8 600262 03140 2
Rada Sitarica
●
Milutin TadiÊ
IZ GEOGRAFIJE za 6. razred osnovne πkole
Zavod za uxbenike
●
Beograd
Predgovor
Radna sveska je deo uxbeniËkog kompleta koji se sastoji od uxbenika geografije, Geografske Ëitanke i Geografskog atlasa. Sluæi za utvrivawe i proveru znawa. Radna sveska sadræi pitawa i zadatke sastavqene u nekoliko oblika, kao u Radnoj svesci iz geografije za 5. razred. Pitawa i zadaci prate nastavne teme i nastavne jedinice u uxbeniku. Dok radite, uvek imajte otvoren Geografski atlas. Nije zabraweno da ponekad otvorite i uxbenik. Budite strpqivi i ne prelazite na novo pitawe dok taËno ne odgovorite na prethodno. Teæi zadaci, za Ëije Êe reπavawe moæda biti potrebna pomoÊ nastavnika, oznaËeni su zvezdicom (*). Rebusi i „zagonetni gradovi“ razbacani su unutar poglavqa da se ne bi odmah otkrilo reπewe. Poglavqa se zavrπavaju asocijacijama i ukrπtenim reËima, koje u πkoli moæe zajedniËki reπavati celo odeqewe ili kod kuÊe ‡ cela porodica. Ostaje nam da vam poæelimo dobre rezultate. Autori
3
¶. Vode na Zemqi ‡ hidrosfera
1
Na linijama s leve strane napiπite TA»NO ili NETA»NO za navedene tvrdwe o vodama na Zemqi. Sve πto nije taËno ‡ ispravite! _______ 1.
Sve vode na Zemqi Ëine hidrosferu. ____________________________________________________ .
_______ 2.
Sve vode na Zemqi su povezane i nalazi se u neprekidnom kruæewu ____________________________________________________ .
_______ 3.
U hidrosferi preovlauju kopnene vode. ____________________________________________________ .
2
Dopiπite koja joπ voda Ëini hidrosferu: ‡ slane vode Svetskog okeana, ‡ voda u vidu leda i snega, ‡ kopnene vode, ‡ voda u atmosferi, ‡ _________________________ .
3
NajveÊe rezerve slatke vode nalaze se: a) pod zemqom, b) u jezerima, v) u rekama, g) u snegu i ledu. (Zaokruæite slovo ispred taËnog odgovora.)
Svetski okean i wegova horizontalna podela 1
Povrπina Svetskog okeana prikazana je kao krug (sl. 1). Na linijama napiπite nazive okeana u zavisnosti od toga koliki deo Svetskog okeana zauzimaju.
1/4 1/2 1/5
Slika 1.
Vode na Zemqi ‡ hidrosfera / 4
2
U karte sveta (sl. 2) upiπite nazive okeana.
Slika 2
3
Na linijama uz Zemqine polulopte (sl. 3) napiπite nazive okeana koji su pokazani strelicama (kao πto je uraeno za Severni ledeni okean). Severni ledeni okean
Slika 3
4
Na kartama sveta (sl. 2) veoma su „razvuËene“ polarne oblasti. Zato sada na kartama Zemqinih polulopti (sl. 4) napiπite nazive okeana i kontinenata koji se vide (kao πto je uraeno za neke od wih).
Severni pol ar ni k
Af
ri
ka
Indijski okean
ni polarnik Ju`
Atlantski okean
ja
li
ra ust
A
Slika 4
5*
Od nekoliko desetina svetskih mora, na karti sveta (sl. 5) oznaËeno je samo deset. To su: 1. Beringovo more, 2. Crno more, 3. Crveno more, 4. Arabijsko more, 5. Juæno kinesko more,
6. Barencovo more, 7. Severno more, 8. Karipsko more, 9. Sredozemno more, 10. Koralno more.
5
a) Na karti su, pored svakog od navedenih mora, ostavqeni prazni kvadratiÊi. Upiπite u wih odgovarajuÊe brojeve kao πto je to uraeno za Juæno kinesko i Barencovo more. b) Iza naziva svakog mora koje spada u sredozemna napiπite slovo S.
6
8
5
Slika 5
6
Jadransko more je deo _____________ mora, koje pripada ______________ okeanu.
RAZU–ENOST OBALA SVETSKOG OKEANA
1
Na slici 1 prikazan je deo jedne morske obale. U prazne kvadratiÊe upiπite poËetna slova: za ostrva ‡ O, za poluostrva ‡ P, za rtove ‡ R i za zalive ‡ Z.
Slika 1
Vode na Zemqi ‡ hidrosfera / 6
2
Na prethodnoj slici prikazan je deo zapadne obale Skandinavskog poluostrva. Za tu obalu su karakteristiËni dugaËki zalivi strmih strana koji se nazivaju _______ _______________________________________ .
3
Fjordovi su nastali: a) radom morskih talasa, b) uvlaËewem mora u nekadaπwe ledniËke doline, v) rasedawem Zemqine kore. (Zaokruæite slovo ispred taËnog odgovora.)
4
Levkasti zalivi nastali potapawem reËnih uπÊa nazivaju se _______ .
5*
U prvoj koloni tabele navedeni su nazivi moreuza. U drugu kolonu upiπite nazive okeana ili mora koje odreeni moreuz spaja, a u treÊu ‡ nazive kopnenih celina izmeu kojih se taj moreuz nalazi. Kao primer, dato je reπewe za Drejkov moreuz. MOREUZ
SPAJA MORA (OKEANE) RAZDVAJA KOPNA
Gibraltarski moreuz Beringov moreuz Magelanov moreuz Drejkov moreuz
6
Atlantski okean i Tihi okean
Juænu Ameriku i Antarktidu
Na karti sveta (sl. 2) putawe brodova prikazuju se kao prave linije. Crvenom bojom ucrtajte sledeÊe putawe zamiπqenog broda (kao πto je to taËkastom linijom uraeno za putawu Gibraltarski moreuz ‡ Hadsonov moreuz): I putawa ● Gibraltarski moreuz ‡ Panamski kanal, II putawa ● Magelanov moreuz ‡ Kukov moreuz (prolaz), III putawa ● Beringov moreuz ‡ Magelanov moreuz.
7
0
80
18
Beograd
°
0°
80°
18
Slika 2
7
Na karti sveta (sl. 3) putawe brodova prikazuju se kao prave linije. Crvenom bojom ucrtajte sledeÊe putawe zamiπqenog broda:
180
0
18
Beograd
0°
180°
0°
Slika 3
Vode na Zemqi ‡ hidrosfera / 8
18
I putawa ● Island ‡ Kuba, II putawa ● Ogwena zemqa ‡ Tasmanija, III putawa ● Madagaskar ‡ ©ri Lanka. (Sami izaberite po jednu taËku na zadatim ostrvima i poluostrvima.)
8*
Posle naziva ostrva i arhipelaga navedene su skraÊenice koje oznaËavaju okeane u kojima se oni nalaze: TO ‡ Tihi okean, IO ‡ Indijski okean, AO ‡ Atlantski okean. U zagrade ispred naziva kontinentalnih ostrva upiπite slovo K, a aispred okeanskih ‡ slovo O. (Reπewe je dato za ostrvo Kalimantan i arhipelag Tuamotu.)
[ ] Uskrπwa ostrva [O] Tuamotu arhipelag [ ] Madagaskar [ ] Island [ ] Marπalska ostrva 9*
TO TO IO AO TO
[ ] Havajska ostrva [K] Kalimantan [ ] Tasmanija [ ] Ogwena zemqa [ ] Britanska ostrva
TO TO TO TO/AO AO
Na karti sveta (sl. 3) putawe brodova prikazuju se kao prave linije. Plavom bojom ucrtajte sledeÊe putawe zamiπqenog broda:
I putawa ● Rt Horn ‡ Rt dobre nade, II putawa ● Rt dobre nade ‡ Juæni rt (jug ostrva Tasmanija), III putawa ● Rt San Rok (istok Juæne Amerike) ‡ Zeleni rt (zapad Afrike). 10*
Na karti sveta (sl. 4) okvirima razliËitih oblika oznaËeno je pet velikih ostrva (trouglovi) i pet velikih poluostrva (kvadrati). To su:
9 5
Slika 4
Ostrva ‡ 1. Grenland, 2. Nova Gvineja, 3. Kalimantan, 4. Madagaskar, 5. Velika Britanija; Poluostrva ‡ 1. Arabijsko, 2. Labrador, 3. Indijsko, 4. Indokina, 5. Aqaska. U okvire na karti upiπite brojeve koji se nalaze ispred odgovarajuÊih naziva (kao πto je to uraeno za Veliku Britaniju i Aqasku).
9
11*
S leve strane navedeni su nazivi najisturenijih rtova (prema stranama sveta) koji se nalaze na razliËitim kontinentima. Na linijama s desne strane napiπite nazive kontinenata na kojima se oni nalaze.
Rt Horn
‡ juæni rt _______________________________
Rt »equskin
‡ severni rt _____________________________
Rt dobre nade
‡ juæni rt _______________________________
Severni rt (Nordkap)
‡ severni rt _____________________________
Kretawe vode Svetskog okeana 1
Na linijama s leve strane napiπite TA»NO ili NETA»NO za navedene tvrdwe o morskim strujama. Ono πto nije taËno ‡ ispravite!
_______ 1.
Morske struje izazivaju vetrovi. ___________________________________________
_______ 2.
Morske struje mogu da budu tople i hladne. ___________________________________________
_______ 3.
Tople morske struje teku iz polarnih oblasti ka ekvatoru. ___________________________________________
Vode na Zemqi ‡ hidrosfera / 10
2
Na karti sveta (sl. 1) strelicama je prikazan raspored toplih i hladnih morskih struja. Crvenom bojom oznaËite tople, a plavom ‡ hladne morske struje.
1
an Atl
3
i tsk
Tihi okean
an oke
Tihi okean
Indijski okean
2
topla struja
hladna struja
Slika 1
Brojevima 1, 2 i 3 oznaËene su tri morske struje. To su: 1. ____________________, 2. ____________________, 3. ____________________ . 3
Mornari su bacili zapeËaÊene flaπe s porukama na 0° πirine i 0° duæine. Pogledajte sliku 1, pa recite gde su morske struje mogle da ih odnesu. ___________________________________________________________________ .
4
Na slici 2 (a i b) moæe se videti ista morska obala za vreme morskih mena. Napiπite koja slika prikazuje plimu, a koja oseku.
a
b
Slika 2
11
2
Vodom ispuwena udubqewa u kopnu nazivaju se _______________ .
3
Sva jezera mogu da budu _______________________ i _______________________ .
4
Prema naËinu postanka jezerskih kotlina, prirodna jezera se razvrstavaju na: _____________________________________________________________________ .
5
Od tri navedena jezera samo jedno je slatkovodno: a) Mrtvo more, b) Bajkalsko jezero, v) Kaspijsko jezero. (Zaokruæite slovo ispred taËnog odgovora.)
6
Brojeve ispred naziva najveÊih svetskih jezera upiπite u prazne kruæiÊe ostavqene na karti sveta (sl. 1) (kao πto je to uraeno za jezera MiËigen, Hjuron i Veliko medvee jezero).
9 4 5
Slika 1 1. Kaspijsko jezero (Azija) 2. Gorwe jezero (S. Amerika) 3. Viktorijino jezero (Afrika)
7
4. Hjuron (S. Amerika) 5. MiËigen (S. Amerika) 6. Aralsko jezero (Azija)
7. Tangawika (Afrika) 8. Bajkalsko jezero (Azija) 9. Veliko medvee jezero (S. Amerika)
LedniËka jezera su brojna i na naπim visokim planinama. To je zato: a) πto su te planine izgraene od vododræivih stena, b) πto visoke planine primaju mnogo viπe padavina, v) πto su na tim planinama za vreme ledenog doba postojali lednici. (Zaokruæite slovo ispred taËnog odgovora.)
8
Gde su najbrojnija vulkanska jezera? ______________________________________
9
Navedite koristi od prirodnih i veπtaËkih jezera. _______________________
15
3*
U desnoj koloni tabele navedene su pojedine biqke i wihove vrste tipiËne za odreene prirodne zone. U levu kolonu upiπite nazive odgovarajuÊih prirodnih zona (kao πto je to uraeno za πume umerenih pojasa). PRIRODNE ZONE
BIQNI SVET trava, mahovina, liπajevi, kræqavo grmqe izuzetno retko rastiwe (kaktusi) bujna zelena vegetacija koja raste i cveta preko cele godine
Listopadne πume umerenih pojasa
hrast, bukva, grab, klen, lipa
Tajga
jela, ariπ, bor gusta visoka trava, pojedinaËno drveÊe i wihove grupe (akacija, eukaliptus, baobab i dr.) zimzeleno drveÊe i grmqe (zimzeleni hrast, primorski bor, kedar, lovorika itd.) raznovrsne trave koje se razvijaju u busenima, s malo drveÊa ili bez wega
4
Ispod crteæâ pejzaæa (sl. 2) napiπite nazive prirodnih zona kojima ti pejzaæi odgovaraju (kao πto je to uraeno za tajgu, planinska podruËja i sredozemnu πumu).
Slika 2
Tajga
Planinska podru~ja
Sredozemna {uma
19
5
Na slici 3 (a, b, v, g, d) æivotiwe su grupisane po prirodnim zonama, ali je u svaku grupu „zalutala“ poneka æivotiwa koja tu ne pripada. OznaËite strelicama te æivotiwe.
b) Pustiwa
a) Polarna pustiwa v) Tundra
g) Savana d) Tajga
Slika 3
6
U sledeÊoj tabeli razvrstajte æivotiwe polarnih pustiwa, i to moræa, pingvina, belog medveda, tuqana, albatrosa ‡ u zavisnosti od toga gde æive. ARKTI»KA OBALA ANTARKTI»KA OBALA
Rasprostrawenost biqnog i æivotiwskog sveta ‡ biosfera / 20
5
Nove industrijske oblasti smeπtene su: a) blizu izvora sirovina, b) blizu velikih gradova i autoputeva, v) u nerazvijenim regijama. (Zaokruæite slovo ispred taËnog odgovora.)
6*
Na karti Evrope (sl. 1) obojte plavom bojom najrazvijeniju oblast Evrope (tzv. plavu bananu), oznaËenu isprekidanom linijom. Napiπite zatim nazive velikih gradova te oblasti (kao πto je to uraeno za Frankfurt).
Frankfurt
Slika 1
7*
Upiπite znak + ispred glavnih ciqeva Evropske unije: poπtovawe qudskih prava, sloboda kretawa, trgovina sa strogim carinama, spreËavawe konkurencije izmeu kompanija, stvarawe zajedniËkog træiπta, trgovina neometana carinama, podsticawe nadmetawa izmeu kompanija.
Regionalna geografija Evrope / 54
7
Navedene reËenice odnose se na Albaniju. Na linijama ispred wih napiπite TA»NO ili NETA»NO. Ispod svake netaËne tvrdwe napiπite taËnu. __________ 1. __________ 2. __________ 3. __________ 4.
Albanija je preteæno planinska zemqa. _______________________________________________________ Albanija je poznata po svojoj otvorenosti prema svetu. _______________________________________________________ VeÊina stanovnika Albanije æivi u gradovima. _______________________________________________________ Glavna prirodna bogatstva Albanije su nafta i prirodni gas. _______________________________________________________
GrËka i Bugarska 1
U kartu GrËke (sl. 1) upiπite nazive geografskih objekata koji su pokazani strelicama.
(reka) (grad) (poluostrvo) (planina) (more) (more) (ostrvo) Atina (kanal) (poluostrvo)
(ostrvo)
Slika 1
Juæna Evropa / 76
3
Sredwa Evropa podeqena je na tri podregije. U okvire upiπite wihove nazive, a ispod wih i nazive dræava koje im pripadaju. Sredwa Evropa
1._____________________
1._______________________
1. _______________________
2._____________________
2._______________________
2. _______________________
3. ____________________
3.______________________
4._____________________
4
5
Ispred naziva nizija Sredwe Evrope (levo) upiπite slovo (a, b ili v) koje se nalazi ispred drugih naziva za iste nizije (desno). 1. _____ Panonska nizija
a) Dowodunavska nizija
2. _____ Vlaπka nizija
b) Sredwoevropska nizija
3. _____ Sredwoevropska nizija
v) Sredwodunavska nizija
Na osnovu sledeÊih opisa prisetite se o kojim je planinskim sistemima reË. Nazive upiπite u okvire (desno).
Planinski venac u sredwoj i istoËnoj Evropi. Pruæa se luËno, na duæini od preko 1 300 km, od SlovaËke i Poqske na severu, preko Belorusije i Rumunije. Prostire se do reke Dunav na teritoriji naπe zemqe. ProseËna visina je oko 1 000 m, a najviπi vrh je Gerlah (2 665 m). Spadaju u mlade venaËne planine. Pruæaju se u vidu luka od Nice na obali Sredozemnog mora, pa sve do sredweg toka Dunava, gde se na wih nastavqaju Karpati. Prostiru se preko teritorija Francuske, Italije, ©vajcarske, NemaËke, Austrije i Slovenije, u duæini od oko 1 200 km. Najviπi vrh je Monblan (4 810 m).
Sredwa Evropa / 92
Ispred naziva ovoga grada wegovi stanovnici sa ponosom dodaju epitat „zlatni“. Leæi na reci koju je u jednom svom delu ovekoveËio kompozitor Bedæih Smetana. TuristiËku atrakciju predstavqa stari mehaniËki Ëasovnik na kojem svakog punog Ëasa mehaniËke figure izvode pravu predstavu.
Nastao je poËetkom 13. veka spajawem dva slovenska naseqa. Posle Drugog svetskog rata pregraen je zidom, koji je sruπen 1990. godine. Simbol grada je Brandenburπka kapija.
Reπite sledeÊe asocijacije.
Reπite rebus.
__________________________
111
UKR⁄TENE RE‹I
Sredwa Evropa / 112
5
Na karti Severne Evrope (sl. 2) obojte razliËitim bojama teritorije dræava, a potom upiπite wihove nazive, kao i nazive wihovih glavnih gradova.
Slika 2 Severna Evropa / 132
UKR⁄TENE RE‹I Vodoravno: 1. svitawe (mn.), 7. dræava u IstoËnoj Evropi, 9. dvoje, 10. mio, 11. upiπite IM, 12. uzvik dozivawa ovaca, 13. vrsta groæa, 14. liËna zamenica, 15. mesto za stanovawe, 17. πala, 18. dræava u IstoËnoj Evropi, 20. dræava u IstoËnoj Evropi Uspravno: 1. prost broj, 2. stranica (skr.), 3. domaÊa æivotiwa, 4. indijsko boæanstvo, 5. Bahusov πtap, 6. reka u Sibiru, pritoka Oke, 7. sluzokoæa, 8. æensko ime od miqa, 12. dika, 13. liËnost iz romana Kwiga o xungli, 14. muπko ime, 16. katran, 17. liËnost iz Gogoqeve pripovetke, 19. automobilska oznaka za Niπ
IstoËna Evropa / 160
TEST
1. NajveÊi deo Evrope nalazi se u: a) tropskom pojasu, b) juænom umerenom pojasu, v) severnom umerenom pojasu, g) severnom ledenom pojasu. 2. GriniËki meridijan ne prolazi kroz: a) Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske, b) Francusku, v) Irsku, g) ©paniju. 3. Severni polarni krug ne prolazi kroz: a) Norveπku, b) Dansku, v) ©vedsku, g) Finsku. 4. Preko kojih oblasti (dræava, mora, planina itd.) prolazi paralela 50°N: a) Sicilija, Jadransko more, Vatern, b) London, Pirineji, Norveπko more, v) Prag, Lamanπ, Ardeni, g) Island, Laponija, Ural? 5. Srediπwa taËka naπe zemqe odreena je sa: a) 44°N, 21°W, b) 44°S, 21°E, v) 44°N, 21°E, g) 44°S, 21°W. 6. Na sredwoj πirini naπe zemqe najduæa obdanica traje: a) 12 Ëasova, b) 24 Ëasa, v) 16 Ëasova, g) 15, 5 Ëasova. 7. Koja evropska zemqa (ne raËunajuÊi Rusiju) ima najveÊu povrπinu: a) NemaËka, b) Francuska, v) Ukrajina, g) Norveπka?
8. Podvucite naziv zemqe koja ima veÊu povrπinu: a) Francuska ‡ NemaËka, b) ©vajcarska ‡ Austrija, v) ©vedska ‡ Ruminija, g) GrËka ‡ Poqska. 9. Koja evropska zemqa (ne raËunajuÊi Rusiju) ima najveÊi broj stanovnika: a) Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske, b) Francuska, v) Ukrajina, g) NemaËka? 10. Koja je od navedenih evropskih zemaqa kontinentalna: a) Belgija, b) Poqska, v) Austrija, g) Estonija? 11. NajveÊe evropsko jezero je: a) Æenevsko, b) Oweπko, v) Ladoπko, g) Balaton. 12. Najviπi evropski vrh je: a) Monte Rosa, b) Monblan, v) Matehorn, g) Musala. 13. Koja je najduæa evropska reka: a) Dunav, b) Rajna, v) Volga, g) Dwepar? 14. Koje je najveÊe evropsko ostrvo: a) Island, b) Velika Britanija, v) Irska, g) Sicilija?
161
Sadræaj
I. VODA NA ZEMQI ‡ HIDROSFERA . . . . . . 4 Svetski okean i wegova horizontalna podela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Razuenost obala Svetskog okeana . . . . . . . . . . 6 Kretawe vode Svetskog okeana . . . . . . . . . . . . 10 Podzemne vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Reke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Jezera i led na Zemqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Nestaπica vode na Zemqi i zaπtita vodâ od zagaivawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 II. RASPROSTRAWENOST BIQNOG I ÆIVOTIWSKOG SVETA ‡ BIOSFERA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 III. STANOVNI©TVO I NASEQA . . . . . . . 23 Broj i raspored stanovnika na Zemqi . . . . . 23 Struktura svetskog stanovniπtva . . . . . . . . 26 IV. GEOGRAFSKA SREDINA I QUDSKE DELATNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 V. REGIONALNA GEOGRAFIJA EVROPE . 35 Geografski poloæaj, granice i veliËina . . 35 FiziËkogeografske odlike Evrope . . . . . . . . 39 Reqef . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Klima i vegetacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Vode Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Stanovniπtvo, politiËka i regionalna podela Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Ekonomskogeografski znaËaj Evrope ‡ Evropska unija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 VI. JUÆNA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Geografski pregled Juæne Evrope . . . . . . . . . 56 Balkanske zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Crna Gora i BiH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Hrvatska i Slovenija . . . . . . . . . . . . . . . 72 Makedonija i Bugarska . . . . . . . . . . . . . . 74 GrËka i Albanija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Mediteranske zemqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Italija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 ©panija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Najmawe dræave Evrope . . . . . . . . . . . . . . . 87 VII. SREDWA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Opπti geografski pregled Sredwe Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Podunavske zemqe: Maarska i Rumunija . . . 95 »eπka i SlovaËka . . . . . 98 Alpske zemqe: ©vajcarska i Austrija . . . . 100 BaltiËke zemqe: NemaËka i Poqska . . . . . . 104 VIII. ZAPADNA EVROPA. . . . . . . . . . . . . . . . 114 Opπti geografski pregled Zapadne Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 Ujediweno Kraqevstvo Velike Britanije i Severne Irske . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Francuska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 IX. SEVERNA EVROPA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 X. ISTO»NA EVROPA. . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Opπti geografski pregled IstoËne Evrope . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Rusija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Stanovniπtvo i naseqa Rusije . . . . . . 153 Privreda Rusije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Ukrajina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 TEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
163
8 600262 03140 2