Fizika 6 by Zavod za udžbenike

FIZIKA 6

ДАРКО В. КАПОР

ЈОВАН П. ШЕТРАЈЧИЋ

FIZIKA

за 6. разред основне школе

K. B. 16350

Дарко В. Капор • Јован П. Шетрајчић

ФИЗИКА за 6. разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Садржај

ЗАШТО ФИЗИКА? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.1. Природне науке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.2. Материја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.3. Физика је наука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.4. Методе истраживања у физици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. КРЕТАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Референтно тело и релативност кретања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Чиме описујемо кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Равномерно праволинијско кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Променљиво праволинијско кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

16 17 18 20 23

3. СИЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3.1. Узајамно деловање тела у непосредном додиру . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 3.2. Појам и врсте сила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3.3. Сила Земљине теже и тежина тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 3.4. Мерење силе динамометром . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 4. МЕРЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 4.1. Физичке величине и њихове јединице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 4.2. Међународни систем јединица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 4.3. Мерила и инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 4.4. Мерење дужине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 4.5. Одређивање површине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 4.6. Мерење запремине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 4.7. Мерење времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 4.8. Резултат и грешке мерења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 5. МАСА И ГУСТИНА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 5.1. Маса тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 5.2. Закон инерције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 5.3. Мерење масе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 5.4. Маса и тежина као различити појмови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 5.5. Густина тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 5.6. Одређивање густине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 6. ПРИТИСАК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 6.1. О притиску уопште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 6.2. Притисак чврстих тела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 6.3. Притисак у течностима и гасовима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 6.4. Хидростатички притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 6.5. Атмосферски притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 6.6. Торичелијев оглед . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 6.7. Барометри и манометри . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 РЕЧНИК НОВИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

1. Увод

Свака наука је заснована на искуству које се затим уопштава. Таквим уопштавањем у физици стижемо до физичких закона. Ипак у корену морају постојати одређене претпоставке које прихватите и даље сматрате да оне стално важе. Кон крет но, вели ко искуство повоти физичаре до тога да претпостављају да је све око нас саграђено од материје. По нашем искуству, а колико год идемо даље са упознавањем природе то се и потврђује, материја се јавља само у два вида: као супстанција и као физичко поље. Супстанција је оно од чега су изграђене све ствари око нас, као и ми сами. У шестом разреду ћемо се бавити само супстанцијом. Шта је физичко поље, сазнаћете у наредним разредима. Ви можда мислите да је ту све јасно и да нема много шта да се прича. Погледајте нашег професора који је у великом послу. Ево неких питања из физике о којима он размишља док спрема укусно јело: • Зашто је лакше шаргарепу сећи ножем него, рецимо, кашиком? • Зашто колутови шаргарепе, уопште, падају у шерпу? • Зашто мора бити укључена рингла да би вода прокључала? • Откуд одједном толико паре када је вода прокључала? Наш професор, а и ваш наставник, сигурно знају одговоре на ова питања, а учећи физику сазнаћете их и ви. Па хајде онда да почнемо са учењем.

1. Увод 1.1. Природне науке Када говоримо о природи, сматрамо да је то све што нас окружује. Ту дакле спадају тло, вода, ваздух и живи свет у њима: биљке, животиње и човек. Еколози се ту заустављају, али физичари сматрају да ту спада и све што је човек створио (слика 1.1). Разлог је врло једноставан: за све делове природе важе исти закони. Према томе: У природу спада све што нас окружује, али и ми сами.

Слика 1.1

Штавише, у оно што нас окружује укључујемо и целокупну васиону, заједно са деловима које данас још ни не познајемо. То чинимо зато што претпостављамо да и тамо важе исти природни закони. У природи се стално нешто дешава и ми та дешавања називамо природним појавама: обртање Земље око своје осе, које узрокује смену дана и ноћи, струјање ваздуха – ветар, надолазак воде – поплава, али и кретање планета или, рецимо, летилица. Све то једним именом називамо механичке појаве. Исто тако дешавају се и разне друге појаве као на пример топљење снега, испаравање алкохола или кључање воде – топлотне појаве, или пак удари грома – електромагнетне појаве. Природне појаве су увек занимале човека, поготову што је од многих итекако зависио (нпр. суша). Он их је посматрао, а онда покушавао да објасни. Тако су настајала знања од којих се развила наука о природи – физика (на грчком „физис“ значи природа). Знања о природи су била део општег знања, а потом су се издвојила у „натуралну философију“ – како су некада звали филозофију природе. Из ње се постепено издвајају знања груписана по сродности – посебне природне науке: физика, хемија, биологија, астрономија, геологија, метеорологија и друге. Оне данас чине велику породицу природних наука.

2. Кретање 2.3. Равномерно праволинијско кретање Ако се аутомобил креће по правом и хоризонталном путу без промене у раду мотора, он ће у једнаким временским интервалима прелазити једнаке путеве. У овом случају каже се да је кретање аутомобила равномерно праволинијско или једнолико праволинијско. Равномерно праволинијски се крећу и покретне степенице у великим робним кућама и преносни каишеви код машина. Тело се креће једнолико праволинијски ако по правој путањи прелази једнаке путеве у једнаким временским интервалима.

Стална брзина Ово је први пример математичког приказивања једног физичког закона. Видимо да се он приказује у облику формуле која повезује симболе физичких величина. Зато је корисно што сте научили да рачунате са општим бројевима.

У општем случају, образац за брзину код једноликог кретања може се написати овако: брзина =

пређени пут у току кретања временски интервал (трајање) кретањa

Брзина је бројно једнака пређеном путу у јединици времена. Вредност брзине при равномерно праволинијском кре тању тела израчунава се тако што се пређени пут подели временом кретања тела. Ако се брзина обележи са v, пређени пут са s, а време са t, онда образац за брзину добија облик:

( (

брзина m ........................ s

................... пређени пут (m) v = st ................... време (s)

Помоћу овог обрасца за брзину дефинише се јединица брзине. m Тело се креће брзином од 1 s ако прелази пут од 1 m у свакој секунди.

Толиком брзином се, приближно, креће човек при нормалном ходу. При решавању проблема везаних за кретање, често је потребно вредност брзине изразити на различите начине. На пример, брзину аутомобила од 36 km треба изразити у m. Како је 1 km = 1000 m, а 1 h = 3600 s, s h онда је: km 1000 m 360 m m v=36 =36 = =10 . 3600 s h s 36 s

2. Кретање

Пример Аутомобил је прешао пут од 144 km за 2 часа. Израчунати вредност брзине аутомобила под претпоставком да се кретао ити у m. праволинијски и равномерно. Вредност брзине изразити s Подаци: Пређени пут: s = 144 km = 144 000 m Време: t = 2 h = 2 · 3 600 s = 7 200 s. ____________________________ Брзина: v = ? Решење: v=

144 000 m s = 7 200 s t

v=20

m s

Таблица брзина неких кретања Пешак

(1–1,5)

Бициклиста

(5–10)

Брзи воз

(80–140)

Аутомобил у градовима

(10–60)

Звук у ваздуху

332

Земљин вештачки сателит

Кретање Земље око Сунца

Светлост

300 000

При решавању проблема из физике увек се, као у датом примеру, осим бројних вредности величина, пишу и ознаке њихових јединица. Рачунарске радње се односе, како на бројне (нумеричке) вредности, тако и на јединице.

4. Mерење

Она представља одступање појединачног резултата од средње вредности. Уствари, апсолутна грешка показује за колико се мерена вредност разликује од средње вредности. У наведеном примеру, апсолутне грешке су: Стева

'a1 = acp – a1 = 954 mm – 952 mm = 2 mm

Јана

'a2 = acp – a2 = 954 mm – 949 mm = 5 mm

Пера

'a3 = acp – a3 = 955 mm – 954 mm = 1 mm

Сара

'a4 = acp – a4 = 958 mm – 954 mm = 4 mm

Мила

'a5 = acp – a5 = 956 mm – 954 mm = 2 mm

Приметили сте да се једном од мерене одузима средња вредност, а други пут – обрнуто! Па, важно је утврдити за колико се ове две вредности разликују! Зато се увек од већег броја одузима мањи. Када су одређени средња вредност и појединачне грешке, записујемо резултат мерења. Коначни резултат мерења се пише у следећем облику: a = acp ± 'a. При томе, увек се мора изабрати највећа апсолутна грешка. То значи да је она: 'a = 5 mm. На основу тога, правилно се закључује да је 5 ученика успешно измерило дужину стола и резултат је: a = (954 ± 5) mm. А да ли је грешка од 5 mm велика? У овом примеру то није, зато што је тих 5 mm мало у односу на 954 mm (средња вредност). Али ако би се таква иста грешка направила при мерењу дебљине стола (d = 2 cm = 20 mm), онда би то била велика грешка! Ако би се измерила висина учионице (h = 3,5 m = 3500 mm), са истом тачношћу, онда би грешка била изузетно мала! Значи, ради оцене величине апсолутне грешке, она се мора упоредити са мереном вредношћу. Однос (количник) апсолутне грешке и средње вредности је релативна грешка мерења. То је само број, он нема јединицу мере. У изнетом примеру, релативна грешка износи: 5 mm 'a = 0,005 = Ga = 954 mm acp

Уколико је релативна грешка мања од 0,1 – сматра се да је мерење извршено коректно!

4. Mерење

Посебно упамтити

• •

Величине које карактеришу физичке особине материје или физичку појаву, зову се физичке величине. У Међународном систему јединица постоји седам основних јединица, а остале су изведене.

Питања 1. Која се мерила користе за мерење дужине у школској радионици? 2. Зашто је лењир тањи са оне стране на којој су подеоци? 3. Уз горњи руб неких мензура стоји ознака mℓ, а на некима cm3. Да ли је то исто? 4. Колико има литара у 1 m3? 5. Којим се временским јединицама изражава: а) трка такмичара на 100 m, б) трајање школског часа, в) радни дан у предузећу, г) људски живот? 6. Замолите наставника историје да вам исприча шта се све догађало током Првог светског рата са еталонима метра и килограма које је поседовала Србија.

Увођење метарског система у Србији Кнез Милан Обреновић IV је у октобру 1872. године издао Указ да се ов лашћује Министарство финансија да Народној скупштини под несе предлогЗакона о мерама. Скупштина је овај Закон усвојила 1. XII 1873. године. (Први члан Закона приказан је на стр. 45.) Метарска конвенција одржана је у Паризу 1875. године, а Кнежевина Ср би ја јој је званично приступила 1879. године. Факсимил преузет из књиге „Свет мерења“, издање Музеја науке и технике

6. Притисак 6.3. Притисак у течностима и гасовима На шупљу металну или стаклену лопту причвршћена је метална цев са клипом. Лопта има узане отворе са разних страна. Када се лопта и цев напуне водом, па се делује извесном силом на клип, вода истиче у једнаким млазевима кроз све отворе (слика 6.1). Клип притиска површину воде у цеви, а молекули воде, који се налазе непосредно иза клипа, преносе притисак на суседне молекуле. На тај начин притисак клипа се преноси на све молекуле воде. Овај оглед први је извео већ поменути француски физичар Паскал, па је по њему назван Паскалов оглед. На основу овог огледа, Паскал је дошао до закључка који је познат као Паскалов закон: Спољашњи притисак који делује на затворене течности и гасове преноси се подједнако у свим правцима.

Слика 6.1

Другим речима, притисак који настаје услед дејства спољашње силе – једнак је на сваком делу унутрашње површине суда. Исто тако, када се гумена лопта са више отвора притисне, ваздух излази кроз све отворе. Притисак у течностима и гасовима израчунава се као и код чврстих тела помоћу обрасца: FF 1

SS 2 2

FF2 2

Слика 6.2

S S11

F S

Паскал је, надаље, проучавајући преношење притиска кроз течности и гасове, извео оглед помоћу суда са два клипа (слика 6.2). Један од њих је имао 100 пута већу додирну површину са течношћу, односно, толико пута већу површину попречног пресека од другог. Када се на мањи клип делује извесном силом надоле, већи клип се помера нагоре. Да би се већи клип задржао, мора се на њега деловати силом 100 пута веће јачине, јер је толико пута већа његова површина.

6. Притисак

Притисак испод већег и мањег клипа је: p1 =

F1 S1

p2 =

F2 S2

На основу Паскаловог закона, у стању равнотеже, биће: p 1 = p 2 , тако да је: F2 S2

S2 S1

Интензитети сила на клиповима односе се као величине површина попречних пресека клипова. Паскаловим законом се објашњава рад хидрауличних машина као што су, на пример, различите пресе, кочнице, дизалице и слично.

Пример Колики је притисак у течности хидрауличне машине са слике 7.2, ако је јачина силе F2 = 150 N, а површина попречног пресека мањег клипа S2 = 10 cm2? Колику јачину тада има сила која помера већи клип ако површина попречног пресека тог клипа износи S1 = 60 cm2 ? Подаци: F2 =150 N S2 = 10 cm2 = 0,001 m2 S1 = 60 cm2 = 0,006 m2 ____________________ p2 = ? F1 = ?

Решење: F2

150 N

= 0,01 m2 S2 = 150 000 Pa = 150 kPa

p2 =

Пошто je p1= p2, односно: F1 S1

F2 S2

то је F1 = p1S1 , тј. F1=150 000 Pa · 0,006 m2 F1=900 N

Речник нових речи и израза

Ⱥ Ⱥɩɫɨɥɭɬɧɚ ɝɪɟɲɤɚ – ɨɞɫɬɭɩɚʃɟ ɩɨʁɟɞɢɧɢɯ ɪɟɡɭɥɬɚɬɚ ɦɟɪɟʃɚ ɨɞ ɫɪɟɞʃɟ (ɚɪɢɬɦɟɬɢɱɤɟ) ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɜɟʄɟɝ ɛɪɨʁɚ ɩɨɧɨɜʂɟɧɢɯ ɦɟɪɟʃɚ. Ɋɟɥɚɬɢɜɧɚ ɝɪɟɲɤɚ – ɨɞɧɨɫ ɚɩɫɨɥɭɬɧɟ ɝɪɟɲɤɟ ɢ ɫɪɟɞʃɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ ɦɟɪɟʃɚ. Ⱥɬɦɨɫɮɟɪɚ – ɜɚɡɞɭɲɧɢ ɨɦɨɬɚɱ ɨɤɨ Ɂɟɦʂɟ ɞɟɛʂɢɧɟ ɨɤɨ 200 km. Ⱥɬɦɨɫɮɟɪɫɤɢ ɩɪɢɬɢɫɚɤ – ɚɟɪɨɫɬɚɬɢɱɤɢ ɩɪɢɬɢɫɚɤ ɭɫɥɟɞ ɬɟɠɢɧɟ ɜɚɡɞɭɯɚ ɭ ɚɬɦɨɫɮɟɪɢ. Ⱥɧɟɪɨɢɞ – ɜɪɫɬɚ ɦɟɬɚɥɧɨɝ ɛɚɪɨɦɟɬɪɚ. Ȼ Ȼɚɪɨɦɟɬɪɢ – ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɡɚ ɦɟɪɟʃɟ ɚɬɦɨɫɮɟɪɫɤɨɝ ɩɪɢɬɢɫɤɚ; ɦɚɧɨɦɟɬɪɢ – ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬɢ ɡɚ ɦɟɪɟʃɟ ɩɪɢɬɢɫɤɚ ɜɟʄɟɝ ɢɥɢ ɦɚʃɟɝ ɨɞ ɚɬɦɨɫɮɟɪɫɤɨɝ. Ȼɪɡɢɧɚ ɬɟɥɚ ɛɪɨʁɧɨ ʁɟ ʁɟɞɧɚɤɚ ɩɪɟɻɟɧɨɦ ɩɭɬɭ ɭ ʁɟɞɢɧɢɰɢ ɜɪɟɦɟɧɚ; ɛɪɡɢɧɭ, ɨɫɢɦ ɛɪɨʁɧɟ ɜɪɟɞɧɨɫɬɢ, ɨɞɧɨɫɧɨ ʃɟɧɨɝ ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬɚ, ɩɨɬɩɭɧɢʁɟ ɨɞɪɟɻɭʁɭ ɩɪɚɜɚɰ ɢ ɫɦɟɪ. ȼ ȼɚɝɚ – ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɦɟɪɟʃɟ ɦɚɫɟ ɬɟɥɚ. ȼɚɫɢɨɧɚ – (ɫɜɟɦɢɪ, ɭɧɢɜɟɪɡɭɦ) – ɩɪɨɫɬɨɪ ɭ ɤɨʁɟɦ ɫɟ ɧɚɥɚɡɟ ɫɜɚ ɧɟɛɟɫɤɚ ɬɟɥɚ ɡɚʁɟɞɧɨ ɫɚ ʃɢɦɚ. Ƚ Ƚɪɚɜɢɬɚɰɢʁɚ – ɩɪɢɜɥɚɱɧɨ ɞɟɥɨɜɚʃɟ Ɂɟɦʂɟ ɧɚ ɬɟɥɚ ʁɟ ʃɟɧɨ ɝɪɚɜɢɬɚɰɢɨɧɨ ɞɟɥɨɜɚʃɟ. Ƚɭɫɬɢɧɚ – ɤɨɥɢɱɧɢɤ ɦɚɫɟ ɢ ɡɚɩɪɟɦɢɧɟ ɬɟɥɚ.

Ⱦ Ⱦɢɧɚɦɨɦɟɬɚɪ – ɢɧɫɬɪɭɦɟɧɬ ɡɚ ɦɟɪɟʃɟ ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬɚ ɫɢɥɟ, ɫɚɫɬɨʁɢ ɫɟ ɨɞ ɟɥɚɫɬɢɱɧɟ ɨɩɪɭɝɟ ɢ ɫɤɚɥɟ; ɤɚɞɚ ɫɟ ɞɟɥɭʁɟ ɨɞɪɟɻɟɧɨɦ ɫɢɥɨɦ ɧɚ ɞɢɧɚɦɨɦɟɬɚɪ, ɟɥɚɫɬɢɱɧɚ ɨɩɪɭɝɚ ɫɟ ɢɡɞɭɠɢ ɢ ɧɚ ɫɤɚɥɢ ɫɟ ɨɱɢɬɚ ɜɪɟɞɧɨɫɬ ɢɧɬɟɧɡɢɬɟɬɚ ɬɟ ɫɢɥɟ.

Ⱦɟɮɨɪɦɚɰɢʁɚ ɬɟɥɚ – ɩɪɨɦɟɧɚ ɨɛɥɢɤɚ ɢɥɢ ɞɢɦɟɧɡɢʁɚ ɬɟɥɚ ɩɨɞ ɞɟʁɫɬɜɨɦ ɫɢɥɟ. ȿ ȿɤɫɩɟɪɢɦɟɧɬ ɢɥɢ ɨɝɥɟɞ ʁɟ ɩɪɨɭɱɚɜɚʃɟ ɩɨʁɚɜɚ ɭ ɩɨɫɟɛɧɨ ɩɪɢɩɪɟɦʂɟɧɢɦ ɭɫɥɨɜɢɦɚ. ȿɥɚɫɬɢɱɧɨ ɬɟɥɨ – ɬɟɥɨ ɤɨʁɟ ɫɟ ɩɨ ɩɪɟɫɬɚɧɤɭ ɞɟʁɫɬɜɚ ɫɢɥɚ ɜɪɚʄɚ ɭ ɩɪɜɨɛɢɬɧɢ ɨɛɥɢɤ. ɂ ɂɧɟɪɰɢʁɚ – ɩɨʁɚɜɚ ɞɚ ɫɜɚ ɬɟɥɚ ɨɫɬɚʁɭ ɭ ɫɬɚʃɭ ɦɢɪɨɜɚʃɚ ɢɥɢ ʁɟɞɧɨɥɢɤɨɝ ɩɪɚɜɨɥɢɧɢʁɫɤɨɝ ɤɪɟɬɚʃɚ ɚɤɨ ɧɚ ʃɢɯ ɧɟ ɞɟɥɭʁɟ ɫɢɥɚ. ɂɫɬɪɚɠɢɜɚʃɚ – ɭ ɮɢɡɢɰɢ ɫɟ ɫɩɪɨɜɨɞɟ ɪɚɞɢ ɫɬɢɰɚʃɚ ɫɚɡɧɚʃɚ ɨ ɩɨʁɚɜɚɦɚ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ. Ʉ Ʉɪɟɬɚʃɟ ʁɟ ɩɪɨɦɟɧɚ ɩɨɥɨɠɚʁɚ ɬɟɥɚ ɭɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɞɪɭɝɚ ɬɟɥɚ. Ɇ Ɇɚɬɟɪɢʁɚ ʁɟ ɫɜɟ ɲɬɨ ɩɨɫɬɨʁɢ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ, ɢɥɢ ɬɨ ʁɟ ɝɪɚɻɚ ɩɪɢɪɨɞɟ; ɢɦɚ ɞɜɚ ɨɛɥɢɤɚ: ɫɭɩɫɬɚɧɰɢʁɚ ɢ ɩɨʂɟ. Ɇɚɬɟɪɢʁɚɥɧɚ ɬɚɱɤɚ – ɬɟɥɨ ɱɢʁɟ ɫɭ ɞɢɦɟɧɡɢʁɟ ɡɚɧɟɦɚɪɢɜɨ ɦɚɥɟ ɭ ɨɞɧɨɫɭ ɧɚ ɩɭɬɚʃɭ ɩɨ ɤɨʁɨʁ ɫɟ ɤɪɟʄɟ. Ɇɟɻɭɧɚɪɨɞɧɢ ɫɢɫɬɟɦ ʁɟɞɢɧɢɰɚ – ɭɬɜɪɻɟɧɨ ʁɟ ɞɚ ʁɟ ɡɚ ɬɭɦɚɱɟʃɟ ɫɜɢɯ ɩɨʁɚɜɚ ɭ ɩɪɢɪɨɞɢ ɞɨɜɨʂɧɨ ɤɨɪɢɫɬɢɬɢ ɫɟɞɚɦ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɮɢɡɢɱɤɢɯ ɜɟɥɢɱɢɧɚ: ɞɭɠɢɧɚ, ɜɪɟɦɟ, ɦɚɫɚ, ɬɟɦɩɟɪɚɬɭɪɚ, jɚɱɢɧɚ ɟɥɟɤɬɪɢɱɧɟ ɫɬɪɭʁɟ, ɫɜɟɬɥɨɫɧɚ ʁɚɱɢɧɚ ɢ ɤɨɥɢɱɢɧɚ ɫɭɩɫɬɚɧɰɢʁɟ; ɫɜɟ ɨɫɬɚɥɟ ɮɢɡɢɱɤɟ ɜɟɥɢɱɢɧɟ ɞɟɮɢɧɢɫɚɧɟ ɩɨɦɨʄɭ ɨɜɢɯ ɨɫɧɨɜɧɢɯ ɫɭ ɢɡɜɟɞɟɧɟ ɜɟɥɢɱɢɧɟ; ɨɫɧɨɜɧɢɦ ɜɟɥɢɱɢɧɚɦɚ ɨɞɝɨɜɚɪɚʁɭ ɨɫɧɨɜɧɟ ʁɟɞɢɧɢɰɟ: ɦɟɬɚɪ, ɤɢɥɨɝɪɚɦ, ɫɟɤɭɧɞɚ, ɤɟɥɜɢɧ, ɚɦɩɟɪ, ɤɚɧɞɟɥɚ ɢ ɦɨɥ. Ɇɟɧɡɭɪɚ – ɰɢɥɢɧɞɪɢɱɧɢ ɫɭɞ ɧɚ ɱɢʁɟɦ ɫɟ ɡɢɞɭ ɧɚɥɚɡɢ ɫɤɚɥɚ ɫɚ ɩɨɞɟɨɰɢɦɚ