Коста Богдановић Рајка Бошковић
ЛИКОВНА КУЛТУРА за 7. разред основне школе
Завод за уџбенике l Београд
ЛИНИЈА
ЛИНИЈА арабеска
5
АРАБЕСКА
6
Р
еч арабеска потиче из италијанског језика, а односи се на украсе, шаре, које подсећају на шаре из арапске културе, попут шара и орнамената на персијским ћилимима, украсима књига, резбарије у култури украшавања намештаја и других предмета исламских народа.
Шире значење речи арабеска односи се на украшавање елементима из биљног и животињског света (разне повијуше, које се кривудаво пењу уз стабла, зидове и друге објекте, као и облици лишћа, цвећа, грана дрвећа, а од животињског света најчешће птица). Према угледању на природне облике, арабеска је извијен облик, најчешће криволинијског усмерења, онако као што су то танки и издужени облици у биљном свету. Као такви врло су погодни за декорације, украсе, разне преплете, па се онда у значењу арабеска преносе и у друге облике уметности, као што је балет. То је фигура када играч стоји на једној нози, тело нагнуто напред, руке испружене од тела, друга нога заба-
чена увис. Тиме се и покретом тело играча максимално отворило према простору у виду телесне шаре. Арабеска је масовно примењена у разним видовима украшавања, као што су шаре од бојених трака које се вијугаво пришивају на делове украшене одеће – народне ношње, украси на корицама књига, свечане дипломе исписане у стилу арабеске, угравирани украсни предмети, разне кутије, мотиви, резбарије и друго. У тродимензионалној форми арабеска је најчешће везана за рељеф у разним материјалима, као што су дрво, метал, кожа, текстил, ливена бронза, сребро, злато и други. У облику арабеске су и арапско и кинеско писмо.
ФОТОГРАФИЈА
Овај михраб (ниша у зиду џамије) из Исфахана (Иран) обједињује стилске елементе, као што су калиграфија и геометријски цртеж у арабеску, ликовну форму карактеристичну за исламску декоративну уметност.
7
8
АРАБЕСКА Оно што зовемо арабеска било је давно познато и примењивано у различитим материјалима, још од настанка првих градова. Арабеска, схваћена у ширем смислу као украшавање, заступљена је у виду различитих облика на сликама, у виду украса у књигама, отискивања на
текстилу, урезивања у камену, дрвету или глини (керамици). У новијој уметности, од краја 19. и током 20. века арабеску као ликовни елемент усвајају многи ликовни уметници.
Анри Матис, Лимунови са ружичастом подлогом Арабеска и њени елементи на овој слици лако се запажају на оним деловима који одговарају месту тапета на зиду.
Густав Климт, Чекање Појава у уметности крајем 19. и почетком 20. века — сецесија, неговала је линеарне елементе најчешће у виду кривих линија које чине контуре и детаље представљених фигура.
Василиј Кандински, Композиција На овој слици представљени су детаљи у виду бојених трака које се међусобно сусрећу и преплићу.
АРАБЕСКА
Паул Кле, Парк у Луцерну, уље на платну, 1938. Распоред дрвећа и његово гранање представљени у простору парка овде су претворени у игру линија арабеске.
9
10
АРАБЕСКА - ВЕЖБЕ
АРАБЕСКА 1. Доврши арабеску на листу број 1 из џепа Уџбеника. 2. Узми лист број 2 из џепа Уџбеника. Леву половину стране доврши дрвеним бојама, а на десној половини нацртај нову арабеску, која ће бити супротна облицима на левој страни. 3. Aрабеску на листу број 3 из џепа Уџбеника доради и обоји. Шта би могло још? Осмисли нове елементе за арабеску. 4. Покушај да на листу блока комбинујеш лик неке мање животиње с облицима из биљног света као арабеску. Прво их нацртај оловком, а затим обој темперама.
ФОТОГРАФИЈА
ОБЛИК ПРОПОРЦИЈЕ
пропорције главе човека пропорције људског тела пропорције у архитектури
11
ПРОПОРЦИЈЕ
12
Р
еч пропорција потиче из латинског језика а значи: однос, размер, сразмера. У ширем значењу пропорција се примењује у многим областима свакодневног живота, као што је пропорционално, односно подједнако заступљен број дечака и девојчица у једном разреду или целој школи, број представника разних група у неким удружењима, пропорционалан однос величина у математици, пропорционалан однос засејаних житарица на неким обрадивим површинама и друго. Да би нешто било пропорционално, потребна су најмање два чиниоца. Пропорционално може бити и оно што је само једно, на пример однос величине главе према осталим деловима тела. Према томе, пропорција упућује на неки сређени однос делова који чине целину.
ПРОПОРЦИЈЕ ГЛАВЕ ЧОВЕКА Сама глава као облик представљања у сликању и вајању пропорционално се дели на три основна једнака дела. По дужини главе то су висина чела, дужина носа и од врха носа до краја браде. По ширини главе размак између ушију је приближно исти као размак између позадине темена и површине чела. Постоје два основна типа облика главе: издужени (глава дужа него шира) и облик који је приближно исте дужине и ширине. При сликању или
вајању портрета, потребно је одмах уочити ком типу припада глава која служи као модел. Поред ових мерних односа за представљање главе, као и за цело тело, постоје и нека посебна одмеравања која неки уметници сами постављају. У ликовним уметностима глава (портрет) представља се с предње стране или из профила, као што се представља и владар на кованом новцу.
Представа главе на овој слици нема ничега од пропорција лица у односу на претходне главе које су у тројним односима чело-нос-брада. Овде скоро да и нема чела, нос је велики, уста и брада су у сувише малом простору главе, очи велике. Овде се није ни хтела да покаже уобичајена представа лица, него да се истакну бојени односи у слободно геометризованим облицима, што је у то доба био правац у сликарству звани кубизам, по коме се слика стварала према шеми геометријских облика.
Леонардо да Винчи, Портрет Изабеле, маркизе од Мантове, око 1500.
Овај портрет жене у профилу пропорционално је подељен у три дела: чело-нос-брада. На Леонардовом цртежу се види истакнуто чело војвоткиње. Тада је била мода да жене брију косу како би продужиле висину чела према темену главе.
Марк Шагал, Аутопортрет са седам прстију, 1911, уље на платну
ПРОПОРЦИЈЕ
Поликлет Тезеј–Дијадуменос (онај који има траку око главе), грчки оригинал је био у бронзи, око 440. године пре нове ере, а садашња копија је у камену Овај пример представља идеалне пропорције делова људског лица. Томе су сличне пропорције на представама женских ликова у Грчкој током 5. и 4. века пре нове ере, али се тај канон пренео и на касније доба у уметности римског царства, и све до краја 19. века, у Европи.
13
14
ПРОПОРЦИЈЕ
ПРОПОРЦИЈЕ ЉУДСКОГ ТЕЛА Веома давно је уочено да неки детаљ као део целине може бити главни чинилац мерења осталих делова те целине. Вајари у старом Египту за обликовање представе људског тела узимали су дужину главе као јединицу за мерење осталих делова тела. У старој Грчкој вајар Поликлет извајао је лик мушкарца који на рамену носи копље. Та скулптура је позната као „Копљоноша“ (на грчком Дорифорос). Али је и та скулптура добила име Канон, што на грчком значи мерило, правило, пропис. По тим пропорцијама тела висине око седам глава, које је имао „Копљоноша“, обликоване су све остале скулптуре у то доба у Грчкој.
Много касније, у 15. и 16. веку Леонардо да Винчи и Албрехт Дирер створили су моделе пропорција људског тела, тако што је Леонардо уцртао људску фигуру са раширеним ногама и рукама у квадрат и круг, при чему је средиште фигуре био пупак. Дужина главе на човековом телу била је основна мера за стварање пропорционалних односа, при обликовању људске фигуре, па се кроз целу историју уметности тај однос величине главе према телу кретао између 5 и 7,5 дужина глава у дужини тела. Поред дужине главе, као јединице за мерење дужине тела, били су познати и други делови: шака, подлактица, педаљ (размак између палца и средњег прста на руци), дужина стопе и дужина раскорака.
Према латинској речи модулус, што значи мера, мерило, модул је мерна јединица за поједине односе делова према целини. Модул се такође односи на утврђене величине неких облика, као што је модул пречника кованог новца, ширина стуба у градитељству и друго. У историји градитељских мера и мерења познато је да је код старих народа Етрураца модул за дужину био стопа, код старих Грка модул за архитектуру је био пречник стуба. У новијој архитектури познат је модулор (оно чиме се мери - мерач) архитекте Корбизијеа који је одређен према висини човека у односу на све врсте грађевина у којима човек живи и ради.
Корбизије, Модулор, 20. век
ФОТОГРАФИЈА ПРОПОРЦИЈЕ
ГРЧКИ КАНОН ПОЛИКЛЕТ
ЕГИПАТСКИ КАНОН Египатски канон за представљање људског тела заснива се на пропорцијама за које се веровало да се људска фигура најбоље дводимензионално сагледа-ва ако је представљена глава у профилу, грудни део и стомак фронтално – равно према гледаоцу, а стопала, такође, у профилу. Тиме су дате могућности да се руке представе скоро у сваком положају, што је било важно да се помоћу руку препозна врста неке радње или комуницирања. Тело је високо око 7,5 дужина његове главе. Та пропорција ствара утисак доста витког тела.
Поликлетов – грчки канон представљања пропорција људског тела створен је према пропорцијама на скулптури коју је извајао грчки вајар Поликлет у 5. веку пре нове ере. Висина тела је око 7 висина његове главе. За Поликлетов канон пропорција важан је покрет тела, које се ослања пуном тежином на једну ногу, док је друга благо савијена у колену и прстима стопала додирује тло да би одржало равнотежу. Тако се ствара одређена живост у покрету представљеног тела, посебно оног које је представљено у камену.
Поликлет, Копљоноша 5. век пре нове ере
ЛЕОНАРДОВ КАНОН Леонардов канон представљања пропорција људског тела указује на односе пропорција људског тела према геометријским облицима квадрата и круга. Представа човека са растављеним рукама и ногама на Леонардовом цртежу пропорционално се подудара са ове две геометријске слике, тако што је центар и за квадрат и за круг пупак на човековом телу.
15
16
ПРОПОРЦИЈЕ
ПРОПОРЦИЈЕ У АРХИТЕКТУРИ Прве пропорције у градитељству су настале од природних дужина стабла дрвета. Најраније пропорције у градњи куће била је дужина једног одраслог стабла за ширину куће, а два продужено настављена одређивала су њену дужину. И данас се често праве такве куће од дрвета за мањи број чланова породице. Куће од дрвета правиле су се у млађем каменом добу. Тада је човек напустио пећине као место боравка, почео да гради куће и око њих обрађује земљу. Право значење речи архитектура долази са градњом првих градова. Стамбене и друге зграде почеле су се правити од камена и опеке да би се створили услови за живот и рад људи на одређеном месту. Тада се почињу одмеравати поједини делови унутрашњег простора, као и спољни однос и поредак појединих зграда у заједничком простору – саобраћајнице, занатске радионице, управне зграде, војни логори и друго.
Иван Антић и Иванка Распоповић, Музеј савремене уметности у Београду, 1965. Ова зграда је предвиђена за постепено додавање истих кубичних делова, као што њих неколико већ постоји чврсто повезаних један уз други. То значи, како се повећава број уметничких дела, која се чувају и излажу у Музеју, тако се по потреби додају исти елементи у виду кубичне масе. Таква умножавања појединих архитектонских јединица пропорционално имају свој ограничени број.
Пропорције у архитектури највећим делом односе се на распоред делова према целини неке грађевине. На првом месту то су односи дужине и ширине према висини објекта, затим распоред унутрашњег простора. У пропорције архитектонских елемената улазе и организован распоред и облик саме фасаде, као што су распоред, величина и облик прозора према целини видљивих делова фасаде, разни украси на њој, употреба различитог материјала, ковано гвожђе на балконима, скулптуре и друго. Када се све то постави у одговарајуће пропорције и добар однос, кажемо да су у архитектури пропорције делова према целини складни. Оно што је у старом сликарству и у скулптури лепо, то је у архитектури складно. Наука о пропорцијама у архитектури настала је доста давно. Међу првима који се тиме бавио био је Витрувије, који је написао десет књига о архитектури.
ПРОПОРЦИЈЕ
Црква Свете Марије са звоником у Помпоси, Италија, 11. век На звонику, који знатно надвисује цркву, постигнут је веома добар склад између материјала од којег је звоник настао, димензија звоника, његовог облика. Идући у висину, звоник је пропорционално олакшан повећањем броја прозора, односно ширином отвора у зидној маси. Тиме се много добило на доброј статичности звоника, али истовремено и на оживљавању његове фасаде. Отвори се у виду прозора пропорционално смењују, попут низања тонова у музичкој скали.
Ерехтеон, Акропољ у Атини, око 420. и 406. године пре нове ере, мрамор, 6,60 m висина женских фигура (стубова) 2,30 m На овом храму све је у функцији стубова–носача. Пропорције женских фигура, као стубова у односу на остале стубове–носаче кровне конструкције су у савршеној пропорцији. По висини су неједнаки, јер су женске фигуре–стубови на нижем делу зграде, тако да одговарају тој висини и као женске фигуре и као стубови за висину тог дела храма.
17
18
ПРОПОРЦИЈЕ - ВЕЖБЕ ПРОПОРЦИЈЕ ЉУДСКЕ ГЛАВЕ 1. На листу број 4 из џепа у Уџбенику, одреди и уцртај, пропорционални однос делова лица: очи, нос, уста, браду и уши. 2. То исто уради на листу број 5, али сад на профилу лица. 3. Покушај да нацрташ мушку главу с леђа која је обријана, лик лобање, тако да се убедљиво на тој страни може лако препознати пропорционалан распоред делова лица са предње стране.
ПРОПОРЦИЈА ЉУДСКОГ ТЕЛА 4. Нацртај контуру лика мушке фигуре која стоји тако да је њена укупна висина тачно седам пута дужине главе те фигуре. 5. Нацртај исту контуру лика мушке фигуре у положају седења, а да при томе у њеној целини има седам дужина њене главе. 6. Нацртај оловком а затим обој фигуре четворочлане породице: мајку, оца, млађег брата и старију сестру, у пропорционалним висинама сваког од њих. 7. Према висини и дебљини дрвета на листу број 6 из џепа Уџбеника, поред дрвета нацртај пропорционално висину и ширину људске фигуре.
ПРОПОРЦИЈЕ У АРХИТЕКТУРИ 8. На листу из блока нацртај слободном руком девет четвртастих облика различите величине, и то четири у облику квадрата и пет у облику правоугаоника. Затим, други лист из блока подели по вертикали и хоризонтали на четири дела. У та четири дела распореди пропорционално по броју и облику девет облика које си нацртао на претходном листу. На крају, све четири површине обој темпером, тако да и боје буду пропорционално заступљене на сва четири дела.
КЕРАМИКА
66
К
ерамика је заједнички назив за све предмете обликоване од глине и очврснуте печењем. Прве посуде обликоване од глине јављају се у млађем каменом добу (неолиту). Још од најранијих времена човек је имао потребу да посуде украси, без обзира на то да ли су коришћене за верске обреде или за домаћинство. Могу се украшавати на више начина – урезивањем, утискивањем, додавањем масе (рељефним украсом) и осликавањем.
РАЗВОЈ КЕРАМИКЕ Развој грнчарства, односно керамике омогућило је стварање сталних људских насеља у којима су се људи почели бавити земљорадњом и сточарством (а не искључиво ловом као до тада). Прве посуде од глине у раном неолиту обликоване су ручно. Касније су обликоване на грнчарском колу. Када се посуде обликују ручно, прво се направе ваљкасти издужени облици, а затим се њиховим спајањем „гради“ предмет. На грнчарском колу глина се обликује „извлачањем“, односно равномерним тањењем масе, што изузетно доприноси правилности облика.
У свом изворном стању глина је мекана и лака за обликовање. Да би посуде од глине добиле чврстину, пеку се на високим температурама (једном до три пута). У зависности од врсте глине која се употребљава за њихово обликовање (иловача, бела глина – каолин и др.), посуде печењем добијају жућкасту, црвенкасту, сивкасту или белу боју.
Котлић, неолит глина, висина 25 cm У почетку су посуде украшаване урезивањем у свежу глину или додавањем масе глине – у виду рељефног украса.
Хајд ваза, Винча код Београда, неолит печена глина, висина 20,8, дужина 36 cm Изузетан пример неолтске керамике је посуда из Винче у облику птице са склопљеним крилима и људском главом.Украшена је и утискивањем и осликавањем. Петоугаона глава и крупне, бадемасте очи типичне су одлике винчанске неолитске културе. У Винчи, једном од најзначајнијих неолитских налазишта пронађене су бројне посуде од глине, које сведоче о високим достигнућима керамике на овом тлу.
Крчаг, Јапан, 3000. пре нове ере глина, висина 32 cm Један од начина украшавања посуда од глине јесте и утискивање неким предметом. У древном Јапану керамика је украшавана тако што су се у још свежу површину глинених посуда утискивањем ужета правиле шаре.
УРБАНИЗАМ
КОМПОЗИЦИЈА И ПРОСТОР - ВЕЖБЕ УРБАНИЗАМ 1. Направи нацрт за једну градску целину која у свом средишту има трг. Размисли које би све друштвене активности требало да покрива једна градска целина и испланирај које све зграде, односно институције треба да се нађу у близини трга. Затим то насликај. Имај у виду да свака градска целина, као део града, треба да има јасно осмишљену композициону структуру и план. Такође, покушај да осмислиш зграде тако да буду компоноване у одређеном ритму – и по висини и по материјалу од којег су саграђене (цигле, бетона, стакла...). 2. Направи план – шему твог идеалног града, гледано из птичје перспективе. Води рачуна о односу зграда за становање, зеленим површинама и јавним грађевинама за различите друштвене активности. Да ли је твој план у шеми укрштања улица под правим углом? Наведи добре, али и лоше стране таквог плана града. 3. Осмисли и насликај како би по твом мишљењу било најбоље преуредити центар града у којем живиш (или најближег града поред села у којем живиш). Размисли шта би било неопходно сачувати од старих грађевина у аутентичном виду, а шта би се могло променити или додати, а да се не наруши садашњи дух града. 4. Присети се неког дела града у којем си био/ла и у којем си се добро осећао/ла. Сети се какао је изгледао. Сагледај и разлучи шта је то што га је чинило пријатним. Размотри, такође, који су то просторни елементи (врсте грађевине, однос грађевина међусобно, однос зеленила и улица...) који су допринели твом осећају пријатности. Затим, по сећању, насликај тај део града трудећи се да дочараш свој доживљај у њему. 5. Насликај рад на тему „Мој омиљени кутак града“ (сликајући део града у којем или поред којег живиш и у којем се осећаш заштићено, опуштено и спокојно). Кад завршиш рад, уочи композиционе елементе који га чине и сагледај шта је то што доприноси твом осећају пријатности у њему. 6. Замисли а затим насликај како би, по твом мишљењу, изгледао „иделан град“. Размисли о односу грађевина, тргова, саобраћајница и сплета улица. Такође, размотри да ли је боље да зеленело буде груписано – као мале зелене оазе, или да дрвеће буде распоређено као дрворед уз прометне улице. Да ли је у природи дрвећа да расте у једнаким низовима, исте величине и поређано „под конац“? Где човек може да нађе мир и место за одмор у градској средини – у „кутку“ зеленила тих оаза или у окружењу уличних дрвореда? 7. Направи неколико фотографија тргова града у којем или поред кога живиш. Њиховим упоређивањем уочи који је трг добро компонован а који није. Објасни зашто. Затим насликај трг који има најбољу просторну композицију.
77
78 ДА ПОНОВИМО КЕРАМИКА Керамика (грнчарија) заједнички је назив за предмете направљене од глине, а затим печене на високим температурама (950-1500). Основне врсте керамике лончарија фајанс каменина порцелан
УРБАНИЗАМ Урбанизам је умеће осмишљавања и планирања изградње градова, с циљем стварања средине која ће бити оптимална за живот у градским условима. Урбанисти воде рачуна да заједничко насеље, односно град оствари друштвене и личне потребе својих становника: разноврсне заједничке активности, стамбене потребе, лако и брзо сналажење у градском простору, ефикасан превоз с места на место, добре саобраћајнице, добру међусобну комуникацију, али и усклађеност архитектуре и зелених површина, јасно осмишљен план града, складно компоноване масе грађевине и улица, добро осмишљене тргове и друга места за јавна окупљања, видике града, „ушушкане” зелене оазе које нуде мир и тишину у оквиру градских четврти, делове града у којима особености тог дела града остају у сећању.
80 БАРОК (17-18. век) азив потиче од португалске речи баруко – неправилни бисер, а значи претерани, неуравнотежени облици. Односи се на неуравнотежене облике карактеристичне за барокну уметност коју одликују тешка и претерана декорација, претрпане композиције, ликови у немирним и претерано патетичним позама и покретима. Барок, као стил католичке противреформације (који се јавља у време успостављања ропства), представља супротност ренесанси. За разлику од уравнотежености ренесансне композиције,
Н
у бароку доминира дијагонална композиција, пуна немира и покренутости облика. Темељ барокних цркава постаје елипса. У куполи цркава ствара се привид бесконачног простора. На цркавама преовладавају извијени облици и ликови који одражавају немир. Барокну уметност одликује претрпаност, која се огледа у претераном украшавању вајарским делима – у собама, степеништима, балконима, крововима, фонтанама. Барокне цркве одликују китњасте фасаде. Јаким контрастом светла и таме у сликарству наглашава се драматичност и патетичност.
Основне одлике барока су претрпаност, неумереност, патетичност, немир и покренутост маса и ликова. Сликарство је илузионистичко. Јаким контрастом светлог-тамног тежи се изразу драматичности. Композиција је дијагонална. Тежи се узбурканости и драматичности призора. Све је преплављено статуама и рељефима. У барокном вајарству примењују се дрвени, позлаћени кипови и вишебојни олтари. Франс Халс (5-41) Поједини уметници се специјализују за одређене теме – портрет, предео, мртву природу, акт. Франс Халс се посветио изради групних портрета. Посебну пажњу посвећује натуралистичким детаљима одеће и ентеријера, што је типична одлика барока.
Жорж де ла Тур, Свети Фрања као столар (7-34) За барок је карактеристично приказивање светаца у обичним просторима, кућама, крчмама и слично.
Рембрант, Ноћна стража (2-48) Сукоб светла и сенке, којим се појачава мистичност и драматика - типична је одлика барокног сликарства. Врхунски израз барока достигнут је на Рембрантовим сликама.
Вермер, Уметник у атељеу (3-32) За барок су карактеристичне и сцене из свакодневног живота (жанр-сцене), које се третирају као самосталне теме. По поетичности и дочараној интимности људског дома, са изузетно насликаним детаљима одеће и ентеријера, меких обриса обасјаних дневном светлошћу, Вермер се издваја од својих савременика.
Ђанболоња, Отмица Сабињанки (5-103) Немирни, покренути облици, драперије које су узбуркане, испреплетени покрети тела – све те типичне одлике барокне уметности садржане су у вајарским делима Ђанболоње.
Напомена. Поред сваке репродукције уметничког дела назначен је разред у којем је репродуковано дело и број стране у уџбенику (на пример, 6-19 односи се на уџбеник за 6 разред - странa 19).
85 ПОСТИМПРЕСИОНИЗАМ
П
остимпресионизам је термин који се односи на уметнике који су реаговали против импресионистичке преокупације ефектима светлости на слици. Постимпресионистички уметници су у једној фази рада прихватили импресионизам, али су га убрзо одбацили и развили другачији израз. Постимпресионизам не подразумева било какву сличност стила. Али, уметнике који се убрајају у постимпре-
сионисте, и поред различитих уметничких израза, одликује заједничка црта - приступ слици као самосталној стварности. То значи да се слика не своди само на подражавање, имитирање, репродуковање стварности већ се схвата као паралелна стварност са својим законитостима. Међу уметнике који се убрајају у постимпресионисте су Жорж Сера, Пол Сезан, Пол Гоген, Винсент ван Гог и други.
Основна одлика постимпресионизма је реакција на импресионистички приступ слици. Међу постимпресионистичким уметницима нема стилског једнинства, али постоји заједничка одлика – а то је тежња да се превазиђе импресионистичка преокупација анализе светлосних ефеката. Већина постимпресиониста користи чисте боје, из тубе (не мешајући их на палети). Такође, свима је заједничко схватање слике као самосталне стварности која има споствене законе и начела Жорж Сера, Недељно поподне на острву Гранд Жат, 1884 (8- ) Жорж Сера је почео да примењује специфичан начин сликања – у тачкама, потпуно чисте боје. Због тога је и тај правац назван поинтилизам (фран. point– тачка). За разлику од импресиониста који су разлагање светлости радили спонтано, Жорж Сера и његови следбеници су то спровели методично ослањајући се на најновија научна открића. Они нису мешали боје, него су их стављали у пигменту, као чисте боје у виду одвојених тачака или цртица (једнаке величине). Такав начин доводи до оптичког мешања боја (у оку посматрача, а не на палети). Пол Гоген, Тахићанке (3-36) Гоген је такође један од уметника који употребљава чисте боје не мешајући их. Он тежи да природу наслика тако да јој да осећање своје душе (одбацујући сваку литерарност и претераност описа) сводећи предмет на суштину, на симбол. То је остварио тако што је одбацио линеарну переспективу и облике свео на чисту бојену површину, оивичену контуром (он одбија да прикаже дубину сматрајући је варком ока). Својим схватањем аутономности боје (боје као самосталног израза) Гоген је утицао на појаву фовизма - једног од праваца модерне уметности на почетку 20. века.
Винсент ван Гог, Чемпреси и звезде (6-7) Уместо да тачно преноси (имитира) боје које види, Винсент ван Гог је тежио да бојом изрази унутрашња стања душе. Осећање дубоке отуђености – од природе, од сопствене личности, од извора и правих вредности које је Гоген наслућивао, још је драматичније дошло до изражаја у сликарству Винсента ван Гога. Слике су одраз душевних стања овог уметника. Боја му је основно изражајно средство (наноси је у сировом стању, директно из тубе). Винсент ван Гог је својим схватањем боје - као израза душевних стања уметника, пресудно утицао на појаву експресионизма на почетку 20. века. Пол Сезан, Планина сен Виктоар (8-) И Сезан је имао идеју да слика треба да има самосталну стварност, паралелну са природом коју видимо око себе. Али, за разлику од Сераа, Гогена и од Винсента ван Гога којима је основно средство за то боја, за Сезана су то основни геометријски облици – троугао, ваљак и купа. По њему се све у природи може свести на та три облика. Он „гради” слику, као архитектуру. Задржава импресионистичку атмосферу и светлост, али облицима враћа чврсте контуре и волуминозност. Свођењем облика из стварности на основне геометријске облике – троугао, ваљак и купу, Сезан је утицао на појаву кубизма – правца који се јавља на почетку 20. века.
86 САДРЖАЈ
Први део ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ
ЛИНИЈА АРАБЕСКА Арабеска
ОБЛИК ПРОПОРЦИЈЕ Пропорције главе човека Пропорције људског тела Пропорције у архитектури ПРОСТОР ПЕРСПЕКТИВА
Вежбе
6 10
12 14 Вежбе
16 18
Иконографска перспектива
20
Централна перспектива
24
КОМПОЗИЦИЈА Равнотежа облика, боје и масе у простору И ПРОСТОР Компоновање величина у простору Компоновање више ритмичких целина различитог значења у простору Понављање и степеновање облика у простору Контраст светлина, површина и облика у одређеном простору Сродност ликовних вредности у одређеном простору Обједињавање игре, покрета и звука Вежбе
28
42
Да поновимо
30 31 32 34 36 37 40
87
Други део УМЕТНОСТ ФОТОГРАФИЈА ВРСТЕ Црно-бела фотографија Фотографија у боји
ФИЛМ ВРСТЕ Црно-бели филм Филм у боји
46 Вежбе
46 48
50 Вежбе
51 55
Трећи део ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА
Да поновимо
56
СМИСАО ОБЛИКА СХВАТАЊЕ ОБЛИКА
Како нешто јесте то што јесте?
60
Природно настало и вештачки створено 61 Да поновимо
62
Додатак ЗА РАДОЗНАЛЕ ОБЛИКОВАЊЕ Развој керамике КЕРАМИКА ГЛИНЕ УРБАНИЗАМ ПЛАНИРАЊЕ Развој градова ГРАДА
УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ
Да поновимо
66 Вежбе
70 71
Вежбе
77 78
79