Srpski jezik i jezička kultura

KБ 17111

8 600262 013064

www.zavod.co.rs

Милија Николић Српски језик и језичка култура

7

Милија Николић

Milija Nikoli}

Српски језик и језичка култура za 7. razred osnovne {kole

ЈЕЗИК И ГОВОР Похвала Хвала сунцу, земљи, трави. Хвала ваздуху што је плав. И хвала Ево Што имам говор. И гледам како мили мрав. ..................... . . . . . . . . . . . . . . . . . Стеван Раичковић Иако је ово само почетна строфа песме Похвала, она, и овако усамљена, делује као целовита и завршена песма. Чему све песник исказује похвалу и захвалност? – Који су се чулни (конкретни) мотиви сабрали у стихове? – Објасни како је песник удруживањем тих мотива успео да обухвати pрироdу, живоt, љуdе, биљке, живоtиње, једном речју − читав свет. Које вредности уноси у песму мотив говора? – Која речца открива tре­ нуtке стварања песме? – Зашто је она написана као посебан стих? – Који глагол укључује (актуелизује) мотив ока?

Пошто анализираш ове стихове, уpоtpуни следеће закључке: У песми су следећи чулни (конкретни) мотиви: ______________ , ______________ , ______________ , _____________ и _____________ . Све их повезује један духовни (апстрактни) мотив, а то је __________ . На време стварања песме и моћ gовора указано је показном реч­ цом ______________ .

Српски језик и језичка култура Према томе, моtивска сtрукtура песме изгледа овако:

Као што се свака латица овог „цвета“ донекле преклапа са оном суседном, тако, у песми, сваки чулни мотив (појам) посредством говора закорачује у своју суседност. Сунце, земља, tрава, вазdух и мрав нису више усамљене речи. Захваљујући новој, оригиналној и добро прорачунатој суседности наведене речи шире своја значења, учествују у стварању т е к с т а, па тако прелазе из језика (речника) у г о в о р. Тајну како једна реч привлачи друге речи и тако добија вишак зна­ чења откриваћеш у следећим вежбањима.

Вежбања

Асоцијативна поља 1. При помену неке пунозначне речи сетимо се њоме означеног појма. Али сећање се обично ту не зауставља, већ tече и даље. Тако нас реч и појам сунце упути на небеско тело које нас осветљава и греје, али се одмах и узгредно сетимо неба и земље, dана и ноћи, tоpлоtе и зиме, живоtа и pрироdе... Око мотива сунца, као извора и средишта асоцијација, почиње да се окупља и шири богат значењски круг речи или асоцијативно поље.

7

Допуни и обогати започето асоцијативно поље око речи сунце. – Упиши у њега још по пет именица, gлаgола и pриdева, односно прилога. (Подсети се: многи прилози су постали од придевских облика средњег рода.)

Кад попуниш ово асоцијативно поље својим речима, на које те је упутио појам сунце, онда допуни следеће налазе (закључке).

У песму Похвала преко мотива ______________ , _____________ , ______________ , ______________ и ______________ унето је пет оваквих асоцијативних поља. Зато је она препуна садржаја. Иако је сасвим кратка (минијатурна), стиче се утисак да је обухватила читав свет, па тако и укупну лепоту живљења.

Српски језик и језичка култура Што су поједини појмови и појаве значајнији и што се више зна о њима, то су и њихова асоцијативна поља попуњенија речима, већа су и богатија. Она омогућавају да се и са мало речи .......................... казује. Да би кратак текст много казивао, неопходно је пажљиво бираtи речи. Бирају се оне које са собом уносе у текст и мноштво других, непоменутих речи и појмова, који се подразумевају.

2. Функције речи из асоцијативног поља У асоцијативном пољу се групишу речи које омогућавају стварање реченица о полазном појму као покретачу асоцијација. Тако се у кругу око појма сунце налазе пунозначне речи, помоћу којих се сунце може описивати и о њему причати. На пример: Леtње сунце суши земљу. Зраци јуtарњеg сунца најављују леp и tоpао dан. Подсети се које улоге у реченици имају поједине врсте пунозначних речи.

– Који се реченични чланови исказују именицама, а који gлаgолима? – Које улоге у реченици обављају pриdеви? – А pрилози? – Своје тврдње (одговоре) поткрепи казивањем реченица састављених од речи из „сунчевог поља“.

3. Асоцијативна поља око осталих мотива из песме Похвала само започни да попуњаваш уписивањем по пет одговарајућих речи. ЗЕМЉА_ ___________________________________________________ ТРАВА_ ____________________________________________________ ВАЗДУХ____________________________________________________ МРАВ_ _____________________________________________________ (Даљи рад у Раdној свесци, вежбање 1)

7

ЈЕЗИК И ГОВОР Језик је природан с и с т е м знакова који служе за усмено и писмено споразумевање. Језички знаци су gласови, речи и реченице, уз које иду и pравила по којима се они комбинују и стварају р е ч е н и ц е. Стварањем реченица преносе се п о р у к е и тако из језика настаје g о в о р. Разлике између језика и говора огледају се у њиховим следећим својствима. Језик је општа (универзална) појава која припада народу који се њиме споразумева. Говор, међутим, припада pојеdинцима јер га свака особа лично остварује. Језик садржи само gрађу и среdсtва, као и pравила за њихову употребу, па тако обезбеђује само опште моgућносtи за споразумевање. Говор је индивидуално коришћење тих могућности. Свака дефиниција говора истиче његово порекло и настајање из језика, али наглашава и њихове међусобне р а з л и к е.

– језик у сpоразумевању (комуникацији)

– језик у акцији

– језик у pракси ГОВОР ЈЕ –– осtварени језик

– pримењени језик

– језик pреtочен у pоруке

– језик у dијалоgу и монолоgу, у оpисима, pричама и pесмама

Вежбањe

Облици (форме) казивања У складу са моtивима који су предмет говора, а и у зависности од сtава говорника према њима, формирали су се облици говора или облици (форме) казивања. То су дијалог, монолог, описивање (дескрипција) и приповедање (нарација). Најчешће се ови облици зdружено примењују у обимнијим књижевним текстовима, при чему се остварује мноштво комбинација.

Српски језик и језичка култура У текстовима у твојој читанци заступљени су сви облици казивања. Потврди то тако што ћеш у следећим примерима допунити започете исказе траженим подацима. У роману Мали pринц занимљиве dијалоgе воде ______________ и ____________ . У приповеци Кањош Мацеdоновић мегдану између јунака претходи двобој речима. То је дијалог између ____________ и ____________ . И у Причи о кмеtу Симану води се борба речима између ________ и ____________ . У Горском вијенцу јунак је опчињен љубављу, па о томе говори у сну. У томе монолоgу исповеда се јунак ____________________________ . У песми Диоба Јакшића стиховима „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера“ почиње монолоg __________________ . Песма Међу својима је pоtресан монолоg. – Прочитај је и откриј каквим је осећањима прожета.

У твојој читанци су и обимни оpисни tексtови Ливаdа, у јесен (Данило Киш), Шума и сtеpа (И. С. Тургењев) и Поtера за pејзажима (Пеђа Милосављевић). – Прочитај их и нарочито обрати пажњу на pре­ цизносt заpажања, боgаtсtво уtисака и ангажовање свих чула. У народној бајци Злаtна јабука и dевеt pауница примењено је pриpо­ веdање са местимичним дијалозима. Оно је посебно занимљиво у одељку (пасусу) у којем се казује како је најмлађи царев син сачувао златну јабуку и постао миљеник најлепше паунице. – Подвуци у том одељку глаголске облике (глаголске предикате). – Њихова учесталост означава стални ток времена и убрзану смену догађаја, а то су битне одлике неративног стила у народним бајкама.

(Раdна свеска, вежбање 2)

10

7

ГОВОРНИ И ПИСАНИ ЈЕЗИК ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Приповиједа се како је некакав цар, дошавши с војском на крај свијета, пошао у тамни вилајет, гдје се никад ништа не види. Не знајући како ће се натраг вратити, оставе ондје ждребад од кобила да би их кобиле из оне помрчине извеле. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, све су под ногама осјећали некако ситно камење, и из мрака нешто повиче: – Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Гдјекоји помисли: – Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: – Дај бар један да понесем. Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење. Онда они који нијесу понијели стану се кајати што нијесу, а они што су понијели што нијесу више. (Народна прича) Где се налази тамни вилајет? – Шта је чуdно и необично у том пределу? – Која осећања и жеље наводе људе да потраже крај света (да стигну на крај Земље)? Како су људи у давна времена замишљали Земљу? – Пошто је у облику лопте, Земља и нема краја. – А имају ли краја људске жеље и раdозналосt? Зашто су се при повратку из тамног вилајета сви кајали? – Да ли би били задовољни и да су понели знатно више драгог камења? – Шта о човековој тежњи за стицањем богатства сазнајеш из приче?

УСМЕНО И ПИСМЕНО КАЗИВАЊЕ Језик је најсавршеније средство за споразумевање. Човек има уро­ ђену pоtребу и сpособносt да се служи језиком. Та природна и почетна говорна способност се даље развија и богати у друштву, највише у породици и школи (али и у сусрету са лепом књижевношћу и стручним текстовима, позоришним представама и емисијама из културе на радију и телевизији). Људи се говором споразумевају усмено и pисмено.

11

Српски језик и језичка култура Народна прича Тамни вилајеt дуго се усмено казивала и имала своје слушаоце. Кад ју је Вук Караџић забележио, добила је и писани облик. Осим слушалаца, она сада има и своје чиtаоце. Размишљај о односу између усменоg и pисменоg изражавања. – Откривај њихове међусобне сличносtи и разлике. – Уpореdи им својсtва по следећим оpрекама: глас – слово, говорење – писање, слушање – гледање, слушалац – читалац. – Шта дуже остаје у сећању: оно што смо чули или оно што смо прочитали?)

У говорном и писаном језику употребљавају се исте језичке јединице: гласови, речи и реченице, али на два п о с е б н а начина. У говорном језику се те јединице изговарају и чују, а у писаном се, посредством с л о в а и интерпункције, пишу, виде и читају. У говору гласови и речи t е к у у времену, а при писању се н и ж у у pросtору, односно по површини хартије. Говорни језик има своју живу инtонацију (мелодичност): акценте, паузе, дужину, јачину и висину гласа, док писаном језику све то недостаје. Тај недостатак се само делимично отклања применом правописних и акценатских знакова. Говорни језик је спонтанији и непосреднији од писаног, масовнији је и изворнији; казује се лице у лице, најчешће у д и ј а л о г у. Тако су у саgоворничкој улози обезбеђене повратне информације и пуна узајам­ носt у обавештавању. Но говорни језик, упркос многим преимућствима над писаним, има и велики недостатак, а то је да су изговорене речи краtкоtрајне: брзо се изговоре, tренуtно чују и оdмах несtану. Усмене информације више се не понављају у свом изворном облику, губе се у времену и нису заштићене од заборава. У писаном језику овог недо­статка нема. Све оно што је записано може се дуго чувати, у облику рукописа и књига, постојано је и одолева времену и забораву. Захваљујући штампи, књигама и библиотекама, писана реч постала је моћан градитељ културе и tрајан извор сазнања.

12

7

ЈЕЗИК И МИШЉЕЊЕ Језиком се исказују, подстичу и испољавају људске мисли, запажања и осе­ћања. Мисаона делатност и језик узајамно се развијају, богате и снаже. Но језик не сме да буде „бржи од памети“. Прво се мора размислити о ономе што ће се казати и написати. Човек је одговоран за своје речи. На трезвен и одговоран однос према језику упућују и народне пословице: Исpеци, pа реци. Памеt је сtарија оd књиgе. Језик gоре pосече неgо сабља. Човек се веже за реч, а во за роgове. Брз коњ се цени, а не и брз gовор. Јаче је dело неgо бесеdа. Леpа реч gвозdена враtа оtвара. Шта је лакше и брже: испричати некоме свој доживљај или га обрадити у писменом саставу? – Које су то dоdаtне обавезе и тешкоће које намеће писмено изражавање?

Писани и штампани текстови дуго трају, али се знатно с п о р и ј е и теже стварају од говорних исказа. У непосредном говору више мислимо о ономе шта казујемо, а мање о језику којим се при томе служимо. Сам чин говорења и језичког обликовања тече готово аутоматски, лако и по усtаљеној навици. При томе нам временски континуитет говора не дозвољава да довољно дуго размишљамо о томе како се служимо језиком. Услед тога је у непосредном говору знатно теже подешавати исказе у складу са језичком правилношћу и стилским могућностима. При писању је време за размишљање и стварање састава знатно дуже, па су и захтеви за језичку правилност и стилску изражајност знатно већи. Самим тим и вредносна мерила за писану реч су строжа. При писању свест је усмерена колико на садржај исказа, толико и на његову језичку подешеност и изражајни облик. Избор речи и њихово комбино-

13

Српски језик и језичка култура вање, склоп реченица и њихов редослед – све то се p р в о сtвори и pровери у мислима (понекад и тихо изговори и ослушне), па се тек онда запише. Састав у целини, а и поједини његови делови, п о н о в о се читају, критички процењују, исправљају и побољшавају. Писани текст који се може прочитати за неколико минута обично се ствара по неколико сати. (Раdна свеска, вежбање 3)

Говорна вежба

Процењивање говорника Припреми се да на заједничкој вежби (у разреду) казујеш и расправљаш о следећим питањима. Критички се осврни на тврдњу: Језик је најсавршеније средство за споразумевање. (Подразумева се да се језиком казују исtине.) – А да ли је језик исто тако подесан и за случајне и намерне несpоразуме, обмане и лажи? (Своје мишљење поткрепи и неким примером.) – Како и колико се могу препознати карактерне особине и намере говорника по ономе шта и како говори? Објасни какве сумње и подозрења изазивају говорници који поступају на следеће начине: – сувише подижу глас (вичу); – нападно гестикулишу (млатарају рукама); – претерано употребљавају стране речи; – не дају саговорницима и присутнима да дођу до речи; – употребљавају заменицу ми у значењу: сви, народ, грађани..., као да говоре у име народа; – често говоре у првом лицу једнине; истичу своје „ја“; – при обраћању слушаоцима често користе глагол мораtи – мора­ мо, мораtе...; – често се служе речима које имају уоpшtено, неоdређено, оdрично и искључно значење: сви, свако, свуdа, увек; неко, неgdе; нико, никаd, нишtа; јеdино, само... За које се људе у народу каже да имају: „оштар језик“, „дугачак језик“, „поган језик“? Објасни околности (ситуације) у којима се могу чути ове примедбе и опомене: – Скраtи језик! – Језик за зубе! – Наврх ми језика. – Сврби gа језик. – Тај нема dлаке на језику. – Завежи (језик)!

14

7

ЈЕЗИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ Језик је врло сложена појава. Он обухвата обиман с и с т е м (сређен скуп) знакова: гласова, речи, реченица. Он је, према томе, сачињен од више језичких јединица. Језичке јединице су: 1 – гласови: а, и, е, к, т, м, ј... (и остали); 2 – речи: цар, крај, свет, доћи, војска, мрак, камење...; 3 – синтагме (скуpови речи): тамни вилајет, некакав цар, дошавши с војском, на крај свијета...; 4 – реченице: – Кад су ушли у тамни вилајет, (1) – и ишли по њему, (2) – све су под ногама осјећали некакво ситно камење, (3) – и из мрака нешто повиче; (4) 5 – текст: то је шира смисаона целина, састављена од више реченица. Прича Тамни вилајеt, као и сва друга књижевна дела, писма и чланци у новинама, јесу целовиtи tексtови. Сваки одељак (пасус) у причи или писменом саставу такође је ужа целина, која представља сређен tексt. Све језичке јединице су међусобно pовезане. Од нижих и мањих јединица стварају се више и веће. Од гласова постају речи. Избором и комбиновањем речи стварају се групе речи (синтагме) и реченице. Реченице се повезују у текст. Тако се од језичких јединица ствара gоворни низ, у који се све оне уланчавају. Свака нижа језичка јединица постаје разумљива по своме облику, значењу и функцији тек кад се посматра у оквиру више и себи наdређене јединице. Тако скуп речи „тамни вилајет“ открива своје значење тек кад се прочита део текста који му претходи и део који следи: „дошавши с војском на крај свијета... гдје се никад ништа не види“. Овакав део текста, у којем поједини језички знаци постају потпуно разумљиви, назива се к о н t е к с t. Пуна и права значења већине реченица не могу се схватити без познавања говорне ситуације у којој су казане и контекста у коме се појављују.

15

Српски језик и језичка култура Вежбања

1. Гласови немају своје значење. Ако су усамљени или поређани без смисла, на пример: л, т, о, е – ништа нам не казују. Али од њих можемо створити речи леtо и tело, које имају сасвим одређено значење. Од само 30 гласова може се створити велики број речи. Ако у речи село замењујемо само по један глас, добићемо низ речи: дело, јело, чело, бело, тело, цело; сало, сено... Замењуј тако у речи рад само по један глас, па ћеш добити двадесетак речи. – Напиши их. Који самогласници, стављени уместо гласа и у речи лик, утичу на промену значења и стварају нове речи?

2. У следећим групама речи крију се народне пословице о језику и говору. – Распореди правилно речи и напиши те пословице.

1. реч врата лепа гвоздена отвара ________________________________________________________ 2. тешко али је лако творити говорити је ________________________________________________________ 3. него је дело беседа јаче ________________________________________________________ 4. за човек за во се реч рогове а веже ________________________________________________________

3. Следеће реченице распореди тако да чине разумно (логички) везан т е к с т басне Лав, бикови и лисица. па није смео на њих да удари који су живели у слози и љубави и свој тројици дошао главе те их она завади и растави

16

7

лав је видео три бика послао је лисицу онда је лав на свакога посебно нападао

Бројевима обележи правилан редослед реченица и напиши сређен tексt ове „растурене“ басне. При томе примени одговарајуће правописне знаке. ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ (Раdна свеска, вежбање 4)

ВРСТЕ РЕЧИ Вежбања У причи Тамни вилајеt (стр. 11) употребљене су скоро све врсте речи. Издвојићемо и груписати неке од њих (а понеку и придодати), а ти утврди којим врстама речи оне припадају.

1. цар, свет, ждребе, мрак, камење 2. они (их), све, ово, нешто, ко, оно 3. таман (тамни), ситан, драг, чудан 4. један, трећи, седми, двеста 5. доћи, видети, оставити, повикати 6. никад, натраг, онде, сада, тамо 7. на, с(а), у, од, из, о, поред 8. да, и, а, али, те, већ, јер 9. ах, јао, их, бућ, трас!

10. не, ли, бар, ено, зар, баш

Врсте речи: ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________

Ако на означена места упишеш одговарајуће врсtе речи и још обележиш које су pроменљиве а које неpроменљиве, добићеш њихову прегледну сисtемаtизацију.

(Раdна свеска, вежбање 5) 17

Српски језик и језичка култура

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Граматичка својства променљивих речи Све променљиве речи: именице, заменице, pриdеви, реdни бројеви (са основним или главним бројевима од један до четири и бројним именицама) и gлаgоли јављају се у в и ш е о б л и к а. Променљиве речи имају своја посебна граматичка својства, према којима се формирају различити облици речи и подешавају њихова значења, као и функције у реченици. Та својства (особености) променљивих речи називају се граматичке категорије. Граматичка својства променљивих речи позната су ти из претходних разреда. Наводимо их у сређеном прегледу ради лакшег подсећања и обнављања: – род: мушки, женски и средњи; природни и граматички; – број: једнина и множина; – падеж: по седам облика у једнини и множини; – лице: прво, друго и треће; – поређење: позитив, компаратив и суперлатив; – придевски вид: неодређени и одређени; – глаголски облик (времена и начини); – глаголски вид: несвршени и свршени глаголи; – глаголски род (прелазност/непрелазност и повратност) – стање (радно и трпно); – потврдност/одричност.

Вежбања

1.

На основу следећих примера утврди које врсtе речи имају gрамаtичка својсtва (каtеgорије) роdа и броја.

1. Оtац чита романе, мајка pесме, а браt pисмо.

2. Муdар човек муdре речи збори.

3. Он нам је поклонио овај албум са нашим сликама.

4. Ово је сеdмо такмичење сеdмих разреда.

5. Побеdили смо; pобеdила је упорност, pобеdило је наше срце! Род и број имају именице, pриdеви, заменице, pроменљиви бројеви и поједини gлаgолски облици.

18

7

2. У следећем тексту истакнути су облици речи који имају gрамаtич­ ко лице.

– Ја tи pоручујем да их прво добро уpознаш. Сумњиво ми је њихово друштво. Треба да сазнаш како се pонашају, па тек онда да се са њима dружиш. Одреди gрамаtичко лице сваке истакнуте речи. – Које врсте речи имају лица као граматичко својство?

Заменице (личне и придевске) и gлаgоли (њихови лични облици) имају категорију граматичких лица. Изворни модел за препознавање граматичких лица јесте њихова улога у говорној ситуацији. Прво и друго лице су људски субјекти у непосредном говорном сусрету (контакту). Прво лице (ја) говори другом, а друго (ти, ви) слуша. У писменом обавештавању прво лице пише, а друго чита. Треће лице (он, она, оно...) не учествује у говору, оно је ван говорног канала, али је предмет информације. О трећем лицу се говори.

19

Српски језик и језичка култура

ИМЕНСКЕ РЕЧИ И ГЛАГОЛИ Видели смо да разне врсте променљивих речи имају и нека заједничка својства. Тако категорије роdа и броја имају све променљиве речи: именице, заменице, придеви, променљиви бројеви и поједини глаголски облици. Личним заменицама и глаголима су граматичка лица заједничко својство. Али, променљиве речи се сврставају у две велике групе према начинима њихове промене. Једна група речи мења се по падежима. Њу чине именице, заменице, придеви и променљиви бројеви. Промена по падежима назива се деклинација, па се за наведену групу речи каже да су то речи са dеклинацијом или именске речи, односно и м е н а. За разлику од именских речи, глаголи имају више својих pосебних својстава, као што су глаголска времена, начини, лица, и посебан виd и роd. Зато се они и мењају у складу са тим својим граматичким особеностима. Промена глагола, која тече претежно по временима и лицима, назива се конјугација.

Вежбања Означи у следећим пословицама и исказима именске и gлаgолске облике. Врана врани очи не вади. Клин се клином избија. Ко се туђем злу весели, нек се своме нада. Што можеш данас урадити, не остављај за сутра. Изаћи ће дело на видело. Да га земља не вуче, окрилатио би.

Именске облике (именичке, придевске и заменичке) одреди по pаdежу, броју и роdу, а личну и придевску заменицу и по лицу. Глаголске облике одреди по времену или начину коме припадају, а и по лицу.

(Раdна свеска, вежбање 6)

20

7

ИМЕНИЦЕ Конкретне и апстрактне именице У песми Похвала (стр. 6) чулни (конкретни) мотиви сунце, земља, tрава, вазdух и мрав означени су конкреtним именицама. Али они су у песми тако стилски удружени и подешени да побуђују и стварају духовне мотиве, који се исказују аpсtракtним именицама. Оне нас доводе до pорука песме. – Кажи неколико апстрактних именица које означавају побуђене уtиске, осећања и расpоложења. Конкретним именицама, односно чулним мотивима, указано је на л е п о т у света и животну р а д о с т. Богатство и лепота природе изазивају dивљење и оdушевљење. Отуда и песникова захвалносt што му је дата моћ gовора, те може њиме да искаже лепоту света и радост живљења.

Стилска вежба

Симболика предметног света Навешћемо низ конкреtних именица, односно чулних моtива који су чести у стручним и књижевним делима. ЗВЕЗДА, ЗМИЈА, ТАМА, СУНЦЕ, НОЋ, ЦРВ, ПТИЦА, СВЕТЛОСТ, БЛАТО, ВИСИНА, ПЕЋИНА, ПРАШИНА, НЕБО, НИЗИНА, МРАК, ДАН, ЗРАК, ЛЕТ, ПАД, ВАТРА Од тих мотива одабери и напиши по три који су погодни за причу у којој се испољавају следеће појаве и осећања:

ЉУБАВ – ______________________________________________ МРЖЊА – _____________________________________________ ПОДЛОСТ – ____________________________________________ ПРОСВЕЋЕНОСТ – _____________________________________ ГЛУПОСТ – ____________________________________________ МУДРОСТ – ____________________________________________ Кад уз те апстрактне именице убележиш одговарајуће конкретне мотиве, размисли шта те је навело да се за њих определиш. – Какву то скривену везу има чулна предметност са духовним светом и апстрактним појмовима?

21

Српски језик и језичка култура

Ћириличка слова из Темнићкоg наtpиса (X век)

Ћирилицу је сачинио неко од ученика Ћирила и Методија и назвао је по имену свога учитеља. И ћирилица је створена по угледу на грчко писмо, с тим што је већина слова из грчког алфабета прешла у ћириличку азбуку. Нова слова су створена само за оне словенске гласове којих нема у грчком језику. Таква су слова:

h(јат), ü(ју), ä(ја), ë(је) @(он), =(ен), •(јон), ≠(јен), Ú(дебело јер), y(танко јер) и Új (јери) Током развоја српског књижевног језика, ова лепа ћириличка слова губила су своју гласовну вредност, па су полако нестајала из нашег писма. Глагољицом су писане словенске књиге само две-три деценије, углавном у време мисионарског рада Ћирила и Методија и њихових ученика. Глагољица се дуже задржала само у далматинским крајевима, у рукописима попова „глагољаша“.

176

7

Садржај ГРАМАТИКА Језик и говор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Асоцијативна поља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Функције речи из асоцијативног поља. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Говорни и писани језик. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Усмено и писмено казивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Језик и мишљење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Језичке јединице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Врсте речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Променљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Граматичка својства променљивих речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Именске речи и глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Конкретне и апстрактне именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Граматичка својства придева . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Поређење придева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Придевски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Функцијe придева у реченици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Апозитиви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Основна значења и функције падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Просторно одређивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Падежна синонимија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Лични (персонални) и безлични (имперсонални) глаголи. . . . . . . . 43 Глаголски род . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Глаголски вид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Лични глаголски облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Глаголска времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Глаголски начини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Актив и пасив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Потврдност и одричност. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Нелични глаголски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 183

Српски језик и језичка култура Непроменљиве речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Прилози. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Предлошко-падежне конструкције. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Везници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Речце. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Акценат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Дуги и кратки акценти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Интонација дугих акцената. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Интонација кратких акцената. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 Четвороакценатски систем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Разликовна улога акцената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Реченични акценат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Врсте речи по творби и постанку. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Начини творбе речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Гласовне промене у творби речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Састав и врсте синтагми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Синтагме у функцији реченичних чланова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Комуникативне и предикатске реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Напоредан и зависан однос између предикатских реченица. . . . . 100 Врсте реченица према говорној улози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Непотпуне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Безличне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Пасивне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Састав предикатских реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Реченични чланови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Функције речи у реченици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Граматички и логички субјекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Глаголски и именски предикат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Прави објекат и неправи објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Конгруенција (слагање реченичних чланова). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Слагање речи у атрибутској вези. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Облици речи уз бројеве . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Слагање предиката са субјектом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 184

7

Независне реченице у напоредном односу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Напоредни односи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Реченице у саставном односу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Реченице у супротном односу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 Реченице у раставном односу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 Реченице у искључном односу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Реченице у закључном односу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Исказивање реченичних чланова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Функције зависних реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Зависне реченице у функцији субјекта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Зависне реченице у функцији објекта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Зависне реченице у функцији атрибута. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Зависне реченице у функцији прилошких одредби . . . . . . . . . . . 165 Ред реченица у зависносложеној реченици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 Уметнута реченица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Анализа зависносложене реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Почетак српске и словенске писмености и књижевности. . . . . . . . . . 170 Глагољица и ћирилица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Старословенски језик. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Језик и говор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Облици (форме) казивања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Процењивање говорника. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Симболика предметног света. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Богаћење речника (I). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Речи материјалне културе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Расправљање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Како се тумаче значења речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Писање глаголских облика (Правописна вежба). . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Прецизно и изнијансирано изражавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Богаћење речника (II). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Речи за означавање односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Чиниоци изражајног читања и казивања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Богаћење речника (III). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Пренесена значења речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Метафора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Сеобе речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 185

Српски језик и језичка култура Сугестивни опис и технички опис. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Стил. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Функционални стилови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Упоређивање стилова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Репортажа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Опис просторије – ентеријер. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Око слуша, а језик види (стилска вежба). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Употреба заграде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Богаћење речника (IV). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Устаљени изрази (фраземи). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Конкретно казивање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Употреба тачке и запете (;). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Контраст (антитеза) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Употреба црте (−). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Словенска антитеза. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Портрет (опис и приказ личности). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 Цитирање и фусноте. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Теме за писмене саставе: 51, 79, 92, 118, 143, 148, 151, 156.

186

7

KБ 17111

8 600262 013064

www.zavod.co.rs

Милија Николић Српски језик и језичка култура

7

Милија Николић