskog talasa ili morske struje iz suprotnog smera, naro~ito u plitkim morima (sl. 4). Takvi se talasi, ~esto javqaju uz jugoisto~ne obale Afrike.

Najve}i talasi nastaju usled pomerawa morskog dna koje je uzrokovano podvodnim zemqotresima ili vulkanskim erupcijama.

Naj~e{}e se javqaju u Tihom okeanu, gde su mnogo puta pusto{ili japanske i havajske obale. U Japanu ih nazivaju cunami.

4 Ener­gi­ja ta­la­sa je ogrom­na. Oluj­ni ta­la­si do­sti­`u vi­si­nu od pre­ko 25 m.

- 13 -

Da li znate:

?

• da ka­ko god pre­po­lo­vi­li Ze­mqu, na sva­koj po­lu­lop­ti uvek }e pre­o­vla­da­ti vo­de­ne po­vr­{i­ne; • da je Ti­hi oke­an ne sa­mo naj­ve­}i ne­go i naj­du­bqi (10 920 m); • da je pr­vi Evro­pqa­nin vi­deo Ti­hi oke­an tek 1513. go­di­ne?

Pitawa

1. Ko­ji su vi­do­vi kre­ta­wa mor­ske vo­de?

2. [ta su to mor­ske me­ne i {ta ih iza­zi­va?

3. [ta po­kre}e si­stem mor­skih stru­ja?

4. Ko­je se mor­ske stru­je na­zi­vaju to­plim?

5. Ka­da se raz­vi­ja­ju naj­ve}i ta­la­si?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1–6) u Radnoj svesci 6 (str. 10–12).

Naj­ma­we {to bi tre­ba­lo da zna­te • Mor­ska vo­da se kre­}e u vi­du ta­la­sa, mor­skih stru­ja i morskih mena (plime i oseke).

• Morski talasi nastaju pod dejstvom vetra.

• Tople morske struje kre}u se iz tropskih ka polarnim oblastima, a hladne – u obrnutom smeru.

• Nivo mora i okeana se dva puta naizmeni~no podi`e (plima) i spu{ta (oseka) tokom dana.

- 14 -

KRAQEVINA [PANIJA JEDNOM NOGOM U AFRICI [panija je nekada bila najve}a pomorska sila na svetu. Kolumbo, Magelan, Vespu~i i mnogi drugi slavni pomorci plovili su pod {panskom zastavom. [panski osvaja~i, poznati kao konkistadori, pokorili su u XVI veku gotovo celu Sredwu i Ju`nu Ame­ riku. Danas [panija svoje prelepe obale koristi, pre svega, za potrebe turizma i trgovine, a ne kao nekada – kao polazi{te ratnih brodova. [panija je velika zemqa, ~etvrta po veli~ini u Evropi. Zauzima 87% Pirinej­ skog poluostrva, a pripadaju joj i Balear­ ska ostrva u Sredozemnom moru, Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu, kao i dva mala poseda u Africi – Seuta i Meliqa. [panija izlazi na Atlantski okean i Sredozemno more (sl. 1 na str. 113), a od Afrike je razdvaja samo 14 km {irok Gibral­ tarski moreuz. Zbog toga je [panija oduvek bila okrenuta pomorstvu i trgovini.

1. Posmatrajte na karti jug poluostrva.

Prona|ite Gibraltar – on je u posedu Velike Britanije, kao posledwa kolonija u Evropi.

2. Sa kojim se zemqama grani~i [panija?

3. Prona|ite na karti Barselonu i Valensiju. Za razliku od Madrida, gde se one nalaze?

ve}a nizija, Andaluzija, prostire se na jugu [panije.

Mezetu odlikuje o{tra i suva kontinentalna klima. Tokom leta su{e su toliko jake da ve}ina reka presu{i. U oskudnoj vegetaciji zastupqene su suve travnate oblasti – stepe, a {um¤ gotovo da i nema.

Severozapadni, priobalni deo [panije ima vla`nu atlantsku klimu. Zapadni vetrovi donose mnogo padavina i vegetacija je zbog toga bujna, pa se ova oblast s pravom naziva „zelena [panijaß. Nedaleko od obale pru`aju se Kantabrijske planine, koje spre~avaju vetrove da s Atlantika prodru dubqe u unutra{wost poluostrva i donesu tako potrebnu ki{u su{noj Mezeti.

Mediteranska [panija, koja se prostire du` obale Sredozemnog mora, ima toplu i za turizam vrlo po`eqnu sredozemnu klimu. Topla, suva leta i prelepe pla`e privla~e turiste iz celog sveta (sl. 3).

1 Toledo, grad muzej nalazi se na Mezeti, na reci Taho

Planinska i su{na zemqa Zbog veli~ine i raznolikosti [paniju slikovito nazivaju „mali kontinentß.

Wenim reqefom dominira prostrana centralna visoravan – Mezeta (sl.1). Ve} i planinski sistemi [panije su Pirine­ jske, Iberske, Kantabrijske i Betijske planine. Nizije u [paniji ograni~ene su uglavnom na uzak priobalni pojas. Jedina

Privreda u usponu Kao energetski izvori, u [paniji veliki zna~aj imaju vodne snage reka, ugaq i nuklearna energija. U nuklearnim elektra­ nama proizvodi se vi{e od jedne tre}ine ukupne energije. Osim kamenog i mrkog ugqa,

- 114 -

u [paniji se u velikoj meri eksploati{u i rude gvo`|a, bakra, olova, cinka i srebra. [panija je zemqa sa tradicionalno ra­ zvijenom poqoprivredom. U glavne poqoprivredne proizvode spadaju gro`|e, od kojeg se prave kvalitetna vina, i masline, koje se prvenstveno prera|uju u maslinovo uqe. Po proizvodwi maslinovog uqa [panija zauzima prvo, a po proizvodwi vina drugo mesto u svetu. Gaji se i vo}e – naro~ito agrumi (po proizvodwi agruma [panija je prva zemqa u Evropi – ispred Italije), a zatim `itarice i povr}e. Od stoke, najvi{e se gaje goveda, sviwe i ovce.

Veliki zna~aj ima i ribolov.

Kada je re~ o poqoprivredi, veliki problem predstavqa nedostatak padavina. Neke provincije, na primer Valensija, uspe{no su to prebrodile izgradwom ogromnih sistema za navodwavawe (sl. 2).

Ipak, i daqe se male povr{ine naj~e{}e navodwavaju vodom iz bunara.

Katalonija je industrijski najrazvijenija regija u [paniji (sl. 3). Najve}i indu­ strijski centri su Barselona i Madrid.

Veliki zna~aj ima i elektroindustrija, zatim ma{inogradwa, metalurgija, tekstilna, hemijska i prehrambena industrija.

3

Najrazvijenije regije

1. U kojim je delovima [panije najrazvijenija privreda?

2. Sa kojom prirodnom celinom se poklapa nerazvijeni deo?

Turisti~ka sila

2 U [paniji su podignuti razgranati sistemi za navodwavawe. Navodwavani vo}waci i vrtovi (huerte) daju visoke prinose, a `itna poqa u sredozemnom primorju – i po dve `etve godi{we.

[panija je jedna od vode}ih turisti~kih zemaqa sveta. Po broju turista (55 000 000 u 2005. godini) i prihodima od turizma druga je u svetu (vidi sl. 6 na str. 164).

Weno toplo more, lepe pla`e i medite­ ranska klima nisu jedino {to privla~i turiste. I bogato kulturno-istorijsko na­ s­le­|e – pe}inski crte`i iz preistorije, ostaci Rimskog carstva, sredwovekovne arapske i hri{}anske gra|evine, kao i remek-dela umetnika 20. veka predstavqaju prave turisti~ke atrakcije.

- 115 -

 Korida Ve}ina turista po`eli, tako|e, da bar jednom prisustvuje koridi (sl. 4), borbi s posebno pripremanim bikovima, koja datira iz 18. veka. Dana{wi centri koride su Madrid i Seviqa, dok je Pamplona, grad u Navari na severu [panije, poznata po opasnoj trci s bikovima ulicama grada.

Dok je u [paniji, delovima Francuske i u Latinskoj Americi korida op{teprihva­­­­­}e­na, drugde je smatraju surovom „zabavomß koju treba zabraniti. Korida se, naime, uvek zavr{ava smr}u bika, a neretko i smr}u toreadora.

Korida je velika turisti~ka atrakcija. Borac s bikovima naziva se torero, toreador se bori na kowu, a glavni borac, koji se na kraju „obra~unaß s bikom, naziva se matador.

Da li znate:

5

?

• da su najpoznatiji {panski pomorci i istra`iva~i Kristifor Kolumbo i Ame­ rigo Vespu~i bili Italijani; • da {panskim jezikom danas govori vi{e od 350 000 000 qudi i da je {panski slu`beni jezik u svim zemqama Latinske Amerike, osim u Brazilu; • da se najvi{i vrh [panije nalazi na ostrvu Tenerife, u grupi Kanarskih ostrva; • da je [panija postojbina merino ovce – rase ovaca koja daje najkvalitetniju vunu; • da je [panija najve}i proizvo|a~ banana u Evropi (70% banana dolazi sa Kanarskih ostrva)?

Pitawa i zadaci 1. Koje planine razdvajaju [paniju i Francusku?

2. Za{to je atlantsko primorje [panije vla`nije od sredozemnog?

3. Objasnite uslove za razvoj poqoprivrede u [paniji. Za koje se potrebe koriste vode {panskih reka?

4. Koje su turisti~ke vrednosti [panije?

5. Objasnite uzre~icu: Jedna je [panija i mnogo je [panija!

6. Koje od navedenih re~i direktno ukazuju na [paniju: Kolhida, korida, meze, Me­ zeta, Baski, basket, Pigmeji, Pirineji, turcizam, turizam?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1– 8) u Radnoj svesci 6 (str. 84–86).

- 116 -

REPUBLIKA AUSTRIJA Austrija je tranzitna zemqa koja se nala­ zi u sredi{tu Evrope, na raskrsnici pute­ va koji povezuju balti~ke i zapadnoevrop­ ske zemqe sa Sredozemqem.

Tri ~etvrtine teritorije Austrije zau­ zimaju Isto~ni Alpi i wihovi ogranci (sl. 1). U pravcu reke Dunav i istoka reqef postaje sve ni`i i prelazi u bre`uqkasto i ravni~arsko zemqi{te. Nizijski deo obu­ hvata dolinu Dunava i Be~ki basen – obo­dni deo Panonske nizije. To je ujedno i najgu{}e naseqeni deo (70% stanovni{tva), ali i glav­ na poqoprivredna oblast Austrije.

Be~ki basen je raskrsnica glavnih evrop­ skih puteva, pa je zato dobio slikovit naziv „Be~ka vrataß.

viru koje se najvi{e proizvode motori, ma{ine, ma{inski alati i brodovi. Razvi­ jeno je i umetni~ko zanatstvo.

Turizam zauzima veoma va`no mesto u privredi Austrije. U tome predwa~i pokra­ jina Tirol (centar – Insbruk) na zapadu zemqe, koja ostvaruje skoro polovinu ukup­ nih austrijskih prihoda od turizma. Ra­zvijen je i hotelski i seoski turizam, a turisti dola­ ze i leti i zimi. Znatne prihode od turizma ostvaruje i sam Be~.

Pitawa

Prirodni resursi i privreda Glavni prirodni resurs Austrije ~ine {ume – osnova razvijene industrije name{taja i papira. Se~a se odvija strogo planski jer {ume predstavqaju prirodnu za{titu od sne`nih alpskih lavina i erozije zem­qi­ {ta.

Drugi po va`nosti prirodni resurs Au-­ st­rije svakako su brojne alpske reke, odno­ sno energija koju one poseduju. Na wima je izgra|eno mnogo hidroelektrana, tako da je Austrija u evropskom vrhu po proizvodwi elektri~ne energije.

Skoro sve reke pripadaju slivu reke Du­ nav. On je plovan celom svojom du`inom kroz Austriju (350 km) i predstavqa okosnicu wenog privrednog `ivota. Glavna dunavska luka i industrijski centar zemqe je grad Linc.

Austrija ima zna~ajna nalazi{ta rude gvo`|a (naro~ito magnezita), nafte (Be~ki basen) i soli. Na bazi tih prirodnih resur­ sa razvijene su i odgovaraju}e grane industrije. Najrazvijenija je ma{inogradwa, u ok­

1. Za{to se za Austriju ka`e da je tranzitna zemqa?

2. Za{to se Be~ki basen slikovito naziva „Be~ka vrataß?

3. U ~emu se sastoje sli~nosti prirode i geografskog polo`aja Austrije i [vajcarske?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1–7 ) u Radnoj svesci 6 (str. 102–103).

1 Alpi na zapadu Austrije (u prvom planu je grad Insbruk)

- 139 -

REPUBLIKA UKRAJINA Ukra­ji­na se na­la­zi na ras­kr{}u broj­ nih sa­o­bra­}­aj­ni­ca ko­je po­ve­zu­ju dr­`a­ve i konti­ne­te. Na ju­gu iz­la­zi na Cr­no i Azov­ sko mo­re, {to joj omogu­}­a­va po­mor­ske ve­ ze sa sve­tom. Pre­ko wenih lu­ka (Ode­sa i Mari­u­pol) od­vi­ja se zna~a­jan pro­met i ro­ be iz Ru­si­je. Ima plov­ne re­ke i gu­stu mre­ `u `e­le­zni~kih pru­ga, pu­te­va, naf­to­vo­ da i ga­so­vo­da. Naj­ve­}a re­ka je Dwepar. Na woj je iz­gra­|en si­stem hi­dro­cen­tra­la, pa je pretvo­rena u niz ve­li­kih ve­{ta~kih je­­ zera.

De­mo­graf­ska kri­za

(sl. 1). U pr­vi plan izbi­li su ugaq, gvo`­|e, ~e­lik i na wi­ma bazira­ni pro­iz­vo­di ma­­{­in­­ske i he­mij­ske industri­je.

1

Ukra­ji­na je na pe­tom me­stu u Evro­pi po bro­ju sta­nov­ni­ka, a Ukraj­ni­ci su, posle Rusa, naj­broj­ni­ji slo­ven­ski na­rod. Mno­ go Ukra­ji­na­ca `i­vi van otay­bi­ne – sa­mo u Ru­si­ji oko ~etiri mi­li­o­na. Sko­ro 70% stanovni{tva `i­vi u grado­vi­ma, od ko­jih su sedam milionski gradovi: Kijev, Har­kov, Dwe­propetrovsk, Do­weck i Ode­sa. Ipak, u Ukrajini se broj stanovni­ka za­bri­wa­va­ju­­}e smawu­je.

Di­vov­ska `it­ni­ca Ukra­ji­na ima vrlo po­voq­ne prirodne uslo­ve za raz­vo­j po­qo­pri­vre­de: odgovaraju}u kli­mu, nepregledne ravnice i plod­no zemqi{te (~ernozem). Obradivo zemqi­ {te po­kri­va sko­ro dve tre}i­ne te­ri­to­ri­je Ukra­ji­ne.

Ju`­ni deo Ukraji­ne za­u­zi­ma­ju stepe, na se­ve­ru su {ume (Polesje), na za­pa­du brda i plani­ne (Kar­pa­ti), a na kraj­wem ju­gu pre­ko hi­qa­du ki­lo­me­ta­ra du­ga Crno­mor­ska oba­la.

Ste­pe na ju­gu ze­mqe odav­no su pre­tvo­re­ne u ora­ni­ce (kul­tur­na ste­pa), pa se Ukra­ji­na tra­di­cional­no naziva „divovska `itnicaß.

Ipak, `ito vi{e nije we­no je­di­no obele`je

Pej­za` iz Don­ba­sa sa ka­rak­te­ri­sti~nim ve­{ta~kim br­di­ma jalovine (teriko­ni­ma)

Don­bas – in­du­strij­sko sr­ce Ukra­ji­ne Ukra­ji­na ima ve­li­ko i ra­zno­vr­sno rud­ no bo­gat­stvo: ve­li­ke re­zer­ve ka­me­nog ugqa u Do­wec­kom ba­se­nu (skra}eno Don­bas) (sl. 2), gvo­zdene ru­de u Kri­vom Ro­gu i na is­to­ku Kri­ma. Naf­te i ga­sa ima na is­to­ku i zapadu ze­mqe, ali ne­do­voqno da zadovoqe ve­li­ke potre­be. Ukraji­na ih uvozi iz Rusi­je i jedan je od najve­}­ih evropskih uvoznika.

2

Karta Doweckog basena (Donbasa)

- 193 -

Don­bas je glav­no indu­strij­sko podru~je Ukraji­ne, u kojem su koncentrisani rud­ nici, fa­bri­ke, na­se­qe (pet­na­e­stak ve­}­ih gra­do­va) i saobra}aj­ni­ce (sl. 2, str. 193).

Po svo­joj mo­}i Don­bas se mo­`e po­re­di­ti sa Rur­skom ob­la­{}u u Ne­ma~koj.

Me­ta­lur­gi­ja, ma­{i­no­grad­wa i po­qo­ privre­da ~i­ne osno­vu ukra­jin­ske privrede.

Meta­lur­gi­ja je kon­cen­tri­sa­na u Do­wec­ku, Kri­vom Ro­gu i Ma­ri­u­polu. Cen­tar obo­je­ne me­ta­lur­gi­je je Za­po­ro­`je. Ukra­jin­ska ma­ {­i­­no­grad­wa specijalizova­la se za pro­i­­­z­vod­wu bro­do­va (Her­son, Niko­la­jev), di­ zel-lo­ko­mo­ti­va (Lu­gansk) i auto­mo­bi­la (Za­po­ro­`je).

Ukra­ji­na iz­vo­zi ugaq, ru­de i p{e­ni­cu, i ne­ret­ko se na svet­skom tr­`i{­tu poja­vqu­je kao kon­ku­rent Ru­si­ji. S ob­zi­rom na do­bru saobra}aj­nu po­ve­za­nost i kom­ple­men­tarnost pri­vre­da, ove dve ze­mqe ima­ju veli­ke mo­gu­}­­nosti sa­rad­we. Ukra­ji­na najvi{e izvozi u Ru­si­ju i najvi{e uvozi iz we.

Da li zna­te?

^er­no­biqska opo­me­na ^etr­na­e­stog ma­ja 1986. godine de­si­ la se eksplo­zi­ja u atom­skoj cen­tra­li u ^ernobi­qu. To je do sa­da naj­ve­}a hava­ri­ ja u svet­skoj atom­skoj ener­ge­ti­ci. U atmo­ sfe­ru su izba~e­ne radi­o­ak­tiv­ne ma­te­ri­je, a razru{e­ni re­ak­tor je {irio ra­di­ak­tiv­no zra~ewe. Bi­li su potrebni veliki na­po­ ri i brojne qud­ske `rtve da se ogra­ni~e posledi­ce ha­vari­je. Ra­di­ak­tiv­no su za­ga­ |e­ne veli­ke po­vr{i­ne zemqi{ta u Ukra­ji­ ni i su­sed­noj Be­lo­ru­si­ji. Po­sle­di­ce su se ose­ti­le i daleko od granica Ukrajine.

Po­sle toga ukra­ji­nska i svet­ska jav­nost podigle su glas pro­tiv ko­ri{­}­e­wa i grad­ we atom­skih cen­tra­la. ^er­no­biq­ska ka­ta­ stro­fa shva}ena je kao stra{na opo­me­na.

Nu­kle­ar­ni ar­se­na­li svetskih si­la mo­gu izazva­ti hi­qa­de katastro­fa ve}ih od ~er­ no­biq­ske.

?

• da je ju`­na Ukra­ji­na otaybi­na slav­nih Ko­za­ka; • da Rusi ~ine 17% ukupnog stanovni{tva Ukrajine; • da se kra­jem 18. ve­ka deo stanovni{tva (Rusi­ni) iza obla­sti Kar­pa­ta do­selio na prosto­re Voj­vo­di­ne (Ru­ski Kr­stur); • da je Ukrajina 4. na svetu po proizvodwi krompira, a druga po proizvodwi je~ma; • da je Ukrajina 6. na svetu po proizvodwi sirovog gvo`|a i 7. po proizvodwi ~elika?

Pitawa 1. Na kom se mestu u Evropi, prema povr{ini i prema broju stanovnika, nalazi Ukrajina?

2. Sa ko­jom se ru­skom re­kom, po svo­joj va`no­sti, mo­`e upo­re­di­ti Dwe­par?

3. Ko­jom re­kom sti­`u ukra­jin­ski bro­do­vi ko­ji se mogu vi­de­ti sa Kalemegdana?

4. Za{­to su nekada Ukra­ji­nu zva­li „lo­`i­o­ni­comß SSSR-a?

5. Pogledajte prilo`enu kartu (sl. 2 na str. 193) i recite kojim putevima se prevoze ukrajinski kameni ugaq i gvozdena ruda.

6. Koje proizvode Ukrajina iznosi na svetsko tr`i{te?

Odgovorite na pitawa i re{ite zadatke (1– 3) u Radnoj svesci 6 (str. 157–158).

- 194 -

RE^NIK MAWE POZNATIH RE^I L Laguna – plitki deo mora odvojen pe{~anim sprudom les – jednorodna porozna sedimentna stena, naj~e{}e `u}kaste boje

A Ateist – onaj koji ne veruje u postojawe boga B Buyet – predra~un prihoda i rashoda G Geomorfologija – geografska disciplina koja se bavi prou~avawem reqefa Zemqe geotermalna energija – unutra{wa toplota Zemqe, koja se mo`e iskoristiti za dobijawe elektri~ne energije graben – izdu`eni pojas Zemqine kore spu{ten du` bo~nih raseda D Deklaracija – objava, izjava demografija – nauka o stanovni{tvu distrikt – okrug, oblast E Eksploatacija – iskori{}avawe, va|ewe (rude) ekstenzivna poqoprivreda – poqoprivredna proizvodwa u koju se ula`e malo rada i sredstava ekumena – naseqeni deo sveta entitet – deo teritorije neke dr`ave, bez obele`ja me|unarodne dr`avne nezavisnosti I Industrijalizacija – uvo|ewe ma{inske proi­ zvodwe u sve oblasti privrede industrijska revolucija – preokret u tehnolo­ giji koji je nastao krajem 18. i po~etkom 19. veka J Jedinstveno tr`i{te – dogovor izme|u zemaqa ~lanica Evropske unije o nesmetanom protoku robe iz jedne zemqe u drugu K Klimatologija – geografska disciplina koja se bavi prou~avawem klime konurbacija – velika urbana celina nastala spajawem nekoliko susednih gradskih naseqa koncentrisati – okupiti na jednom mestu korida – borba sa bikovima kisele ki{e – me{avina zaga|enog vazduha i ki{e ({tete drve}u, biqkama i `ivotiwama, a {tetne su i za reke i jezera i dr.)

M Magistrala – glavna saobra}ajnica (`elezni­ ~ka, drumska, pomorska) metropola – glavni grad, prestonica morenski reqef – akumulativni oblik reqefa, formiran radom lednika multinacionalne korporacije – firme koje proizvode robu i pru`aju usluge u vi{e od jedne zemqe N Navodwavawe – ve{ta~ko dovo|ewe vode na zasejana poqa NATO – Severnoatlantski vojni savez na ~elu sa SAD nacija (narod) – istorijski povezana zajednica qudi koji govore istim jezikom neutralnost – neuzimawe u~e{}a (niti pru`awa pomo}i) u ratovima i drugim sporovima O Obelisk – svaki visoki spomenik koji se su`ava pri vrhu P Pansion – ustanova gde se mogu dobiti stan i hrana za novac pesticidi – hemikalije koje se koriste na usevima da uni{te insekte i druge {teto~ine piramida starosti – grafi~ki prikaz staro­ sno-polne strukture stanovni{tva platforme – prostrani, stabilni, zaravweni delovi Zemqine kore koji se sastoje od dva sloja (kristalaste osnove i sedimentog pokriva~a) privatizacija – prelazak (prodaja) dr`avne svojine u ruke privatnih lica prirodni resursi – Sun~eva energija, unutra­ {wa toplota Zemqe, vode, zemqi{te, rude pusta – stepa Sredwodunavske (Panonske) ni­ zije R Rasa – ve}a grupa srodnih qudi sa istorodnim glavnim obele`jima

- 195 -

rasizam – shvatawe o nejednakosti qudskih rasa religija – vera, veroispovest regija – teritorija izdvojena na osnovu odre|enih obele`ja (prirodnih, privrednih, dru{tvenih i dr.) re`im – na~in vladawa, ustrojstvo rivijera – primorski krajevi (posebno na Sredozemnom moru) S Specijalizacija – usmeravawe na proizvodwu odre|enih proizvoda ili obavqawe odre|enih usluga T Tera inkognita – lat. terra incognita – nepo­ znata zemqa tera rosa – lat. terra rosa – zemqa crvenica terminal – poseban specijalizovan deo saobra}ajnog ~vora (na primer, naftno pristani{te u morskoj luci) tehnologija – na~in proizvodwe tranzit – prevoz robe kroz jednu zemqu u drugu U Urbanizacija – proces rasta udela gradskog stanovni{tva i {irewe gradskog na~ina `ivota ugqeni baseni – nalazi{ta ugqa

UNESKO – Organizacija ujediwenih nacija za obrazovawe, nauku i kulturu F Fertilitet – broj `ivoro|ene dece na hiqadu `ena, u odre|enom periodu fjelovi – zaravweni vrhovi planinskih masiva u Skandinaviji, pokriveni ledenim kapama i vegetacijom tundre H Haj-tek – visoka tehnologija (u prvom redu elek­ tronika) hidrocentrale – sistem objekata gde se energija vodenog toka pretvara u elektri~nu energiju huerte – navodwavani vrtovi u [paniji hlorofluorokarbon – hemikalija koja se koristi u fri`iderima i zamrziva~ima i za proizvodwu stiropora (o{te}uje ozonski omota~) C Carina – novac koji se pla}a kada se roba izvozi ili uvozi iz jedne zemqe u drugu [ [ere – mala stenovita ostrva i grupe podvodnih grebena uz obale Skandinavije

Rada Sitarica, dr Milutin Tadi}

GEOGRAFIJA za 6. razred osnovne {kole, peto izdawe, 2012. godina Izdava~ Zavod za uybenike, Beograd, Obili}ev venac 5, www.zavod.co.rs Lektor Olga Mini} Likovni urednik mr Branislav Nikoli} Korice mr Branislav Nikoli} Grafi~ki urednik Milan Mrkobrad Korektor Ru`ica Jovanovi} Kompjuterska obrada Nata{a Dolova~ki Fotografije Predrag \urovi}, Aleksandar Petrovi}, Du{an Jovanovi}, Zlatko Kova~i}, Ivan Marinkovi}, Goran Penev, Ivan Stani}, Ivica [anti}, Samir Karastanovi}, Milutin Tadi}, Faruk Harovi}, Corel Professional Photos Grafikoni i karte Vlado Jar~ov, Milutin Tadi} Obim: 24,5 {tamparskih tabaka Format: 20,5  26,5 cm Rukopis predat u {tampu februara 2012. godine. [tampawe zavr{eno aprila 2012. godine. [tampa „Scanner studio”, Beograd