17361 Zbirka zadataka iz hemije za 7 razred

.Љуба Мандић

.Јасминка Королија .Дејан Даниловић ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ

ХЕМИЈЕ

СА ЛАБОРАТОРИЈСКИМ ВЕЖБАМА

за 7. разред основне школе

. др Љуба Мандић . др Јасминка Королија . Дејан Даниловић

ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ

ХЕМИЈЕ

СА ЛАБОРАТОРИЈСКИМ ВЕЖБАМА

за 7. разред основне школе

САДРЖАЈ

Хемија и њен значај I вежба Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији ...........6

II вежба Мерење масе, запремине и температуре ...............................................14

Основни хемијски појмови III вежба Испитивање физичких својстава супстанци........................................21

IV вежба Испитивање физичких и хемијских промена супстанци .....................................................................................25

V вежба Прављење смеша и њихово раздвајање на састојке .....................................................................................................27

Структура супстанце VI вежба Модел структуре атома ..............................................................................32

VII вежба Састављање модела, молекула. Хемијске формуле .............................33

4

Раствори − хомогене смеше VIII вежба Испитивање растворљивости супстанци. Масени удео супстанце у раствору .........................................................36

IX вежба Испитивање водених раствора из природе ..........................................43

X вежба Испитивање растворљивости супстанци с јонском и ковалентном везом ..................................................................................45

Хемијске реакције и израчунавања XI вежба Састављање једначина хемијских реакција ..........................................47

Питања и задаци Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији .........49 Основни хемијски појмови .......................................................................55 Структура супстанце..................................................................................59 Раствори – хомогене смеше ......................................................................71 Хемијске реакције и израчунавања .........................................................74

Одговори на питања и решења задатака ........79 5

Увођење ученика у самосталан рад у хемијској лабораторији ВЕЖБА I

А. Упутство за рад у лабораторији За правилан рад у лабораторији неопходно је да се придржавате следећих упутстава: пре почетка експерименталног рада треба добро да научите теорију која се односи на дату вежбу; огледе треба да радите тек пошто прочитате упутства и савладате технику рада описану у овој Збирци;

Прочитај и упамти

током извођења огледа све уочене промене треба да забележите и одговорите на питања дата после огледа, па тек онда можете почети следећи оглед; чврсте реагенсе узимајте увек чистим кашичицама, а течне чистим пипетама, мензурама или другим за то подесним судовима; приликом сипања течних супстанци, последњу кап „откините“ на ивици суда у који сипате супстанцу; не узимајте хемикалије у количинама већим од предвиђених за оглед; преостале хемикалије не враћајте у реагенс-боце, већ их предајте наставнику; непотребне књиге, свеске и друге ствари не треба држати на радном столу, а Збирку треба да заштитите од воде и реагенаса; реагенсе за општу употребу не стављајте на свој радни сто, већ их одмах после употребе вратите на место које је за њих одређено; све огледе са запаљивим и отровним супстанцама радите у капели или у просторији која се добро проветрава; загрејани прибор и посуде стављајте на ватросталне подметаче, а не директно на сто;

6

Г. Лабораторијско посуђе и прибор

Прибор и посуђе упознајте сад јер су вам потребни за практичан рад!

У лабораторији се користи разноврсно посуђе од стакла, порцелана, метала, као и лабораторијски прибор. Посуђе и прибор који се најчешће користе у лабораторији приказани су на слици.

1. Епрувете. – Од стакленог посуђа највише се употребљавају епрувете, које могу бити различитих димензија. У њима ћете изводити највећи број огледа. Епрувете се могу загревати на отвореном пламену.

1 2

2. Чаше. – Могу бити различитих величина и запремина, а праве се од стакла. Њих немојте загревати на отвореном пламену, већ само на металној мрежици или у воденом и пешчаном купатилу. Користе се за декантовање, испирање и загревање талога, прихватање филтрата при цеђењу и за друге операције.

3. Левак. – Прави се од стакла или пластике, а може бити различитих величина. Употребљава се за цеђење или за пресипање течности из једног суда у други.

4. Стаклени штапићи. – Морају бити облих ивица, а употребљавају се за мешање раствора, као део прибора за цеђење и сипање течности.

3

4 5

5. Пнеуматска када. – Прави се од стакла или пластичне масе, а употребљава за прихватање гасова под водом.

6. Ерленмајер. – Конусни стаклени суд са равним дном уског или широког грла. Употребљава се за загревање течности, за увођење гасова у растворе и слично. Ерленмајери се не загревају на отвореном пламену.

6

9

Ваш задатак је да спојите сваки дати пиктограм са значењем које му одговара и мерама предострожности које треба предузети у раду са супстанцом на којој се пиктограм налази. Урађени задатак представите табеларно и припремите се за излагање резултата рада. Пиктограм

Значење

Опрезност при раду

ЗАДАТАК

Испитивање физичких својстава супстанци ВЕЖБА II

А. Мерење масе 1. Маса је основно физичко својство супстанце и основна физичка величина. Основна јединица за масу је килограм (kg). У употреби је и хиљадити део килограма – грам (g).

2. За мерење масе служи вага. У свакој хемијској лабораторији вага је неопходан инструмент. Да би тачност мерења била обезбеђена и вага сачувана неопходно је придржавати се следећих правила: пре почетка сваког мерења увек проверити, односно одредити, нулту тачку неоптерећене ваге; на вагу се ништа не ставља нити са ње скида док је откочена; комплет тегова чувати у кутији намењеној за њих; узимати их само пинцетом, а не прстима; на тас ваге стављати само чисте и суве предмете; супстанцу не стављати на тас, већ је мерити у посуди (сахатно стакло, суд за одмеравање). Испарљиве супстанце мерити у затвореним судовима;

14

Одређивање запремине једне капи водених раствора

ОГЛЕД 2

Како у хемији често треба одмерити само неколико капи течних супстанци или раствора (на пример, индикатора), урадићемо одређивање запремине капи течности. Напомена. Ова вежба је предвиђена за групни рад ученика. Свака група ради с једном супстанцом и одмерава запремину једног од понуђених бројева капи. Све групе на крају часа, кроз разговор, износе своја запажања, резултате мерења и закључке. Изводи се заједнички закључак о вредности запремине једне капи течности. Хемикалије: дестилована вода, различите боје (боје за јаја, водене боје, темпере...) Прибор:

флашица за капи (у којој се налазио раствор лека за очи или нос), мензура од 10 cm3.

Напуните флашицу дестилованом водом или раствором боје. У мензуру од 10 cm3 пренесите 40, односно 60, 75, 80 и 100 капи. Прочитајте запремину пренетог броја капи. Израчунајте запремину једне капи и резултат изразите у cm3 (са две цифре после децималне запете). Запремина _____ капи дестиловане воде/раствора боје износи __________ cm3. Запремина једне капи дестиловане воде/раствора боје износи __________ cm3.

В. Мерење температуре Температура је основна физичка величина. Мери се термометрима. Термометри се заснивају на својству тела или течности да се правилно шире и скупљају са променом температуре. Термометар се састоји од резервоара у коме се налази супстанца која се шири и капиларне цеви смештене у градуисану стаклену цев. Код обичних термометара скала је подељена на целе или половине степена. У хемијским лабораторијама у употреби су најчешће живини термометри с Целзијусовом скалом до +360 °C. Ови термометри се употребљавају за мерење температура изнад –38,87 °C јер се жива

18

мрзне на тој температури. Жива се може заменити и алкохолом, толуеном и пентаном. Ради лакшег очитавања температуре течност у термометру се обично боји црвеном или плавом бојом. Приликом употребе термометра треба урадити следеће: проверити опсег температуре за који је термометар предвиђен; проценити вредност једног подеока на скали (растојање између две црте); избегавати држање термометра у руци; најбоље је окачити га да виси на стативу; термометар који треба провући кроз отвор гуменог запушача, претходно намазати вазелином или наквасити алкохолом, глицерином или водом; положај термометра изабрати у зависности од тога шта се мери; на пример, при мерењу температуре неке течности резервоар термометра треба да буде уроњен у течност тако да не додирује зид суда; сачекати да се температура стабилизује; вредност температуре прочитати постављајући око у висину нивоа живе или течности у капилари, без померања термометра из положаја у коме је температура мерена; после употребе термометар обрисати и ставити у његову кутију (футролу).

Мерење температуре кључања алкохола Хемикалије: n-пропил алкохол Прибор: штоперица, термометар, балон с округлим дном од 100 cm3, мензура од 100 cm3, грејно тело

ОГЛЕД 1

У балон сипајте 50 cm3 n-пропил алкохола и балон ставите на грејно тело. Температуру мерите у интервалима од 1 мин. и измерене вредности унесите у табелу. Време (min)

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

Температура (°C)

19

МАТЕРИЈА

Основни хемијски појмови

ФИЗИЧКО ПОЉЕ

СУПСТАНЦА

ФИЗИЧКА И ХЕМИЈСКА СВОЈСТВА И ПРОМЕНЕ СУПСТАНЦИ

ЧИСТЕ СУПСТАНЦЕ

ЕЛЕМЕНТИ

СМЕШЕ

ЈЕДИЊЕЊА

Испитивање физичких својстава супстанци Напомена. Ова вежба је предвиђена за групни рад ученика. Свака група на крају часа, кроз разговор, износи своја запажања, резултате и закључке. Сви ученици уносе резултате огледа у табелу дату у вежби.

А. Посматрање боје и агрегатног стања супстанци

ВЕЖБА III

Хемикалије: кухињска со, плави камен, шећер, сумпор, гвожђе у праху (или опиљци), бакарна жица, магнезијумова трака и дестилована вода На радном столу се налазе супстанце: кухињска со, плави камен, шећер, сумпор, гвожђе, бакарна жица, магнезијумова трака и дестилована вода. Уочите боју и агрегатно стање ових супстанци, па резултате упишите у табелу.

Супстанце

СВОЈСТВА СУПСТАНЦИ Боја

Агрегатно стање

Растворљивост у води

Магнетна својства

21

В. Испитивање магнетних својстава супстанци Прибор:

магнет и комад хартије.

Хемикалије: кухињска со, плави камен, шећер, сумпор, гвожђе у праху (или опиљци) , бакарна жица, магнезијумова трака Испитајте магнетна својства сваке супстанце. На хартију ставите по мало супстанце и испод хартије повуците магнет (слика 3). Резултате испитивања унесите у табелу на страни 21.

Слика 3. – Испитивање магнетног својства супстанце

Г. Испитивање својстава дестиловане воде Хемикалије: дестилована вода, лед и кухињска со Прибор:

2 епрувете, статив, држачи, шпиритусна лампа, чаше од 25 cm3 и 250 cm3, термометар, шибица и кашичица

Одређивање температуре кључања У епрувету сипајте дестиловану воду до 1/3 њене запремине, а потом је причврстите за статив као што је приказано на слици. Термометар окачите за статив тако да се резервоар за живу налази изнад воде у епрувети. Загревајте епрувету на пламену шпиритусне лампе да вода прокључа. Прочитајте температуру и забележите је.

ОГЛЕД 1

Температура кључања дестиловане воде је __________.

Слика 4. – Одређивање температуре кључања супстанце

23

Испитивање физичких и хемијских промена супстанци Приликом одређивања температуре топљења леда и кључања дестиловане воде (вежба III Г.) видели сте физичке промене воде. Кроз огледе у овој вежби упознаћете битне карактеристике физичких и хемијских промена још неких супстанци.

ВЕЖБА IV

Хемикалије: шећер, парафин (свећа) и магнезијумова трака Прибор: метална плочица, шпиритусна лампа или решо, аван с тучком, 3 епрувете, сахатно стакло, пинцета или машице и кашичица После урађеног огледа уочену промену супстанце (физичку или хемијску) упишите у правоугаоник.

Уситњавање кристала шећера У аван ставите 1/4 кашичице кристал шећера и уситните га. Приликом ситњења шећера променио се __________ супстанце.

ОГЛЕД 1 Промене супстанци

Испитивање промена шећера при загревању У суву епрувету ставите 1/4 кашичице кристал-шећера. Епрувету ухватите дрвеном штипаљком и загревајте је на пламену шпиритусне лампе извесно време.

ОГЛЕД 2

Приликом загревања шећера мења се __________ супстанце.

Испитивање растворљивости шећера У једну епрувету ставите 1/4 кашичице кристалног, а у другу исто толико шећера у праху (из огледа 1). У обе епрувете сипајте по 2 cm3 дестиловане воде. Протресите епрувете.

ОГЛЕД 3

Шећер се _____________________ у води.

25

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ Увођење ученика у самостални рад у хемијској лабораторији 1.

Где се изводе огледи с лако запаљивим и отровним супстанцама?

2.

Где треба стављати загрејани прибор и посуђе?

3.

Како треба окренути отвор епрувете током рада?

4.

Како се испитује мирис неке супстанце?

5.

Где се у вашој школској лабораторији налазе средства за гашење пожара? Да ли знате да их употребите?

6.

Шта ћете урадити уколико проспете киселину по руци?

7.

Опишите пресипање течних супстанци.

8.

Наведите три лако запаљиве супстанце из ваше околине.

9.

Наведите начине за брзо гашење пожара у лабораторији.

10.

Поред сваке дате реченице упишите број одговарајућег пиктограма:

1 2 а) Ја загађујем животну средину.

3 ______

б) Ја лако експлодирам.

______

4

5

49

24.

Нацртајте судове који би требало да стоје на Вециној полици у одговарајућем редоследу. Уочите правилност у ређању хемијског посуђа на полицама.

Ацина полица

Буцина полица

Вецина полица

Гоцина полица

25.

На слици су приказана три реакциона суда са „шифром“. Четвртом реакционом суду сами одредите шифру.

3 1 1 1

3 1 2 0

2 1 1 0 53

Најважнији подаци о елементу који се налазе у Периодном систему елемената могу се приказати општом шемом:

ПЕРИОДА

15.

ГРУПА А

Е

З НАЗИВ

Попуните шеме одговарајућим подацима.

12

Al

6 8 2

16.

6

Дато је шест мрежица са симболима елемената. Које две су исечци из Периодног система?

S

N

N

О

O

Na

62

О

2

K

3

Na

Mg 4

N

S

1

Mg K

S

Na Mg K

5

6

23.

Колико је молова жива(II)-оксида разложено ако је у реакцији добијено 640 g кисеоника? _______________________________________________________

24.

Колико се молова хлороводоника добија у реакцији између 0,2 g водоника и 0,71 g хлора? Ког елемента има у вишку? _______________________________________________________

ХЕМИЈСКЕ СКРИВАЛИЦЕ 25. Од почетних слова неких хемијских појмова које сте до сада научили направљена је скраћеница ЕЈАС. Мала помоћ: Е се може добити из Ј само помоћу А. Два или више Е помоћу С дају Ј. Напишите шта значи скраћеница ЕЈАС.

26.

Којем математичком изразу одговара овај шаљив израз? ЛОМ =

ЗАДАЦИ ЗА РАДОЗНАЛЕ

27.

сама орман салама .

Упишите речи р и број р ј који ј повезују ују односе д предмета р д са цр цртежа.

X 6 · 1023

________________ свет

78

________________ свет

К.Б. 17361

www.zavod.co.rs