Физика ЗБИРКА ЗАДАТАКА СА ЛАБОРАТОРИЈСКИМ ВЕЖБАМА за 6. разред основне школе - 16356

Садржај

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Uputstvo za rešavawe zadataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 1. Uvod u fiziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 2. Kretawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. Sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4. Merewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 5. Masa i gustina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 6. Pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Rešewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 1. Uvod u fiziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 2. Kretawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3. Sila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 4. Merewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 5. Masa i gustina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 6. Pritisak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Laboratorijske veþbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 1. Merewe dimenzije tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 2. Odreðivawe sredwe brzine promenqivog pravolinijskog kretawa . . . . . 79 3. Odreªivawe brzine ravnomernog pravolinijskog kretawa . . . . . . . . . . . . 81 4. Merewe zapremine ævrstih tela nepravilnog oblika pomo©u menzure . . 83 5. Odreªivawe gustine ævrstih tela pravilnog oblika . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 6. Odreðivawe gustine ærstih tela nepravilnog oblika . . . . . . . . . . . . . . . . 87 7. Odreðivawe gustine teænosti merewem wene mase i zapremine . . . . . . . 89 8. Baþdarewe elastiæne opruge i merewe teþine tela dinamometrom . . . . 91 9. Merewe elastiæne sile pri istezawu i sabijawu opruge . . . . . . . . . . . . . . 93 10. Merewe sile trewa pri klizawu i kotrqawu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Tablice nekih fiziækih veliæina i wihovih jedinica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

4

1. Увод у физику 1.2. Test znawa Pitawe 1.

Materija je a supstancija

.

Pitawe 2.

Koji od navedenih pojmova ¦ine skup fizi¦kih tela: a) kliker, prsten, stolica, kap vode, zec, slon, ¦ovek; b) staklo, kliker, zlato, ¬bun, kap vode, slon, zec; v) zlato, prsten, ¬bun, voda, slon, ¦ovek, zec; g) ¬bun, stolica, kliker, slon, voda, kap vode, duga; d) voda, kap vode, ¬bun, stolica, zlato, prsten, slon.

Pitawe 3.

Kretawe tela je: a) hemijska pojava; b) fizi¦ka pojava;

v) istorijska pojava; g) biološka pojava.

Pitawe 4.

Fizi¦ki eksperiment (ogled) je: a) posmatrawe pomra¦ewa Sunca; b) merewe vrednosti fizi¦ke veli¦ine: du¬ine, površine, zapremine, vremena itd; v) plansko i kontrolisano izvoðewe prirodne pojave u posebno pripremqenim (laboratorijskim) uslovima radi dubqeg upoznavawa; g) posmatrawe topqewa leda.

Pitawe 5.

Fizika je osnovna nauka o

8

.

1. Увод у физику 1.3. Primeri

1. Šta je materija?

Rešewe: Materija je „graða” prirode, odnosno svega što postoji, ukqu¦uju©i ¬ivi i ne¬ivi svet. ®ulima primamo utiske, upoznajemo materiju koriste©i i merne ureðaje kao „produ¬ene ruke”.

2. Postoji li razlika izmeðu supstancije i fizi¦kog tela?

Rešewe: Supstacija je ono od ¦ega se sastoje sva tela.Na primer, vazduh je supstancija, a vazduh u balonu ili lopti je telo; zlato je supstancija, a prsten od zlata je telo.

3. U ¦emu je prednost ogleda nad obi¦nim posmatrawem?

Rešewe: Prednost ogleda nad obi¦nim posmatrawem je u tome što se pojava mo¬e ponoviti više puta na isti na¦in, pa se mogu proveravati rezultati merewa.

1.4. Zadaci za samostalan rad 1. Šta prou¦ava fizika?

2. Definišite osnovni zadatak fizike.

3. Šta je materija?

4. Kako se u prirodi javqa materija?

5. Popunite slede©u tabelu stavqaju©i × na odgovaraju©e mesto. Razlikujte supstan­ciju od tela.

POJAM zlato olovka vazduh uqe piramida

TELO

SUPSTANCIJA

6. Da li tela meðusobno deluju samo dodirom?

7. Šta je fizi¦ki eksperiment (ogled)?

8. Navedite osnovne korake u prou¦avawu fizi¦ke pojave.

9. Zašto se ka¬e da je fizika i eksperimentalna i teorijska nauka?

10. Osim fizike, koje nauke prou¦avaju prirodu?

9

3. Сила 3. Koja se sila ispoqava na slikama a) i b)? Šta mo¬emo re©i o toj sili? a)

b)

Rešewe: Na slici su prikazana magnetna delovawa. Na slici pod a) je prikazano delovawe magneta na gvozdene alke, a na slici pod b) uzajamno delovawe magnetnih polova. Kao što se vidi na slici pod b), istoimeni polovi meðusobno se odbijaju, a raznoimeni magnetni polovi se uzajamno privla¦e.

4. Na slici de¦ak iste¬e ekspander (sprava za istezawe radi ja¦awa miši©a). Koje sile se uporeðuju pri rastezawu ekspandera?

Rešewe: Znamo da se kod ekspandera, kao i kod drugih elasti¦nih tela, pod dejstvom spoqašwe sile javqa sila elasti¦nosti. U našem primeru spoqašwa sila je sila miši©a ruku.

Dakle, ovde se uporeðuju sila miši©a ruku i sila elasti¦nosti ekspandera (metalne opruge).

Sila miši©a ruku jednaka je po intenzitetu i pravcu sili elasti¦nosti ekspandera (opruge), ali ove dve sile imaju suprotne smerove. Zato se po prestanku delovawa spoqašwe sile (sile miši©a) ekspander (metalna opruga) vra©a u prvobitno (nedeformisano) stawe pod uticajem sile elasti¦nosti.

23

4. Мерење 4.1. Sa¬etak

Svojstva tela ili pojava opisuju se fiziækim veliæinama. Vrednosti fizi¦kih veli¦ina se odreðuju merewem. Pod merewem vrednosti fizi¦ke veli¦ine podrazumeva se weno uporeðivawe sa standardom ili etalonom, to jest sa usvojenom jedinicom mere date veli¦ine.

Merewem se odreðuje koliko je puta vrednost veli¦ine koja se meri veœa ili mawa od usvojene jedinice mere. Sredstvo (ureðaj) kojima se izvodi poreðewe (merewe) vrednosti veli¦ine naziva se merilo ili merni instrument. Merila su, na primer, metarska traka, metarski štap, lewir, ¦asovnik, termometar i sli¦no.

Meðunarodni sistem (SI) sadr¬i sedam fizi¦kih veli¦ina. To su: duþina, vreme, masa, temperatura, jaæina elektriæne struje, jaæina svetlosti i koliæina supstancije.

Sve ostale fizi¦ke veli¦ine definisane su pomo©u osnovnih. Tako, na primer, površina pravougaonika je proizvod duþina stranica. Sli¦no je i sa ostalim fizi¦kim veli¦inama.

Osnovnim veli¦inama odgovaraju osnovne jedinice: metar, sekunda, kilogram, kelvin, amper, kandela i mol.

Sve veli¦ine i jedinice koje se izra¬avaju pomo©u osnovnih veli¦ina i wihovih jedinica nazivaju se izvedene veliæine – odnosno izvedene jedinice.

Merewe je postupak kojim se odreðuje brojna vrednost fizi¦ke veli¦ine izra¬ena u odgovaraju©im jedinicama. Dobijene vrednosti merenih fizi¦kih veli¦ina nisu apsolutno ta¦ne. To je uslovqeno greškom o¦itavawa i time što merni instrumenti nisu savršeni. Da bi se odredila preciznija vrednost fizi¦ke veli¦ine, ona se meri ve©i broj puta i izra¦unava se sredwa vrednost.

28

4. Мерење Односи између мерних јединица за дужину kilometar – metar metar – decimetar metar – centimetar metar – milimetar metar – mikrometar

1 km = 1 000 m 1 m = 10 dm 1 m = 100 cm 1 m = 1 000 mm 1 m = 1 000 000 µm

1 m = 0,001 km 1 dm = 0,1 m 1 cm = 0,01 m 1 mm = 0,001 m 1 µm = 0,000001 m

Односи између мерних јединица за површину kvadratni kilometar – kvadratni metar kvadratni metar – kvadratni decimetar kvadratni metar – kvadratni centimetar kvadratni metar – kvadratni milimetar

1 km2 = 1 000 000 m2

1 m2 = 0,000001 km2

1 m2 = 100 dm2

1 dm2 = 0,01 m2

1 m2 = 10 000 cm2

1 cm2 = 0,0001 m2

1 m2 = 1 000 000 mm2

1 mm2 = 0,000001 mm2

Односи између мерних јединица за запремину kubni metar – kubni decimetar kubni metar – kubni centimetar kubni decimetar – kubni centimetar kubni centimetar – kubni milimetar

1 m3 = 1000 dm3

1 dm3 = 0,001 m3

1 m3 = 1 000 000 cm3

1 cm3 = 0,000001 m3

1 dm3 = 1000 cm3

1 cm3 = 0,001 dm3

1 cm3 = 1000 mm3

1 mm3 = 0,001 cm3

Односи између мерних јединица за време dan – ¦as

1 dan = 24 h

1 h = 0,04167 dan

¦as – minut

1 h = 60 min

1 min = 0,01667 h

¦as – sekunda

1 h = 3 600 s

1 s = 0,00028 h

minut – sekunda

1 min = 60 s

1 s = 0,01667 min

sekunda – milisekunda

1 s = 1000 ms

1 ms = 0,001 s

29

4. Мерење 4.2. Test znawa

Pitawe 1.

U osnovne veli¦ine Meðunarodnog sistema fizi¦kih veli¦ina spadaju: ,

,

,

,

,

,

,

,

Pitawe 2.

Pored metra, sekunde i mola, u osnovne jedinice spadaju i ,

,

,

.

Pitawe 3. Šta je merewe?

Pitawe 4. Šta je ve©e – jedan metar ili jedna sekunda? a) jedan metar; b) jedna sekunda; v) ove dve jedinice mere su jednake; g) ove dve jedinice mere se ne mogu meðusobno uporeðivati.

Pitawe 5.

Kako se izra¦unava sredwa vrednost izmerene fizi¦ke veli¦ine?

31

4. Мерење 24. Bazen du¬ine 30 m i širine 15 m napuwen je sa 900 m3 vode. Kolika je dubina vode u bazenu?

25. Odredi vrednost jednog podeqka na menzurama prikazanim na slici ako brojevi na skalama menzura ozna¦avaju zapreminu u cm3.

26. Na slici su prikazane dve faze merewa zapremine tela. Kolika je zapremina tela spuštenog u menzuru?

Vrednost jednog podeoka na skali menzure je 1 cm3.

27. Koliko se puta u toku 24 h oko osovine okrenu kazaqke koje pokazuju sate, minute i sekunde?

28. Dva spojena školska ¦asa traju 90 min. Izrazite to vreme u satima i sekundama.

29. Koliko sekundi traje jedna nedeqa?

30. Koji je vremenski interval ve©i: 2 dana ili 2 880 min?

31. Slavina za vodu u stanu nije ispravna i voda neprestano kapqe. Vreme izmeðu dve uzastopne kapi iznosi 0,4 s. Koliki broj kapi iscuri iz slavine za jedan dan?

32. Jedan kubni metar nafte iz tankera se prosuo u Dunav. Kolika ©e biti površina naftne mrqe ako wena debqina iznosi 0,5 µm?

36

6. Притисак 6.1. Saþetak

Pritisak je brojno jednak intenzitetu sile koja normalno deluje na jedinicu površine: F p= .

S Jedinica pritiska je paskal (Pa): N Pa = 2 . m Pravac i smer prenošewa pritiska kroz ¦vrsta tela poklapaju se sa pravcem i smerom delovawa sile.

Pritisak u te¦nostima ili gasovima naziva se hidrostatiæki pritisak. Nastaje usled te¬ine te¦nosti ili gasa i izra¦unava se po formuli: p = ρ · G · h, gde je ρ – gustina te¦nosti, G = 9,81

N konstanta i h visina stuba te¦nosti. kkgg

Pritisak u te¦nostima i gasovima prenosi se podjednako u svim pravcima.

Normalan atmosferski pritisak je sredwa vrednost pritiska atmosferskog vazdušnog stuba na jedini¦nu površinu na nivou mora. Veoma ¦esto se izra¬ava u barima (1 bar = 100 000 Pa), odnosno u milibarima.

44

6. Притисак 6.2. Test znawa Pitawe 1.

Hokejaš je došao na trening u cipelama, a zatim je obuo klizaqke. Pritisak na podlogu kada hokejaš stoji u klizaqkama je: a) veœi, b) mawi, v) jednak u odnosu na pritisak kada stoji u cipelama.

Pitawe 2.

Poreðajte po veli¦ini slede©e brojne vrednosti iskazane razli¦itim jedinicama mere za pritisak: 1 bar; 1 000 Pa; 200 kPa; 24 Pa; 1 001 mbar. .

Pitawe 3.

Pritisak se kroz te¦nosti i gasove prenosi: a) podjednako u svim pravcima; b) u pravcu delovawa sile; v) normalno na pravac delovawa sile.

Pitawe 4.

Hidrostati¦ki pritisak na dno suda zavisi od: a) dubine i gustine te¦nosti koja se nalazi u sudu; b) površine dna suda i gustine te¦nosti koja se u wemu nalazi; v) oblika suda i gustine te¦nosti koja se u wemu nalazi.

Pitawe 5.

Atmosferski pritisak se meri: a) termometrom; v) barometrom; b) areometrom; g) manometrom.

Pitawe 6.

Tori¦eli je svoj ¦uveni ogled izveo na nivou mora. Kada bi ga izvodili na ve©oj nadmorskoj visini, dobili bi da je atmosferski pritisak, u odnosu na onaj koji je Tori¦eli dobio: a) viši;

b) isti;

v) ni¬i.

45

Решења: 2. Кретање Test znawa 1. b) i g) 2. a), b) i d) 3. Osim brojne vrednosti, brzinu odreðuje jedinica mere kao i pravac i smer kretawa tela.

4. a) 5. a)

Zadaci za samostalan rad 1. Ne, Wutn nije bio u pravu. Ne postoji stawe apsolutnog mirovawa. Svako stawe mi­ rovawa je relativno.

2. Putnik ne moþe da uo¦i kretawe aviona jer ne mo¬e da odredi referentno telo.

3.

Primer kretawa

Pravolinijsko

Krivolinijsko

let uznemirene p¦ele

×

vo¬wa liftom

×

skok skijaša

×

tr¦awe fudbalera u toku utakmice

×

4. Ne, jer voza¦ kamiona na osnovu pokazivawa brzinometra mo¬e da uo¦i samo brojnu vrednost i jedinicu mere brzine.

5.

52

Telo

m km v  s   h

m m v    ss 

pu¬

0,05

0,014

pauk

2

0,56

sprinter

36

10

gepard

110

30,56

Решења: 2. Кретање 6. s = 3 km; t = 10 min; v = ?

Brzina kanua je: s 3 ⋅ 1 000 m m m v= = ; v=5 . tt s 1 0 ⋅ 6 0 ss 7. s = 1 cm; t = 30 dana, v = ?

Brzina rasta kose izra¬ena u milimetrima u sekundi je: 1 ⋅ 10 m mm s mm mm v= = ; v = 0,0000039 . t 3300 ⋅· 2244 ⋅· 336600 00 s s Brzina rasta kose izra¬ena u milimetrima na ¦as je: s mm 1 ⋅ 10 m mm mm v= = ; v = 0,014 . tt 30 3 0 ·⋅ 2244 h h h

km 8. v = 800 km ; t = 2 min; s = ? h Rastojawe koje preleti avion je: 11 0000 00 m s = v · t = 800 · · 2 · 60 s; s = 26,67 km.

33 6600 0 0 ss

9. v = 4

m ; s = 7 m; t = ? s

Vreme potrebno albatrosu da stigne do površine vode:

t=

7m ss = ; t = 1,75 s. v m 4 s

10. vmax = 60

km km ; s = 5,4 km; t = 3 min h h

Odredimo brzinu automobila:

v=

m m km 5,4 kkm m ss = ; v = 108 .

1 hh t 3⋅ hh 60

Kako je v > vmax, vozaæ je naæinio prekršaj.

53

Додатак Gustina nekih te¦nosti i gasova

100

Додатак Gustina nekih ¦vrstih supstancija

Gvo»e

101