Српски језик и језичка култура за 8. разред основне школе

Сандра Рудњанин

Српски језик

и језичка култура за осми разред основне школе

Рецензенти проф. др Славица Гароња Радованац, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац Јасмина Вукојевић, професор српског језика, ОШ „1300 каплара”, Београд Данијела Лазаревић, професор српског језика, ОШ „Трајко Стаменковић”, Лесковац Уредници др Невена Витошевић Ћеклић др Слађана Илић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

ISBN 978-86-17-20565-0 Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-00416/2020-07 од 9. 2. 2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

Сандра Рудњанин

Српски језик

и језичка култура за осми разред основне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

САДРЖАЈ

ВОДИЧ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

1. РАЗВОЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ОСНОВНЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРУПЕ У ЕВРОПИ И СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ . . . . . . . . . О СТАРИМ СЛОВЕНИМА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . МИСИЈА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА – ПОЧЕТАК ПИСМЕНОСТИ КОД СРБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И ПИСМА (ГЛАГОЉИЦА И ЋИРИЛИЦА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ РЕДАКЦИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ВУК КАРАЏИЋ – РЕФОРМА ЈЕЗИКА, ПИСМА И ПРАВОПИСА. . . . . . . . . . . КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КОД СРБА ОД ВУКА ДО ДАНАС . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11 12 15 18 20 20 20 21 22 24 30 32

2. САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 КЊИЖЕВНИ ДИЈАЛЕКТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ДИЈАЛЕКАТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ДИЈАЛЕКАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 НЕКЊИЖЕВНИ ДИЈАЛЕКТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 ЗЕТСКО-РАШКИ ДИЈАЛЕКАТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 НАРОДНИ ЈЕЗИК (КАО СКУП ДИЈАЛЕКАТА) И КЊИЖЕВНИ (НОРМИРАНИ) ЈЕЗИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЈЕЗИКА И ПИСМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 ЈЕЗИЦИ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

3. ТВОРБА (ГРАЂЕЊЕ) РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 ТВОРБА (ГРАЂЕЊЕ) РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 ИЗВОЂЕЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 СЛАГАЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 ПРЕФИКСАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

4. ФОНЕТИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 ПОДЕЛА ГЛАСОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 САМОГЛАСНИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 СУГЛАСНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Шта смо обновили о гласовима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . НЕПОСТОЈАНО А. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРОМЕНА Л У О. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СИБИЛАРИЗАЦИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЈОТОВАЊЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . АСИМИЛАЦИЈА И САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо обновили о гласовним променама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

77 77 79 80 82 85 87 89 90 92 93

5. МОРФОЛОГИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ГРАМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ИМЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте именица према значењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Род и број именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПАДЕЖИ – ЗНАЧЕЊА И СЛУЖБА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПАДЕЖА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРИДЕВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте придева према значењу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Слагање придева с именицом. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Поређење придева (компарација) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Придевски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЗАМЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте заменица према значењу. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Именичке заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

97 98 99 100 103 103 105 108 109 111 117 119 119 122 122 124 126 126 127

Лична заменица за свако лице – себе, се (повратна заменица). . . . . . . . . . 128 Неличне именичке заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Придевске заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 БРОЈЕВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Врсте бројева према значењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 Промена бројева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Писање бројева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 ГЛАГОЛИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 ГЛАГОЛСКИ ВИД И ГЛАГОЛСКИ РОД. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Глаголски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Глаголски род. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Остале граматичке категорије глагола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139

Шта смо обновили о променљивим речима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 ПРИЛОЗИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 ПРЕДЛОЗИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 ВЕЗНИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 УЗВИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 РЕЧЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 Шта смо обновили о непроменљивим речима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

6. СИНТАКСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Субјекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Предикат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Прилошке одредбе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 ИЗДВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 АПОЗИЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 АПОЗИТИВ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 АТРИБУТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 СИНТАГМЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Шта смо обновили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Шта смо обновили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183

7. ПРАВОПИС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 ДЕКЛИНАЦИЈА СТРАНИХ ИМЕНА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 ГЕНИТИВНИ ЗНАК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 ПИСАЊЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦА И СЛОЖЕНИЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 ЦРТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 ЦРТИЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ И ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ . . . . . . . . . . . . . 197 Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

8. ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПУБЛИЦИСТИЧКИ (НОВИНАРСКИ) СТИЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . НАУЧНИ СТИЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . РАЗГОВОРНИ СТИЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЛЕКСИКОЛОГИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЈЕДНОЗНАЧНОСТ И ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . МЕТАФОРА И МЕТОНИМИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . СИНОНИМИ, АНТОНИМИ, ХОМОНИМИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . АРХАИЗМИ, ИСТОРИЗМИ И НЕОЛОГИЗМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . УПОТРЕБА РЕЧНИКА, ЛЕКСИКОНА, ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . УМЕТНИЧКО ДЕЛО. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРИКАЗ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . РАСПРАВА И ЕСЕЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . РЕКЛАМЕ (РЕКЛАМНИ ТЕКСТОВИ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

205 205 206 206 207 207 210 210 214 217 222 226 231

231 235 239 241

9. AКЦЕНАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243 АКЦЕНАТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРАВИЛА О РАСПОРЕДУ АКЦЕНАТА И НЕАКЦЕНТОВАНИХ ДУЖИНА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНТА ИЗ ДИЈАЛЕКТА У КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК. . . . . . . . АКЦЕНАТ СТРАНИХ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Акценатски дублети и речи с два акцента. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Шта смо научили . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

245 247 248 249 250 250 253

ВОДИЧ

Важне дефиниције

Правилно писање

Правилан изговор

За оне који желе да знају више

Повезивање с раније усвојеним знањем

Помоћ за лакше разумевање и препознавање

1. Развој српског језика – Основне језичке групе у Европи и словенски језици – Мисија Ћирила и Методија – почетак писмености код Срба – Старословенски језик и писма (глагољица и ћирилица) – Развој српског књижевног језика – Вук Караџић – реформа језика, писма и правописа – Књижевни језик код Срба од Вука до данас

ОСНОВНЕ ЈЕЗИЧКЕ ГРУПЕ У ЕВРОПИ И СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ

Наведи називе континената. Истражи путем интернета и у ли тератури како је настао језик на планети Земљи. Многи народи, који данас живе на пет различитих континената (Европа, Азија, Аустралија, Америка и Африка), некада давно споразумевали су се једним језиком. Тај језик звао се праиндоевропски и није имао своје писмо. Сви ти народи су се селили и долазили у додир с другим народима. На тај начин из праиндоевропске језичке породице настале су и многе друге: словенска, германска, романска, балтичка, индоиранска.

ИНДОЕВРОПСКА JЕЗИЧКА ПОРОДИЦА Германска група

Романска група

шведски

италијански

источна

јужна

западна

литвански

норвешки

француски

руски

српски1

пољски

летонски

холандски

румунски

белоруски

словеначки

чешки

пруски

дански

шпански

украјински

македонски

словачки

бугарски

лужичкосрпски

исландски португалски

Балтичка група

Словенска група

енглески

кашупски

немачки

словињски

(латински)2

(латински)

(старословенски)3

Језичку породицу чине језици који имају исто порекло. Из праиндоевропског језика развиле су се језичке породице: словенска, германска, романска, балтичка, индоиранска. Настали су и засебни језици: старогрчки, грчки, јерменски, албански, келтски, тј. ирски (гелски) језик. 1 Хрвати,

Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански (бошњачки) и црногорски језик. 2 Латински је језик античких Римљана, који се употребљава у правној, медицинској и црквеној области. 3 Старословенски је најстарији језик свих Словена. Није више у употреби. Старословенски и латински језик се сматрају мртвим језицима, јер њима нико не говори.

О СТАРИМ СЛОВЕНИМА Стари Словени говорили су прасловенски језик. Такође, ни овај језик није имао своје писмо. Из прасловенског језика потичу сви словенски језици. Данашње речи вук (у српском) и волк (у руском) воде порекло из пра словенског, као и речи: човек, жена, кћи, син, бог, јелен, медвед, жито, раж, јабука, шљива, овца, коза, коњ... Сачуване речи из прасловенског је зика указују на начин живота којим су живели Стари Словени, на њихове обичаје, културу, навике и сл.

Испричај шта знаш о Старим Словенима.

Стари Словени су живели на великој територији између Балтичког мора на северу, Карпата на северу и југу, а реке Дњепар на истоку. Бавили су се сточарством и земљорадњом. Да би могли да преживе, тражили су плодну земљу и пашњаке. Пошто су дуго живели на истом простору, сувише су ис црпли плодно земљиште, па су морали да се селе у друге крајеве. Тако је у другој половини 5. века почела сеоба Словена. Селили су се у три правца: ка истоку, западу или југу. Ка истоку су отишли Источни Словени и населили део источне Европе: Руси, Белоруси и Украјинци. СЛОВЕНСКА ПЛЕМЕНА ОД VII ДО IX ВЕКА

13 Ка западу су кренули Западни Словени, који су населили подручје цен тралне Европе: Чеси, Словаци, Пољаци, Лужички Срби. На југу, на Балканском полуострву, Словени су се настанили у 6. и 7. веку. Међу првима су се доселили Срби и Хрвати као засебна племена. Бугари су дошли касније као татарско племе које се на доњем Дунаву стопило са седам словенских племена, којима су наметнули своје име и власт, али су прихватили језик Словена.

Лужички Срби припадају западнословенској групи народа. Живе у Немачкој, у крају познатом као Лужица. Тамо су се доселили у 6. веку као потомци полапско-балтичких Словена. Говоре немачки и лужичкосрпски (горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски). Припадају католичкој вери или протестантима.

После завршених сеоба распао се прасловенски језик, најстарији (усмени) језик свих Словена.

Стари Словени у борби

Прапостојбина Словена била је прекривена шумама, равницама, рекама и језерима. Словени су крчили шуме да би добили плодно земљиште. Сејали су житарице као што су јечам, просо, овас и раж. Стално су трагали за плоднијом земљом. Живели су у древним колибама и скромним кућама, а понегде у правим земуницама. Села су била поред река и веома раштркана. Већа насеља била су ограђена земљаним бедемима ради заштите од непријатеља. Бавили су се земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом. Гајили су пчеле и од меда су справљали медовину, омиљено пиће. Најстарије занатлије били су ковачи, дрводеље и грнчари.

Сви словенски језици имају сличности у граматици, гласовном систему и у речнику.

• • •

Којој групи језика припада дански језик? ____________________________ Којој подгрупи језика припадају српски и македонски језик? _____________________________ Од ког заједничког језика потичу романски језици? (Тај језик се и сада изучава у гимназијама.) __________________________________________

ВЕРА СТАРИХ СЛОВЕНА – ПАГАНСТВО Стари Словени су били пагани, многобошци. Имали су заједничкe бо жанства, културу, језик и обичаје. Њихови најпознатији богови су: Перун (врховни бог и бог грома), Сварог (бог неба и заштитник ковачког заната), Весна (богиња пролећа), Дабог (бог сунца и кише), Лада (богиња лета, љубави и лепоте), Мокош (богиња плодности, заштитница жена и женских послова), Морана (богиња смрти и зиме), Радгост (бог домаћин ства, односно заштитник куће), Световид или Световит (бог обиља и рата, сматра се да се на Видовдан прославља ово паганско божанство), Стрибог (бог река и потока).

Стари Словени су обожавали природу, па су, осим у божанстава, веровали и у духове: духове вода, шума, поља, светих извора, брда...

МИСИЈА ЋИРИЛА И МЕТОДИЈА – ПОЧЕТАК ПИСМЕНОСТИ КОД СРБА Стари Словени су се у раном средњем веку нашли разaпети између Фра начке државе на западу и Византије на истоку, између два центра хри шћанства – Рима и Цариграда. И Франци и Византинци покушавали су да остваре свој верски и културни утицај над некрштеним Словенима. У то време (друга половина 9. века) постојала је земља Моравска (да нашња Чешка), којом је владао моравски кнез Растислав. Он се обратио византијском цару Михаилу III тражећи од њега да му пошаље мисионаре који ће ширити хришћанство на словенском језику. На тај начин Словени би се приклонили Византији. Зато је византијски цар послао 863. године свештенике из Солуна, који су познавали говор Словена из околине Солуна и који су се с њима могли лако споразумети. Браћа су се звала Константин (касније, у монаштву назван Ћирило) и Методије.

Византија у доба цара Јустинијана

Вршећи своју мисију превођења словенских племена у хришћанство, створили су први књижевни језик Словена – старословенски. Тај језик је имао своје писмо – глагољицу. То писмо је саставио Ћирило и оно пред ставља прво словенско писмо.

Прво словенско писмо назива се глагољица.

У црквама у Византији током богослужења (службе у цркви) читали су се одломци из Светог писма на грчком језику. Да би Словени разумели Свето писмо, Ћирило га је превео на старословенски језик. Осим Библије, на старословенски језик превођене су и друге црквене књиге. Захваљујући томе, на старословенском је почела да се врши служба у цркви. На овом језику су настајала и нова црквена дела, али старословенски није био го ворни језик.

17 Католичка црква је убрзо протерала Ћирила и Методија из Моравске. Њихови ученици су наставили рад својих учитеља. Неки су отишли у Пре слав (Бугарска), а неки у Охрид (Македонија). Тамо су основали преславску и охридску књижевну школу, које су представљале прва и најважнија образовна и културна средишта свих словенских народа. Преславској школи су припадали Горазд и Ангелар, а охрид ској – Климент и Наум. У преславској школи Ћирилови ученици су саставили но во писмо, које су по свом учитељу Ћирилу назвали – ћирилица. Како је ћирилица почињала словима А, Б, а свако слово је имало своје име, по именима тих слова, АЗ и БУКИ, названа је азбука.

А = АЗ Б = БУКИ

}

аз + бук + а Ћирило и Методије, детаљ са иконе

У почетку су се упоредо користиле и ћирилица и глагољица, а касније је код српског народа преовладала ћирилица. Сматра се да се почетак словенске писмености почео јављати у другој половини 9. и почетком 10. века. Претпоставља се да је писменост стигла међу Србе после 863, а најкасније 867.

Година 863, када су Ћирило и Методије били у мисији у Моравској, сматра се годином почетка словенске писмености.

Објасни зашто се латиничко писмо назива и абецеда.

СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И ПИСМА (ГЛАГОЉИЦА И ЋИРИЛИЦА)

Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани рукопис на српскословенском језику, 12. век

Као што је већ речено, најстарије словенско писмо је глагољица. Створио ју је Ћирило у 9. веку. Настала је на основу грчког писма. Приликом преписивања јеванђеља уочено је да се у текстовима често помиње глагол глаголати (глагољати): и глагола Исус (и рече Исус); и глагола Господ (и рече Господ). Учестала употреба речи глагољати условила је име овога писма – глагољица.

Глагољица је добила назив по глаголу глаголати (глагољати).

Млађе словенско писмо је ћирилица. Створили су је Ћирилови ученици у преславској школи, крајем 9. или почетком 10. века. Осмишљена је на основу свечаног грчког писма. Ћирилица је добила име по учитељу Ћирилу.

Ћирилица је добила назив по учитељу Ћирилу.

19 НАЈСТАРИЈИ ГЛАГОЉСКИ И ЋИРИЛСКИ СПОМЕНИЦИ У СРБИЈИ

Маријино јеванђеље, 11. век

Вуканово јеванђеље, крај 12. века

Законоправило Светог Саве, Иловички препис из 1262.

Глагољицом је писано Маријино јеванђеље (11. век), један од најстаријих глагољских споменика. О писменима (10. век), чији је аутор Црноризац Храбар, представља прву словенску филолошку расправу написану ћири лицом. Ћирилицом је писан и Темнићки натпис (11. век), један од најстаријих ћириличких споменика.

Глагољицу је створио Ћирило, а ћирилицу су направили његови ученици.

• • • • • •

Наведи имена двају богова Старих Словена. ________________________________________________________________ Који век означава почетак словенске писмености? ________________________________________________________________ Које су две велике силе угрожавале самосталност Словена? ________________________________________________________________ Ко је створио глагољицу, а ко ћирилицу? ________________________________________________________________ Зашто се азбука зове баш тако? ____________________________________ Наведи два ћириличка споменика из 10. века. ________________________________________________________________

РАЗВОЈ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК И ЊЕГОВЕ РЕДАКЦИЈЕ Најстарији писани језик код Словена је старословенски. Писари који су преписивали црквене књиге припадали су разним народима. Сваки писар уносио је елементе свога језика у текст који је преписивао. Тако је Рус унео руске речи, Србин – српске, Бугарин – бугарске... Свако уношење нових речи из неког другог језика у старословенски језик назива се редакција (рецензија) старословенског језика. Према томе, српска редакција старословенског језика назива се српскословенски језик, руска редакција – рускословенски итд. Постојало је више редакција старословенског језика: српска, руска, бу гарска, чешка. Све редакције старословенског језика називају се једним именом – црквенословенски језик.

Радослављево јеванђеље, 15. век

Душанов законик, Призренски препис, 16. век

СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК Када су у старословенски језик унете речи из српског језика, настала је српска редакција старословенског језика – српскословенски језик. То је први књижевни језик код Срба. На том језику су само писана дела црквене садржине и певало се у цркви. Српскословенски језик се употребљавао од 12. до 18. века. Најстарији ћирилички рукопис из 12. века је Мирослављево јеванђеље. Писано је српскословенским језиком у част хумског кнеза Мирослава.

21 Мирослављево јеванђеље је рађено за хумског кнеза Миро слава, брата Стефана Немање. Настало је 80-их година 12. ве ка за потребе Цркве Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу. Текстови ове богослужбене књиге коришћени су током читаве године за црквене потребе. Мирослављево јеванђеље као најстарији и најлепши ћирилички споменик српске писмености чува се у Народном музеју у Београду.

Најстарији писани језик код Словена је старословенски. Први књижевни језик код Срба је српскословенски. На српскословенском језику су писане црквене књиге, а српски народни језик се говорио. Српски народни језик се разликовао од српскословенског језика. На српскословенском језику су написана сва црквена дела у средњем веку (црквена поезија, молитве, псалми, стихире, тропари, биографије, житија, похвале). Тим језиком писао је Свети Сава Житије Светог Симеона. У то доба житије (биографија) је представљало најважнију књижевну врсту. У њему се описује живот светитеља или владара. Осим Светог Саве, најзна чајнији писци житија су: у 13. веку Стефан Првовенчани (Житије Светог Симеона) и Доментијан (Житије Светог Саве, Житије Светог Симеона), а у 14. веку Теодосије (Житије Светог Саве). Дела правне садржине (повеље, уговори, писма владара...) такође су на срп скословенском језику. Најзначајнији правни спис је Душанов законик (1349). Културни развој српског народа заустављен је у 15. веку падом српских средњовековних држава под турску власт. СРПСКОСЛОВЕНСКИ

РУСКОСЛОВЕНСКИ

СТАРОСЛОВЕНСКИ + СРПСКИ

СТАРОСЛОВЕНСКИ + РУСКИ

РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК Када су у старословенски језик унете особине руског језика, старо словенски језик је претрпео руску редакцију (рецензију). На тај начин настао је рускословенски језик. Рускословенски језик употребљавао се код Срба у првој половини 18. ве ка. Тада су на том језику писани и штампани црквене књиге и државна документа.

22 После Велике сеобе Срба, под вођством патријарха Арсенија III Чарно јевића, 1690. године, део српског народа пребегао је у Угарску (данашња Војводина и део Мађарске). Део тих Срба је примио католичку веру. Тадашњи митрополит Мојсије Петровић уплашио се да ће изгубити српски народ, односно да ће се Срби покатоличити, па је затражио помоћ од Руса. Пошто су Руси народ православне вере, цар Петар Велики послао је своје учитеље међу Србе у јужној Угарској да отворе школе у којима ће се образовање стицати из руских књига и на рускословенском језику. Писци Јован Рајић и Захарије Орфелин објавили су нека своја дела на рускословенском језику.

СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК Књижевни језик код Срба од друге половине 18. века до 1868. године на зивао се славеносрпски језик. Тај језик је био мешавина српског народног и српскословенског језика, руског и рускословенског језика. Први српски часопис на славеносрпском језику био је Славеносрпски магазин (Славеносербски магазин, штампан у Венецији 1768), а издавао га је Захарије Орфелин. На славеносрпском језику писали су Доситеј Обрадовић (Живот и прикљученија), Јован Стерија Поповић (Покондирена тиква) и Милован Видаковић. У славеносрпски језик разни писци убацивали су различите речи при мењујући сопствени правопис јер још увек није постојала граматика. Све више је сазревала свест о потреби да се ствара на народном језику (за шта се залагао и велики српски просветитељ Доситеј Обрадовић).

Као увод у проучавање лексикологије (научнe дисциплинe која проучава речи и њихова значења) покушај да значење непознатих речи у примеру који следи из славеносрпског језика (као и у наредним одломцима из различитих дијалеката) пронађеш у речнику из школске библиотеке или на интернету. Одломак из Стеријине Покондирене тикве у ком говори песник Ружичић – пример славеносрпског језика. „Клечи преда мном? Клечи, Ледо, тако муза своје љубимце дижет, тако их славом увенчава. Но зашто ја не бих неисчерпајеми источних отворио

23 и славјанским језиком дух земнородних у восхиштеније приводио? [...] Здравствуј, земље, разними преизпештрена цветми; блажен всјакиј в персех тја носјај. Гдје јеси, возљубљенаја Ледо, да узриши какови шећер возноситсја во јазицје љубјашчаго тја жениха.”

• •

Који је први књижевни језик код Словена од 9. до 12. века? _______________________________________________________________ репознај називе редакција (рецензија) које су извршене над старосло П венским језиком и напиши назив тога језика. Српска редакција старословенског _________________________________ Руска редакција старословенског __________________________________ Мешавина српског народног језика и других редакција _______________

• •

аведи назив неког дела из 19. века које је писано славеносрпским Н језиком. Пронађи пример на интернету. ___________________________ П оређај називе језика почевши од најстаријег до савременог. славеносрпски, рускословенски, старословенски, српски језик, српскословенски _______________________________________________________________

Многе словенске речи, веома старе пореклом, преживеле су до данас у књижевним делима. Реч је о славенизмима. За именицу двери пише у РСАНУ (Речнику Српске академије наука и уметности) да је пореклом из рускословенског језика и да се углавном користи у значењу: „средња двокрилна врата на олтару у православној цркви”. Именица бденије наводи се у РЦЈ (Речнику црквеног језика) као црквенословенизам са значењем „бдење, неспавање”. У Речнику САНУ бденије значи: „ноћна служба у православној цркви уочи великих празника”. Глагол васкрснути потврђен је као црквенословенизам у РЦЈ са значењем „ускрснути, подићи себе из мртвих”.

На славеносрпском језику писало се у књижевности и администрацији. Иако су се црквене књиге писале на српскословенском и рускословенском, народним језиком се говорило. Ова појава назива се диглосија. Народни српски језик се разликовао од славеносрпског језика.

ВУК КАРАЏИЋ – РЕФОРМА ЈЕЗИКА, ПИСМА И ПРАВОПИСА

Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу крај Лознице као шесто мушко дете у породици Караџића, која води порекло из црно горског племена Васојевића.

Пред навалом Турака, крајем 17. или почетком 18. века, Вукови преци су се одселили из Лијеве Ријеке и доселили се у Зету, па су се после дванаест година настанили у Никшићу. Тамо су се спријатељили и окумили с угледном и богатом породицом Џидића, која им је понудила да се преселе у село у Дробњаку, које је било ненасељено, с мало обрадиве земље, али богато шумом и водом. Почетком 18. века браћа Ристан, Митар и Боро Караџић обновили су запу штено село. Сви Караџићи воде порекло од њих. И Јоксим Бандула, с другим херцеговачким породицама, настанио се у Тршићу, селу у близини Лознице. Поред речице Жеравије подигао је своју плетару и у њој сина Стефана оженио Јегдом, кћерком Сима Зрнића, родом из Озринића. Стефан и Јегда су родитељи Вука Караџића.

25 Крајем 18. века деца су често умирала одмах по рођењу, па је мајка Вука Караџића, управо из страха да се то не догоди поново, своме сину дала име Вук. По народном веровању, када се детету надене такво „опасно” име, све зле силе се одмах уплаше и побегну.

Рано детињство, као и остала деца у селу, проводио је у шуми и на па шњацима чувајући овце и козе, а зими крај огњишта слушајући старије како уз гусле казују и певају народне песме. Вук је васпитаван на традици оналним вредностима своје заједнице и ту љубав према народној песми и другим народним умотворинама, као и уопште љубав према свом језику, понео је у свет.

Вуков деда Јоксим и стриц Тома посебно су се истицали у гуслању и певању песама. Они, по Вуковом сведочењу, не само што су много песама знали и радо их певали и казивали већ су их и спевавали. Но, када је Вук песме записивао, деда и стриц су већ били умрли, па је само од свог оца Стефана записао неколико најлепших (као што је Диоба Јакшића). По Вуковим речима, његов отац је: „као побожан и збиљски човек врло мало марио за песме”, али их је „готово неотице упамтио”. Овај податак много говори о нашој патријархалној цивилизацији и њеним људима који су, иако неписмени, знали напамет нека од најлепших књижевних дела, којима се и велики Гете дивио. Запитај се колико значајних песама знаш напамет и колико их знају они које познајеш.

Његов рођак Јефто Савић Чотрић учио га је словима и читању. Вук је најпре упи сао приватну школу у Лозници, али је школа убрзо затворена због епидемије куге. Потом га је отац послао у манастир Троношу. Међутим, у манастиру се није учило. Покушавајући да настави школо вање најпре у Сремским Карловцима, а потом у Београду (уписао је Велику шко лу), Вук је показивао велику жељу за уче њем, али су његово школовање дуго пра тиле неповољне околности.

Родна кућа Вука Караџића у Тршићу

26 Током Првог српског устанка Вук је био писар јер је важио за веома пи сменог човека. То је наставио да ради и у Карађорђевом Совјету. После про пасти устанка Вук је прешао у Аустрију и тамо је писао књигу о слому устанка. Јернеј Копитар, цензор словенских књига у Аустрији, прочитао је његову књигу и њих двојица су започели сарадњу која је била посебно значајна за Вуков рад. Копитар је одмах уочио његов изузетни дар и наговарао га је да се прихвати књижевног рада упућујући га у основна филолошка (језичка) знања. Године 1814. Вук је објавио две књиге: Малу простонародну славеносербску пјеснарицу, прву штампану збирку српских народних песама, и Писменицу сербскога језика (по говору простога народа написану), прву граматику српског језика. Писменица је штампана азбуком Саве Мркаља, који се такође бавио про учавањем језика.

Сава Мркаљ је пре Вука Стефановића Караџића покушавао да реформише азбуку. У ту сврху написао је расправу о језику Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Копитар је подстакао Вука да почне да сакупља грађу за речник српског језика, а затим је сакупљене српске речи превео на немачки и латински. Године 1818. објављен је Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима. Прво издање Српског рјечника садржи више од 26.000 речи, од којих највећи део припада говору Вуковог завичаја. Вук намерно није узимао речи из књига, него само оне које је сам чуо у народу. У склопу Српског рјечника објављена је и Српска граматика. Тај речник је и прва књига штампана новом, Вуковом ћирилицом, коју и данас употребљавамо. Вук је тиме Мркаљеву реформу довео до краја: увео је знакове љ, њ, ћ, ђ, џ; слово ј преузео је из латинице. Тако је преуредио

Вукова азбука (посебно су истакнута нова слова)

27 и прилагодио постојећу азбуку, у којој сваком гласу одговара по једно сло во. Вук је преузео правило немачког филолога Кристофера Аделунга: „Пи ши као што говориш” и допунио га реченицом: „Читај као што је написа но.” Радећи по том принципу, настало је најједноставније и најсавршеније писмо.

Вуков рад на реформи писма није био нимало лак јер је често наилазио на неразумевање својих савременика. Противници Вука Караџића (међу којима су најоштрији били: карловачки митрополит Стеван Стратимировић, писац Милован Видаковић и изучавалац језика – Јован Хаџић) дочекали су и Српски рјечник с огорчењем и критикама: – због ијекавског изговора, који је био различит од дотадашње књижевне праксе; – због слова ј, које је преузето из латинице, па је Вук оптужен да жели покатоличење народа; – због непристојних речи које се налазе у њему.

Вук је наставио свој рад на сакупљању народног блага и године 1823. и 1824. издао је Српске народне пјесме (три књиге) у Лајпцигу. Вукове књиге песама биле су прихваћене у европским књижевним круговима, а преводили су их или су о њима писали Гете, Пушкин, Грим и други велики књижевници тог времена. Вук је наставио реформу језика. У књижевни језик 1836. го дине увео је слово х. Уместо досадашњих речи аљина, одо, почео је да пише хаљина, одох, потом је 1839. увео облике тјерати, дјевојка уместо дотада шњих ћерати, ђевојка. Исте године објавио је Српске народне по словице.

Годином победе Вукових идеја сматра се 1847, када су из штампе изашла четири значајна дела на народном језику: – Нови завјет (превод са црквенословенског на српски), Вук Стефановић Караџић; – Горски вијенац, Петар Петровић Његош; – Песме, Бранко Радичевић; – Рат за српски језик и правопис, Ђурo Даничић.

Насловна страна Вуковог Рјечника, штампаног у Бечу 1818. године

28 С обзиром на то да се показало да српски народни језик може послу жити као основа књижевног језика, јужнословенски књижевници и лингвисти састали су се у Бечу 1850. године и донели одлуку о статусу јединственог књижевног језика, познату као Бечки књижевни договор. Потписници овог договора били су Вук Караџић и Ђура Даничић (Вуков најзначајнији сарадник и саборац) из Србије, пет књижевника из Хрватске и један из Сло веније. Одлучено је да у основи народног језика буде источнохерцеговачки дијалекат, карактеристичан по штокавском наречју и ијекавском изговору. Пошто су закључили да већина народа говори истим језиком, позвали су писце да стварају на новом књижевном језику.

Знајући да један народ треба једну књижевност да има и по том са жалости гледајући како нам је књижевност раскомадана, не само по буквици него и по језику и правопису, састајали смо се овијех дана да се разговоримо како бисмо се, што се за сад више може, у књижевности сложили и ујединили. Бечки књижевни договор

Важне године у животу Вука Стефановића Караџића 1787. Вуково рођење 1813. Одлазак у Беч и познанство с Јернејем Копитарем 1814. П исменица сербскога језика по говору простога народа написана; Мала простонародна славеносербска пјеснарица 1818. Српски рјечник, I издање (сарадник Јернеј Копитар) 1823. Три збирке епских народних песама 1836. С рпске народне пословице; Вук уводи тридесето слово у азбуку – слово х. 1847. Победа Вукових идеја 1850. Бечки књижевни договор 1852. Српски рјечник, II издање (сарадник Ђуро Даничић) 1868. З ванично су прихваћени Вуков језик и правопис у Србији.

Године 1852. Вук је објавио друго издање Српског рјечника, које се ра зликовало од првог издања. У другом издању Српског рјечника налазило се више од 47.000 речи (многе од њих Вук је чуо у Дубровнику и Црној Гори), непристојне речи су изостављене, а изостављена је и граматика.

Заслуге Вука Стефановића Караџића за српски језик су следеће: – уводи народни језик у књижевност; – реформатор језика и правописа; – састављач прве граматике српскога језика; – историчар свога времена и писац; – зачетник српске књижевне критике; – сакупљач народних песама; – сакупљач народних умотворина; – лексикограф (састављач првог речника). Више деценија Вук је сакупљао и објављивао народне умотворине, ра дио је на реформи језика и правописа водећи упорну и тешку борбу за на родни српски језик и за азбуку. Вуков књижевни језик и правопис званично су прихваћени у Србији 1868. године, четири године после његове смрти.

•

стражи помоћу литературе и путем интернета шта представља И манифестација Вуков сабор. Опиши Вуков сабор у неколико реченица. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

• • •

Које године је изашла прва збирка народних песама Вука Караџића? ___________________ Које године је објављено прво издање Српског рјечника? ______________ Наведи дела која су обележила годину победе Вукових идеја. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

•

Које замерке упућују Вуку Караџићу његови неистомишљеници? _______________________________________________________________

КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КОД СРБА ОД ВУКА ДО ДАНАС (основни подаци)

Наведи неколико разлога зашто је Вук Караџић битан за српски језик.

Подсетимо се развоја српског језика пре Вуковог периода. Језик

Период

старословенски

IX–XII

српскословенски

XII–XVIII

рускословенски

прва половина XVIII века

славеносрпски

друга половина XVIII века, XIX

српски

друга половина XIX века

После завршене Вукове реформе језика и правописа, године 1868, на родни језик је званично постао и књижевни језик. Вук Караџић је за основицу српског књижевног језика узео источнохер цеговачки дијалекат ијекавског изговора. Тек тридесет година после Ву кове смрти, тачније 1894. године, Стојан Новаковић објавио је Граматику српскога језика на екавском изговору. На тај начин екавски и ијекавски из говор постали су равноправни у српском језику, као и данас. За даљи развој српског књижевног језика заслужни су познати фило лози, Вукови следбеници: Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љубомир Сто јановић и други.

СРПСКИ ЈЕЗИК У ВРЕМЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА Када је 1918. године створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, назив језика се променио у српскохрватски. У Србији се употребљавао назив српскохрватски, а у Хрватској хрватскосрпски. Најпознатији лингвисти и књижевници из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе састали су се у Новом Саду 1954. године и усво јили су Новосадски књижевни договор. На том скупу донети су и следећи закључци:

31 –н ародни језик Срба, Хрвата и Црногораца је један језик. Стога је и књи жевни језик који се развио на његовој основи око два главна средишта, Београда и Загреба, јединствен, с два изговора, ијекавским и екавским; – у службеној употреби је нужно истаћи оба саставна дела у називу је зика; – оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма, што ће се постићи превасходно школском наставом; – оба изговора, екавски и ијекавски, такође су у свему равноправна. Тим поводом 1960. године изашао је Правопис српскохрватског језика писан ћирилицом и екавицом.

СРПСКИ ЈЕЗИК ПОСЛЕ РАСПАДА СФРЈ По распаду Социјалистичке Федеративне Републике Југославије 1991– 1992. године шест бивших република постале су посебне државе. У Словенији је службени језик словеначки, а у Македонији македонски. На простору на ком се говорио српски језик, назив српскохрватски је замењен називом српски језик. Хрвати, Бошњаци и неки Црногорци овај језик називају хрватски, босански (бошњачки) и црногорски језик.

Шта смо научили ИНДОЕВРОПСКА JЕЗИЧКА ПОРОДИЦА Германска група

Романска група

Балтичка група

шведски

италијански

источна

јужна

западна

литвански

норвешки

француски

руски

српски

пољски

летонски

холандски

румунски

белоруски

словеначки

чешки

пруски

дански

шпански

украјински

македонски

словачки

бугарски

лужичкосрпски

Словенска група

исландски португалски енглески

кашупски

немачки

словињски

(латински)

(старословенски)

– Први писани језик код Словена био је старословенски. – Прво словенско писмо зове се глагољица. – Почетак писмености код Словена повезује се с 863. годином. – Најстарије словенско писмо је глагољица. Створио ју је Ћирило у 9. веку. Настала је на основу грчког писма. – Млађе словенско писмо зове се ћирилица. Створили су је Ћи рилови ученици. – Најстарији писани језик код Словена је старословенски. – Српска редакција старословенског назива се српскословенски језик. – Руска редакција старословенског је рускословенски језик. – Мешавина народног, говорног, српског језика и других редакција назива се славеносрпски језик. Језик

Период

старословенски

IX–XII

српскословенски

XII–XVIII

рускословенски

прва половина XVIII века

славеносрпски

друга половина XVIII века, XIX век

српски

друга половина XIX века

Важне године у животу Вука Караџића 1787. Вуково рођење 1813. Одлазак у Беч и познанство с Јернејом Копитарем 1814. Писменица сербскога језика по говору простога народа на писана; Мала простонародна славеносербска пјеснарица 1818. Српски рјечник, I издање (сарадник Јернеј Копитар) 1823. Три збирке епских народних песама 1836. Српске народне пословице; Вук уводи х као тридесето слово. 1847. Победа Вукових идеја 1850. Бечки књижевни договор 1852. Српски рјечник, II издање (сарадник Ђуро Даничић) 1868. Званично прихваћени Вуков језик и правопис у Србији

2. Савремени српски језик –Д ијалекти српског језика – Народни језик (као скуп дијалеката) и књижевни (нормирани) језик – Службена употреба језика и писма – Језици националних мањина

ДИЈАЛЕКТИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

•

Прочитај текст. Чо̏век ти је така̑ живи̏на – све̏ забора̏вља. Не̏ знам ка̏ки бо̑л да и̏ма, на̏јзад ће у̏век да га одболу̏је и да забора̏ви. И проду̑жи да жӣви̑ ко̑ дага и ни̏је заде̏сило ни̏шта стра́шно. Па̑нти још поне̏што од то̑, ни̏је да је ба̏ш све забора̏вио, ал и то̑ не̏како ка̏о кро̏з ма̏глу, ко̑ да се де̏сило не̏ком дру̏гом, не ње̏му. Така̑ је то̑ стрви̏на. Во̏ли да жӣви̑, живи̏на. (Петријин венац, Драгослав Михаиловић) Обрати пажњу на речи које нису написане у складу с књижевном нормом. Напиши те речи у правилном облику. така̑ __________ ка̏ ки _________ ко̑ ___________ па̑ нти ________ од то̑ _________

Ово дело није написано књижевним језиком него дијалектом. Када се језик одвоји од матичног језика и територијално се раслоји, кажемо да настају дијалекти.

Дијалекат је говор једног језика који се по неким особинама разликује од других говора истог језика. На пример, говорници из Ниша другачије говоре од оних из Ужица, говорници из Врања разликују се по начину изражавања од оних из Смедерева. У чему се разликује њихов говор? Разлике се огледају у следећем: изговор гласова, акцентовање речи, од суство појединих гласова, различити облици речи, разлике у речнику (лек сици1). Неки писци у своја дела уносе и бројне дијалекатске изразе, нпр. Стеван Сремац, Драгослав Михаиловић, Матија Бећковић. Српски језик је веома богат, па се на читавој територији на којој се про стире посматра као скуп разних дијалеката. 1 Лексика – речи једног језика или неког дијалекта, појединих струка; речи језика неког писца, говора уопште.

38 Наука која проучава дијалекте назива се дијалектологија.

Појам дијалекат има супротно значење од појма књижевни језик. Дијалекат се може уздићи на ниво књижевног језика тек када задовољи све потребне језичке норме. Тако су за основицу српског књижевног језика узети млађи штокавски дијалекти. Српски језик је веома распрострањен (у границама бивше Југославије1). Његови говорници живе у Србији, Републици Српској, у Федерацији Босни и Херцеговини, у Хрватској и Црној Гори. Некадашњи југословенски народи називају се јужнословенски народи. Јужнословенска језичка заједница имала је три наречја: штокавско, кај кавско и чакавско. На основу изговора упитне заменице што/шта, настају наречја. Ако се заменица што изговара што, реч је о штокавском наречју; ако се изговара кај – у питању је кајкавско наречје, а ако се изговара ча – говори се о ча кавском наречју.

Наречје je већа говорна целина у оквиру једног језика и састоји се од више дијалеката. Српски језик припада штокавском наречју. У српском језику постоје два изговора: – екавски, – ијекавски. Ако се стари глас ѣ2 (јат) изговара као е, у питању је екавски изговор (дете, млеко). Ако се ѣ (јат) изговара као ије/је, реч је о ијекавском изговору. У неким крајевима је глас ѣ (јат) био замењен са и, па се тај изговор назива икавски.

Изговор екавски изговор ијекавски изговор икавски изговор

Ѣ (јат) Рефлекс старог ѣ е ије и

Пример дете дијете дите

Град Ваљево Бијељина Билогора

1 Југославија је у свом саставу имала шест република: Србију, Хрватску, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Словенију и Македонију. 2 Ѣ ѣ – ово слово се налазило у старословенском језику и имало је назив „јат”.

39 У српском језику подједнако се употребљавају екавски и ијекавски из говор. У различитим крајевима наше земље различито се говори. Постоји пет дијалеката штокавског наречја, три старија и два млађа. То су штокавски дијалекти. ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКИ (И)ЈЕКАВСКИ МЛАЂИ – КЊИЖЕВНИ

шумадијско-војвођански

источнохерцеговачки

СТАРИЈИ – НЕКЊИЖЕВНИ

косовско-ресавски призренско-тимочки

зетско-рашки

Карта штокавских дијалеката

КЊИЖЕВНИ ДИЈАЛЕКТИ Српски књижевни језик чине два млађа дијалекта штокавског наречја: – источнохерцеговачки, – шумадијско-војвођански. Књижевни дијалекти имају четири акцента и седам падежа.

•

ИСТОЧНОХЕРЦЕГОВАЧКИ ДИЈАЛЕКАТ П рочитај како Вук Караџић описује дахије и њихову владавину у Србији. Кад се о̀гла̄сӣ на̀около да су ба̏ше (ја̀њичари) Аџи-Мустајпа̀шу у̀биле̄ и да су про̀тив ца̀ра, о̏нда на̀ва̄ле из о̀ко̄лнӣх кра̀је̄ва̄, о̀собито из Бо̀сне̄ и Арна̀утске̄, све бѐспослице и крвни́ци и бѐскућници у Бијо̀град као о́рлови на стр̀вину, и да̀ље ји све̏ ра̀до попри́мајӯ, јѐдно да би се мо̀гли бра́нити а̏ко би ца̏р и на њу̑ во̑јску по̀дигао као на Пасма̀нџију*, а дру̏го да се и̏змеђу сѐбе јѐдан од дру̏гога чу́вајӯ. Мно̀ги су та̀да у Бијо̀град до̀шли го̀ли и бо̀си, пак се о́нђе о̏дма о̏кова̄ли у срѐбро и у зла̑то, и о̏бӯкли у сви́лу и кади́фу и у̏зја̄ли на а́тове с ра̀товима. Како су да̀ије по̀ћерале пра̑ве спа̀ије, о̀ни са̏д по̀станӯ и спа̀ије и читлуксаѝбије (ко̀ја су сѐла би́ла почѝтлучена од старѝне, о̀ни су им читлуксаѝбије про̀ћерали ако није́су би́ли од њѐгова дру́штва, а о̀ста̄лим се сѐлијама са́ми начѝнили читлуксаѝбије), и по сви̑м сѐлима по̀гра̄де а́нове и ча̀рдаке и по̀мећӯ сво̀је су̏баше. Са̏д ве̏ћ ни су̀дӣја дру̏ги ни́је би́ло у зѐмљи о̏сим да̀ија̄ и њи̏хова̄ каба-да̀ија̄ и су̏ба̄ша̄; кнѐзови су по̀сле Аџи-Мустај-па̀шине смр̏ти о̏дма изгу̀били вла̑ст у на́роду, а и ка̀дија ђе се ко̀ји на̀лазио ни́је сми̏о од њи̑ ни помо̀лити сво̑га ћита́па. О̀ни су љу́дима су́дили и пресуђи́вали по сво̀јо̄ј во̀љи, љу̑де би̏ли и уби́јали, глобља́вали, о̀тимали (или у̀зимали као сво̀је) ко̀ње и о̀рӯжје и дру̏го што им се го̏ђ до̀пало. (Прва година српског војевања на даије, Вук Стефановић Караџић)

Територијално одређење Источнохерцеговачки дијалекат се простире у источној Херцеговини и у северозападној Црној Гори, као и у западној Србији. Књижевни што кавски говори Босне и Хрватске (укључујући и дубровачки говор) припадају источнохерцеговачком дијалекту. Важније особине овог дијалекта су следеће: – четвороакценатски систем и неакцентована дужина; – има свих седам падежа; – дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих вокала; – стари глас јат је замењен са -ије/-је (млијеко, пјесма), са -е (брегови, снегови), с изузецима (волио, живио);

41 – раширено је јекавско јотовање (ђевојка, ћерати), осим у говору Ду бровника (дјевојка, тјерати); – у највећем делу дијалекта нема гласа х, али се глас х чује у говору Дубровника и код муслиманског становништва; – група -ао сажима се у -о (пјево, зачикиво); – инфинитив се завршава на -ти/-т или -ћи/-ћ (пјеват, доћ); – употребљава се аорист (прођох, дођох); – имперфекат се још чува у јужним и источним крајевима (мишљах, бијаше). На источнохерцеговачком дијалекту писана је дубровачка књижевност, а записане су и народне песме.

Пише се источнохерцеговачки (као једна реч, без цртице).

Послеакценатска дужина се пише у следећим случајевима: – само на слогу који је иза акцентованог слога; – у генитиву и инструменталу именица женског рода: жѐне̄, жѐно̄м; – у генитиву множине два вокала су обележена дужином: беседник – беседнӣка̄, малина – малӣна̄); – у вокативу и инструменталу мушког и средњег рода приде ва неодређеног вида (црвен – црвенӣ, црвенӣм); – у одређеном виду придева (зеленӣ, зелено̄га, зелено̄ме); – у облицима заменица које се мењају по придевској промени (свакӣ, свако̄г, свако̄м); – у презенту глагола (говорӣм, говорӣш, говорӣ, говоре̄); – у имперфекту испред наставка (иђа̄ху, говора̄ху); – у глаголском прилогу садашњем и глаголском прилогу прошлом (читајӯћи, трча̄вши); – у радном глаголском придеву у облицима женског и средњег рода једнине и у свим родовима у множини ако ти облици имају краткосилазни акценат (глода̄о , глода̄л а, глода̄ле, глода̄ла); – у трпном глаголском придеву дуги су вокали а и у испред наставка за облик и вокал е испред т као наставка за облик (чита̄н, расӯт, разапе̄т); – у неким речима (дево̄јка, пева̄ч, младо̄ст).

•

ШУМАДИЈСКО-ВОЈВОЂАНСКИ ДИЈАЛЕКАТ Прочитај одломак. Са̑м и о̏тежао, ја̏хао је по̏гнуте гла́ве̄, кроз траву̀љину. Што је би́вало то̀плије и ја̀сније на не̏бу, све̏ му је би́ло те̏же. Ко̏њ га је о̀дмерено кла́тио и то̑ га по̀тпуно о̏слабӣ. О̀но што је о̀ставио до́ђе му као и да га не̑ма̄, и пла̏ч жѐнин и по̏глед бра̏товљев и топло̀та ма̑ло̄г дѐтета, поме́шаше се с ма̀гло̄м. Слу̑ге иза њѐга бе́ху зао̀стале ма̏ло и о̑н о̏сетӣ по̀тпунӯ само̀ћу. (Сеобе, Милош Црњански)

Територијално одређење Шумадијско-војвођански дијалекат заступљен је у највећем делу севе розападне Србије, у Срему, Шумадији, највећем делу Бачке и Баната. Овим дијалектом говоре и Срби у Мађарској и у Румунији. Важније особине овог дијлекта су следеће: – четвороакценатски систем; – дуги неакцентовани вокали могу долазити само после акцентованих вокала (во̀јнӣк, капѐта̄н); – има свих седам падежа; – глас јат замењен је са е, али има и икавизама (мудрији, новији, нисам, ниси, жени, мени); – глас х се не употребљава (рана, леб); – група -ао сажима се у -о (пево уместо певао); – отворен и затворен изговор вокала е и о (села, доста; мора, девети). Новоштокавски, шумадијско-војвођански дијалекат узет је за основицу српског књижевног језика екавског изговора, и то у некадашњој Угарској (највећим делом у Војводини), а затим и у северној Србији. Такво стање одржало се до данас.

Пише се шумадијско-војвођански, као полусложеница са цртицом, јер је назив настао од двеју речи – Шумадија и Војводина, али пошто се присвојни придеви шумадијски и војвођански завршавају на -ски, пишу се малим словом.

НЕКЊИЖЕВНИ ДИЈАЛЕКТИ Некњижевни дијалекти српскога језика су старији дијалекти штокавског наречја: – косовско-ресавски, – призренско-тимочки, – зетско-рашки. Некњижевни дијалекти имају најчешће два силазна акцента и два падежа (номинатив и акузатив).

•

КОСОВСКО-РЕСАВСКИ ДИЈАЛЕКАТ Прочитај следећи текст. Не̏где поче́тком четре̑с о̑сме, ел кра̏јем четре̑с се̑дме, не̏ знам ба̏ш како бе́ше, по̏чео у Љуби̏шину кафа̏ну да навра̏ћа је̏дан сме́шан мла̑д руда̑р што поне̏кад с не̏ки музика̏нти сви̑ра по кафа̏не у ћема̏не. Гӯди̑ та̑ј у оно̑ ћема̏не, а ви̏диш – не уме̑. Не и̏де му, о̏дма ви̏диш. Ју̑ри о̑н и не̏ке же̏нске по ру̑дник, ди̏ си оду̏век сва̏каке же̏не има̏о, па му ни то̑ не пола̏зи за рӯко̑м. Бе̏гају му и о̏не. Ал о̑н о̏пет трчи̑, не љу̑ти се мло̏го. И са̏м се онде̄на̑ ребе̏ће с не̏ка ве̏лика у́ста. Ребе̏ће се и гр̏ли с не̏ки пија̏ни руда́ри и они̑ музика̏нти ка̑ј бле̏сав. Не знаш ко̑ј је од њи̑ пијани̏ји и блесави̏ји. (Петријин венац, Драгослав Михаиловић) Неправилне облике замени правилним. четре̑с_______________________________ с не̏ки музика̏нти______________________ о̏дма_________________________________ ди̏___________________________________ онде̄на_______________________________ с не̏ки пија̏ни руда́ри__________________ ка̑ј___________________________________ од њи̑________________________________

Територијално одређење Косовско-ресавски дијалекат обухвата централни део Србије, од Косова на југу до источног Баната на северу. У оквиру овог дијалекта издваја се више говора са својим посебним обележјима: косовски, жупски, трсте нички, левачки, ресавски, ђердапски и смедеревско-вршачки говор. Важније особине овог дијалекта су следеће: – има само два силазна акцента, дуги и кратки (јуна̑к, моти̏ка), али у новије време јавља се и дугоузлазни (ре́ка, на́род);

44 – неакцентована дужина јавља се испред акцента (пӣта̏ла, жӣви̑мо); – стари глас јат доследно се замењује вокалом е (мудреји уместо мудрији, изашо му плих на ноге уместо нози); – често се различита падежна значења упрошћено исказују номинативом и акузативом (с не̏ки музика̏нти уместо с неким музикантима); – сугласник х се не употребљава (леба уместо хлеба); – чест је компаратив на -ши (белши, црнши); – футур I гради се по обрасцу: ће да ради или ће пише.

•

ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИ ДИЈАЛЕКАТ рочитај текст. Размисли о речима које се разликују од оних из књижевног П језика. Подвуци такве речи. А ту и оно Зоне Замфирово; ама оно си, како чорбаџијско, беше са своји; не бањаше се ни па збореше сас овеја. А ове – ама знаш како ми чес’ давају, како ми лацкају! ’Стринке, стринке, мори! Еве ти мој сапун!’ вика једна. ’Узни си, стринке Доке, мој сапун, кирид-сапун је!’ вика па друга. Бож’ке! да се поломе служејећи ме!... А ја си седим, па, како пашина мајка, примам си чес’ и од једну и од другу, ама си мислим у памет: ’А рипчики! Да се истепате ви за тој, викам; ја, ако сам си жена проста, убаво си знајем дек неје заради мен’ тој’. Па си зборим у памет: ’Бож’ке, која ће ми саг бидне снајка у овеј покладе!?...’ А лепе, па убаве што су – лелее, Јевдо, очи да си не скинеш сас њи’! Ја ги сад гледам, па си сеирим! А туј при мен’ си седи’ ан’ма на Имер-агу, па рече: ’Виде ли, Доке, што је, рече, убаво овој Зоне Аџијско; па бела како замбак, а очи гу како бадем, а грло како филдиш, а уста гу, рече, како мерџан-атеш!... Ех, рече, пуста, рече, вера што ни смиће и на нас и на вас, а кеиф ми, рече, да гу узнем, ете, за мојега Халила!...’ И истин’ збореше жена! А ја гу теке тагај топрв погледа малко боље Зону. Па кад гу вид’о ону њојну т’нку снагу, па оне њојне пусте косе, па оне беле, цврсте груди, како два филџана, па оно њојно девојачко срамување! Леле, тугоо! – викну Дока, па се завали онако бећарски и распали цигару, сркну из филџана, па настави: – А мен’ ми дође нешто жал’, па си зборим у памет: ’Е, црна Доке, пусти твој к’смет!... Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отнем од татка гу’, – тол’ко што је лепотиња!... (Зона Замфирова, Стеван Сремац) Напиши наведене речи у правилном облику. несам _________________________ беше са своји ___________________ сас овеја _______________________ узни ___________________________ служејећи ______________________

45 саг ____________________________ сас њи’ ________________________ туј т’нку снагу __________________ цврсте груди ___________________ ели ____________________________ Територијално одређење Призренско-тимочки дијалекат обухвата говоре од Призрена на југу до Тимока на северу. На истоку заузима крајеве од Зајечара и простире се дуж границе с Бугарском све до границе с Македонијом на југу, затим се пружа ка Призрену и Ђаковици, а одатле преко Косова до Сталаћа и преко Ртња до Тимока. Важније особине овог дијалекта су следеће: – један акценат, тзв. експираторни акценат ('); – стари глас јат замењује се вокалом е (дете, несам); – чува се стари полугласник (дън – дан, тънък – танак); – чува се вокално л (длг, слза) или се говори (длуг, слуза); – у неким крајевима ћ и ђ изговарају се као ч и џ (куча, меџа); – чува се финално -л у радном глаголском придеву (казал, говорил); – изоставља се сугласник х (греота, страота); – има само два падежа: номинатив и акузатив (разговарао сас дете); – футур I гради се помоћу краћег облика помоћног глагола хтети ћу, ћеш, ће + презент (он ће дође).

•

ЗЕТСКО-РАШКИ ДИЈАЛЕКАТ Прочитај текст. Милован Јаничин Вујошевић, из Бр̏скута, ре̏ка је: ’Ја̑ сам, тако̑ ми дӯше̑, сва̏кога чое̏ка мо̏га на ме̄јда̑н доби̏т!’ Питали су га: ’Како, стрико Миловане?’ Милован: ’Ла̏сно, дӯше̑ ми! о̑н се наије̑ди, па ме псу̏је, скачӯћи̑ и дркте̑ћи од и̏једа! Ја не гово̏рим ни̏шта. Ка̏д сјутрада̑н, о̑н ка̏ ква̏сан, стӣди̑ се и ка̏је од своји̏је рије̄чи̑! Ето, ја доби̏о, а о̑н изгуби̏о!’ (Примери чојства и јунаштва, Марко Миљанов)

46 Територијално одређење Зетско-рашки дијалекат заузима простор који на југу и југозападу почиње од Јадранског мора (Пераст–Улцињ), на југоистоку од границе Црне Горе и Албаније, обухвата велики део Црне Горе (Зету и пределе североисточно од Бијелог Поља) и захвата Рашку област. Важније особине су следеће: – ијекавска замена јата; – два силазна акцента који се могу јавити на унутрашњем и последњем слогу (лива̏да, уто̑рник); – јекавско јотовање (ље̏то, ђево̑јка, пље̏сма, вље̏ра); – не разликују се локатив, односно инструментал уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; – раширена је употреба инфинитива без -и (гле̏дат, прӣча̏т, до̑ћ, ре̏ћ); – у неким крајевима чува се глас х; – аорист и имперфекат су у живој употреби.

•

аведи један град из наше земље у ком се говори неким од дијалеката Н српског језика. Уочи бар три разлике у том говору у односу на књижевни језик и запиши их. ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

• • •

а којим се припадником народа (од понуђених) можеш споразумети? С Подвуци један од наведених одговора или више њих. а) Пољак б) Рус в) Македонац г) Чех д) Мађар ђ) Бугарин е) Румун ако се назива водоравна црта којом је обележен вокал на крају речи К ли́није̄? _________ У ком падежу је употребљена ова именица? __________ Која два дијалекта чине основицу српског књижевног језика? ________________________________________________________________

•

Којим је дијалектом написан следећи одломак? Бр̀чине усу́као као ха̀јдӯк, на пр̏сима му то̏ке, као да је те̏к си̏шао с планѝне, за̀ситио се ха̀јдукова̄ња и чѐтова̄ња, али му мо̀же па̏сти на̀ паме̄т и да се вра̑ти, чѝнӣ ти се чи̑м сто̏пу иско̀ра̄чӣ са пу́та у живѝцу, ста̏не̄ за ка̏ме̄н, др̏во или ме̏ђу, би̏ће јо̏ш стра̀шнӣји, ма̀кар у тр̀го̄вца или о̀бично̄г пу̑тнӣка, у̏мјесто пу̏шке̄ у̀перио на̑јобичнији шта̑п. (Даље од олтара, Јован Радуловић) __________________________________________________

•

а домаћи задатак обележи акценат на именицама из текста тако што ћеш З именице претходно издвојити и написати у номинативу. Дубока, страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућа, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распо знају према мјесечини, од зелених шљивика, кроз које стрше. Само се гдјегдје бјеласка нови кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља. Сунце се лагано пома љало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свје тлости. Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило. Све се диже, буди, све се пуши као врућа крв, одише снагом, свјежином. (Јаблан, Петар Кочић) ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

НАРОДНИ ЈЕЗИК (КАО СКУП ДИЈАЛЕКАТА) И КЊИЖЕВНИ (НОРМИРАНИ) ЈЕЗИК Вук Стефановић Караџић се залагао да се народни језик узме као основица књижевног језика. Као што смо раније напоменули, то се догодило 1868. године. Сви припадници једног народа требало би да поштују правила свога језика и да га правилно говоре и користе. Не треба осуђивати кориснике дијалекта јер је то њихов изворни говор. Дијалекат, односно народни говор разликује се од књижевног, нормираног језика у томе што говорници дијалекта задржавају особине свога краја, те би требало да се потруде да правилније говоре и да поштују норму и правила српског језика. Поставља се питање да ли има разлике између на родног и књижевног језика. Одговор је потврдан. Пример Сад ћу дођем, ће се чујемо, ће те сретнем... Ово је пример народног говора из околине Пожаревца. Уочили сте да се у овом крају другачије говори у односу на књижевни језик: ћу дођем (ћу да дођем), ће се чујемо (ћемо да се чујемо), ће те сретнем (ћу да те сретнем). Дакле, наведени језички примери одступају од стандардних језичких правила.

•

Издвој некњижевне падежне облике из текста и напиши их правилно. „Ма човече”, вичем на њега, „и ја сама тог једнога мужа имам, немам више! На посо је настрадао.” Он мене одговара: „Важнија су мене моја деца но твој један муж. И не могу ја сваког тек тако да пуштам код управ ника. Има валда и нека друга посла но с тебе Маркови конаци да ра справља.” Још нареди стражару да не отера од капију. (Петријин венац, Драгослав Михаиловић) ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

49 Примећујеш да је неправилно: на посо (на послу), мене (мени), валда (ваљда), с тебе (с тобом), Маркови конаци (Маркове конаке), не (нас), од капију (од капије). Савремени српски језик је настао нормирањем и одабирањем појединих особина из дијалеката који чине његову основу. Савремени српски језик почива на основама вуковског језика.

Вук Стефановић Караџић је за основицу књижевног језика узео новоштокавски дијалекат херцеговачког типа због најшире територијалне распрострањености. Овим дијалектом говорило се не само у источној Херцеговини него и у Босни, Хрва тској, Црној Гори и Србији. Основицу српског књижевног језика чине два новоштокавска дијалекта: – источнохерцеговачки, – шумадијско-војвођански. На темељима народног језика настао је српски књижевни језик којим се говори и пише. Књижевни српски језик користи се у образовању, књижевности, култури, администрацији, у науци и у свакодневном споразумевању. Заснован је на утврђеним фонетским, морфолошким и синтаксичким обрасцима који чине норму књижевног језика.

Норма је скуп језичких правила којима се одређује начин употребе језичких средстава у писању и говору. Нормирањем као процесом формирања књижевног језика баве се стручне институције. Књижевни језик мора да поштује одређене норме, и то: – фонетску, – морфолошку, – синтаксичку,

– лексичку, – ортографску, – стилску.

Фонетска норма односи се на правилан изговор и правилно писање одређених гласова. Правилно Моја кућа се налази на крају града. Фризерка ми је мало почупала косу.

Неправилно Моја куча се налази на крају града. Фризерка ми је мало поћупала косу.

50 Треба водити рачуна о писању великог слова. Правилно

Неправилно

Миљан Миљанић

миљан миљанић

Нови Сад

нови сад

Морфолошка норма прописује правилну употребу облика појединих речи: именских и глаголских. Правилно

Неправилно

Дан је проводио плачући.

Дан је проводио плакајући.

мноштво гледалаца

мноштво гледаоца

Синтаксичка норма подразумева правилну употребу падежа и глагол ских облика у реченици. Правилно

Неправилно

другарица мога брата

другарица од мога брата

Кренуо сам из Ниша пре пола сата.

Кренуо сам из Ниш пре пола сата.

Лексичка норма подразумева правилан одабир речи. Правилно

Неправилно

Погледај шта пише у прилогу.

Погледај шта пише у атачменту.

Немојте више да се секирате.

Немојте више да се сикирате.

Ортографска норма је систем правила за писање једног језика, право писна правила. Правилно

Неправилно

Ана Илић је гимназијски професор.

Ана Илић је гимназиски професор.

Стилска норма подразумева правила и својства доброг и језички корек тног стила у писању. Разговорни стил

Публицистички стил

За који дан такмиче се Ђоковић и Надал.

Најпознатији тенисери света Новак Ђоковић и Рафаел Надал почеће нову сезону 2. фебруара у Мелбурну када буду предводили Србију и Шпанију на АТП купу. Ово такмичење обезбеђује квалификацију тенисера у финале које је заказано за 6. фебруар текуће године.

51 Језичка норма је утврђена у следећим уџбеницима и приручницима: правопису, граматици, речнику, стилистичком приручнику. Основу књижевног језика чини један дијалекат или више дијалеката. Да би један дијалекат постао књижевни језик, мора да буде нормиран (усклађен с правилима).

Нормирањем (стандардизацијом) једног дијалекта настаје књижевни језик. Језичка стандардизација је процес изграђивања језичких норми. Када се те норме примене на језик, он постаје јединствен и стабилан систем. Назива се књижевни језик. С друштвеним и цивилизацијским променама језик се обогаћује новим речима. Пошто је језик жива категорија, стално се мења, самим тим и норма мора да се преиспитује.

Наш књижевни језик зове се српски језик. Службено писмо је ћирилица. У основи српског књижевног језика су млађи екавски и (и) јекавски говори, а то су шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки дијалекти.

• • •

Ко је творац српског књижевног језика?___________________________ Које норме мора да поштује српски језик?__________________________ Препознај од које се норме одступа у следећем примеру: Не пише се камијон, него камион. _______________________________________________________________

•

Објасни која је норма нарушена у примеру: Људи с јесени печу ракију. _______________________________________________________________

•

апиши пример с радија или телевизије у ком се одступа од одређене З језичке норме. Објасни о којој је норми реч. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЈЕЗИКА И ПИСМА Највиши правни акт једне државе је Устав. Устав Србије1, поред осталог, утврђује службену употребу језика и писама у Републици Србији. Према члану 10, став 1. Устава, у Србији су у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо. Такође, Законом о службеној употреби језика и писма2 утврђено је следеће: I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ Члан 1. У Републици Србији у службеној је употреби српски језик. У Републици Србији у службеној је употреби ћириличко писмо, а лати нично писмо на начин утврђен овим законом. На подручјима Републике Србије на којима живе припадници нацио налних мањина у службеној употреби су, истовремено са српским језиком и језици и писма националних мањина, на начин утврђен овим законом. II. СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЛАТИНИЧКОГ ПИСМА Члан 10. Кад се, у складу са одредбама овог закона текст исписује и латиничким писмом, текст на латиничком писму исписује се после текста на ћириличком писму, испод или десно од њега.

Под службеном употребом језика и писма подразумева се да се сва доку мента пишу српским језиком и ћириличким писмом. Ако постоји потреба за латиницом, обично тамо где живе националне мањине које се служе латиничким писмом, документ се прво пише ћирилицом, па се испод тога исти документ пише латиницом. То се односи и на све текстове правне садржине (одлуке, решења, дозволе, жалбе, молбе, тужбе; евиденције у ре гистрима, биографије, натписи на фирмама, обавештења...).

• • • • •

Који је службени језик у употреби у Републици Србији? _______________ та се подразумева под службеном употребом језика и писма? Ш _______________________________________________________________ Које је службено писмо у Србији? __________________________________ Којим документом се регулише употреба језика и писма? _______________________________________________________________ У ком случају се документ може написати латиницом? _______________________________________________________________

1 „Службени гласник РС”, бр. 98/06. 2 Исто, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/2005 – др. закон, 30/2010, 47/2018 и 48/2018 – испр.

ЈЕЗИЦИ НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА (основни подаци)

У Србији живе и други народи. Пошто српски народ чини већину ста новника, остали народи представљају националне мањине. Међу националне мањине у Србији убрајају се: Румуни, Бугари, Маке донци, Словаци, Русини, Чеси, Роми, Мађари, Албанци и др. Ево шта каже Закон о језицима националних мањина: III. СЛУЖБЕНА УПОТРЕБА ЈЕЗИКА И ПИСАМА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА Члан 11. На територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равно правној службеној употреби. Јединица локалне самоуправе ће обавезно својим статутом увести у рав ноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа ста новништва, најкасније у року од 90 дана од дана утврђивања законом про писаних услова. Право на очување посебности Члан 79. Припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на ко ришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних уста нова; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, на сеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом. У складу са Уставом, на основу Закона, покрајинским прописима могу се установити додатна права припадника националних мањина.

Националне мањине, према Закону и према Уставу, имају права да се школују на свом језику. Тако се Албанци у Бујановцу и Прешеву школују на свом матерњем (албанском) језику. У Суботици се настава изводи на српском и мађарском језику. На северу Војводине, у Кањижи и Хоргошу настава се одвија на мађарском језику.

54 Закон о основама система образовања и васпитања1), y члану 9, Језик наставе, прописује: „Образовно-васпитни рад остварује се на српском је зику. За припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује се на матерњем језику. Изузетно он може да се остварује и двојезично или на српском језику, у складу са посебним законом.” У Србији је забрањена било каква дискриминација или насилна асими лација националних мањина, као и подстицање расне, верске, националне или било какве друге мржње и нетрпељивости. Националне мањине оснивају своје националне савете. Национални савет је организација којој се Законом поверавају одерђена јавна овлашћења да учествује у одлучивању или да самостално одлучује о појединим питањима из области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма у циљу остваривања колективних права националне мањине на самоуправу у тим обласима. (Закон о националним саветима националних мањина „Сл. гласник РС”, бр. 70/09, 20/14 – УС и 55/14, члан 1а) У Србији постоји национални савет Рома, Словака, Мађара, Русина...

• •

Наведи три националне мањине које живе у Србији. _______________________________________________________________ а ли ћеш боље разумети говор Македонца или Румуна? Образложи Д свој одговор. ___________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

1 „Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС.

Шта смо научили ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКИ (И)ЈЕКАВСКИ МЛАЂИ – КЊИЖЕВНИ

шумадијско-војвођански

источнохерцеговачки

СТАРИЈИ – НЕКЊИЖЕВНИ

косовско-ресавски призренско-тимочки

зетско-рашки

• Дијалекат је говор једне језичке заједнице на одређеној тери торији. Ѣ (јат) Изговор

Рефлекс старог Ѣ

Пример

Град

екавски изговор

дете

Ваљево

ијекавски изговор

ије

дијете

Бијељина

икавски изговор

дите

Билогора

Норма је скуп језичких правила којима се одређује начин •употребе језичких средстава у писању и говору. У књижевном језику се поштује више различитих норми: – фонетска, – морфолошка, – синтаксичка, – лексичка, – ортографска, – стилска.

аш књижевни језик зове се српски језик. Службено писмо је • Нћирилица.

• Српски књижевни језик чине два дијалекта: – источнохерцеговачки, – шумадијско-војвођански.

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и • ћириличко писмо. употребом језика и писма подразумева се да • Псеодсваслужбеном документа пишу српским језиком и ћириличким писмом.

3. Творба (грађење) речи –Т ворба (грађење) речи –И звођење – Слагање – Префиксација

ТВОРБА (ГРАЂЕЊЕ) РЕЧИ

•

апиши по пет речи које су настале од следећих именица. Н глас _________, __________, __________, __________, __________ рука _________, __________, __________, __________, __________ зима _________, __________, __________, __________, __________

Овакве групе речи, које садрже заједнични део у свом саставу (корен), називају се породице речи. Оне су међусобно повезане својим значењем.

•

У сваком низу прецртај реч која не припада истој породици речи. а) лет, летач, летњи, летење, летелица, летети б) радња, радник, град, зарада, рад, урадити в) писац, рукопис, писар, записати, писак, опис

Речи глас, рука, зима су просте (коренске) речи. Оне нису настале од других речи и не могу се упростити.

•

одвуци просте речи у следећем низу. П кула, око, трње, дан, перце, бабин, пара, шећер, жут, дрвен Све добијене речи у првом задатку су творенице: – изведене речи (гласник, ручни, летовати) и – сложене речи (проглас, рукотворина, зимогрожљив).

Корен речи је најмањи део речи који чува основно значење заједничко речима из једне породице. Понекад је исти као проста реч, а понекад је краћи.

гласник – глас-ник корен

рукав – рук-ав корен

•

одвуци корен следећих речи. П младост, листак, главица, лављи, прстен, поштар

Када на корен речи или творбену основу додамо творбене наставке (суфиксе), добијамо изведене речи.

рук-ав корен суфикс

рукав -ица творбена суфикс основа

Творбена основа је део речи или цела реч на коју додајемо наставке за грађење (суфиксе). Некада се поклапа с простом речју (рук-), а некада је и сама изведена реч (рукав-).

Када обележаваш корен речи или творбену основу, обаве зно иза њих пиши цртицу (-).

• •

Усправним цртама раздвој творбену основу и суфикс у следећим речима. женски, учитељица, студенткиња, облачан, плавичаст У следећим речима издвој корен и творбену основу. месарски: корен __________, творбена основа _______________ певачица: корен __________, творбена основа _______________ станарина: корен __________, творбена основа _______________

ИЗВОЂЕЊЕ

•

Допуни. Женка лава је _______________, а мала крава ________________. Онај који игра је ____________, а онај који коси је _____________.

Изведене речи (изведенице) настају тако што се на творбену основу додаје наставак за грађење (суфикс). Овакав начин грађења нових речи у нашем језику је најчешћи. Назива се извођење (или деривација). Творбени наставци (суфикси) служе за грађење нових речи.

Посебну пажњу обрати на разлику између наставака за облик и наставака за грађење речи. вод-а, вод-ом, вод-у -а, -ом, -у – наставци за облик вод-ени, вод-еница, вод-ица -ени, -еница, -ица – наставци за грађење речи (суфикси)

•

примерима под а) подвучени су наставци за _______________, а у при У мерима под б) наставци за _________________. (Допуни реченицу.) а) мишић, дедин б) мишеви, деду Извођењем настају различите врсте речи.

•

опуни празна поља онако како је започето. П а) Именице

Изведеница пиленце белац чувар петак својина куцање

Творбена основа пилбео(л)чувкуц-

Суфикс -енце -ак -ина

•

апиши од којих врста речи су настале изведене именице из претходне Н табеле. пиленце _____________ белац _______________ чувар ____________ петак _______________ својина _____________ куцање _____________

•

Одреди творбену основу и суфикс следећих именица.

•

Повежи изведене именице с врстом речи од које су добијене.

Изведена именица певач певачица лепота лепотица лекар лекарка

Творбена основа Суфикс

осмина именица путовање глагол близина број учитељ прилог тресак узвик б) Придеви

Изведеница Милошев градски црвенкаст лепљив

•

Творбена основа Милош-

Суфикс -ев -ски -каст

леп-

апиши од којих врста речи су настали изведени придеви из претходне Н табеле. Милошев _____________ градски _______________ црвенкаст _______________ лепљив _______________

Корен придева ЛЕПЉИВ није придев ЛЕП.

• •

Од следећих именица направи придеве који означавају особину. туга ________________

слога _____________________

радост _______________

смех _____________________

Изведи присвојне придеве од следећих властитих именица. Азија ___________________

Африка ______________________

Италија _________________

Словенија _____________________

Присвојни придеви који се завршавају на -ски, -шки, -чки пишу се малим словом.

в) Глаголи

Изведени глагол купити

Творбена основа куп-

куповати

Наставак за облик

Суфикс -и

-ти

-ова

писати

пис-

бућнути

бућ-

-ти

Суфикс се код глагола у инфинитиву не налази на крају речи, него испред наставка за облик (-ти).

Ако на исту творбену основу додамо различите суфиксе, можемо про менити глаголски вид. купити – ______________ вид куповати – _________________вид

•

Напиши од које врсте речи су настали следећи глаголи. треснути_________________

изненадити___________________

листати___________________

зеленити_____________________

• •

•

Повежи линијама изведенице и врсту речи од којих су настале. јачати узвик петица именица фијукање број гледалац придев паметан глагол д имена градова изведи називе њихових становника као што је започето. О Чачак – Чачанин Сомбор – _________________ Крушевац – __________________ Ниш – ___________________ Краљево – __________________ Вршац – ___________________ азврстај следеће изведене речи на оне које су настале од именица, од Р бројева и од придева. врелина, тројка, столица, свадба, чистоћа, петорица, трагати, суварак, четвртина Од именица:_____________________________________________________ Од бројева:______________________________________________________ Од придева:_____________________________________________________

СЛАГАЊЕ Бранимир је понео кишобран јер ће највероватније падати киша.

Сложене речи (сложенице) настају срастањем двеју речи. Овакав начин творбе назива се слагање (композиција). Сложенице могу да настану на следеће начине:

65 а) простим срастањем – две речи се споје: Бео + град __________________, крем + пита _______________, баба + рога _________________, дан + губити _______________; б) с растањем са спојним вокалом – две речи или две творбене основе спојене су вокалом о или е: водовод – вод(а) + о + вод(ити), југозапад – југ + о + запад, кућевласник – кућ(а) + е + власник.

• •

апиши како су настале следеће сложенице. Н струјомер _________________ пароброд ______________________ риболов __________________ велеград _______________________ азврстај сложенице на оне које су настале простим срастањем и оне Р које имају спојни вокал. прохладан, црнокоса, бабарога, прашума, књиговезац, велетрговина а) Сложенице настале простим срастањем: _________________________ б) Сложенице са спојним вокалом: ________________________________

ПРЕФИКСАЦИЈА Чим је пришао ближе, птица је полетела.

Сложене речи (сложенице) могу настати и додавањем пре фикса пре корена речи или творбене основе. Овакав начин творбе назива се префиксација.

• •

Напиши сложенице које настају префиксацијом. од + летети__________________, у + летети_________________________, пре + летети_________________, по + летети______________________ Којој врсти речи припадају префикси из претходног задатка? ____________________________

•

Напиши суперлатив придева срећан и антоним придева обичан. _______________,_____________________ У овим случајевима префикси су речце ____ и ___.

Префикси су најчешће по пореклу предлози и речце, али постоје и неки који немају самосталну употребу (раз-, пра-, про-...). раз + мотрити, пра + баба, про + сед

При грађењу речи префиксацијом понекад се врше гласовне промене. распитати – раз + питати _______________ потпоручник – под + поручник ________________ ишчитати – из + читати ____________________, _____________________

• • • • •

двој у следећим глаголима префикс од глагола. О отпливати _________________, испричати ____________________ Која гласовна промена је извршена? _________________________ ашити је сложен глагол у ком су извршене три гласовне промене. Р Напиши које. ____________________, ____________________, ____________________ апиши неколико сложених глагола додавањем префикса на глагол Н копати. ________________________________________________________________ одвуци префиксе у сложеницама. П прескочити, несрећа, убацити, измислити, бесконачан

За разлику од префикса који стоји испред корена или творбене основе, суфикс је део речи који се пише после. не + срећ +ан ↓ ↓ префикс суфикс Када обележаваш префикс, обавезно иза њега пиши цртицу (-). Исти правописни знак се пише и испред суфикса.

67 Комбинована творба је начин грађења сложених речи. Овакав начин грађења подразумева истовремено и слагање и извођење речи. једно + о + дел + ан бес(без) + корист + ан творбена спојни творбена суфикс основа вокал основа

префикс

творбена основа

суфикс

Претварање је прелажење речи из једне граматичке врсте у другу. Она је веома млада. – придев Највеселија на свадби била је млада. – именица Идући пут ћемо другачије разговарати. – придев Идући ка школи, срео сам Огњена. – глагол Имена неких држава настала су претварањем (од присвојних придева): Енглеска, Француска...

• • •

Напиши још неколико назива држава који су настали на исти начин. ___________________________________________________________ Подвуци изведене речи у следећем низу. вечност, лавови, родбина, испод, круна, ливадски, паучина Речи из исте породице речи лед, леденица, заледити, сладолед, леден, ледник разврстај на: просте: _________________________________ , изведене: _______________________________ , сложене: _______________________________ .

•

Спој творенице из леве колоне с појмовима у десној. другарица изведеница писмоноша свакодневни игралиште сложеница чаролија преозбиљан

Шта смо научили РЕЧИ ПРЕМА НАСТАНКУ

ПРОСТЕ (нису настале од других речи) ТВОРЕНИЦЕ (настале од других речи)

кућа, око, леп, три

изведенице

воденица, рукав, светски

сложенице

сунцобран, дозидати, невоља

ПОРОДИЦА РЕЧИ

све творенице које су настале од исте просте речи

КОРЕН РЕЧИ

најмањи део речи који чува основно значење

ТВОРБЕНА ОСНОВА

део речи или реч на које се додају наставци

СУФИКС

наставак за грађење (творбени наставак)

ПРЕФИКС

део речи који се при грађењу додаје на почетак, тј. испред творбене основе НАЧИНИ ГРАЂЕЊА РЕЧИ

ИЗВОЂЕЊЕ С Л А Г А Њ Е

филм + ски, кревет + ац

просто срастање

баба + рога, дан + губити

слагање са спојним вокалом

сунц + о + бран, вел + е + град

префиксација

на + писати, не + рад, нај + бољи

КОМБИНОВАНА ТВОРБА

бес + корист + ан

ТВОРБА ПРЕТВАРАЊЕМ

млада (именица и придев) идући (глагол и придев)

4. Фонетика –П одела гласова – Гласовне промене

ПОДЕЛА ГЛАСОВА

Допуни следеће реченице тако да тврдње буду тачне. Глас је најмања језичка јединица. Писани знак за глас је __________. Други назив за слово је фонема, па се наука о гласовима назива _______________. У зависности од тога да ли ваздушна струја слободно пролази или наилази на препреку, гласови могу да буду ________________ и ____________________. Сугласника има _______ и другачије се зову____________________. Самогласника је ______ и зовемо их и _______________________. Један сугласник може преузети улогу носиоца слога, па га називамо ________________ или _____________________ р.

САМОГЛАСНИЦИ Самогласници су нелокализовани гласови јер ваздушна струја несме тано пролази између говорних органа, те се не може одредити тачно место где настају. При њиховом изговору гласне жице трепере, па су самогла сници звучни гласови. Чују се као чисти тонови.

•

аброј самогласнике. Н ___, ___, ___, ___, ___ Самогласници (вокали) могу се поделити на три начина: – према положају језика у хоризонталној равни (вокали предњег, средњег и задњег реда), – према положају језика у вертикалној равни (високи, средњи и ниски вокали) и – према отворености.

високи средњи ниски

предњи ред и е

средњи ред

задњи ред у о

затворени средњи отворени

• •

аокружи самогласнике у следећим речима. З троугао, престоница, Кикинда, вентилатор, шестица Додај самогласнике тако да добијеш речи. п_д_г_г, з_б_р, пр_д_вн_ц_, љ_б_м_ц

СЛОГ. СЛОГОТВОРНО Р Слог је скуп гласова или само један глас који изговарамо једним отварањем уста. Носилац слога је најчешће самогласник.

•

Подели следеће речи на слогове. телевизор, причати, дух, огледало, маслачак, дуга _______________________________________________________________

Сонант р може да буде носилац слога када у том слогу нема других са могласника. црн, прст, пр-ве-нац, за-гр-ли-ти, пре-тр-ча-ва-ти

У односу на то да ли се завршавају вокалом или консонантом, слогови могу бити отворени или затворени. отворени: гра-на, шко-ла, вре-ме... затворени: мај-стор, док-тор, мин-ђу-ша... Сонанти л и н такође могу да буду слоготворни, али само у појединим речима страног порекла (Вл-та-ва, би-ци-кл, рен-дген).

•

одвуци слоготворно р у речима у којима се јавља. П мрвица, зарђати, прскати, храброст, убрати, трка

СУГЛАСНИЦИ ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ Сугласници су локализовани гласови јер се може одредити место њи ховог изговора. Ваздушна струја наилази на препреке приликом њиховог изговора. Они могу да буду и звучни и безвучни, у зависности од тога да ли гласне жице трепере или не трепере при њиховом изговору. СУГЛАСНИЦИ (консонанти) су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку коју мора да савлада. Чују се као шумови. СОНАНТИ (гласници) су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на препреку, али преко ње несметано пролази. При њиховом из говору гласне жице трепере, па су, према томе, они звучни гласови.

• •

рисети се који су сонанти у нашем језику. П __,__,__,__,__,__,__,__ Попуни бројкама следећу табелу.

Самогласници (вокали) Сугласници (консонанти) Сонанти (гласници) Већ смо се подсетили да сугласници могу да буду консонанти и сонанти, у зависности од тога да ли је препрека на коју ваздушна струја наилази потпуна или делимична. Консонанти су шумни сугласници. Има их укупно 17, и они могу да буду звучни и безвучни. Сваки звучни консонант има свог безвучног парњака.

•

Допуни табелу.

Звучни Безвучни

Д К

Ж Ћ

Џ С

Осим гласа Ф, још два безвучна гласа немају свог звучног парњака. То су __и ___.

74 Према начину изговора, консонанти могу да буду: – праскави (експлозивни): Б, П, Д, Т, К, Г, – струјни (фрикативни): Ф, Х, С, З, Ж, Ш, – сливени (африкате): Ц, Џ, Ч, Ћ, Ђ.

•

амени звучни глас његовим безвучним парњаком да добијеш нову реч. З гора – __ора бод – __од десно – __есно

зима – __има

ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА При изговору сугласника ваздушна струја наилази на различите препреке у говорним органима. На основу тога делимо их на пет група. Присети се и додај преостале гласове на одговарајућа места.

•

следећој речи замени безвучни задњонепчани консонант безвучним У двоусненим сугласником. РЕКА _______

•

Пратећи упутства, напиши реч од три слова. 1. безвучни задњонепчани сугласник који има парњака 2. затворени задњи вокал 3. безвучни двоуснени консонант ___ ___ ___

•

Разврстај сугласнике према месту изговора. И овај камен земље Србије, Што претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела, мрачним борама, О вековечности прича далекој... (Отаџбина, Ђура Јакшић) Уснени Зубни Надзубни (алвеоларни) Предњонепчани Задњонепчани

У само две колоне појављују се сви сугласници који припадају одређеној групи према месту изговора. То су ______________и ________________ гласови.

•

рецртај гласове који не припадају следећем низу: П с д л т з к ф ц. Према месту изговора, гласови који припадају низу су: ____________________.

Шта смо обновили о гласовима ГЛАСОВИ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ (30) Самогласници (5)

Сугласници (25) шумни (17)

сонанти (8)

а, е, и, о, у

б, п, д, т, г, к, ђ, ћ, ж, ш, з, с, џ, ч, ф, х, ц

в, њ, н, м, љ, л, ј, р

нема препреке при изговору (нелокализовани)

има препреке при изговору (локализовани)

делимична препрека при изговору (локализовани)

тонови

шумови

тонови праћени шумом

звучни

неки звучни, неки безвучни

звучни

ШУМНИ СУГЛАСНИЦИ ПРЕМА ЗВУЧНОСТИ звучни

безвучни

СУГЛАСНИЦИ ПРЕМА МЕСТУ ИЗГОВОРА уснени двоуснени

уснено-зубни

Б, П, М

В, Ф

слог

зубни

надзубни

З, Д, Т, Л, Р, Н С, Ц

предњонепчани

задњонепчани

Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ

К, Г, Х

Слог је скуп гласова или само један глас који изговарамо једним отварањем уста. Носилац слога је најчешће самогласник (а, е, и, о, у), а може да буде и надзубни глас (р, а веома ретко л, н).

ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ

У шестом разреду си учио/учила о гласовним променама. Оне се врше приликом промене облика речи и при грађењу нових речи. Које су врсте промена у нашем језику? – Промена именских речи назива се _______________________. – Промена глагола назива се __________________________. – Промена придева и неких прилога је _______________________. На наредним странама подсетићемо се правила по којима се врше гла совне промене, али и изузетака од тих правила.

НЕПОСТОЈАНО А Јована је вредна, а Коста упоран.

•

Допуни табелу. Мушки род

Женски род

упоран вредна Непостојано а је гласовна промена при којој се самогласник а појављује у неким облицима речи, а у другима га нема – губи се.

•

ажљиво погледај табелу и подсети се у којим се све облицима врши П ова гласовна промена, а затим уради задатке.

Ова промена се најчешће врши:

Примери

у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода,

чамац –чамца, чамци – чамаца; старац – старца, старци – стараца

у генитиву множине неких именица женског и средњег рода,

девојка – девојака, јутро – јутара

78 код придева мушког рода у номинативу једнине,

снажан – снажна, снажно; витак – витка, витко

у дужим облицима предлога,

са – с; ка – к; низа – низ

у мушком роду радног глаголског придева неких глагола,

дошао – дошла, дошло; могао – могла, могло

у презенту помоћног глагола јесам.

јесам – јесмо сам – смо

Обавезно је писати предлог са (а не с) у следећим примерима: са сестром, са женом, са зубаром, са мном. Такође, правилно је са поштовањем и с поштовањем, а неправилно с’ поштовањем.

• • • •

датим паровима речи прецртај реч у чијој се промени не јавља У непостојано а. писац – мудрац прошао – играо здрав – добар одвуци све речи у којима се врши гласовна промена непостојано а. П Јуче смо стигли на почетак утакмице. рецртај уљеза. П а) улазак, плићак, долазак, надимак, добитак б) тужан, храбар, паметан, здрав, хладан в) стигао, плакао, пошао, ишао, тресао менице из заграде напиши у одговарајућем облику. И а) На родитељском састанку обавиће се подела ____________ (сведочанство). б) Фиока је била пуна ______________ (оловка). в) Вршимо замену ___________ (стакло) на наочарима. У ком падежу се јавља непостојано а код ових именица? _______________________________

•

еђу следећим властитим именима пронађи она у чијој се промени М запажа непостојано а и подвуци их. Лазар, Петар, Јован, Миљан, Стефан, Александар

ПРОМЕНА Л У О Рибарско сеоце полегло на стену... (Село, Ј. Дучић) Упореди облике село – сеоце.

Промена л у о је гласовна промена при којој глас л на крају речи или на крају слога прелази у глас о.

•

ажљиво погледај табелу и подсети се у којим се све случајевима П извршила ова промена, а затим уради задатке.

Трагове ове промене запажамо:

Примери

у облицима једнине мушког рода радног глаголског придева,

радио, учио, певао

код именица женског рода које се завршавају на -ница,

учионица, радионица, читаоница

код неких придева у мушком роду,

цео, весео, дебео

код неких именица мушког рода с вокалом е испред о,

део, пепео, предео

код неких именица које се завршавају на -ба.

деоба, сеоба

•

Напиши номинатив и генитив једнине и множине именице читалац. Једнина

Множина

Осим промене л у о, у облицима номинатива једнине и генитива множине запажамо још једну промену. То је _________________________.

80 Изузеци Обожава да гледа фудбал. Обукао је мантил. Био је најбољи стрелац на утакмици. У многим речима страног порекла и новијим домаћим речима није се догодила ова гласовна промена.

•

опуни реченице одговарајућим обликом именице која је дата у за Д гради. а) Највише _______________ има на базенима. (спасилац) б) Сви _________________ Новака Ђоковића моћи ће да се фотогра фишу с њим после меча. (обожавалац) в) Одржан је Фестивал младих позоришних ____________________. (стваралац) Подвуци примере у којима препознајеш одступање од промене л у о. карневал, селидба, акварел, молекул, делови, модел, киселина

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА Предраже, кажи Вуку да понесе ђачку књижицу у школу. Упореди облике: Предраг – Предраже; Вук – Вуче; књига – књижица

Палатализација је промена задњонепчаних сугласника к, г, х у предњонепчане ч, ж, ш. Врши се испред непостојаног а, испред е као наставка за нови облик речи и испред е или и као наставка за грађење нове речи.

•

Ова промена се најчешће врши: у вокативу једнине именица мушког рода, у презенту неких глагола, у аористу неких глагола, при грађењу именица, при грађењу глагола.

Примери војник – војниче, друг – друже, дух – душе пећи–пек–печем, моћи–мог–може рећи–рек–рече, дићи–диг–диже круг – кружић, прах – прашина мука – мучити, траг – тражити, грех – грешити

• •

одвуци речи при чијој се промени врши палатализација. П око, рођак, сенка, дечак, тетка, оловка, вук зведи глаголе од следећих именица. И круг ___________________ друг____________________ зрак___________________

прах ____________________

•

Промени по свим лицима глагол вући у презенту.

•

У ком облику се не врши палатализација? _________________________

Једнина

Множина

Сви зечеви су се уплашили и побегли, само један зец ми је пришао. Палатализација се врши и када се зубни сугласници ц и з мењају у предњонепчане ч и ж.

• •

апиши деминутиве следећих именица. Н боца _______________ птица ____________________ овца _______________ деца _____________________ апиши вокатив једнине следећих именица. Н стриц _______________ кнез __________________ витез _______________ странац _________________

Тражио те је Душичин (а не Душицин) брат. Јовичин (а не Јовицин) рад је победио на конкурсу.

Изузеци Зоркин син нас је посетио. Можеш ли ми послати зубаркин број телефона? Сташа је Олгина ћерка.

82 У облицима присвојиних придева изведених од личних имена и именица не врши се палатализација.

Код присвојних придева изведених од именица које се завршавају суфиксом -чица (девојчица, чистачица...) не врши се ова гласовна промена: девојчицин, чистачицин.

• • • •

Подвуци све речи у којима је извршена палатализација. Данима је био тужан јер је тражио изгубљеног пса. Смеши се чим види Миличиног брата. опуни речи словима ц или ч. Води рачуна о томе да ли се врши или не Д врши палатализација. вешти__ин пливачи__ин Зори__ин конобари__ин Љуби__ин васпитачи__ин Прецртај погрешно написан облик у следећим реченицама. Краљицина/краљичина наредба је морала да се изврши. Кад испеку/испечу прасе, позваће нас на ручак. Био је поносан на ћеркин/ћерчин успех. зведи придеве од следећих именица и напиши их у мушком и женском И роду једнине. брига__________________, _________________________ дуг__________________, ___________________________ Које се гласовне промене врше у овим облицима? ______________________ и ___________________________

СИБИЛАРИЗАЦИЈА Обавештење за путнике: „Потребно је да сви путници буду на перону 12 у договорено време.” Упореди облике: путник – путници

Сибиларизација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници к, г, х прелазе у зубне ц, з, с. Врши се испред самогласника и као наставка за нови облик речи.

•

огледај табелу и подсети се у којим се све облицима врши ова П гласовна промена, а затим уради задатке. Ова промена се најчешће врши:

Примери

у дативу и локативу једнине именица рука – руци, слога – слози, женског рода, сврха – сврси

•

у неким падежима множине именица мушког рода,

јунак – јунаци, јунацима, бубрег – бубрези, бубрезима

у императиву и имперфекту глагола чија се инфинитивна основа завршава задњонепчаним сугласником.

сећи – (сек-) – сеци, сецијах

Допуни реченице одговарајућим обликом именице дате у загради. _____________ (тренинг) су ми постали веома напорни. Свакоме према ____________ (заслуга). У ___________(банка) су радила само два шалтера.

•

Напиши 2. лице једнине императива глагола исећи и лећи.

•

Попуни табелу.

_________________________________________

Номинатив једнине

Номинатив множине разлози

успех излог ораси маслачак

приповетки/приповеци АЛИ НЕ приповетци загонетки/загонеци АЛИ НЕ загонетци битка/бици АЛИ НЕ битци

84 Изузеци Рекао сам Олги, једној Нишлијки, и њеној секи да ће Ниш заувек остати у мом срцу. Сибиларизација се не врши у дативу и локативу:

Примери

личних имена на -ка, -га,

Луки, Милки...

појединих именица на -ка, -га, -ха (јер би оне тада изгубиле своје основно значење), именица које означавају становнице неког града, области или државе, именица чије се основе завршавају на -цк, -зг, -сх, -чк, -ћк, -тк, именица које значе занимање.

•

• • •

деки, зеки, баки... Банаћанки, Аустријанки... коцки, мазги, Пасхи, тачки, воћки, тетки фризерки, водитељки

репиши реченице и исправи грешке. П Препоручио сам Јованци роман за читање. ________________________________________ Није се најбоље снашао у тој улоги. ________________________________________ На воћци у мом дворишту су се појавили први плодови. ________________________________________ Подвучите све заменице у реченици. ________________________________________ здвој именице у чијој се деклинацији врше и палатализација и И сибиларизација. војник, девојка, облак, мајка, наставник _____________________________________________________ којим се падежима једнине при промени именице оловка врши У сибиларизација? _______________________ и ____________________________ аокружи слово испред парова речи које су правилно написане. З а) тачки – тачци б) маски – масци в) четки – четци г) фрески – фресци д) библиотеки – библиотеци

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ Чуо сам да се у нишким бурегџиницама прави најбољи бурек. Упореди облике: бурек – бурегџиница. У једној од претходних лекција подсетили смо се поделе гласова по звучности коју је неопходно да знаш да би препознао/препознала ову гла совну промену.

•

Допуни табелу како је започето. врабац свадба

врапци

Б-П

бекство

_-К

сват

Д-Т

жећца

_-Ћ

дружити

Ж-_

близак

З-_ учити

_-Ч

Једначење сугласника по звучности је гласовна промена у којој безвучни консонанти испред звучних прелазе у своје звучне парњаке и обрнуто. Увек се једначи први сугласник према другом.

Безвучни сугласници ф, х, ц немају своје звучне парњаке, али утичу на промену. исхрана, исфенирати

•

оред придева датих у мушком роду, напиши њихове облике у П женском роду. низак _______________ редак _______________ близак __________

сладак ___________

Осим једначења сугласника по звучности, у добијеним облицима извр шена је и промена_____________________________.

•

апиши глаголе добијене додавањем префикса. Н из + купити ___________________ од + хранити ____________________ раз + питати _____________________ пред + поставити _______________________

Изузеци Ова промена се не врши:

Примери

када се звучни сугласник д нађе испред безвучних с или ш.

председник, представа, подшишати, одштампати

Једначење се не догађа ни када се звучно ђ нађе испред безвучног с, у наставку -ство (вођство), у страним властитим именима и придевима из веденим од њих (Вашингтон, вашингтонски...), као и у сложеницама које би изгубиле своје основно значење када би се извршило једначење (пост дипломски, подтекст...).

• • • • •

Упиши д или т тако да реч буде тачно написана. пре__косовски, о__суство, све__ски, пре__собље, по__сетник Допуни реченице одговарајућим облицима речи које су изведене од речи у загради. Данас имамо час _______________ језика. (Србија) Купи пљескавицу у ________________на углу. (ћевап) Позвао је другове да му помогну при_____________. (селити се) одвуци речи у којима није извршено једначење сугласника по звучности. П предтурски, драгстор, сведоџба, судство, изласци астави сложенице помоћу префикса -из и глагола копати, платити, С чачкати, терати. _______________, _______________, _______________, _______________ сваком пару прецртај неправилно написану реч. У потписати – подписати расхладити – разхладити претчас – предчас робство – ропство

• •

ЈОТОВАЊЕ апиши компаратив следећих придева. Н брз _____________ љут________________ сув______________ скуп _______________ црн _______________ висок ______________ апиши збирне именице које су изведене од следећих заједничких име Н ница. трн _____________ грм __________________ цвет _____________ камен________________

Јотовање је гласовна промена у којој се глас ј с претходним зубним (з, д, т, с), надзубним (л, н) или задњонепчаним (к, г, х) сугласником слива у предњонепчани сугласник. Уснени сугласници б, п, м, в се такође јотују, али тако што заједно с гласом ј дају групе бљ, пљ, мљ, вљ.

•

огледај табелу и подсети се у којим се све облицима врши ова гла П совна промена, а затим уради задатке. Ова промена се најчешће врши: Примери при грађењу речи,

прут + је > пруће, риб(а) + ји > рибљи

при грађењу компаратива,

тих + ји > тиши, драг + ји > дражи

у неким глаголским облицима,

вик(ати) + јем > вичем, нос(ити) + јен > ношен...

у инструменталу именица женског рода које се завршавају сугласником.

маст + ју > машћу, глад + ју > глађу

•

следећој народној пословици подвуци именице у којима је извршено У јотовање. Човек се не мери пеђу1, већ памећу.

•

Напиши инструментал једнине следећих именица. власт___________, савест_______________, со(л)_______________

1 Педаљ је стара мера за дужину.

88 Изузеци Јотовање се не врши: код неких речи страног порекла, код неких именица и придева, у сложеним речима, у речима (и)јекавског књижевног изговора.

Правилно одвезен однесен увезен пренет/пренесен отресен

• • • • •

Примери (инјекција, конјугација) (класје, козји) (одјахати, изјавити) (дјевојка, дјед)

Неправилно одвежен однешен увежен пренешен отрешен

рецртај неправилан облик компаратива. П бешњи – беснији плићи – плиткији строжи – строжији белши – бељи вишљи – виши апиши мушки род једнине трпног глаголског придева следећих гла Н гола. загристи________________ запазити__________________ уселити__________________ учланити___________________ одвуци речи у којима је извршено јотовање. П Нисам знао да имам рођаке у Америци. Примили су ту вест с радошћу. Ишли смо у Александровац на бербу грожђа. Здравље је највеће богатство. одвуци реч у којој се не врши јотовање. П рибљи, говеђи, пасји, крављи апиши 1. лице једнине презента следећих глагола. Н дизати______________ скакати________________ плакати_______________ дисати__________________

ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА Пажљиво гледај датум истека рока кад купујеш прехрамбене производе. Упореди облике: пазити – пажљиво; храна – прехрамбени.

Једначење сугласника по месту изговора је гласовна промена у којој се зубни сугласници з и с, када се нађу испред предњонепчаних сугласника, једначе с њима и прелазе у себи најсродније предњонепчане сугласнике ж и ш. Ово једначење врши се и када се сугласник н нађе испред б или п, осим када је реч сложена.

Изузеци Ова промена се не догађа:

Пример

у сложеницама, када се префикс завршава зубним с или з, а други део сложенице почиње предњонепчаним љ или њ.

разљутити

Ово једначење обично настаје пошто се изврше друге гласовне промене. лишће – лист + је ________________ ишчистити – из + чистити ____________________ дашчица – даск-(а) + ица_________________________

• • •

Напиши како гласе сложени глаголи. из + читати _________________

раз + чупати _________________

раз + чланити _________________

из + чепркати _________________

Додај слово н или м тако да реч буде правилно написана. одбра__бени, једа__пут, бо__бона, зеле__баћ, стра__путица У наведеним речима извршене су по две гласовне промене. Напиши које. замишљен_______________, ___________________ гвожђе____________________, _____________________ ишчезнути___________________, ____________________

•

нструментал једнине именице маст гласи _____________. Извршене И су две гласовне промене. Заокружи слово испред тачних одговора. а) једначење сугласника по звучности б) једначење сугласника по месту изговора в) палатализација г) јотовање д) непостојано а одвуци речи у којима је извршено и једначење сугласника по звучности П и једначење сугласника по месту изговора. белешка, ишчачкати, рашчешати, ишчитати, тешкоћа, шчепати

ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА Била је радосна кад је положила испит из руског језика. Упореди облике: радостан – радосна; рус(+ ски) – руски.

Губљење сугласника је гласовна промена која се врши у речима у којима се један поред другог нађу два иста сугласника или у сугласничким групама тешким за изговор.

Сугласник т се губи у појединим групама које су тешке за изговор: стн, штн, стљ, стл, тц.

При писању основног броја шестсто не врши се губљење сугласника.

• •

ако гласи номинатив множине именица задатак и остатак? К __________________________, __________________________ оје су се две гласовне промене извршиле пре губљења сугласника? К __________________________, __________________________

• • •

рецртај облик који је неправилно написан. П Често је била болесна/болестна. Објављен је позориштни/позоришни репертоар за овај месец. Који су подаци/податци потребни за пријаву на сајт? оје су гласовне промене извршене у речи безвучан? К __________________, __________________, __________________ оја је гласовна промена извршена пре губљења сугласника у речи педе К сет? ____________________________

Изузеци Сугласник се не губи:

Примери

у суперлативу придева који почињу сугласником ј,

најјачи, најјужнији

у придевима страног порекла,

азбестни, контрастни

у сложеним речима,

преддржавни, поддијалекат

у именицама с наставком -киња.

виолинисткиња, спортисткиња

•

репиши правилно следеће реченице. П Сва храна на столу била је постна. _________________________________ Наједноставнији задатци су на почетку теста. _________________________________ Била је најбоља студенкиња на факултету. __________________________________ апиши именицу меци у номинативу једнине. Н __________________________________ Осим губљења сугласника, извршене су још две гласовне промене. а) једначење сугласника по звучности б) непостојано а в) палатализација г) сибиларизација д) јотовање Заокружи слово испред тачних одговора. Напиши облике женског рода једнине следећих придева. жалостан ____________________, мастан _______________________

•

рецртај речи у којима препознајеш одступање од губљења сугласника. П ваннаставни, аутобуски, бежични, шестстоти, одрасла, шахисткиња, најјаднији

АСИМИЛАЦИЈА И САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА Јеси ли срео мога/мојега оца? Упореди: мојега > моега > моога >мога.

Асимилација самогласника је гласовна промена у којој се различити самогласници једначе. Сажимање је гласовна промена у којој се два иста самогла сника сливају у један дуги самогласник.

Ове гласовне промене врше се при промени придевских заменица, а оба облика (и дужи и краћи) су граматички исправна.

•

Која гласовна промена је претходила сажимању самогласника у примеру со? _______________________________________

Изузеци Самогласници се не сажимају у сложеници када се њен први део завршава вокалом о а њен други део почиње њиме, као ни у речима страног порекла. плавоок, самоодбрана, координате, вакуум

• • •

Које су се гласовне промене извршиле у речима: соко, во и биво? _____________________________________ одвуци речи у којима су се извршили асимилација и сажимање само П гласника. Прошетао је свог пса по парку. Дај оправдање мом разредном, твој данас није у школи. аокружи слово испред речи које су правилно написане. З а) црнока б) зоолошки в) твојег г) поочим д) једанест ђ) антисторијски

Шта смо обновили о гласовним променама Непостојано а

самогласник а који се појављује у неким облицима речи, а у другима се губи

добар – добра девојка – девојака ловац – ловци пошао – пошла

Промена л у о

глас л који на крају слога или речи прелази уо

писао – писала део – делити читалац – читаоци

Палатализација

прелазак задњонепчаних к, г, х у предњонепчане ч, ж, ш

војник – војниче круг – кружић прах – прашак

Сибиларизација

прелазак задњонепчаних к, г, х у зубне ц, з, с

дечак – дечаци излог – излози орах – ораси

Безвучни сугласници Једначење сугласника испред звучних прелазе по звучности у своје звучне парњаке, и обрнуто.

Јотовање

Глас ј се с гласовима з, д, т, с; л, н; к, г, х слива у неки предњонепчани сугласник.

Једначење сугласника прелазак зубних с, з у по месту изговора предњонепчане ш, ж

сват – свадба дрзак – дрска ћевап – ћевабџиница тежак – тешка прут – пруће млад – млађи трн – трње брз – бржи тих – тиши строг – строжи возити – вожња носити – ношња

Губљење сугласника

Сугласник се губи када се два иста нађу један до другог или у групама тешким за изговор.

беззвучан – безвучан болестан – болестна – болесна додатак – додатци – додаци Ниш – нишски – нишки

Асимилација и сажимање самогласника

Различити самогласници се једначе, а два иста самогласника се сливају у један.

твојега – твога којега – кога сол – соо – со

5. Морфологија – Променљиве и непроменљиве речи

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

•

Повежи реч са врстом којој припада. а)

б)

кост

именица

или

прилог

летњи

заменица

још

предлог

свако

придев

до

везник

ићи

број

ево

узвик

један

глагол

ух

речца

У зависности од тога да ли могу или не могу да мењају свој облик, све речи у пољу А су ______________, а у пољу Б ________________.

•

Допуни реченице тако да тврдње буду тачне. Именске речи су: __________, _____________, _____________ и _____________. Оне се мењају по_________________. Та промена назива се _________________. Глаголи се мењају по_______________ и ________________. Њихова промена се назива ____________________. Појмови променљивости и непроменљивости нису апсолутни код свих врста речи. Иако бројеви спадају у променљиве речи, неки од њих не могу мењати свој облик, немају деклинацију. Прилози су непроменљиве речи, али се неки могу поредити (као и придеви).

•

Разврстај речи из следећег одломка на променљиве и непроменљиве. У Милице дуге трепавице, Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице; Ја је гледах три године дана, Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку, Не бих ли јој очи сагледао. (Српска дјевојка, народна песма)

98 На једном прозорском крилу испиши све променљиве, а на другом све непроменљиве речи.

ПРО

МЕН

•

ЉИВ

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Напиши којим врстама припадају наведене речи. круна, љубичица, Јапан, грање, стакло, свитање чудан, висок, доњи, данашњи, Наташин, пластични он, себе, ништа, њихов, овај, шта други, десеторо, један, троје, двадесет пет, хиљаду скочити, мењати, неговати, обрадовати се, доћи, трести

НЕП

ЉИВ

ЕН РОМ

99 ГРАМАТИЧКЕ ОСНОВЕ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ

Граматичка основа је непроменљиви део именске речи. Она се добија када се од генитива једнине одбије наставак за облик. Наставак за облик је део речи који се мења.

•

Допуни табелу. Граматичка основа клупклупклупклупклупклупклуп-

Наставак за облик (једнина) -а -

Наставак за облик (множина) -е -

Када обележаваш граматичку основу, обавезно пиши цртицу (-).

•

Напиши граматичку основу следећих речи. перо______________ један_____________ ветар_____________ мек_______________ његов_____________

Пошто се глаголи мењају другачије него именске речи, имају и другачије граматичке основе.

•

ако гласи инфинитивна основа следећих глагола? К кувати____________ проћи____________ ћутати____________ плести____________

100

Инфинитивну основу глагола који се завршавају на -ти добијамо када од инфинитива глагола одбијемо наставак -ти. Основу глагола који се завршавају на -ћи добијамо када од 1. лица једнине аориста одбијемо наставак -ох. Инфинитивна основа појединих глагола који се завршавају на -сти добија се као и код глагола на -ћи.

•

ако гласи презентска основа следећих глагола? К пловити_____________________ прелазити___________________ доћи________________________ поправљати__________________

Презентска основа се добија када се од глагола у 1. лицу множине презента одбије наставак -мо.

•

Напиши како гласе инфинитивна и презентска основа следећих глагола. Глагол

Инфинитивна основа

Презентска основа

играти јести пећи извести славити

• •

ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ ПРОМЕНЉИВИХ РЕЧИ Одреди род следећих именица. огледало________________

број ____________________

срећа___________________

коњ_____________________

Одреди број следећих именица. старци _________________

маст ____________________

грање __________________

паукови _________________

101

•

Одреди падеж подвучених именица. Видео сам пса. __________________________ Ишао сам у шетњу са псом. _______________ Пас је био умиљат. _______________________ Пришао сам псу. _________________________ Именице разликују следеће граматичке категорије: род, број и падеж.

•

Одреди род следећих придева. Поред сваког додај по једну именицу. Придев чудесна градски чисто тајни

Именица

Род

Одреди број следећих придева. Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. (Мемоари, Прота Матеја Ненадовић)

Једнина:______________________________________________ Множина:_____________________________________________

• •

претходном задатаку један придев је у компаративу. Напиши како У гласи позитив. __________________________ Одреди да ли су подвучени придеви одређеног или неодређеног вида. Додај ми црвени кишобран. ____________________ Кишобран је црвен. ___________________________

Неодређени вид придева одговара на питање какав, а одређени на питање који. По облику се разликују у мушком роду. У женском и средњем роду облици су исти за оба вида, а разлика је у изговору (акценту и дужини).

102

Код придева разликујемо следеће граматичке категорије: род, број, падеж, вид и степен поређења.

•

Одреди род, број и падеж подвучених бројева. Прозвали су трећег ученика. род: _______________ број: _______________ падеж: _______________ Говорио је о једној занимљивој представи. род: _______________ број: _______________ падеж: _______________

Неки бројеви (они који се мењају) имају род, број и падеж.

•

Одреди род, број и падеж подвучених заменица. Његова сестра је веома добар студент. род: _______________ број: _______________ падеж: _______________ Свакога дана иде на трчање. род: _______________ број: _______________ падеж: _______________

Придевске заменице имају род, број и падеж. Неличне именичке заменице се могу мењати само по падежима, личне именичке заменице, осим промене по падежима, имају оба граматичка броја, а род се разликује само у 3. лицу. О томе ће бити више речи у поглављу о заменицама.

•

Напиши називе глаголских облика из следећег одломка. А да ли си ти мене препознао? Јесам, слагах ја, само нисам баш био сигуран да си то ти, па сам хтео да проверим... А ја сам очекивао да ћу наћи, замислите колико сам био шашав, очекивао сам да ћу наћи ону исту девојчицу, прћаста носа, плавокосу, зељооку... (Ноћ и магла, Данило Киш)

си препознао___________________ јесам__________________________ слагах_________________________ нисам био _____________________

103 си_____________________________ сам хтео_______________________ проверим______________________ сам очекивао___________________ ћу наћи________________________ замислите______________________ сам био________________________

• • • •

Испиши глаголске облике из претходног задатака у: 1. лицу једнине: ____________________________________, 2. лицу једнине: ____________________________________, 2. лицу множине: ____________________________________. Препиши једини глаголски облик у одричном облику. _______________________________________ Препиши једини глаголски облик у множини. _______________________________________ Препиши једини глаголски начин. _________________________

Глаголи се разликују по лицу, броју, роду, времену, стању, виду и потврдном или одричном облику. О томе ће бити више речи у поглављу о глаголима.

ИМЕНИЦЕ Врсте именица према значењу Именице су речи које означавају бића (мачка, деда, брат), предмете и објекте (књига, оловка, кућа), материју (вода, брашно, шећер), видљиве појаве (муња, гром, дуга), а означавају и невидљиве и неопипљиве појаве (срећа, радост, младост).

•

Разврстај следеће именице према значењу у колоне. Зовем се Јелена и живим у Крушевцу са родитељима и браћом. Трени рам пливање, иако ме је, кад сам била мала, било страх да уђем у воду. Опушта ме вожња бициклом. Желела бих да се професионално бавим спортом.

104 Властите именице Заједничке именице Збирне именице Градивне именице Мисаоне именице Глаголске именице

Све именице у српском језику, према значењу, делимо на: властите, заједничке, збирне, градивне, мисаоне (апстракт не) и глаголске.

Властитим именицама именујемо бића (Софија, Јанко), градове и села (Пирот, Кушићи), реке и планине (Ибар, Голија), небеска тела (Месец, Уран), државе (Белорусија, Шведска) итд. Заједничким именицама означавамо бића, предмете и видљиве, опипљиве појаве који припадају одређеној групи и имају заједничко име (оловка, пиле, сестра). Збирним именицама означавамо збир, скуп бића и предмета исте врсте који се посматрају у том скупу, не појединачно (камење, лишће, јагњад). Градивним именицама означавамо неку материју или грађу од које се може нешто правити (брашно, песак, со). Мисаоним (апстрактним) именицама именујемо неопипљиве појаве и радње, које можемо замислити, осетити или обављати (срећа, туга, размишљање). Глаголске именице користимо да означимо радњу, стање или збивање. Као што им име говори, настале су од глагола (писање, боловање, севање).

Подсети се како се пишу вишечлани називи географских појмова. Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Нови Пазар, Ново Милошево – у вишечланим називима држава и насељених места свака реч почиње великим словом. Стара планина, Палићко језеро, Јадранско море, Обедска бара, Пештерска висораван – у вишечланим називима планина, језера, мора, река, океана, клисура, висоравни само се прва реч пише великим почетним словом. Изузетак чине географски појмови у којима је друга реч властита именица: Велика Морава, Јужни Кучај, Бели Тимок...

105

•

азврстај следеће именице према значењу. Р торта, сеоба, деца, угаљ, брига, прстење, вино, Авала, олуја, брзина, свитање, Марс

Заједничке Властите

•

Градивне

Збирне

Мисаоне

Глаголске

Допуни реченице збирним именицама. Понудили су _________ (теле) на продају. Обала је била пуна __________ (стена). Понуда _________ (цвет) на пијаци је била велика.

•

Од наведених глагола направи глаголске именице. купати _______________

возити___________________

брати __________ и ________

плести___________________

Бројне именице имају функцију бројева, а по граматичким особинама су именице. Настале су од бројева, а означавају скуп особа мушког пола. У екипи за кошарку били смо нас петорица. Њих двојица су те тражили.

У српском језику постоје још неке бројне именице које се не завршавају на -ица. петорка (означава групу од пет лица) десетак (значи приближно десет бића или предмета) четвртина (четврти део нечега)

Род и број именица Именице имају граматичке категорије рода, броја и падежа.

106

•

Одреди граматички род следећих именица. сунцокрет ____________, море ____________, печурка ___________ Граматички род именица може да буде:_____________, ______________ и ______________.

Осим граматичког, постоји и природни род именица. Њега имају име нице које означавају бића која се разликују по полу: слон, дечак, пријатељ – бића мушког пола, мачка, сестра, пријатељица – бића женског пола. Међутим, неке именице су граматичког женског рода, а природни род им је мушки (тата, деда, Никола).

Именице којима се означавају поједине животињске врсте имају само граматички род. Њима означавамо јединке и му шког и женског пола (корњача, веверица, хрчак, гуштер).

•

окушај да се сетиш још неке именице којом означавамо и јединке П мушког и јединке женског пола. ________________________________________________________

•

Да ли се именице пијаница, кукавица, варалица односе: а) само на лица мушког пола, б) само на лица женског пола, в) и на лица мушког и на лица женског пола? Заокружи слово испред тачног одговора. Који је њихов граматички род? _________________________

Граматички број може бити једнина и множина. Већина именица има и једне и друге облике.

•

Допуни табелу. Једнина миш јутро

Множина папири

ноћ градови

107

Singularia tantum су именице које имају само облике једнине. То су најчешће властите именице (Њујорк, Европа, Урош), као и градивне (млеко, вода, злато) и збирне именице (дечурлија, омладина). Pluralia tantum су именице које имају само облике множине. Најчешће означавају појмове који су састављени из два дела (панталоне, плућа, маказе, леђа...). Таква су и имена неких места: Сремски Карловци, Врњци, Пљевља... Иако имају само облике множине, њима се означава и једнина (панталоне – могу бити једне, а може бити и више њих).

Збирне и градивне именице су увек у једнини. (то) цвеће – средњи род једнине (та) пластика – женски род једнине

•

Одреди род и број следећих именица.

•

Одреди природни и граматички род следећих именица.

Именица кост државе грожђе гусле младост стакло чувари

Именица славуј девојчурак јуначина птица

•

Род

Природни род

Број

Граматички род

ледеће именице разврстај на оне које имају само облике једнине и на С оне које имају само облике множине. наочаре, дете, Карпати, груди, злато, песак, уста, жбуње, санке, мир

108 Singularia tantum

•

Одреди за сваку именицу врсту, род и број.

Именица Златар креч господа чавка мисао

•

• •

Pluralia tantum

Врста

Род

Број

ПАДЕЖИ – ЗНАЧЕЊА И СЛУЖБА опуни реченице. Д У нашем језику има ____ падежа. Промена по падежима назива се _____________________________. Независни падежи су _______________ и __________________, а зависни __________________, ________________, _____________________, _____________________ и ___________________. Једини падеж који увек изискује предлог је _________________. Падежи који никада немају предлог су _______________ и ____________________. аокружи слова испред врста речи које се могу мењати по падежима. З а) именице г) придеви б) заменице д) глаголи в) предлози ђ) бројеви апиши облике упитне заменице ко, шта који су уједно и питања за па Н деже. Падеж номинатив генитив датив акузатив вокатив инструментал локатив

Питања

109

Падежи су различити облици једне именске речи. По падежима се мењају именице, придеви, заменице и поједини бројеви.

На наредним странама подсетићеш се значења и употребе падежа.

НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ Независни падежи су номинатив и вокатив јер су то облици који не зависе ни од једне друге речи у реченици, тј. могу стајати самостално.

•

Одреди падеж подвучених речи. Голуб је кљуцао мрвице с прозора. ↓ ______________

Игњате, враћај се овамо! ↓ ______________

Номинатив је основни облик именице. У реченици најчешће врши службу граматичког субјекта, а може да буде и именски део предиката.

Неке именице имају двојаке облике номинатива множине: знак – знакови/знаци, брк – бркови/брци, вук – вукови/вуци.

• •

Одреди службу именица у номинативу. Зубар је отворио ординацију._______________________________________ Тијана Бошковић је одбојкашица. __________________________________ Најчешћа значења номинатива су вршилац радње или носилац стања или особине. Одреди значења номинатива у следећим примерима. Јована је положила испит._________________________________________ Тастатура је била поломљена._____________________________________

110

• •

оред именице у номинативу једнине напиши њен облик у номинативу П множине. конац___________ брод_____________ лав_______________ дан_____________ сан_______________ број______________ кост____________ поље_____________ име______________ апиши облике номинатива множине следећих именица. Н звук______________, ____________ паук______________, ___________ отац_____________, ____________

Вокатив је независни падеж који употребљавамо за дозивање или обраћање. Он нема посебну службу у реченици.

•

Упиши запете где је потребно. Чујеш ли ме Павле? Хајде децо спремите свеске и оловке. Немања куда си ти пошао?

Вокатив се у писању увек одваја запетама, а у говору паузама.

•

Напиши следеће именице у вокативу једнине и вокативу множине. Вокатив једнине

Вокатив множине

ђак слушалац учитељ

•

Подвуци вокатив у следећим стиховима. Збогом, грожђе, збогом, виногради! Збогом, горе, места моја слатка, Пуна липа и дебела латка... (Ђачки растанак, Бранко Радичевић)

111 ЗАВИСНИ ПАДЕЖИ

Зависни падежи су генитив, датив, акузатив, инструментал и локатив јер су то облици који зависе од других речи у реченици, тј. не могу стајати самостално.

Генитив је падеж који добијамо као одговор на питање кога или чега. Најчешће означава припадање, порекло (присвојни генитив) или део, количину нечега (деони генитив). Генитив може имати и друга значења: прилошка (месно, временско, начинско и сл.), аблативно (одвајање, потицање), описно (квалитативно).

•

Одреди значења генитива у следећим примерима. Концерт ће бити одржан следеће суботе._____________________________ Девојчица плаве косе ми се допала. _________________________________ Књигу сам извадио из торбе._______________________________________ Пас се уплашио своје сенке.________________________________________ Плакала је без суза._______________________________________________ Није тренирао због повреде. ________________________________________

Генитив може да буде у служби различитих реченичних чланова: логичког субјекта, правог или неправог објекта, атрибута и прилошких одредаба.

Има ли пилота у авиону? – логички субјекат Цена робе зависи од квалитета. – неправи објекат Једите више свежег воћа. – прави објекат Купила сам новчаник од коже. – атрибут Чекајте ме испред учионице. – прилошка одредба за место Пре путовања попијем таблету против мучнине. – прилошка одредба за време Скакао је падобраном без страха. – прилошка одредба за начин

112

•

Одреди службу речи у генитиву. Има ли кафе у кутији?_____________________________________________ Сипај ми мало сока. ______________________________________________ Волим да читам песме Мирослава Антића. __________________________ Чаша је пала са полице. ___________________________________________ Сваког петка гледам квиз. _________________________________________ Тресао се од хладноће. ____________________________________________ Он све ради из ината. ____________________________________________

Генитив се може користити и с предлозима и без њих. Предлози који се употребљавају уз генитив су: од, до, поред, испод, испред, иза, између, из, пре, после, због, ради, код. Разликуј службу и значења падежа! Кућа мог деде је стара. – значење: присвојно; служба: атрибут Чекао ме је испред школе. – значење: месно; служба: прилошка одредба за место

Датив је падеж који се добија као одговор на питање коме или чему. Овај падеж најчешће означава намену или правац кретања, усмереност.

•

Одреди значења датива у следећим примерима. Ишли су према шуми._____________________________________________ Наставник нам је причао о својој спортској каријери. _________________ Однео сам деди новине.___________________________________________ Пришао је псу. __________________________________________________

Датив може бити у служби логичког субјекта, неправог објекта и прилошких одредаба. Софији се једе сладолед. – логички субјекат Радујем се пролећном распусту. – неправи објекат Пришао је слободној каси. – прилошка одредба за место (правац)

113

•

Одреди службу речи у дативу. Купили су учитељици цвеће. ______________________________________ Лазару се врти у глави. ____________________________________________ Пловили су према острву. _________________________________________

Датив се може користити и с предлозима и без њих. Пре длози који се употребљавају уз датив су: ка, према, упркос.

Неправилно Правилно Нисам кући. Нисам код куће. Уз глаголе кретања користи се датив, а уз глаголе мировања генитив.

Акузатив је падеж који се добија као одговор на питање кога или шта. То је облик именице који најчешће означава предмет радње, а може имати и прилошка значења и значења носиоца стања.

•

Одреди значења акузатива у следећим примерима. Купили смо бицикл._______________________________________________ Представа је у среду.______________________________________________ Цело поподне су провели на плажи._________________________________ Појео је боранију на силу._________________________________________ Софију је страх од буба и паукова.__________________________________

Именице у акузативу најчешће имају службу објекта, због чега се акузатив и назива падеж објекта. Осим тога, може вршити службу логичког субјекта, неправог објекта и прилошких одредаба. Борис је добио богиње. – прави објекат Хелену боли глава. – логички субјекат Разочарао се у пријатеља. – неправи објекат Попео сам се на таван. – прилошка одредба за место Првенство је одложено за септембар. – прилошка одредба за време Певала је на сав глас. – прилошка одредба за начин

114

•

Одреди службу речи у акузативу. Андрија је понео рекете и лоптицу. ________________________________ Забринуо сам се за тебе. _________________________________________ Унеси патике у ходник. ____________________________________________ Видећемо се за викенд. ___________________________________________ Заболео ме је зуб. ________________________________________________

Акузатив се може користити и с предлозима и без њих. Предлози који се употребљавају уз акузатив су: у, на, уз, низ, кроз, над, под, пред, међу, за, о, по. Када именица средњег или мушког рода у акузативу једнине означава нешто неживо, акузатив има исти облик као номинатив једнине. Падеж одређујемо према служби речи у реченици.

•

Одреди падеж подвучених речи и њихову службу. Данијел је купио телефон. ___________________,_____________________ Телефон је био скуп. ___________________,__________________________ Поставили смо огледало у купатило. ________________,________________ Огледало је купљено на распродаји. ________________,________________

Инструментал је падеж који добијамо као одговор на питање с ким или чиме. Основна значења су друштво и средство, али може имати и прилошка значења и описно (квалитативно) значење.

•

Одреди значења инструментала у следећим примерима. Отпутовао је с родитељима.________________________________________ Обојио је цртеж темперама._______________________________________ Био је то човек с дугачким брковима.________________________________ У школу не идемо суботом и недељом._______________________________ Шетали су обалом реке.___________________________________________ Андреа је читала књигу с одушевљењем.______________________________

115 Ако инструментал означава друштво, увек се користи с предлогом с (са), а ако означава средство, употребљава се без предлога.

Инструментал најчешће има службу прилошких одредаба, али може да буде и неправи објекат и атрибут. На славу је отишао с децом. – прилошка одредба за друштво Изгорео се врелом водом. – прилошка одредба за средство Испратила га је са сузама у очима. – прилошка одредба за начин С пролећем долази и лепше време. – прилошка одредба за време Бака воли да седи под лозом.– прилошка одредба за место Обукла је хаљину с кратким рукавима. – атрибут Воће је богато витаминима. – неправи објекат

•

Одреди службу речи у инструменталу. Бојим се да летим авионом.________________________________________ Био је задовољан својим послом.____________________________________ Отишао је трчећим кораком._______________________________________ Пред школом је велика гужва.______________________________________ Воли да иде у куповину с Вишњом.__________________________________ Допада ми се онај дечак с плавим очима.____________________________ Александар суботом иде на пецање.________________________________

•

Заокружи слова испред реченица у којима је предлог с/са правилно употребљен. а) Ограду је офарбао са четком. б) Скакао је падобраном. в) Послужила нас је с тортом. г) Бранко воли да се вози мотором. д) Са сваким даном сунца је све више.

Инструментал се може користити и с предлозима и без њих. Предлози који се употребљавају уз инструментал су: с/са, над, под, пред, за, међу.

116 Неке именице имају двојаке облике инструментала; љубави/ љубављу; масти/машћу.

Локатив је падеж који добијамо као одговор на питање о коме или о чему. Најчешће има значење места вршења радње, али може имати и остала прилошка значења, као и значење предмета радње.

•

Одреди значења локатива у следећим примерима. На скијање ћемо ићи у фебруару. _________________ Књиге је распоредио по кутијама.____________________ Екскурзију можете плаћати у ратама. _______________________ Причали су о филму. ______________________

Датив и локатив увек имају исти облик. Разликоваћеш их по томе што датив означава кретање, а локатив место, мировање. Дечак је ишао ка школи. (датив – кретање ка, према нечему) Дечак је у школи. (локатив – налази се већ негде, борави на неком месту).

•

Повежи обележене примере с одговарајућим падежом. а) То излетиште је на Фрушкој гори.

датив

б) Кренули су према центру града. в) Авион је летео ка Лондону. локатив г) Овог лета је путовао по Европи. Локатив може вршити службу прилошких одредаба и неправог објекта. Маштао је о одласку у Париз. – неправи објекат Ауто ми је остао на паркингу. – прилошка одредба за место Бранислав Нушић је рођен у 19. веку. – прилошка одредба за време Препознао сам је по ходу. – прилошка одредба за начин

117

•

Одреди службу речи у локативу. На Златибору је срео друга из школе._______________________________ Мама, причај нам о деди.__________________________________________ Сате смо проводили у разговору.____________________________________ На распусту ми је било веома забавно.______________________________ Локатив се користи искључиво с предлозима: о, у, на, по, при.

СИСТЕМАТИЗАЦИЈА ПАДЕЖА

•

одвуци све именске речи које се налазе у независним падежима, а затим П их упиши у одговарајућу колону. Млади месец се појавио изнад влажних од роса пољана. Мили, далеки, туђи – дођи, да будем твоја драгана. (Месечев сјај, Марина Цветајева)

Номинатив Вокатив

•

Подвуци прилошке одредбе за место и одреди у ком су падежу. Отишао је у град._________________________________________________ Дошао је из града. _______________________________________________ Шетамо се градом._______________________________________________ Били су у граду. _________________________________________________

•

Одреди значења генитива у следећим примерима. У даљини се чуо лавеж паса._______________________________________ Попила сам пуну шољу чаја._______________________________________ Добио сам неоправдани због кашњења.______________________________ Разумели су се и без речи._________________________________________ Девојка црвене косе изненађено ме је гледала.________________________ Седели су испред куће.____________________________________________

118

• • •

ледеће реченице допуни именским речима у дативу. Води рачуна о С облицима у којима су извршене гласовне промене. Поклонио сам књигу_________________ . (Лука) Брод је прилазио ___________________. (лука) Због бола у грудима јави се ________________. (докторка) Повуци линију од тачке А ка ___________ (тачка) Б. овежи обележене примере с одговарајућим падежом. П Пробудило ме је гребање миша. генитив Угледао је миша испод стола. Позајмио је косачицу од рођака. акузатив Упознали смо далеког рођака из Аустралије. Одреди функције и значења акузатива. Функција

Значење

Имао је трему пред испит. Спаковали су се на брзину. Случајно је поломио лењир. Тодор се заљубио у Иву. Жарка интересује макетарство.

• • •

Стави запете на одговарајућа места у реченицама. Милице отпевај нам нешто! Брзо децо час почиње! Хоћеш ли да нам се прикључиш Данице? аокружи имена која немају исте облике номинатива и вокатива З једнине. Павле, Лука, Вук, Марко, Јован, Ана, Сара, Вера, Ива, Хелена аокружи слово испред реченица у којима предлог с(а) није требало З користити. а) Ископао је рупу с ашовом. б) Шетала сам се са сестром. в) Руже је исекла с маказама. г) Возили смо се са чамцем по Дунаву. д) Ушао је у кућу с кесама у рукама.

119

•

Одреди падеже подвучених речи и њихово значење. Наљутио се без разлога. _____________, ______________ Опрала сам косу шампоном од камилице.__________,____________ Стићи ће за два сата. __________, _______________ Недостаје ми неколико поена за петицу. ___________,__________ Певач се попео на бину.______________,_____________ Децо, припремите прибор за рад._____________, _______________ Рођендан ми је у септембру. ___________, ______________

•

Одреди падеже подвучених речи и њихову службу у реченици. Игора је често болела глава. ______________, ___________ Хлеб је био врућ и хрскав. ________________, _____________ Гране шљиве су се савиле до земље. __________, ____________ Гледала је своју децу с осмехом на лицу. ____________, ____________ Дао сам сестри кључ од куће. ___________, ___________ Мој пас ужива у купању. ____________, _____________

ПРИДЕВИ Врсте придева према значењу

•

здвој придеве из следећих реченица. И Данашњи задатак нам је био да средимо бакино двориште. Дрвену ограду смо префарбали, високу траву око куће покосили, ружу у де сном углу орезали. описни ___________________

присвојни ________________

градивни__________________

месни ____________________

временски ________________

Придеви су врста речи која стоји уз именицу и одређује је по некој особини, припадању, грађи, времену или месту. Према значењу, придеви могу да буду: описни, присвојни, градивни, месни и временски.

120

•

Одреди врсте придева. очев, сеоски, мачји_______________________________________________ љубазан, висок, црвен____________________________________________ средњи, десни, тамошњи__________________________________________ бетонски, земљани, памучни_______________________________________

•

зимски, ноћни, сутрашњи_________________________________________ азврстај следеће придеве у табелу. Р некадашњи, кожни, топао, јутарњи, дедин, спољашњи, чудан, челични, леви, птичји Описни Присвојни Градивни Временски Месни

•

Изведи описне придеве од следећих именица. памет______________________________ туга_______________________________ снага______________________________

•

мирис_____________________________ Изведи присвојне придеве од следећих именица. омладина__________________________ Алекса_____________________________ риба_______________________________

•

миш_______________________________ Издвој све придеве из следећег одломка. То је била дрвена грађевина у облику вишеспратне призме, од финог дрвета које је било тако обојено да оставља утисак махагонија. Та поли гонска зграда личила је на дрвено турбе, а кров јој је допирао до испод дућанског плафона... Поред сваког таквог отвора била је мала столица без наслона, пресвучена црвеним плишем. (Панорама, Иво Андрић)

описни:_________________________________________________________ присвојни:______________________________________________________ градивни:_______________________________________________________

121

•

апиши присвојне придеве изведене од следећих именица. Посебну пажњу Н обрати на правопис. Европа ________________________ хемија_________________________ Украјина_______________________ историја_______________________

Присвојни придеви који се завршавају на -ски (-чки, -шки) пишу се малим словом. Ако се граматичка основа именице завршава словом ј, немој га заборавити кад пишеш присвојни придев. Учим немачки језик. Прелеп је овај шумадијски крај.

• •

Прецртај неправилно написане речи. змијски – змиски

италијански – италиански

телевизиски – телевизијски

сериски – серијски

апиши антониме придева (речи супротног значења) као што је Н започето. уредан – неуредан

јасан – ________________

запослен – __________

излечив – _____________

могућ – _____________

прелазан – _________________

Одрична речца не се с придевом увек пише састављено.

•

справи грешке у следећој реченици. И Он је потпуно не предвидив и не одговоран. _________________________________________

122

• •

Слагање придева с именицом Допуни следећу реченицу придевима из заграда. Купили су __________ (велики) имање у ____________(оближњи) селу. дреди род, број и падеж придева из претходне реченице. О 1. род _____________ број ___________ падеж ________________ 2. род _____________ број ___________ падеж ________________

• • •

Придеви, као и именице, мењају се по_____________________________. Придев се с именицом слаже у __________, ___________ и ___________. Одреди род, број и падеж именице и придева. А ти си добар дечак и мајка ће пољупцем Да запечати твоју данашњу јаву. (Ветар, Иван В. Лалић)

Придев добар данашњу

•

Именица дечак јаву

Род

Број

Падеж

Поређење придева (компарација) Допуни табелу. Позитив паметан

Компаратив

Суперлатив најдражи

вреднији млад Описни придеви су најбројнија врста придева у српском језику и имају особину поређења. Основни облик придева назива се _______________, први степен поређења ______________, а други степен поређења _______________. Компаратив придева гради се тако што се на позитив или на његову основу додају наставци -ији, -ји или -ши. позитив + наставак = компаратив богат -ији богатији плав -ји плављи леп -ши лепши

123 Која гласовна промена се врши у компаративу придева плав? ___________________ Осим јотовања, у неким облицима се јављају непостојано а и губљење сугласника (болестан – болеснији).

Само три придева у српском језику у компаративу имају наставак -ши: лепши, лакши, мекши. Неправилну компарацију имају следећи придеви: добар – бољи, зао – гори, велики – већи, мали – мањи. Суперлатив придева гради се тако што се испред компаратива додаје речца нај-.

•

Напиши суперлатив следећих придева. поштен ___________________

обичан __________________

једноставан_______________

драг _____________________

Суперлатив придева се увек пише као једна реч! Када придев почиње словом ј, тај глас се удваја.

Не могу се поредити баш сви описни придеви. Ако означавају потпуно одсуство неке особине или потпуно присуство, јављају се само у облику позитива: бос, го, мртав, слеп... За разлику од њих, неки градивни придеви имају компарацију, али само када су употребљени метафорички. Она је најзлатнија девојчица.

•

Напиши компаратив и суперлатив следећих придева. Позитив чист светао јадан црн

Компаратив

Суперлатив

124

• •

рецртај неправилан облик компаратива. П а) строжи/строжији б) бешњи/беснији в) врућши/врући г) белши/бељи д) височији/виши/вишљи аокружи придеве у суперлативу који су неправилно написани и на З пиши их правилно. Ђорђе је нај бржи дечак у одељењу. ________________________________ Најачи удари ветра су били у Вршцу. _______________________________ Купила је најтесније фармерице које је могла да нађе.________________

•

апиши како гласи позитив датих придева и које су гласовне промене Н извршене у компаративу. жући – позитив: ____________; гласовна промена: __________________ тањи – позитив: _____________; гласовна промена: _________________ чвршћи – позитив: ___________; гласовне промене: _________________, _____________________ маснији – позитив: ______________ гласовне промене: __________________, _____________________

Придевски вид Упореди подвучене облике придева. Онај црни пас ме је јурио. Пас је црн. У првој реченици се мисли уопштено на неког пса, а у другој на одре ђеног пса. Први придев одговара на питање какав, а други на питање који. Ови облици црн и црни разликују се по наставку -и, али и по зна чењу. Облик црн означава нешто неодређено, а црни нешто одређено.

Придевски вид може да буде неодређени и одређени. Неодређени одговара на питање какав, а одређени на питање који. По облику се разликују у мушком роду јер одређени вид има наставак -и. У женском и средњем роду облици су исти за оба вида, а разлика је у изговору (акценту и дужини).

125 Придев у реченици може имати службу ________________________ или _______________________________. Желео бих да имам плав ранац. Додај ми онај плави ранац. – придев у служби атрибута Ранац је плав. – придев у служби именског дела предиката У служби атрибута придев може да буде и у одређеном и у неодређеном виду. Када је у служби именског дела предиката, увек је у неодређеном виду.

•

Допуни табелу неодређеним и одређеним видом придева. Неодређени вид

Одређени вид нови

свилен бели платнен

•

Одреди вид подвучених придева. Сто је пластичан._________________________________________________ Ставио сам пикслу на пластични сто. _______________________________ Један висок човек је прошао улицом. _______________________________ Тај високи човек је шетао пса._____________________________________

•

Подвуци придеве у функцији именског дела предиката и одреди им при девски вид. Сладолед је био укусан. __________________________________________ Шал је вунен.____________________________________________________ Лав је опасан.___________________________________________________

126 ЗАМЕНИЦЕ

•

Врсте заменица према значењу Подвуци све заменице у називима лирских песама, као и у наведеним стиховима. Очију твојих да није Кажи ми, кажи, Моја отаџбина Како да те зовем, О класје моје Кажи ми какво Међу својима Име да ти дам... Овај дечак се зове Пепо Крста (Ђулићи XVII, Ј. Ј. Змај) Подвучене заменице у називима песама су_________________________. Подвучене заменице у Змајевим стиховима су______________________. Заменице су променљиве речи које упућују на бића или предмете, или на њихову особину. Личне именичке заменице су: – ја, ти, он, она, оно; ми, ви, они, оне, она и лична заменица за свако лице себе, се. Неличне именичке заменице су: – упитне: ко, шта; – неодређене: неко, нешто; – одричне: нико, ништа и – опште: свако, свашта. Придевске заменице су: – присвојне: мој, твој, његов, њен; наш, ваш, њихов; свој; – показне: овај, онај, тај; овакав, онакав, такав; оволики, онолики, толики; – упитно-односне: који, чији, какав, колики; – неодређене: неки, нечији, некакав, неколики; – одричне: ниједан (никоји), ничији, никакав, николики; – опште: сваки, свачији, свакакав, сваколики, било који, било чији, ма који, ма какав...

•

азврстај све заменице из следећег одломка у табелу. Р АНЂА: Ама, шта говориш, бога ти? ЈЕРОТИЈЕ: Не говорим ја, Анђо, он говори, он! АНЂА: Ама ко? ЈЕРОТИЈЕ: Па Ђока! АНЂА: Опет! Говори једанпут, човече, да те разумем!

127 ЈЕРОТИЈЕ: Је л’ хоћеш да разумеш? Е, па на, прочитај ово, па ћеш разу мети! (Даје јој писмо.) АНЂА (Чита писмо.): „Ђока”. ЈЕРОТИЈЕ: Њега знамо већ. Остави њега, па почни озго. АНЂА (Чита озго.): „Марице, душо моја!” ЈЕРОТИЈЕ: Аха, је л’ ти сад мирише на проминцле? АНЂА (Наставља читање.): „Примио сам твоје слатко писмо и изљубио сам га стотину пута. [...] Поступићу тачно по упутствима која си ми у њему изложила.” (Сумњиво лице, Бранислав Нушић) Именичке заменице Личне

Неличне

Придевске заменице

Именичке заменице Именичке заменице могу да буду_____________ и __________________. Личне именичке заменице мењају се по падежима.

•

ромени по падежима личне заменице за 3. лице једнине у мушком и у П женском роду. Упиши и ненаглашене (краће) облике тамо где их има.

Падеж Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

Мушки род

Женски род

Заменица он нема облик _______________. Вокатив имају само заменице ______ и ______. Заменица она у акузативу има два ненаглашена облика: _____ и _____.

128

•

опуни следеће реченице одговарајућим облицима личних заменица. Д Позајмио сам _________(ти) књигу, а не Миљану. Звали су ______ (ми) на журку. Нисам ____ (он) нашао у гаражи. Напао ____ (ја) је комшијски пас. Тражили су ____ (они) свуда.

•

Одреди падеж подвучених заменица.

•

Одреди како гласе подвучене заменице у номинативу једнине.

•

Напиши наглашене облике заменица у наведеним падежима.

Боље играм шах од њега. _________________________________________ Лекар ми је преписао сируп._______________________________________ Чуо сам много лепих ствари о теби._________________________________ Видео их је у центру града.________________________________________

Гледао ме је испод ока. ___________________________________________ Више немамо кола, продали смо их. _______________________________ Држао ју је чврсто за руку. ________________________________________

Ненаглашен ми му вам ти им

Наглашен

Лична заменица за свако лице себе, се (повратна заменица) Купила сам тај сладолед за себе. Погледајте око себе. Заменица себе употребљава се у истом облику за свако лице, уместо личних заменица. Употребљава се у истом облику и у једнини и у множини, а нема облике номинатива и вокатива, као ни множину. У генитиву и акузативу има и краћи облик се.

129

•

ледеће реченице допуни одговарајућим облицима повратне заменице С себе и одреди им падеж. Били сте сувише строги према __________ . ______________ Понео је кофер са __________ .

______________

Одгурнуо га је од __________ .

______________

Неличне именичке заменице Неличне именичке заменице немају посебне облике за лица, тј. односе се на сва лица или предмете. Мењају се по падежима.

Могу да буду: упитно-односне: ______ и ______, неодређене: ______ и _________, одричне: ________ и _______, опште: ______ и ______.

•

дреди врсту неличних заменица у следећим реченицама и падеж у ком О се налазе. Нико те није тражио. _________, _______________ Свакоме хоће да помогне. ___________, ______________ Отишла је на игралиште с неким. _____________, ________________ Кога сте срели? ____________, _______________

•

апиши задате облике неличних заменица. Н датив заменице нешто: ___________________________________________ генитив заменице неко: ___________________________________________ акузатив заменице свашта: _______________________________________ локатив заменице свако: __________________________________________ инструментал заменице ништа: ___________________________________

Обрати пажњу на генитив, инструментал и локатив неличних именичких заменица. Нисам дошао ни са ким.

130

•

Одговори одрично на питања. О чему размишљаш?______________________________________________ Од кога си узео маказе?___________________________________________ Са ким си ишла у тржни центар?___________________________________ Од кога си то преписао?__________________________________________ О коме си му говорио?____________________________________________

Придевске заменице Придевске заменице стоје уз неку именицу и ближе је одређују, као што то чине и придеви. Придевске заменице се према ономе по чему одређују именице деле на: присвојне, показне, упитно-односне, неодређене, одричне и опште. Од именице добијају род, број и падеж. Зато оне нису самосталне речи.

Присвојне заменице означавају коме или чему припада именица на коју се односе. Показне заменице упућују на лица и предмете, њихове особине и величину. Упитно-односним заменицама се постављају питања или се казује да се нешто односи на претходно поменути појам. Неодређене заменице упућују на неодређена бића и појмове. Одричним заменицама се одричу бића и појмови. Опште заменице упућују на свако биће или сваки појам.

•

Одреди врсту придевских заменица. Мајстор је окречио моју собу.____________________ Уплашио ме је оволики пас!_____________________ Свакога дана идем на трчање.____________________ Да ли си средио своју собу?__________________ Изгубила је цртеже које је спремила за час.___________________ Никакво воће није купила._________________ Нечији голуб је слетео на моју терасу._____________________

131 Присвојном заменицом за свако лице означава се припадност субјекту. Испунио је своје обећање.

• • •

опуни реченице одговарајућим обликом присвојне заменице свој. Д Нина је ____________ баку изненадила за рођендан. Похвалио се ____________ успехом. Позвали су ____________ кумове на славу. Деда је засадио шљиве на ________ имању. Издвој придевске заменице и одреди им врсту. Сваки човек треба да одговара за своје поступке. _________________________________________________ Нека девојчица је свраћала и вратила је твоје дискове. _________________________________________________ Та девојка је представник некакве организације. _________________________________________________ рецртај погрешно употребљен облик. П Он све/сво време гледа кроз прозор.

Општа придевска заменица сав у средњем роду једнине гласи све.

•

Попуни следећу табелу према датим захтевима. Дечака је бунио његов суви и подругљиви начин говора о тако великим стварима, али је он сваког тренутка заборављао на професора и на ђаке и само гледао књиге, поређане иза стакла, и маштао о свему што може да буде написано и насликано у тим књигама, и већ сада осећао као бол то што мора да се одлучи само за једну књигу и њу да затражи. (Књига, Иво Андрић)

Заменица његов он сваког (о) свему тим њу

Врста заменице

Подврста заменице

Падеж

132

•

Повежи линијама придевске заменице с одговарајућом врстом. КОЛИКИ НЕКАКВИМ СВАЧИЈИМ ОВОЛИКОГ ЊЕНИМ НИКАКВИ

одрична показна присвојна неодређена општа упитно-односна

БРОЈЕВИ

• •

Врсте бројева према значењу одвуци бројеве у следећим народним пословицама и изрекама. П Ко другоме јаму копа, сам у њу упада. Два пута мери, а трећи пут сеци. Док се двоје свађају, трећи користи. азврстај подвучене бројеве на: Р  главне: – основне: _______________, – збирне: _____________;  редне: _____________.

Бројеви су речи којима се означава колико има бића или предмета на броју (троје, два, осам, петоро) или који је неко или које је нешто по реду (први, седми, десети). Бројеви могу да буду главни (основни и збирни) и редни. Основни бројеви су речи којима означавамо колико има бића или пред мета. Филип има два пса. Тата је купио четири карте за биоскоп.

•

дговори на питања користећи основне бројеве. Одговоре пиши ре О чима, а не бројевима. Колико имаш година?____________________________________________ Колико дана има месец јануар?____________________________________ Који је поштански број твога града (места, села)?____________________

133 Основни број је и оба. Стотина, хиљада, милион, милијарда су по значењу бројеви, а по облику су именице. Збирни бројеви су врста бројева којима се означавају скупови младих бића: двоје унучади, троје прасади, четворо јаради, тринаесторо младун чади, тридесет шесторо пилади и сл. и бића различитог пола. Осморо ученика је положило разред одлично. Упореди: Њих двоје су гледали филм.

Њих двојица су гледали филм.

Збирним бројевима означава се скуп особа различитог пола, а бројним именицама истог пола, и то мушког.

О бројним именицама било је речи у поглављу о именицама на страни 105.

•

Допуни реченице одговарајућим збирним бројем или бројном именицом. Душан, Младен и Бранко су браћа. Њих ___________ често играју фудбал. Ружица, Мирјана и Пеђа су рођаци. Њих _________ живе у истој улици.

•

Напиши збирне бројеве настале од основних бројева. седам___________________

дванаест_________________

тридесет два_____________

девет____________________

•

Који је најмањи основни број од ког се може направати збирни број?

•

Који је највећи основни број од ког се може направити збирни број?

_______________________

_______________________ Редним бројевима означава се који је неко или које је нешто по реду. Звонило је за крај шестог часа. Април је четврти месец у години.

134

•

Одговори на следећа питања. Бројеве пиши словима, а не бројевима. Ког датума почиње пролеће?_________________ Од ког разреда учиш други страни језик? _________________ Који историјски догађај је трајао од 1914. до 1918. године? ________________________________________

Промена бројева Поједини бројеви се мењају по падежима. То су: – основни бројеви: један, два, три и четири (и сви вишечлани којима су они последњи члан); – редни бројеви. Бројеве два, три и четири мењамо као што је приказано у табели. Мушки и средњи род

Женски род

Мушки, женски и средњи род

два

две

три

четири

Генитив

двају

двеју

трију

четирју

Датив, инстру ментал, локатив

двама

двема

трима

четирма

Номинатив, аку затив, вокатив

Бројеви од пет па надаље су непроменљиви. Бројне именице се мењају по падежима.

•

Упиши одговарајући облик броја један и одреди у ком је падежу. Видео сам ______________ дечака. ________________ Дао сам књигу _____________ дечаку. _________________ Причао нам је о _____________ дечаку. ____________________

•

Напиши правилно. Срела се с (2) ______________ рођакама. Угостили смо пријатеље из (2) ______________ градова.

135 Поједини бројеви имају категорију рода: а) редни; б) основни бројеви један два.

•

Одреди род подвучених бројева. Набавила је једно маче. __________________________________________ Прешао је ниво у игрици из четвртог покушаја.______________________ На излет су кренуле две наставнице.________________________________ Освојио је шесто место на маратону.________________________________

Писање бројева Бројеви се могу састојати од једне речи и од више речи. Имали су двоје деце. Моја мама има тридесет седам година. Купила је књиге за осми разред. Деда је прославио шездесет трећи рођендан. Михајло има једанаест година. На концерту је било две хиљаде гледалаца. Поједини бројеви могу се писати и као једночлани и као вишечлани. двеста – две стотине триста – три стотине

Број 600 се пише словима двојако: шестсто или шест стотина. А не шесто! Основни и редни бројеви могу се писати арапским или римским цифрама.

• •

Напиши арапским цифрама следеће бројеве. педесет_______________ трећи________________ двадесет први_________ тринаест_____________ Напиши римским цифрама следеће бројеве. тридесети____________ осми_________________ деведесет други________ четврти______________

136 Ако арапским цифрама пишемо основне бројеве, иза броја не стоји тачка. Ако арапским цифрама пишемо редне бројеве, иза броја обавезно стоји тачка. Иза бројева које пишемо римским цифрама не пише се тачка, осим у случају писања испред наслова поглавља и рашчлањивања текста.

• •

Заокружи слова испред примера у којима је датум правилно написан. а) 18. II 2020. године б) 18. II. 2020. године в) 18. 2. 2020. године г) 18 2. 2020. године д) 18. 2. 2020 године Напиши словима следеће бројеве. XIV_____________________________________________________________ 12._____________________________________________________________ 386_____________________________________________________________ LX _____________________________________________________________ 25._____________________________________________________________

ГЛАГОЛИ Глаголи су речи које означавају радњу, стање и збивање. Глаголи у реченици обично обављају службу предиката.

•

Разврстај следеће глаголе. певати, спавати, облачити се, захладнети, волети, грмети, писати, свитати, радовати се радња:__________________________________________________________ стање:__________________________________________________________ збивање:________________________________________________________

Глаголи могу да буду лични и безлични. Личним се именује радња или стање (трчати, пливати, седети, спавати), а безличним збивање у природи (грмети, севати).

137

•

Безлични глаголи увек стоје у 3. лицу једнице (у средњем роду). Сева. Севало је. У следећој реченици подвуци безличне глаголе. Цело поподне је падала киша; наоблачило се и одједном смркло, а онда снажно и загрмело.

Граматичке категорије глагола су: – глаголски вид, – глаголски род, – граматичко лице, – глаголско време, – глаголски начин, – потврдност/одричност, – граматички род, – граматички број.

ГЛАГОЛСКИ ВИД И ГЛАГОЛСКИ РОД Глаголски вид Глаголи који означавају радњу која траје називају се несвр шени глаголи. Глаголи који означавају завршену радњу називају се свршени глаголи.

• • •

Напиши глаголски вид глагола: скакати, гледати, читати__________________________________________, скочити, погледати, прочитати____________________________________. Одреди глаголски вид глагола. питати_______________________ искористити__________________ проговорити__________________

имати_______________________ сумњати_____________________ зачудити се__________________

Од следећих глагола несвршеног вида направи глаголе свршеног вида с истом основом. лежати______________________ падати_______________________ поклањати___________________ стизати______________________

138 Несвршени глаголи могу да буду трајни (јести, ходати, гледати) и учестали (претрчавати, куцкати, зивкати). Свршени глаголи могу да буду тренутно-свршени (рећи, сести, пући), почетно-свршени (запевати, запливати, полетети) и завршно-свршени (дотрчати, написати, изгорети). Постоје и двовидски глаголи. Они имају исти облик за оба вида, који се може одредити само у реченици. Ручам с родитељима. Чим ручам, позваћу те. ↓ ↓ несвршени вид свршени вид

Глаголски род Глаголски род је особина глагола која означава прелазност глаголске рад ње, тј. да ли глагол изискује допуну у виду објеката или је не изискује.

Прелазни глаголи су они уз које стоји прави објекат (именица у акузативу без предлога). Непрелазни глаголи су они уз које не може стајати прави објекат или уз које може стајати само неправи објекат.

•

Неправи објекат се може налазити у: номинативу, генитиву, дативу, акузативу са предлогом, акузативу без предлога, инструменталу, локативу. (Прецртај нетачне одговоре.)

• •

Одреди глаголски род. правити______________________

каснити_____________________

звонити______________________

шишати_____________________

спавати______________________

прескочити__________________

Допуни прелазне глаголе правим објектом. препливати___________________

изградити____________________

донети_______________________

отворити____________________

139 Повратни глаголи су они уз које увек стоји повратна речца се. Могу да буду: – прави повратни: купати се, шминкати се, попети се, – неправи повратни: плашити се, радовати се, љутити се, – узајамно-повратни: дописивати се, грлити се, руковати се. Неки повратни глаголи могу да се користе и без повратне речце се, при чему задржавају исто значење (шетати и шетати се, одмарати и одмарати се).

•

Разврстај повратне глаголе. сударити се, изненадити се, туширати се, расплакати се, грудвати се, обући се прави повратни:__________________________________________________ неправи повратни:_______________________________________________ узајамно-повратни:_______________________________________________

Остале граматичке категорије глагола У нашем језику има 14 глаголских облика.

ВРЕМЕНА

Лични

Нелични

презент

инфинитив

аорист

радни глаголски придев

перфекат

трпни глаголски придев

плусквамперфекат

глаголски прилог садашњи

имперфекат

глаголски прилог прошли

футур први футур други НАЧИНИ

императив потенцијал

140

Прости

Сложени

презент

перфекат

аорист

плусквамперфекат

имперфекат

футур први

императив

футур други

инфинитив

потенцијал

радни глаголски придев трпни глаголски придев глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли

• •

азврстај наведене глаголске облике на личне и неличне. Р пецати, лагао је, будемо ловили, стигавши, пронашао, видесмо, путујући, бежаћу нелични: ________________________________________________________ лични: __________________________________________________________ Одреди лице, род и број глаголских облика у следећим реченицама. Купио је карте за оперу јер га је мајка то замолила. купио је – лице: ______ род: _______ број: _____________ је замолила – лице: ______ род: _______ број: _____________ Дошле бисмо да сте нас позвали. дошле бисмо – лице: ______ род: _______ број: _____________ сте позвали – лице: ______ род: _______ број: _____________ апиши следеће реченице у одричном облику. Н Лана ће вечерас ићи у школу плеса. ____________________________________ Богдан је најбољи пливач у одељењу. ____________________________________ апиши следеће реченице у потврдном облику. Н Вера не жели да учествује у квизу. ____________________________________ Маратонци нису имали погодно време за трчање. ____________________________________

• •

•

141 сваком низу прецртај глаголски облик који ту не припада. У а) седи, дођите, гледамо, изброј, сецимо б) бејах чуо, били смо хранили, беху изградили, смо израчунали, био је плакао в) будете поправили, будем свратио, бисмо поставили, буде рачунао, буду рекли Напиши називе глаголских облика за дате примере. нису летовали ___________________________________________________ летујући ________________________________________________________ летовати ________________________________________________________ буду летовали ___________________________________________________ бисмо летовали __________________________________________________ летују __________________________________________________________ летоваће _______________________________________________________ Напиши тражене глаголске облике. 1. лице једнине презента глагола сести _____________________________ 3. лице множине аориста глагола пући _____________________________ глаголски прилог садашњи глагола дисати __________________________ 2. лице једнине потенцијала глагола донети _________________________ трпни глаголски придев у мушком роду једнине глагола поставити ________________________________________________________________

•

а линију поред сваког глагола упиши број који стоји уз одговарајући Н глаголски облик. Један глаголски облик је вишак. бејаше секао ___ разгледаху ___ будете сликали ___ бисмо хтели ___ сакриј ___

1. императив 2. имперфекат 3. перфекат 4. плусквамперфекат 5. потенцијал 6. футур II

Издвој глаголске облике и напиши њихов назив. Купићу боју за кречење ако продавница буде отворена. __________________________; ________________________ Приђите ближе да бисте ме чули. _________________________; _________________________ Деца беху већ легла када се отац вратио с посла. _________________________; _________________________

Шта смо обновили о променљивим речима Граматичке категорије Род

мушки, женски и средњи; природни и граматички

Број

једнина и множина

Лице

прво, друго и треће

Падеж

седам именских облика

Поређење

компаратив и суперлатив

Придевски вид

одређени и неодређени

Време

7 глаголских времена

Начин

3 глаголска начина

Глаголски род

прелазни, непрелазни и повратни глаголи

Глаголски вид

свршени и несвршени

ИМЕНСКЕ РЕЧИ ИМЕНИЦЕ Именице према значењу заједничке

лав, дете, лењир, слово, година

властите

Дијана, Тиса, Азија, Јапан

збирне

трње, жбуње, пруће, цвеће

градивне

шећер, брашно, вода, пластика

мисаоне (апстрактне)

лепота, младост, љубав, бол

глаголске

певање, спавање, трчање, вожња

бројне

двојица, петорица, тројка, четвртина

род именица

природни и граматички

број именица

једнина и множина singularia tantum и pluralia tantum ПРИДЕВИ Придеви према значењу

описни

лак, смешан, поносан, жут

присвојни

Сашин, школски, мачји, ученички

градивни

сребрни, метални, камени, свилени

временски

данашњи, јесењи, садашњи, летњи

месни

горњи, доњи, леви, средњи

Поређење (компарација) придева Позитив

добар, леп, стар

Компаратив

бољи, лепши, старији

Суперлатив

најбољи, најлепши, најстарији Придевски вид

Неодређени

црвен, плав, висок

Одређени

црвени, плави, високи

ЗАМЕНИЦЕ Именичке личне

Именичке неличне

ја, ти, он, она, оно; ми, ви, они, оне, она лична заменица за свако лице себе, се

упитне: ко, шта неодређене: неко, нешто одричне: нико, ништа опште: свако, свашта

Придевске заменице Присвојне

мој, твој, његов, њен; наш, ваш, њихов; свој

Показне

овај, онај, тај; овакав, онакав, такав; оволики, онолики, толики

Упитно-односне

који, чији, какав, колики

Неодређене

неки, нечији, некакав, неколики

Одричне

ниједан (никоји), ничији, никакав, николики

Опште

сваки, свачији, свакакав, свако лики, било који, било чији, ма који, ма какав

БРОЈЕВИ Главни

основни

један, пет, двадесет

збирни

двоје, петоро, дванаесторо

редни

први, шести, осамнаести

ГЛАГОЛИ

ВРЕМЕНА

Лични

Нелични

презент

инфинитив

аорист

радни глаголски придев

перфекат

трпни глаголски придев

плусквамперфекат

глаголски прилог садашњи

имперфекат

глаголски прилог прошли

футур први футур други НАЧИНИ

императив потенцијал

Прости

Сложени

презент

перфекат

аорист

плусквамперфекат

имперфекат

футур први

императив

футур други

инфинитив

потенцијал

радни глаголски придев трпни глаголски придев глаголски прилог садашњи глаголски прилог прошли

Глаголска времена за означавање садашњости

презент

за означавање прошлости

перфекат, аорист, имперфекат, плусквамперфекат

за означавање будућности

футур први

145

•

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Издвој све непроменљиве речи из одломка. Измирио сам се мало-помало са друговима. Изгледало је да су ми опростили. Или су само заборавили? Сад се више не сећам. Али ме ни кад више нису повели на сличне подвиге. А ја сам још дуго памтио цео догађај и понекад га сневао. (Деца, Иво Андрић)

________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

•

• •

епроменљиве речи не мењају свој облик. У нашем језику има их пет. Н То су:

ПРИЛОЗИ Напиши прилоге са супротним значењем. близу________________________

горе________________________

ниско________________________

мало________________________

споро________________________

често________________________

Разврстај прилоге у табелу. овамо, некад, куда, много, споро, због, још, јуче, доста, напред, тек, тако, далеко, ван, лепо Место Време Начин Количина Узрок

146 Прилози су непроменљиве речи које одређују радњу глагола тако што означавају место, време, начин, количину и узрок вршења радње.

•

Одреди врсту подвучених прилога у следећим реченицама.

•

Одреди коју службу врше подвучени прилози.

Дуго је остао будан.______________________________________________ Радознало је посматрао животиње у кавезу._________________________ Свуда су поставили знаке упозорења._______________________________ Неће путовати зимус на планину.___________________________________ Коловоз је залеђен, зато пажљиво вози._____________________________

Ујутру идем на трчање, а поподне у теретану. _______________________________ Десно се налази ординација, а лево чекаоница. _______________________________

Прилози у реченици врше службу прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, количину.

Осим што одређују радњу глагола, поједини прилози се могу употребљавати уз именице (мало времена, много новца...), придеве (веома паметан, врло успешан...) и друге прилоге (још мало, веома лепо...). Тада су зависни чланови синтагме.

•

Одреди врсту обележених речи. Филип је високо дете. Филип се високо попео. ____________________ __________________ Некада једна реч може да буде прилог или придев у средњем роду. Како ћеш разликовати придеве од прилога? Ако реч добијеш као одговор на питања какав, каква, какво, значи да она одређује особину именице. Тада је та реч придев. Ако реч добијеш као одговор на питање како или колико, значи да се она односи на глаголску радњу. Тада је та реч прилог.

147

•

наведеним реченицама испод обележених речи напиши да ли је то У прилог или придев. Љутито маче љутито ме погледа. ___________________________________________________ Лако сам одговорио на лако питање. ___________________________________________________ Брзо дете брзо трчи. ___________________________________________________

Иако си учио/учила да су прилози непроменљиве речи, неки прилози могу да мењају свој облик.

•

Допуни следеће реченице. Павле лепо пева, али Ненад пева __________од њега. Тијана је скочила далеко, али је Софија скочила __________ од ње. Тара је појела мало чорбе, а њена сестра још_________од ње.

Неки прилози (за начин, место и количину) могу да се пореде, односно имају компарацију. Ову граматичку категорију имају и ______________.

•

Изведи прилоге од датих речи. лето_________________________ јутро________________________ људи ________________________ добар _______________________

•

Издвој прилоге из следећег одломка и одреди им врсту. Онај у фесу – Благоје казанџија – цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога по штогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби, па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу, и чисто као да ће одоцнити, усплахирено истрчаваше поново напоље, упирући поглед далеко преко мирне Саве. (Све ће то народ позлатити, Лаза Лазаревић)

________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

148

•

ПРЕДЛОЗИ апиши одговарајући предлог на месту предвиђеном за то. Н Дођи код мене ____ суботу. Највише волим да идем у куповину _____ тобом. Аутомобил је проклизао _______ леда. Деда најчешће седи _____кућом.

Предлози су непроменљиве речи које стоје испред именица или заменица и означавају односе између бића, предмета или појава. Ти односи могу да буду временски, просторни (месни), узрочни итд.

•

У следећим примерима подвуци предлог и одреди падеж именице уз коју стоји. Пала је саксија с прозора.______________ Причали су о концерту.________________ Заплакала је од среће. __________________ Мачка се попела на дрво. _________________ Кренуо је ка капији. ___________________

Падеж који се увек употребљава с предлозима је __________. Уз њега увек стоји један од предлога: о, у, на, по, при.

•

Одреди значења предлога у следећим примерима. Пронашао сам књижицу у фиоци.__________________________________ Цвеће је промрзло због мраза. _____________________________________ Свратићу после школе.____________________________________________ Гледала сам га с одушевљењем. ____________________________________

Понекад се погрешно употребљавају предлози због и ради. Отишао је у бању ради лечења. (погрешно – због лечења) Излет је одложен због лошег времена. Предлог због означава узрок, а предлог ради циљ (намеру).

149 Предлози се увек пишу одвојено од личних заменица. Посебно обрати пажњу на инструментал. Ишао је са мном у град. Појавио се преда мном. Предлози никад не стоје испред одричних заменица. На пример: ни од кога (а не од никога), ни са чим (а не са ничим). Понекад иста реч може да буде и прилог и предлог. Доћи ћу после. ______________________ Доћи ћу после празника._______________________

Предлози стоје испред именица и именичких заменица, а прилози одређују глаголе.

•

• •

аокружи слово испред реченица у којима је употребљен предлог. З а) Пре часова сам посетио тетку. б) Пре је било мање аутомобила на улицама. в) Спусти то поред. г) Села је поред мене.

ВЕЗНИЦИ Допуни везницима следеће народне пословице. Боље врабац у руци ______голуб на грани. Гвожђе се кује ____је вруће. Испеци ___реци. Вук длаку мења, ____ћуд никада. Подвуци везнике у следећим примерима. Купио је крушке и грожђе. Филм је занимљив, али тужан. Вратиће се у среду или четвртак.

Везници су непроменљиве речи које служе за повезивање речи и реченица.

150

•

опуни следеће реченице напоредним везницима. Д Марко ___ Љубица су кумови. Нећу да правим палачинке ____ крофне. Хоћеш ли чоколаду ____ крем бананицу?

Напоредним везницима се обележавају напоредни односи међу реченицама и реченичним члановима.

саставни однос: и, па, те, ни, нити раставни однос: или супротни однос: а, али, него, но, већ

•

опуни следеће реченице зависним везницима. Д Није дошла на посао ___ се разболела. Видела сам те ____ си улазио у аутобус. Отишао је на пијацу ____ купи поврће.

Зависним везницима почињу зависне предикатске реченице.

•

Заокружи зависне везнике у следећим реченицама. Доручкујем чим устанем. Веома је хладно иако греје сунце. Заспала је док је гледала филм. Купићу хлеб ако пекара буде радила.

У функцији везника у зависним реченицама се могу употребљавати и упитно-односне заменице (који, чији, какав, колики); неличне именичке (ко, шта); као и прилози (где, куда, одакле, докле, како, колико...).

151

• • •

•

пиши одговарајући везник. У Урадићу домаћи ____се вратим с тренинга. Није купио патике _____су биле веома скупе. Отишао је у школу_____је имао температуру. Положићу испит ______будем учио. аокружи слово испред реченице у којој је употребљен везник да. З а) Отишла је да спава. б) Да, доћи ћу вечерас. в) Да ли си видео негде мој телефон? Подвуци везнике у тексту. Све док изненада Стефано једног дана није приметио да је постао старац, веома стар; и нико око њега није умео да објасни зашто он, кад је већ богат, најзад не напусти проклети живот на мору. Стар и горко несрећан, јер је цео живот био утрошен на то лудачко бежање морима, да би побегао од непријатеља. Али већа од радости удобног и мирног живота за њега је увек била привлачност понора. (Колумбар, Дино Буцати)

УЗВИЦИ Којим узвицима би исказао следећа осећања? – радост због победе:_____________________________________________ – зубобољу: _____________________________________________________ – изненађење због изненедног сусрета:_____________________________ – чуђење што се неко много променио:_____________________________

•

Напиши ономатопеју за: – падање камена у воду:_____________, – ломљење стакла:___________________, – звук звона:________________________.

•

Напиши којим узвицима тераш следеће животиње. – кокошку:_________________________, – мачку: ___________________________, – пса:______________________________.

152 Узвици су непроменљиве речи које служе за изражавање осећања, дозивање, заповедање, опонашање гласова из природе и терање животиња и људи.

•

азврстај следеће узвике у табелу. Р пст, трас, ој, шибе, јаој, фију, хајде, о, бум, мац, ух, хеј Осећања Дозивање Ономатопеја Дозивање и терање животиња Заповедање

Иза узвика може стајати знак узвика и тада је он сам узвична реченица: Јаој! Опет касним. Иза узвика може стајати зарез и тада је он део узвичне реченице: Их, немој тако да говориш!

• • •

Подвуци узвике у следећим реченицама. Охо-хо, што је ово укусно! Бррр, што је хладно! Пас се залете, па трас у дрво. Подвуци глаголе који су изведени од узвика. пљуснути, кврцнути, тражити, треснути, косити, шкрипати следећим низовима речи препознај, прецртај и именуј реч која није У узвик. а) марш, леле, пред, куку, еј _______________________________________ б) ћао, ој, ах, фију, али, кукурику __________________________________

153

•

РЕЧЦЕ азврстај речце из следећег дијалога. Р – Хоћемо ли да играмо кошарку? – Ја не могу. Повредио сам ногу. – Наравно, договорили смо се. – Зар нисмо рекли да ћемо сутра? – Вероватно, ако нас буде довољно за две екипе. – Хоће, чак ће доћи и Јаков. – Ево га, стиже! потврдне:_______________________________________________________ одричне:________________________________________________________ упитне: _________________________________________________________ показне:________________________________________________________ сумња и претпоставка: ___________________________________________ посебно истицање:_______________________________________________

Речце су непроменљиве речи којима се изражавају емоционални ставови, гледишта или расположења говорника.

Постоји више врста речца јер ставови говорника могу да буду различити.

Чак штавише – погрешно Довољно је само ЧАК или ШТАВИШЕ, никако обе. Штавише, одлично је урадио тест.

•

аокружи слово испред правилно написаних реченица. З а) Дали си урадио домаћи задатак? б) Да ли си урадио домаћи задатак? в) Јел стигао ујак? г) Је л’ стигао ујак?

Речца ЛИ пише се спојено с везницима који су срасли с речцом: неголи, камоли, некмоли, кадли.

154 облачити се бојати се ↓ ↓ повратна заменица повратна речца

Се је повратна заменица у саставу правих повратних глагола, а код не правих и узајамно-повратних је повратна речца.

• •

Подвуци правилно написане речи. не поверење, недостатак, непожељан, не праведен, не читко, необично аокружи слово испред реченица у којима је речца не правилно написана. З а) Не мој ме чекати, сигурно не ћу доћи. б) Не пуштајте филм док ја не дођем. в) Недостаје ми необавезно дружење с тобом. г) Ја не толеришем не дисциплину!

Одрична речца не се уз именице, придеве и прилоге пише састављено, а уз глаголе одвојено, осим у неколико случајева (нисам, немам, немој, нећу, нестајати, недостајати...).

• •

Подвуци речце у следећим реченицама. Хаљину си вероватно купила на распродаји. Она можда неће сутра доћи. Ти си, уосталом, увек у праву. Никако немој откључавати врата. У следећим низовима речи препознај, подвуци и именуј реч која није речца. а) бар, баш, или, ено, зар__________________________________________ б) докле, заиста, свакако, несумњиво, ваљда_________________________

•

пиши одговарајућу речцу. У Шутнуо је ка кошу,_________ промашио је цео обруч. (међутим, сва како, вероватно) Да си _____хтео да ме послушаш! (баш, бар, зар) _______ Сања покупи тањире са стола. (да, нека, ево)

155

•

следећим низовима непроменљивих речи пронађи и подвуци ону која У може бити и променљива (када се другачије акцентује). а) тада, сада, када, мада б) чак, бар, већ, још в) око, пред, иза, без

•

Разврстај непроменљиве речи. овамо, чак, као, ено, до, док, на, са, али, ала, нити, овако, пст, тада Прилози Предлози Речце Везници Узвици

•

Разврстај непроменљиве речи из следећих стихова према врсти. О, не остављај ме никад саму кад неко свира. Учиниће ми се негде у шуми Поново све моје сузе теку Кроз самоникле неке чесме. Учиниће ми се црн лептир један По тешкој води крилом шара Што некад неко рећи ми не сме. (Опомена, Десанка Максимовић)

Прилози Предлози Речце Везници Узвици

Шта смо обновили о непроменљивим речима

ПРИЛОЗИ

Одређују радњу глагола тако што означавају место, време, начин, количину и узрок вршења радње (близу, данас, пажљиво, мало, зато).

ПРЕДЛОЗИ

Стоје испред именица и заменица и означавају односе између исказаних појмова (пре, уз, о, са, у, на).

ВЕЗНИЦИ

Служе за повезивање речи и реченица (и, а, или, већ, јер, да, док, ако).

РЕЧЦЕ

Изражавају емоционалне ставове, гледиште или расположење говорника (наравно, можда, дакле, ево, ето, не, никако).

УЗВИЦИ

Служе за изражавање осећања, дозивање, заповедање, терање, опонашање (ох, хеј, пст, бум, мац).

157

6. Синтакса – Главни реченични чланови – Зависни реченични чланови – Издвојене одредбе – Синтагме – Независне предикатске реченице – Зависне предикатске реченице

158

159

РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

•

• • •

• •

опуни следеће реченице тако да тврдње буду тачне. Д Главни реченични чланови су ____________ и ______________. Вршилац радње у реченици је ______________. Главни реченични члан је _________________. Глаголске допуне су ____________ и ________________. Додаци именици су _____________ и ______________. убјекат подвуци једном, а предикат двема линијама. С Васпитачица је свакога дана водила децу у шетњу до оближњег парка. пој реченице с врстом објекта који се у њима налази. С прави објекат Слушао је рок музику. Није веровао никоме. Заменили су кров на кући. неправи објекат Стално размишљам о летовању. Подвуци прилошке одредбе и одреди врсту. Вратили смо се у недељу. ______________________ Стави тамо ту торбу. __________________________ Извинио се због непријатности. _________________ Пажљиво прочитајте задатак! __________________ Много смо се уплашили._______________________ ако се назива подвучени реченични члан? К Отпутовали су у Беч, главни град Аустрије. _________________________ Подвуци све атрибуте у следећим стиховима. Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице, стара нада, Ново цвеће, стабла стара, Душе чисте, срца млада, Наследници светог жара... (Светли гробови, Ј. Ј. Змај)

160 ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ Субјекат

•

Подвуци субјекте у следећим реченицама. Цело одељење жели да дође. С њим је дошла и његова сестра. Ви сте уверени да сте у праву. Којим врстама припадају подвучене речи? ____________ и ___________

•

Одреди у ком се падежу налазе подвучени субјекти. Њему је досадно._____________________________ Јадранку боли нога.___________________________ Још нема тренера._____________________________

Субјекат у реченици исказује вршиоца радње или носиоца стања или особине које означава предикат. Субјекат може бити једна реч или скуп речи. Најчешће службу субјекта врше именице и заменице, али је могу вршити и друге врсте речи. Субјекат који се налази у номинативу назива се граматички субјекат, а онај који се налази у зависним падежима (генитиву, дативу и акузативу) назива се логички субјекат.

•

Одреди да ли је субјекат у следећим реченицама граматички или логички. Једе ми се сладолед.____________________________________ Матији је било хладно. _________________________________ Пакет нам је донео курир. _______________________________ На игралишту је било много деце. _________________________ Павле је прихватио нашу идеју. __________________________

•

Заокружи слово испред реченице у којој постоји логички субјекат. а) Деду су одвели на снимање кука. б) Деда је повредио кук. в) Деду боли кук.

161 Логички субјекат у генитиву исказује постојање или непостојање неког појма. (Нема радних субота у овом полугодишту.) Логички субјекат у дативу или акузативу означава носиоца неког стања, осећања, расположења. (Катарини се свиђа Вукашин.)

•

Подвуци субјекте и напиши којој врсти речи припадају. Да ли си ти чуо ту песму?___________________ Кромпир потиче из Америке. _______________ Двоје је закаснило.________________________ Паметнији попушта._______________________

Понекад се догађа да је субјекат из реченице изостављен. То не значи да га нема, већ се обично подразумева.

•

Поред сваког наведеног примера наведи како би гласио субјекат. Била је веома талентована. ______________________ Тражили су дестинацију за летовање.______________ Слушам и не верујем!____________________________ Организовала си одличан пријем. _________________ Тражили сте, гледајте!___________________________

Предикат

•

следећим реченицама подвуци предикате. У Деца се санкају. Петар је редован студент. Бакина марама је шарена. Марија боји цртеж. Ивона је висока. Сутра ћу посетити рођаке.

Предикат је главни реченични члан и може означавати радњу коју врши субјекат, стање или особину који се приписују субјекту. Може да буде глаголски и именски.

162

• •

аокружи слова испред реченица с именским предикатом. З а) Бане је новинар. б) Лара ради у банци. в) Мој деда је пензионер. г) Циле поправља бицикле. одвуци именске делове предиката у реченицама и напиши којој врсти П речи припадају. а) Саша је полицајац.__________________________ б) Књига је била занимљива.____________________ в) Он ће бити први.____________________________ г) Победа је ваша._____________________________

Именским предикатом најчешће се означава нека особина коју поседује субјекат или стање које субјекат доживљава. Састоји се из два дела: глаголског и именског.

•

репиши именске предикате из претходног задатка, а затим одреди П глаголски и именски део.

Именски предикат

•

Глаголски део

Именски део

Глаголски део чини помоћни глагол ___________ или __________ у неком од личних облика. Именски део може да буде ___________, ___________, ___________ или ___________. аокружи слово испред реченице која има два предиката. З а) Мирно је прошао крај мене. б) Саплео се и пао. в) Задремао је читајући књигу. г) Отишао је трчећим кораком.

Глаголским предикатом означава се нека радња коју врши субјекат. Њега чини глагол у личном глаголском облику.

163

• •

Заокружи глаголске облике који не могу да буду предикати. инфинитив, презент, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог про шли, имперфекат олико има предиката у следећој реченици? К Бака је почела да плете џемпер. ___________________

Глагол почети је непотпун, па изискује допуну. Овакав предикат је сло жен глаголски предикат.

•

дреди да ли су глаголски предикати у следећим реченицама прости О или сложени. Вељко је хтео да купи гитару.______________________________________ Пас је побегао из дворишта. _______________________________________ Требало је на време набавити карте за дерби.________________________

Сложен глаголски облик није исто што и сложен глаголски предикат.

• •

апиши да ли су следећи глаголски облици и глаголски предикати прости Н или сложени. Јана спава. – глаголски облик: __________ глаголски предикат: __________ Јана је спавала. – глаголски облик: __________ глаголски предикат: __________ Заокружи субјекат и одреди лице, род и број подвучених предиката. Веверица је сакупила лешнике. лице: __________, род: __________, број: ___________ Вукови су напали незаштићено стадо оваца. лице: __________, род: __________, број: ___________

Предикат се увек слаже са субјектом у роду, броју и лицу.

164

•

редикат у реченици: Још данас морам да купим нови „Политикин забав П ник” је: а) именски, б) прост глаголски, в) сложен глаголски. Заокружи слово испред тачног одговора.

•

Подвуци сложен глаголски предикат у следећој реченици. Извукао је књигу коју је данас донео и почео да је разгледа као рањено место на себи. (Књига, Иво Андрић)

•

Подвуци све предикате у следећој реченици и одреди им врсту. Био је прошао са породицом, дуж Дунава и дуж Тисе, скоро сва већа места, тргујући заједно с братом, све док се није оженио и вратио у војску. (Сеобе, Милош Црњански)

_______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

•

Објекат Подвуци објекте у следећим реченицама и одреди у ком су падежу. Мој стриц често игра шах._________________________________________ Разговарали су о путовању. _______________________________________ Василија глуми Малчику у Избирачици.______________________________ Купили смо нов телевизор.________________________________________ Симеон се бави стрељаштвом._____________________________________

Објекат је зависни реченични члан који означава ко или шта трпи радњу изражену предикатом. Прави објекат служи као допуна прелазним глаголима и увек је у акузативу без предлога или деоном генитиву. Неправи објекат је реченични члан који представља допуну непрелазним и повратним глаголима. Може да буде у свим зависним падежима.

165 Када је објекат у акузативу с предлогом, он је неправи. Лазар се заљубио у Наду.

• •

рави објекат подвуци, а неправи заокружи. П Поклонио сам Сари чоколаду. Изненадио их је доласком. Бака је унуцима причала приче. аокружи слово испред падежа у којем не може да буде неправи објекат. З а) генитив б) датив в) акузатив без предлога г) акузатив с предлозима д) локатив аокружи слово испред реченице у којој је употребљен неправи објекат. З а) Љубица се сећа распуста. б) Препливао је базен. в) Тата је понео кофере. г) Ива је поцепала јакну. Подвуци неправе објекте и напиши у којим су падежима. а) Нисам се наљутио на тебе. падеж: ______________________________ б) Допутовао је возом. падеж: ______________________________ в) Спремила сам деци палачинке. падеж: ______________________________ г) Стално је причала о том дечаку. падеж: ______________________________ д) Радо се сећам тог летовања. падеж: ______________________________

166

•

ате глаголе разврстај на оне уз које стоји прави објекат и на оне уз које Д стоји неправи објекат. посетити, размишљати, подсмевати се, слушати, летети, срушити, месити, туговати Глаголи уз које стоји прави објекат

•

одвуци објекте, одреди којој врсти речи припадају, у ком су падежу, и П разврстај их на праве и неправе. Гусари су заробили брод. Видели су их на палуби брода. Трагали су за закопаним благом. Били су им захвални на помоћи. Објекат

•

Глаголи уз које стоји неправи објекат

Врста речи

Падеж

Прави/неправи

Прилошке одредбе Одреди врсту подвучених прилошких одредаба. Нестрпљиво су чекали почетак утакмице. ___________________________ Славим рођендан у фебруару. _____________________________________ Јутрос га је болео стомак. _________________________________________ Ноге су му се тресле од страха. ____________________________________ Чекали су у реду један сат. ________________________________________

167 Прилошке одредбе су реченични чланови који означавају место, време, начин, количину или меру и узрок вршења радње изражене предикатом.

•

Којим врстама речи су исказане следеће прилошке одредбе? Стави тањир овде. _____________________ Дођи после часова. ____________________ Зимус није било много снега.___________ Колачи су у фрижидеру.________________ Реком плови лађа. _____________________

Службу прилошке одредбе најчешће врши или прилог или именица у не ком зависном падежу (с предлогом или без њега).

•

Подвуци прилошке одредбе за место. Директор је отпутовао у Немачку. Извади мобилни телефон из торбе. Плажа је била далеко. Помери овде кавез за хрчка.

Прилошка одредба за место означава место вршења радње. Она се добија као одговор на питања где, куда, одакле, докле.

•

Подвуци прилошке одредбе за време. Ићи ћемо на базен сутра. Сваког јуна славе годишњицу матуре. Опери судове после ручка. Раном зором су ишли на плажу.

Прилошка одредба за време означава време вршења радње. Она се добија као одговор на питање када.

168

•

Подвуци прилошке одредбе за начин. Спава као беба. Збуњено су га гледали. Одговарао је без треме. Он све увек ради на брзину.

Прилошка одредба за начин означава начин вршења радње. Она се добија као одговор на питање како.

•

Подвуци прилошке одредбе за количину. Највише волим чоколаду. Данима је тражио изгубљеног пса. Три пута сам гледао тај филм. Илија је мало спавао прошле ноћи.

Прилошка одредба за количину (меру) означава количину, меру онога што именује глаголска радња. Она се добија као одговор на питање колико.

•

Подвуци прилошке одредбе за узрок. Заплакала је од среће. Сељаци су били забринути због сушне године. Није дошао у школу због болести. Јаукао је од бола у стомаку.

Прилошка одредба за узрок означава узрок вршења радње. Она се добија као одговор на питања зашто и због чега.

Службу прилошке одредбе не врше само прилог или именица.

169

•

дреди којој врсти речи припадају обележене прилошке одредбе. О Заспао је читајући. Стигавши касно, виде да су сви гости отишли. _____________________________

Глаголски прилог прошли и глаголски прилог садашњи имају прилошка значења.

•

Одреди функцију (службу) подвучених речи. Ушла је не обраћајући пажњу ни на кога. ___________________________ Зоран се повредио прескачући ограду. _____________________________ Застидевши се, он спусти главу.____________________________________

•

Одреди врсту прилошке одредбе и падеж у ком се налази. Дечаци су добили пехар за прво место. врста: _____________, падеж: _______________ Били смо на скијању седам дана. врста: _____________, падеж: _______________ Банке не раде викендом. врста: _____________, падеж: _______________ Цвеће сам изнела на терасу. врста: _____________, падеж: _______________ Изашао је у журби. врста: _____________, падеж: _______________

170

ИЗДВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ АПОЗИЦИЈА

•

Подвуци апозицију у следећим реченицама. Јован, мој брат од стрица, живи у Вршцу. Рођена сам у Краљеву, граду на Ибру и Морави. Јанко, мој најбољи друг, сели се у Швајцарску. Љубивоје Ршумовић, наш чувени песник, основао је Академију „Сарадници Сунца“ за талентовану децу песнике. Лука Трифуновић, студент, победио је у квизу.

Апозиција је додатна одредба, која стоји уз именицу и пружа још неки податак о тој именици. Службу апозиције може вршити једна реч или синтагма.

У писању се обавезно одваја запетама од именице и од остатка реченице.

•

Одреди падеж подвучених апозиција. Јуче је био рођендан деда Милану, најстаријем члану моје породице. ____________________________________ Сахара, највећа пустиња на свету, налази се у северној Африци. ____________________________________ У Милешеви, средњовековном манастиру, налази се фреска Бели анђео. ____________________________________

Апозиција је увек у истом падежу као и именица на коју се односи.

171 Именице којима означавамо занимања, звања и ословљавања јесу апозиције када стоје иза властитог имена и тада се одвајају запетама. Ако стоје испред, онда су атрибути и не одвајају се запетама.

Светлана Лекић, библиотекарка, отишла је у пензију. ↓ апозиција Библиотекарка Светлана Лекић је отишла у пензију. ↓ атрибут

• •

Напиши запете у реченицама где је потребно. Љубица моја најбоља другарица прочитала је све романе Агате Кристи. Владимир Јовановић стоматолог отворио је нову ординацију. Јован Петровић наставник физичког позвао је све ученике да уђу у салу. Посетили смо Ђавољу варош редак природни феномен у близини Кур шумлије. ледећу реченицу препиши тако да нема апозицију, већ да има атрибут. С Дејан Алексић, песник, посетио је нашу школу. _______________________________________________________________

•

д понуђеног пара реченица сачини једну реченицу и употреби апозицију. О Каспијско језеро је највеће на свету. Има површину од 371.000 ква дратних километара. _______________________________________________________________ Доситеј Обрадовић је био српски филозоф, просветитељ и књижевник. Основао је Високу школу у Београду 1808. године. _______________________________________________________________ Жича је задужбина Стефана Првовенчаног. Подигнута је у првој поло вини 13. века. _______________________________________________________________ Медијана је највећа нишка општина. Настала је 2002. године. _______________________________________________________________

172

•

АПОЗИТИВ Одреди род, број и падеж обележених реченичних чланова. Соба, пространа и окречена, чекала је нове станаре. род: _____________број:_______________падеж:_________________ С Јеленом, духовитом и занимљивом, волим да проводим време. род: _____________број:_______________падеж:_________________ Лиза је добила штенце, мекане и потпуно беле. род: _____________број:_______________падеж:_________________

Апозитив је најчешће придев или придевска синтагма и у истом је роду, броју и падежу као и именица на коју се односи. То је додатна одредба која стоји уз именицу и означава неку њену особину.

Разликуј апозицију и апозитив! Обе издвојене одредбе се при писању одвајају запетама. Апозиција је именичка синтагма, а апозитив придевска.

•

Подвуци апозитиве у следећим примерима. Душица, веома срећна, отрча да им јави добре вести. Нова учитељица, врло млада, замениће старог учитеља. Петар, несигуран и уплашен, изађе пред таблу.

•

Апозицију и апозитив повежи линијама с одговарајућим примерима. Ненад, уморан од посла, леже да спава. Волела бих да идем у Рим, главни град Италије. Мокрањац, композитор, рођен је у Неготину. Пронашли смо пса, покислог и промрзлог.

апозиција апозитив

173

•

АТРИБУТ Подвуци све речи које имају службу атрибута у следећим стиховима. Све су то мила Имена, и лепа, Којима Србин Своме злату тепа. Ал' ја бих провео Читав један век Тражећи лепше, Милије и слађе – Дичније име, Што још не чу свет, Да њим назовем Мој румени цвет. (Ђулићи XVII, Ј. Ј. Змај)

У овом случају службу атрибута врше __________, ___________и ___________.

•

Како можеш написати следећу синтагму, а да јој се не промени значење? Дрвена ограда се поломила.________________________________________

Службу атрибута могу вршити и именице које се налазе у неком од за висних падежа.

•

О д следећих придевских атрибута начини именичке и одреди њихов падеж. Кишне капи су се сливале низ прозор. именички атрибут:_____________, падеж: ____________ Имам туфнасту кошуљу. именички атрибут:_____________, падеж: ____________ Напунили су јастук гушчјим перјем. именички атрибут:_____________, падеж: ____________

Атрибут је реч или скуп речи који стоје уз именицу и ближе је одређују.

Придевски атрибути се с именицом коју одређују слажу у роду, броју и падежу. Именички атрибути увек су у неком зависном падежу.

174

•

Подвуци атрибуте у следећим реченицама. Моја сестра често носи наочаре за сунце. Добили су новог кућног љубимца. Крај улазних врата се налазила велика саксија са цвећем.

•

значене именице замени придевима тако да од именичких атрибута О добијеш придевске атрибуте. јаја кокошке ________________________ точак аутомобила ___________________ обала реке__________________________ врх планине_________________________

СИНТАГМЕ

• •

овежи линијама обележене реченичне чланове с називом језичке је П динице којом су исказани. Чим се вратим из школе, ићи ћу на тренинг.

реч

Вечерас ћу ићи на тренинг.

синтагма

Сваког викенда идем на тренинг.

реченица

Подвуци главну реч у синтагмама. Срели смо високог дечака с ранцем. Уживали су у задивљујућем погледу на кањон. Заинтересованост за утакмицу је била неочекивано велика.

Синтагма је скуп од најмање двеју речи који се односи на исти појам. Састоји се из главне речи и зависног члана (једног или више).

•

Подвуци главне чланове синтагми. веома успешан, врло јасно, мамина сестра од тетке, чекајући госте, ко жне панталоне са џеповима

175

•

Подвуци зависне чланове синтагми. роман Милоша Црњанског, фудбалска репрезентација Србије, стигавши на време, веома далеко, црне панталоне од сомота

У зависности од главне речи, постоје различите врсте синтагми: именичка, глаголска, придевска и прилошка.

• • •

Одреди врсте синтагми у следећим примерима. Препливавши реку, стиже на другу обалу.____________________________ Читао је веома споро. _____________________________________________ Аполон је заштићена врста лептира. _______________________________ Ајфелов торањ је веома висок. _____________________________________ аокружи слово испред реченице у којој је употребљена прилошка син З тагма и подвуци ту синтагму. а) Анђелка је успешно положила завршни испит. б) Јован је веома успешан у свом послу. в) Марија је врло успешно представљала своју школу на трибини у Дому омладине. аокружи слово испред реченице у којој је употребљена глаголска син З тагма и подвуци ту синтагму. а) Упоређујући резултате истраживања, примећује се благи пад ку повне моћи. б) Програмирање је данас постало уносан посао. в) Потребно је повећати производњу житарица. Синтагмама могу да буду исказани различити реченични чланови.

•

Одреди службу коју обележене синтагме имају у реченици. Плавокоса девојчица је била прва у реду. ____________________________ Миодраг је веома цењен лекар. _____________________________________ Гледао сам врло занимљиву представу. ______________________________ Утолио сам жеђ попивши бокал воде. ________________________________ У позоришту се даје реприза опере Кармен.___________________________ Тешио је Вишњу, веома уплашену. __________________________________ Пронашла је мачиће у подруму зграде. ______________________________

Шта смо обновили РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ ГЛАВНИ субјекат предикат

СУБЈЕКАТ И ПРЕДИКАТ

граматички

Немања тренира рукомет.

логички

Јованку боли глава.

именски

Задаци су лаки.

глаголски

Хлеб је поскупео.

ЗАВИСНИ објекат

прилошке одредбе

ОБЈЕКАТ И ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

прави

Поправио је сат.

неправи

Мислила сам на тебе.

за место, време, начин, узрок, количину

Стави ципеле у ходник. Јуче су те тражили. Коста добро плеше. Тресао се од хладноће. Мало ме је срамота.

ИЗДВОЈЕНЕ ОДРЕДБЕ

АПОЗИЦИЈА И АПОЗИТИВ

апозиција

именичка синтагма

Кроз Зрењанин, мој родни град, протиче река Бегеј.

апозитив

придевска синтагма

Младићи, одморни и спремни, почеше да косе ливаду. СИНТАГМЕ

именичке

украсна шнала за косу, кукурузно брашно, цвет јоргована

придевске

веома млад, врло опасан, потпуно стаклен, изненађујуће хладан

прилошке

веома сложно, необично гласно, врло одлучно

глаголске

читајући стрип, предосетивши невољу, купујући на распродаји

177

НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

•

справном цртом подели следеће реченице на предикатске. У Сакупио је довољно поена на тесту и положио испит. Гаврило жели да удоми маче, а његова мајка се не слаже с тим. Огњен је поломио руку, мора да носи гипс. Или дођи, или ме позови.

Независне предикатске реченице су оне које могу да стоје самостално, да саме исказују неку поруку.

Могу да буду повезане везницима или интерпункцијским знацима – запетом (,) и тачком и запетом (;).

Саставни однос – реченице које се надовезују једна на другу или су им радње паралелне. Спојене су везницима и, па, те, ни, нити. Могу да буду и без везника и тада се одвајају само запетом. Раставни однос – реченицама се казују радње од којих се само једна може извршити у одређено време. Спојене су везницима или, било да. Супротни однос – реченицама се казују супротне радње. Спојене су везницима а, али, него, но, већ. Искључни однос – из садржаја друге реченице се искључује, изузима, издваја део онога што означава прва реченица. Спојене су везницима само (што), једино (што), осим (што). Закључни однос – другом реченицом се казује закључак који следи из садржаја прве реченице. Спојене су речима: дакле, сигурно, према томе, значи, али често се обележавају само запетом или тачком и запетом.

178

•

Повежи реченице с одговарајућим напоредним односом.

Прво обуци јакну, па онда стави шал и капу. __

1. саставни

Није упућен на болничко лечење, већ је остао код куће.__

2. раставни

Повредио сам зглоб, сигурно нећу моћи да играм кошарку.__ 3. супротни Или поправи пеглу или купи нову.__

4. искључни

Свакога је критиковао, само себе није видео. __

5. закључни

•

азврстај следеће везнике у зависности од тога коју врсту напоредног Р односа означавају. али, осим што, ни, па, само, или, значи, него Саставни однос Раставни однос Супротни однос Искључни однос Закључни однос

•

Одреди врсту напоредног односа у реченицама. Вода у базену је била веома хладна, те се нисмо купали. ______________ Нису асфалтирали улицу, него су само закрпили рупе. ________________ Сви су наручили ћевапе, само је Митар хтео печење. _________________ Из кухиње лепо мирише, сигурно бака меси питу. ____________________ Издаће локал у закуп или ће га продати. ____________________________

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

•

апиши колико има зависних реченица у наведеној комуникативној ре Н ченици. Рекао сам јој да то чиним због оца, због тога што нисам био довољно мудар да сачувам његову исповест, и да ће њена прича заправо попунити празнину која је иза њега остала. (Мамац, Давид Албахари)

_____________________________

179

•

следећим примерима подвуци зависне реченице. У Изгубила је привезак који је добила од тетке. Чим се заврши школска година, идем у викендицу код баке и деке. Анђела ће уписати другу годину ако положи још два испита. Била је тако љута да су јој се сви склањали с пута. Размишљам да направим велику журку за рођендан.

Зависне предикатске реченице су оне које не могу да стоје самостално, које зависе од друге реченице или речи у њој. Почињу везницима или речима које имају функцију везника. С обзиром на значење и службу (функцију), зависне реченице можемо поделити на десет врста: изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, допусне, намерне, последичне и поредбене. Изричним реченицама се исказује (изриче) садржај глагола зависно сложене реченице. Почињу везницима да и како. Чула сам да је циркус стигао у наш град. Посебне врсте изричних реченица су зависноупитне. Почињу упитним речцама да ли и ли или упитним заменицама и прилозима (ко, шта, који, чији, где, кад, како, зашто...). Питала се чији је ово пас. Односне реченице су зависне реченице које се односе на неки појам из главне реченице. Најчешће почињу придевским заменицама који и чији, какав, колики, онакав, онолики, прилозима колико, где, кад, везником што. Стигла је мајица коју сам наручила преко интернета. Месне реченице су зависне реченице које показују место вршења радње у зависносложеној реченици. Почињу прилозима за место: где, куда, одакле. Ставили су комоду где су имали простора. Временске реченице су зависне реченице које показују време вршења радње зависносложене реченице. Почињу везницима: кад, док, чим, пошто, тек што, само што, пре него што, откад, откако. Кад ти направиш палачинке, ја ћу их филовати. Узрочне реченице су зависне реченице које показују узрок вршења рад ње зависносложене реченице. Почињу везницима јер, пошто, како, што, везничким спојевима зато што, због тога што, као и изразом будући да. Нисам отишао на дерби јер нисам купио карте.

180 Условне реченице су зависне реченице којима се исказује услов за вршење радње у зависносложеној реченици. Почињу везницима ако, уколико, кад, да; ако су без везника, имају речцу ли. Уколико изађе конкурс за посао, пријавићу се. Допусне реченице су зависне реченице којима се казује да се оно што се исказује главном реченицом остварује, иако не постоје услови за то. Оне допуштају вршење радње у независној реченици. Почињу везницима мада, премда, иако. Иако обожавам слаткише, нисам могла да поједем целу чоколаду. Намерне реченице су зависне реченице којима се исказује намера (циљ, сврха) вршења радње из главне реченице. Почињу везницима да и како; када су без везника, користи се речца ли (с потенцијалом у одричном облику). Потрчао је да би га стигао. (Потрчао је не би ли га стигао.) Последичне реченице су зависне реченице којима се исказује последица вршења радње у главној реченици. Почињу везником да. Он је тако досадан да га сви избегавају. Поредбене реченице су зависне реченице које казују начин вршења радње главне реченице, односно са чиме се пореди оно што је исказано главном реченицом. Почињу везницима: као да, као што, како, колико (поређење по једнакости); него што, него да (поређење по неједнакости). Вриснула је као да је видела утвару.

•

одвучене атрибуте искажи односном реченицом. П Зубар му је извадио покварен зуб. _________________________________ Нашла сам у остави прокисло млеко. _________________________________

•

ледеће прилошке одредбе за време исказане предлошко-падежном С конструкцијом замени временском реченицом. Читаћу књигу после вечере. _______________________________________ Не говори за време оброка. _______________________________________

•

ледеће реченице повежи у једну зависносложену реченицу у којој ће С зависна бити узрочна. Користи различите везнике и води рачуна о редо следу реченица. Нису отишли на скијање. Годишњи одмор им је померен. ________________________________________________________________

181 Семафор се покварио. Полицајац је регулисао саобраћај. ________________________________________________________________ Боца за плин је експлодирала. Била је покварена. ________________________________________________________________

• •

овежи линијама следеће условне реченице с независном тако да П добијеш зависносложену реченицу. Буде ли лепо време, платио бих рачуне. Ако будем ишао у град, ићи ћу на рафтинг. Да сам подигао новац, свратићу у пошту. одвучене реченичне чланове искажи допусном реченицом. П Година је била плодна упркос суши. ________________________________________________________________ Одгледао је филм до краја упркос сметњама на програму. ________________________________________________________________

•

аокружи слово испред намерне реченице. З а) Видео је да је погрешио. б) Пожурио је да би стигао на време. в) Изгледао је као да није спавао целе ноћи.

•

Заокружи слово испред последичне реченице. а) Филип је сматрао да му сви желе само добро. б) Ишао бих с тобом на концерт да се нисам успавао. в) Певао је тако гласно да му микрофон није био потребан.

•

Одреди врсте зависних реченица. Дамјан је извео пса у штењу пре него што је почела киша. ______________ Иако је био април, било је веома хладно._____________________________ Предложио сам брату да идемо на пецање. ___________________________ Није стигао на време јер је била гужва у саобраћају. ___________________ Да су повећали број каса, не би било оволике гужве. ___________________ Отишли су у село да би се склонили од градске вреве. ___________________ Вратио се тамо где је одрастао. ____________________________________

182

•

Одреди врсту зависних реченица заокружујући слово испред тачног од говора. Добили смо наградно путовање јер смо победили у квизу. а) последична б) допусна в) узрочна Пошто је посадила цвеће, залила га је. а) узрочна б) временска в) намерна Ставили смо дечји кревет у собу која је најсветлија. а) месна б) условна в) односна

•

Подвуци зависне реченице, обележи их бројевима и одреди њихову врсту. Често су одлазили на излетиште које је било тако лепо уређено да се окупљао велики број посетилаца. 1. ___________________ 2. ____________________ Ако су све карте распродате, требало би да дођете раније да бисте заузели добро место. 1. ___________________ 2. ____________________ Чим су стигли на станицу, питали су када креће следећи аутобус који пролази кроз Шабац. 1. ___________________ 2. ____________________ 3. __________________ Иако није редовно похађао наставу, завршио је годину на време јер му је школа омогућила да полаже разредни испит. 1. ___________________ 2. ____________________ 3. __________________

И зависне реченице могу да буду у напоредним односима – саставном, раставном и супротном.

•

дреди врсту зависних реченица и напоредни однос у ком се налазе. О Питала сам је да ли ћемо на станицу ићи пешице или ћемо позвати такси. врста зависних реченица: ____________ напоредни однос: ___________ Није је болео стомак зато што се прехладила, него се прејела трешања. врста зависних реченица: ____________ напоредни однос: ___________ Ако пажљиво слушате наставника и све записујете, разумећете Архимедов закон. врста зависних реченица: ____________ напоредни однос: ___________

Шта смо обновили НАПОРЕДНИ ОДНОСИ МЕЂУ НЕЗАВИСНИМ ПРЕДИКАТСКИМ РЕЧЕНИЦАМА НАПОРЕДНИ ОДНОСИ

Пример

Везници

саставни однос

Чекао сам је испред зграде, па смо отишли у шетњу.

и, па, те, ни, нити

раставни однос

Или ћу скувати ручак, или ћу наручити из ресторана.

или, било да

супротни однос

Соња је офарбала косу, али није била задовољна бојом.

а, али, него, но, већ

искључни однос

Сви су дошли на време, једино је Сима закаснио.

само (што), једино (што), осим (што)

закључни однос

Појела је све из тањира, значи била је веома гладна.

дакле, сигурно, према томе, значи

ЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧНИЦЕ Врста

Пример

Везници

Служба

изричне

Објаснио нам је како ради машина за обраду дрвета.

да, како

прави објекат

односне

Поправио је мотор који је стајао у гаражи.

који и чији; какав, колики, онакав, онолики; колико, где, кад; што

субјекат, објекат, атрибут

месне

Купали су се тамо где је вода била најчистија.

где, куда, одакле

прилошка одредба за место

временске

Кад завршиш доручак, кад, док, чим, склони тањир са пошто, тек што, стола. само што, пре него што, откад, откако

прилошка одредба за време

узрочне

Нисам дошла јер ме нисте звали.

јер, пошто, како, што; зато што, због тога што; будући да

прилошка одредба за узрок

условне

Ако будеш упоран, остварићеш свој циљ.

ако, уколико, кад, да; ли

прилошка одредба за услов

допусне

Иако је напољу било прохладно, нисам обукла јакну.

иако, мада, премда

прилошка одредба за допуштање

намерне

Отишла је у теретану да би вежбала на справама.

да, како, ли

прилошка одредба за циљ

да

(допуна)

као да, као што, како, колико; него што, него да

прилошка одредба за начин

последичне Била је толико срећна да није скидала осмех са лица. поредбене

Трчао је као да га неко јури.

7. Правопис – Писање имена из страних језика – Генитивни знак – Састављено и растављено писање речи – Интерпункцијски знаци – Остали интерпункцијски и правописни знаци

187

ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА Коју ћеш верзију овог романа читати ове школске године? Клод Кампањ је књижевни псеудоним француског брачног пара, а можемо га писати на два начина: изворно и прилагођено. Изворно писање подразумева да користимо писмо тог јези ка (у овом случају латиницу) и да имена пишемо онако како се оригинално пишу. Страна властита имена се могу писати и у облицима који су прилагођени нашем језику и ћирилицом и латиницом. То прилагођавање се назива транскрипција. На пример Napoli – Напуљ (итал.); Brigitte – Брижит (фр.); Dusseldorf – Дизелдорф (нем.) Страна властита имена прилагођавају се нашем изговору, али тако да остану што сличнија изворном облику. Транскрипција се заснива на томе да се у нашем језику пронађу гласови који личе на гласове изворног језика. На пример Bologna – Болоња (итал.); Barcelona – Барселона (шп.)

•

наш ли ко је био Charliе Chaplin? Напиши његово име прилагођено З нашем језику. ____________________________________ За сваки језик постоје посебна правила транскрипције. Удвојени сугласници се у неким страним именима пишу као један.

На пример Giuzeppe – Ђузепе (итал.); Charlotte – Шарлот (нем.); Antoinette – Ан тоанета (фр.) У немачком језику сугласничка група sch чита се као ш (Schiller – Ши лер), а z се чита као ц (Mozart– Моцарт).

188 У француском језику au се чита као о (Auguste – Огист), ch се чита као ш (Charles – Шарл). У руском језику й се чита као ј (Толстой – Толстој).

•

Напиши транскрибоване називе следећих градова и имена. Washington –_________________

George –_____________________

Michelangelo –________________

Schubert –___________________

Leipzig –_____________________

Warszawa –__________________

ДЕКЛИНАЦИЈА СТРАНИХ ИМЕНА рочитај следеће реченице и обрати пажњу на наглашене речи. П Фернандо Алонсо је двоструки шампион Формуле 1. Прочитао сам занимљив чланак о Фернанду Алонсу. Данијел Радклиф се прославио у филмовима о Харију Потеру. Прва улога Данијела Радклифа је била у филму Дејвид Коперфилд. Јесте ли чули за Дејвида Коперфилда?

Страна мушка имена се мењају као именице мушког рода у српском језику.

Марија Шарапова је била једна од најбољих светских тенисерки. Сребрна медаља на олимпијским играма 2012. припала је Марији Ша раповој. Мерил Стрип је главна глумица у филму Моја Африка. Највише волим да гледам филмове с Мерил Стрип у главној улози.

189

Страна женска имена која се завршавају на -а мењају се као именице женског рода на -а у српском језику, а ако се завршавају на сугласник, не мењају се.

И при прилагођеном и при изворном писању падежни наставци се додају без цртице.

•

Допуни реченице одговарајућим облицима имена у загради. а) Читала сам интервју са _____________________ (Кол Спраус), који глуми у Поноћном сунцу. б) Гледала сам филм Криве су звезде с глумцем ________________________ (Енсел Елгорт) и глумицом _________________________(Шејлин Вудли) у главним улогама. в) Од фудбалера, највише волим ______________________ (Кристијано Роналдо) и ___________________ (Лионел Меси). г) По ___________________ (Алиша Милано) нацртан је лик ________________ (Аријел) за цртани филм Мала сирена.

Многа властита имена која се јављају у нашем језику воде порекло из грчког или латинског језика, а постоје и у бројним другим, савременим језицима.

•

Како у нашем језику гласе ова имена? Philip, John, Peter, George, Irene – енг. Philipp, Johan, Peter, Georg, Irene – нем. ______________________________________________________

190

ГЕНИТИВНИ ЗНАК

•

дреди у ком је падежу подвучена именица. О Добио сам позив од пријатеља. _____________________

На питање у ком је броју, можемо дати два одговора: у једнини (од јед ног пријатеља) и у множини (од више пријатеља). Да бисмо разликовали генитив множине од неког другог падежа, користи се генитивни знак (^). Он се ставља на последњи слог речи. Добио сам позив од пријатељâ.

• •

бјасни разлику између ове две реченице. О У школи нема учитеља. У школи нема учитељâ. Стави генитивни знак тамо где је потребно. Поред села је пролазио магистрални пут.

Овај интерпункцијски знак назива се још и угласти знак дужине јер се не користи само у генитиву већ и када треба разликовати значења речи.

•

Дошао је да нам дâ алат. Био сам сâм у кући. дреди врсте речи. О Прво да је _____________, а друго ____________. Прво сам је ___________, а друго _____________.

Овај знак се такође користи и у говорном језику, и у поезији и ставља се на самогласник који је настао сажимањем. А камен овај, кô пирамида... (Отаџбина, Ђура Јакшић) Угласти знак дужине користи се да се разликују и неки глаголски облици. нòсити: нос̏ и̂ (презент) и нос̀ и (императив)

Када се у реченици јасно препознаје генитив множине, овај знак није потребно писати. Има одлично знање неколико страних језика.

191

САСТАВЉЕНО И РАСТАВЉЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ ПИСАЊЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦА И СЛОЖЕНИЦА Полусложенице су речи које се састоје од два члана (или више чланова) и пишу се са цртицом. радио-телевизија, црно-бели... Сваки члан полусложенице има свој акценат, а мења се само последњи члан.

•

Промени по падежима следећу полусложеницу. Номинатив Генитив Датив Акузатив Вокатив Инструментал Локатив

црвено-бели

У зависности од тога којој врсти речи припадају чланови полусложени ца, оне могу да буду: – именичке, – придевске, – прилошке.

•

рочитај следеће реченице и обрати пажњу на наглашене речи. П Мој отац викендом иде у шах-клуб. Купили су нову туш-кабину за купатило. Однели су клима-уређај на поправку. Којој врсти припадају обележене полусложенице? __________________________ Када у полусложеницама прва реч радио значи зрачење, реч се пише састављено (радиоактивност, радиологија), а када се односи на радио, пише се са цртицом (радио-апарат, радио-драма, радио-станица).

192

Без цртице се пишу следећи двочлани спојеви речи: соло певање, фитнес центар, фер игра, јафа кекс, принцес крофне, рок музика, интернет адреса, жиро рачун, такси станица. Именица лаптоп се пише као једна реч.

Са цртицом се пишу и спојеви у којима је први део полусложенице слово: х-зраци, а-мол. Придевске полусложенице у којима су комбинације различитих боја пишу се са цртицом: плаво-бела (кошуља), црно-бели (дрес), жуто-зелена (застава). Спојеви придева с равноправним односом (напоредним значењем) пишу се са цртицом: шумадијско-војвођански (дијалекат), грчко-римски (стил рвања), кул турно-историјски (догађај). Када су у питању нијансе боја, те сложенице се пишу састављено: светлозелен, заленкастосив, тамноплав. Када реч добродошао означава придев, пише се састављено. Када означава поздрав, пише се одвојено. Ти си увек добродошао у наш дом. Добро дошли!

Прилошке полусложенице пишу се са цртицом: кад-тад, мање-више, брже-боље, горе-доле.

• •

апиши цртицу тамо где је потребно. Н топ листа, кик бокс, угљен моноксид, џез музика, ТВ програм, ауто пре возник одвуци неправилно написане речи. П аеро-клуб, термо-чарапе, поп-певач, припејд допуна, радио-оглас

193

• •

аокружи слова испред правописно тачно написаних реченица. З а) Купила сам светло-зелену јакну. б) Додај ми тамноплаву чинију. в) Кишобран је зелено-жут. г) Прешли су српско-румунску границу. д) Овчарскокабларска клисура је заштићено подручје. опуни реченице одговарајућим полусложеницама. Д Хемијским симболом CaCO3 означава се једињење ________________________________________________________________ Рударски и геолошки одсек налазе се на ___________________________________________ факултету у Београду. Застава Србије је ___________________________________________ боје.

194

ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАЦИ ЦРТА Црта (–) је интерпункцијски знак који се употребљава у следећим слу чајевима. а) Њоме се одваја уметнути део реченице. С нама пођоше и деца – није их било више од десет – очекујући да ће добити бомбоне.

•

оји интерпункцијски знак се може користити уместо црте у овом К случају? ________________________________ б) Црта се може употребити и при набрајању. „Осим слугу и чиновника паробродских на обали стајаху још само два човека – један у фесу и чакширама, други у мундиру и мамузама.”

•

У овом случају црта се може заменити интерпункцијским знаком ________________________________. в) Црта се употребљава и за обележавање управног говора, уместо наводника. – А кога ви чекате? – упита опет Благоје. – Жену! – А ја сина! Рањен је. г) Црту користимо и при обележавању почетка редова у рашчлањивању. Синтагме могу да буду: – именичке, – прилошке, – придевске, – глаголске. д) Црта се користи и за означавање просторних релација. Канал Дунав–Тиса–Дунав, ауто-пут Београд–Ниш, растојање Меркур–Венера... ђ) Црта се пише између бројева са значењем од – до. Бранислав Нушић (1864–1938), Први светски рат (1914–1918)... е) Црта се пише при спајању равноправних појмова. Влада Цветковић–Мачек, утакмица Ливерпул–Арсенал...

195 Када употребљаваш црту при куцању, обрати пажњу. Она се појављује у два облика: као одмакнута (с белинама с обе стране) и примакнута (без белина). Купи 2–3 килограма јабука. (примакнута црта) Догодило се – не повратило се! (одмакнута црта) Примакнута црта се пише у случајевима под д), ђ) и е).

Посебно обрати пажњу на писање црте између бројева. Неправилно: Живео је од 1922–1978. Правилно: Живео је од 1922. до 1978. Ако је испред првог броја написан предлог од, црта не може заменити предлог до.

Када се користи црта, иза бројева се не пише тачка. Лаза Лазаревић (1851–1891)

•

Стави црту где је потребно. Екскурзија ће се реализовати на релацији Краљево Чачак Ужице Ба јина Башта. Игор Коларов (1973 2017) аутор је романа Аги и Ема и Дванаесто море. Очекивао је од мене мада ми није то отворено казао да га позовем на журку.

ЦРТИЦА Цртица (-) се као правописни знак употребљава: а) када преносимо део једне речи у други ред и пише се на крају реда (пева-ти; пе-вати), б) када делимо реч на слогове (ле-по-та, у-пи-та-ти, про-го-во-ри-ти), в) када у једној речи употребимо и број и слова (100-годишњица), г) у писању полусложеница (српско-немачки (речник), ауто-сервис, џек-пот, рекла-казала, дан-данас, српско-француско (пријатељство), спомен-парк, тајм-аут; о овоме је било више речи на странама 189–191),

196 д) при додавању падежних наставака вербалним скраћеницама: НИН-ова награда, на БИТЕФ-у и др., ђ) када пишемо скраћенице по изговору: Би-би-си, Би-би-сија, Би-би-сију (ВВС), е) када издвајамо делове речи (корен, основу, префикс, суфикс, наста вак за облик – СТАНОВАТИ: корен: стан-; суфикс: -ова-; наставак за облик: -ти), ж) између узвика (хм-хм, куц-куц). Цртица, за разлику од црте, увек се пише без белина.

•

• • • •

апиши речи тако да користиш комбинацију бројева и слова. Н двадесетогодишњак ______________________________________________ тридесетих година________________________________________________ дванаестогодишњак______________________________________________ десетогодишњица________________________________________________ осамдесетих година______________________________________________ четрдесетдвогодишњи____________________________________________ одели следеће речи на слогове. П побећи, телевизија, морфологија, приповетка _______________________________________________________________ Који интерпункцијски знак си употребио/употребила при подели речи на слогове? _______________ сваком пару прецртај неправилно написану реч. У етилалкохол/етил-алкохол 75-годишњи/75-тогодишњи аутопортрет/ауто-портрет мање-више/мање више којим од следећих примера треба писати цртицу? У ТВ програм, де мол, е пошта, Це витамин, СМС порука аокружи слова испред правилно написаних реченица. З а) Ишли смо у зоо-врт. б) Он увек има неке фикс идеје. в) Обукла сам тамно-црвене панталоне. г) Још једном ћемо погледати фото-финиш.

197

ОСТАЛИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ И ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ Тачка се користи: да се означи крај реченице, за скраћивање речи, иза редних бројева који се пишу арапским цифрама. Запета се користи: у синтагмама с напоредним члановима,

Купили смо сунцобран. и сл.; проф.; н. е. 1. Купили су јабуке, шљиве, грожђе и крушке.

између уметнутих и накнадних делова реченице,

Нисам стигао, нажалост, да дођем на промоцију књиге.

у вокативу,

Куда си кренуо, старче?

при писању апозиције, при писању апозитива, у инверзији. Упитник се користи: на крају упитних реченица. Узвичник се користи: при писању узвичних реченица, иза вокатива, иза узвика. Две тачке се користе: при набрајању, испред управног говора. Три тачке се користе:

да се обележи изостављени део текста.

Састанак станара је заказао Бојан, управник зграде. Вратила се из шетње, покисла и озебла. Ако стигнеш, јави ми се. Да ли си добро спавао? Ала сам се уплашио! Софија! Пст! Беба спава! За колач је потребно спремити: јаја, шећер, брашно, чоколаду и млеко. Рекла је: „Морам отпутовати.” Крајем те године моја мајка је успела наговорити оца да ме пошаље у вишу школу у Панчеву. [...] Тамо сам први пут чуо за неког Американца који се звао Франклин, а који је помоћу кључа и змаја открио да је муња последица електричног пражњења које настаје између два облака...

198 Тачка са запетом се користи: за одвајање низова блиских и сродних синтагми или реченица, између самосталних делова реченица.

Спаковао је: воду, сендвич, слаткише; штап за пецање, удице и мамце. Купио је довољно дрва и угља; неће бити зиме за њега ове године.

Заграда се користи: да се издвоји допунско објашњење. Наводници се користе: при навођењу назива установа, организација, при писању управног говора, Апостроф се користи: при писању окрњених речи.

Купили су имање (додуше старо и запуштено) да би побегли од градске гужве. Основна школа „Стеван Сремац” „Видео сам дугу”, рече дечак. Или купи алат, ил’ остави занат.

Сазнај још и ово. Мерне јединице се могу писати и с тачком и без ње. метар – м или м.; километар – км или км.; литар – л или л. Упитник се никада не пише иза зависноупитних реченица. Питао ме је да ли сам добро. Полузаграда је правописни знак који се пише иза слова или бројева у набрајању. На пример: Вегетативни органи биљака су: Репродуктивни органи биљака су: 1) корен, а) цвет, 2) стабло, б) плод, 3) листови. в) семе.

Интерпункцијски знаци се користе у реченици, а правопи сни – ван реченице (нпр. две тачке су правописни знак који се користи при писању размере 1 : 1.000 или у математици, где имају значење рачунске операције дељење 20 : 4 = 5).

199

•

оред сваке реченице напиши који се интерпункцијски знаци у њој упо П требљавају користећи бројеве који се налазе испред наведених знакова. 1. тачка, 2. запета, 3. заграда, 4. црта, 5. цртица Аутомобил се кретао брзином 80-ак километара на час. ___, ___ Драго ми је што сте дошли – рекао је Сергеј. ___, ___ Сју Таунзенд (2. 4. 1946 – 10. 4. 2014) прославила се романима о Адри јану Молу. ___, ___, ___

•

Напиши правилно следеће примере. фотоопрема_____________________________________________________ српско руски речник______________________________________________ ауто школа ______________________________________________________ сат два _________________________________________________________ црнобели филм __________________________________________________ мототрке________________________________________________________ топ листа _______________________________________________________ хоћешнећеш ____________________________________________________

• •

Заокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна. Цртица се може употребити уместо наводника.

Генитивни знак служи да се означи генитив једнине.

Црта се пише између бројева са значењем од – до.

Упитник се увек пише иза зависноупитних реченица.

апиши писаним словима наредни текст водећи рачуна о правописним Н правилима. габријел гарсија маркес 1927 2014 колумбијски писац највећи део свог живота је провео у мексико ситију добио је нобелову награду за књижев ност 1982 године позната дела су му сто година самоће 1967 патријар хова јесан 1975 и љубав у доба колере 1985 ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

Шта смо научили ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЈЕЗИКА James, Schubert, Voltaire

Џејмс, Шуберт, Волтер

Страна мушка имена се мењају као именице мушког рода у српском језику.

најновији филм Бреда Пита

Страна женска имена која се завршавају на -а мењају се као именице женског рода на -а у српском језику.

каријера Селене Гомез

Страна женска имена која се завршавају на сугласник, не мењају се.

најновији албум Тејлор Свифт

ГЕНИТИВНИ ЗНАК (^) Користи се да бисмо разликовали гени тив множине од неког другог падежа.

пријатељâ

ПИСАЊЕ ПОЛУСЛОЖЕНИЦА И СЛОЖЕНИЦА именичке

авио-компанија, меч-лопта

придевске

плаво-бели, косовско-ресавски

прилошке

лево-десно, данас-сутра ЦРТА се употребљава:

да се одвоји уметнути део реченице,

Сва одељења – а било их је 46 – учествовала су у хуманитарној акцији.

при набрајању,

На полици је било много зачина – рузмарин, босиљак, мирођија, коријандер, ђумбир.

при обележавњу управног говора, уместо наводника,

– Изволите, шта желите? – Требају ми ратлук и шећер у праху.

при обележавању почетка редова, односно мањих пасуса у рашчлањивању,

Годином победе Вукових идеја сматра се 1847, када су из штампе изашла четири значајна дела на народном језику: – Нови завјет (превод са црквенословенског на српски), Вук Стефановић Караџић, – Горски вијенац, Петар Петровић Његош, – Песме, Бранко Радичевић, – Рат за српски језик и правопис, Ђура Даничић.

за означавање просторних релација,

(канал) Дунав–Тиса–Дунав

између бројева са значењем од – до,

Вук Караџић (1787–1864)

при спајању равноправних појмова.

влада Цветковић–Мачек

ЦРТИЦА се употребљава: када преносимо део једне речи у други ред,

ги-тара; гита-ра

када делимо реч на слогове,

фо-не-ти-ка

када у једној речи употребимо и број и слова,

50-годишњица

у писању полусложеница,

културно-историјски (споменици)

при додавању падежних наставака вербалним скраћеницама,

УНИЦЕФ-а, РТС-у

када пишемо скраћенице по изговору,

Си-Ен-Ен (CNN)

када издвајамо делове речи (корен, основу, префикс, суфикс, наставак за облик),

корен: местворбена основа: месарсуфикс: -ски

између узвика.

ав-ав, јао-јао

8. Језичка култура – Функционални стилови – Лексикологија – Уметничко дело: пропагандни текст

205

ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛОВИ Функционални стил је начин употребе језика. У различитим приликама користимо различите стилове, па тако нећемо истим стилом написати молбу за прелазак у другу школу, поруку другу/другарици или одговоре на питања из области физике и хемије. Разликујемо пет функционалних стилова: – публицистички (новинарски), – научни, – административни, – књижевноуметнички и – разговорни. Сваки од ових стилова има своје карактеристике.

ПУБЛИЦИСТИЧКИ (НОВИНАРСКИ) СТИЛ Публицистичким (новинарским) стилом пишу се вести, чланци, извештаји, коментари, фељтони, колумне и репорта же. Одликује га тачно изношење чињеница, јаснe, краткe реченицe. У зависности од врсте медија, новинско изражавање може да буде усмено или писано. Медији могу да буду штампани (новине, часописи) или електронски (радио, телевизија, интернет). Главне врсте новинског изражавања су: вест, извештај, интервју и репортажа.

Вест је кратак облик писаног или говорног обавештавања о неком догађају, појави или личности. Мора садржати одговоре на следећа питања: КО, ШТА, КАДА, ГДЕ, ЗАШТО (КАКО).

•

апиши вест о неком стварном или измишљеном догађају одговарајући Н на наведена питања. _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

206

НАУЧНИ СТИЛ Научни стил одликују стручни изрази, посебна терминологија. Мора бити прецизан и објективан. Заснива се на научним чиње ницама. Њиме се пишу научни радови, реферати, студије.

•

Пронађи у свом уџбенику за хемију пример научног стила и препиши га. ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ ________________________________________________________ _______________________________________________________

АДМИНИСТРАТИВНИ СТИЛ Овај стил примењује се у пословним списима, записницима. Одликују га устаљене конструкције реченица и устаљене форме. Њиме се пишу закони, уговори, правилници, пословна писма, молбе, жалбе, потврде и обрасци. Код овог стила нема слободе у изражавању, нити исказивања емоција.

Праћење и оцењивање ученика Члан 72 Оцењивањем у школи процењује се оствареност прописаних исхода и стандарда постигнућа, а за уче нике са сметњама у развоју и инвалидитетом прилагођених циљева, садржаја и исхода у савладавању индивидуалног образовног плана. Оцењивање је јавно и оцена мора одмах да буде образложена ученику. Успех редовног ученика прати се и оцењује током наставе. Ученик се оцењује из обавезног предмета, изборног програма и активности и из владања. Ученик се оцењује најмање четири пута у полугодишту, а ако је недељни фонд часова обавезног предмета, изборног програма и активности један час најмање два пута у полугодишту. На основу праћења и вредновања током наставне године закључну оцену из обавезног предмета, изборног програма активности утврђује одељењско веће које чине наставници који предају ученику на предлог наставника, а оцену из владања предлог одељењског старешине.

207

•

ириличким писмом попуни уплатницу којом ћеш платити износ од Ћ 1.250 динара за осигурање осигуравајућем друштву „Сигурност”, Кордунска 10/4, 11000 Београд, на рачун број 256-332100-09.

КЊИЖЕВНОУМЕТНИЧКИ СТИЛ Најчешће се користи у поезији и прози. Одли кују га оригиналност, субјективност, емоционал ност и сликовитост. Књижевноуметничким сти лом пишу се књижевна дела.

•

У Читанци има много примера овог функци оналног стила. Одабери одломак који ти се највише допада и препиши га. ________________________________________ _______________________________________ _______________________________________ ______________________________________ _____________________________________

РАЗГОВОРНИ СТИЛ – Сврати до мене вечерас! – Океј, чим одгледам баскет. – Дођи да гледамо заједно.

208 – Важи, стижем за 15 минута. Разговорним стилом споразумевамо се у свакодневној усменој кому никацији. Његове карактеристике су: једноставна реченична конструкци ја, оскудан избор речи, обиловање жаргонизмима и дијалектизмима. Пра ти га невербална комуникација (гестови, мимика...). Најчешће је у форми дијалога. И у књижевним делима можеш наићи на примере разговорног стила. – Ма, како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? – Па дашта је него жив – мирно каже дјед. – Сат жив?! – забезекне се Сава. – Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. (Чудесна справа, Бранко Ћопић)

•

ом функционалном стилу припадају следећи примери? К а) Поштовани купци, Чланом 62. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електрич ном енергијом регулисано је да је крајњи купац дужан да снабдевачу пријави све промене које се односе на власништво или право кори шћења, намену потрошње, пословно име, статусне и друге измене настале након закључења уговора о продаји електричне енергије, и то у року од 15 дана од дана настале промене. _____________________________ б)

Полагање завршног испита у основним школама обавиће се у на редна три дана. Полагање теста из српског/матерњег језика биће одржано у среду, 17. јуна, из математике у четвртак 18, а будући средњошколци комбиновани тест решаваће у петак 19. јуна. Сва три теста раде се од 9 до 11 сати. Ове године је први пут успостављен систем реализације завр шног испита који је дигитализован у свим процесима који се тичу припреме, прегледања и обраде тестова. _____________________________

в) Из даљине се чуло клопарање точкова. Пуста стаза више није била пуста. Њоме су долазила запрежна кола натоварена сеном које је личило на покретни брежуљак. Мршав коњић повремено је фрктао затежући узде у рукама крупног бркатог сељака. Чова се клатио на колима певушећи неку веселу песмицу. (Ципела на крају света, Дејан Алексић)

_____________________________

209 г) – Када ће да нам донесе оцене са теста? – Па донела је јуче, ти ниси био у школи. – Шта сам добио? – Немам појма. Ваљда тројку. _____________________________ д) Сва тела међусобно се привлаче гравитационим силама које су пропорционалне њиховим масама, а обрнуто пропорционалне квадрату њиховог међусобног растојања. _____________________________

• •

овежи врсту текста са функционалним стилом којим је написан. П научни рад административни стил извештај публицистички стил жалба научни стил Подвуци реченицу која није написана научним стилом. Национални парк Тара заузима највећи део истоимене планине која се налази на крајњем западу Србије. Налази се на површини од 24.992 хектара, а за национални парк је проглашена 1981. године. Тара има просечну надморску висину од 1.200 метара, а највиши врх је Козји рид са 1.591 м. Присутно је око 1.100 биљних врста, око 30 су ендемичног карактера, а међу њима је и Панчићева оморика. Сваке године много бројни туристи посете ову дивну планину, а смешатај се нуди у три хотела и бројним приватним апартманима. Национални парк Тара је станиште мрког медведа, најкрупнијег сисара Балкана.

210

ЛЕКСИКОЛОГИЈА ЈЕДНОЗНАЧНОСТ И ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ Поједине речи у нашем језику имају само једно значење; за њих кажемо да су једнозначне. На пример, бројеви 3 (три), 5 (пет), 8 (осам) означавају количину нечега и имају једно значење; јануар, субота, зимски, метла, телевизор такође означавају један појам. Неке речи, међутим, имају више значења – вишезначне су; нпр. глава, зуб, нога. У Речнику Српске академије наука и уметности глава је дефинисана на следећи начин: глáва ж1 (дат. глáви глâви, ак. глâву, вок. глâвo, мн. глâве, дат., инстр. и лок. глàвама и глáвама) 1. а. горњи део човечијег, односно предњи део жи вотињског тела у коме се налазе мозак и главна чула. То је основно значење речи глава. Међутим, ова реч има много више значења. У рано пролеће висибабе су прве подизале главе. (цваст) Некада су се деца играла игре писмо – глава. (лик на металном новцу) Никако из главе да избаци ту жену. (из мисли) Шта вреди кућа без мушке главе. (особа) Умна је то глава. (личност) У башти су се помолиле тешке главе купуса. (главица) Милован Глишић је написао приповетку „Глава шећера”. (комад, грумен) Читали смо о томе у петој глави романа. (део књиге)

Полисемија или вишезначност је појава да једна реч има више значења. Вишезначност се лако може уочити на примеру именице зуб. У Речнику Матице српске реч (лексема2) дефинисана је на следећи начин: 1 Именица женског рода. 2 Лексичка јединица у речнику (реч или више речи које означавају један појам), Велики речник страних речи и израза, И. Клајн, М. Шипка.

211 зуб м1 (лок. зубу) 1. анат.2 једна од беличастих, коштаних глеђосаних плочица, усађених у вилице, које служе за кидање и дробљење хране у устима. На основу ове дефиниције, могу се издвојити још неке особине које се приписују именици зуб. Неке од њих су: оштар, служи за ситњење хране, коштана плочица, шиљат, може да посече, има их пуно... Ове посебне (уже) особине једне лексеме у науци која се бави речима називају се семе. Свака од њих може да се осамостали, односно да се одвоји и понесе сопствено значење.

Полисемична именица зуб зуби (у устима), зупци (на тестери), зупци (на чешљу), Бабин зуб (пла нински врх)... Ни многа песничка дела не одолевају неумитном зубу времена. (оштри ци времена) Упао је у кућу наоружан до зуба. (наоружан веома много) Одавно је њему Софија показала зубе. (није јој симпатичан или га се не боји)

Бабин зуб, један од врхова на Старој планини 1 Именица мушког рода. 2 Анатомија.

212 Слободан га има на зубу од раније. (бити против кога) Стисни зубе! (Ћути! Трпи!)

Лексикологија је научна дисциплина која проучава речи и њихова значења. То је наука која се бави речју као јединицом речника са свим граматичким облицима и значењима.

Под бројем 1 за лексему балон у Речнику српскога језика Матице српске дато је основно значење речи (лексеме). Под бројевима 2, 3 и 4 дата су остала значења. бàлôн, - óна м (фр.1 ballon) 1. а. шупље лоптасто, тело, начињено од лаке материје, испуњено гасом лакшим од ваздуха, које се диже у ваздух и служи за летење, осматрање и др.; вар.2 балун (1); исп.3 аеростат. – Ваздухоплови су: ... балони, слободни и везани (Зб. зак. 6, 1) б. направа слична балону (1а) која служи као дечја играчка. – Зашто се деци не допуштају ... игре: лоптање, игра клиса, биљар, лук, ба лон (Там. 1, 172). в.4 мехур уопште. – Шимунове су мисли летје ле једна из друге као балони сапунице (Горан 1, 171). 2. већа ста клена бокаста боца за течност (обично оплетена прућем). – Газда иза тезге ... обећаје им за сутра балон вина, ако му избаце напаст из ресторана (Андрић 3, 77). Узмимо стаклени балон са славином (Дук. М. 1, 103). 3. мед.5 бешика, крушка од гуме или свиле. – Бабич ки прибор: један балон од мекане гуме (Зб. зак. 4, 225). 4. (у при девској служби) непром.6 који служи за израду балона (1), непро мочиве одеће и сл.; који је од такве материје: ~7 свила, ~ мантил. Изр.8 пробни ~ :балон, обично без посаде, снабдевен инструментима и апаратима, који служи за научна испитивања. б. фиг.9 новинарски чланак или било каква вест, пуштени ради испитивања политичког расположења. 1 Француски. 2 Гласовна варијанта. 3 Испореди (упореди). 4 Види. 5 Медицинске науке, медицина. 6 Непроменљив. 7 Знак који мења ону реч која се у речнику објашњава, у овом случају балон. 8 Изрази и синтагме. 9 Фигуративно, у преносном смислу.

213

•

ок читаш и проучаваш значења речи балон, размишљај о томе која су Д се значења одвојила од главног и постала самостална. Којим је бројем означен балон за воду? ______________

•

Објасни значење речи нога у следећим реченицама. Ана ми је случајно стала на ногу.___________________________________ Морамо да поправимо ногу од кауча._______________________________ Бацио је тај непријатеља под ноге.__________________________________ Одавно су њих двоје на ратној нози.________________________________

•

Објасни значење речи злато у следећим изразима. Купила је прстен од злата. ________________________________________ Хаљина је била извезена златом.___________________________________

•

Повежи израз с леве стране с његовим значењем с десне. Пао је на испиту. а) изгинули су Пале су цене млечних производа. б) подлегао је Пали су за домовину. в) појефтинило је Пала је и последња провинција под римском најездом. г) није положио Пао је у искушење. д) освојена је Ако је неко потпуно обезглављен, за њега се каже: а) Мота му се по глави. б) Слава му је ударила у главу. в) Гурнуо је главу у песак. г) Ишао је главом кроз зид. д) Ишао је као мува без главе. Заокружи слово испред тачног одговора.

•

Повежи глагол с његовим значењем. благовестити изразити захвалност благодарити

објавити наступање нечег радосног

благословити

излити своју милост на некога или нешто

214

МЕТАФОРА И МЕТОНИМИЈА МЕТАФОРА Метафора је језичка појава којом се један појам исказује другим, по нечему сличним појмом, односно представља поређење два слична појма. Када кажемо: Њене су сузе биле крупне као бисери, то је поређење. Први појам су сузе, други појам су бисери, поредбени везник је као. Сва три елемента чине поређење. КАО СУЗЕ

БИСЕРИ

Међутим, када скратимо поређење, настаје метафора. Из њених очију покапаше бисери. О метафори се најчешће размишља као о стилској фигури и најчешће си на њу наилазио/наилазила у књижевним текстовима. Међутим, она често служи и за стварање нових лексичких значења.

Метафора је изједначавање два појма по сличности. Појмови могу да буду слични по облику, боји, месту или положају. У Речнику Матице српске труп је дефинисан као „средишни, централ ни део човечјег или животињског тела између врата и удова, који обухва та грудни кош, трбух и карлицу”. Пошто је средишњи односно главни део нечега, та сличност (по месту или положају) преноси се и на друге пред мете. Зато се за централни део брода употребљава назив труп брода, глав ни део авиона је такође труп авиона (без репа и крила).

215

човеков труп с плућним крилима

труп брода (средишњи део брода)

крила и труп (средишњи део) авиона прозорска крила

На основу крила птице, метафором су створена многа значења речи крило. Које су још особине крила? Могу да лете, да се покрећу, увек су у пару (два крила)... Неке од поменутих особина преовладају, па се та сличност преноси на друге предмете или појмове. Крила служе за летење – крила су на авиону којим се лети; прозор обично има два дела – прозорска крила. На основу наведених сличности настаје метафора.

МЕТОНИМИЈА Ако неко каже: Волим да читам Добрицу Ерића, то значи да тај воли да чита дела која је написао Добрица Ерић. Повезује се дело писца са самим писцем.

Метонимија је језичка појава изједначавања дела и целине унутар једног појма.

216 Следећи примери илуструју метонимију. Пила сам млеко. Попила сам једну чашу. (посуда и количина) Виши је за главу од мене. (део тела и означавање мере) Купили смо мерцедес. (компанија и производ) Цео град спава. (град и становници у граду) Анализом датих примера уочава се да се замењују део и целина неког појма. Млеко се пије из чаше, али када нека девојка каже: Попила сам једну чашу, свима је јасно да је девојка попила млеко које се налазило у тој чаши, а не и саму чашу. Језички процес који се догодио приликом замене назива посуде (чаша) и течности коју је неко попио (млеко) назива се метонимија. У другом примеру већ је објашњено да је глава „део тела”, а не мера за ду жину или висину као што су педаљ, метар и сл. Заменом једног појма (глава) и мере за дужину (одређени број центиметара) постигнута је метонимија. Назив предузећа/компаније које производи аутомобиле марке мерце дес има исти назив. Заменом имена читавог предузећа (Мерцедес) и јед ног аутомобила (мерцедес) постиже се метонимија.

У нашем језику често се употребљава једнина да би се означила множина. Такви примери илуструју подврсту метонимије која се назива синегдоха. Много је Шваба нанео зла у Другом светском рату. (Мисли се на Немце који су ратовали.) Ове године малина је одлично родила. (Малине су одлично родиле.)

•

ачини синтагме у којима ћеш придев лак употребити у метафоричном С значењу према моделу који ти је дат. лака лова _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ одвуци реченице које имају изразе с метафоричним значењем. П У зимским вечерима на столу је био сервиран топао чај. Нови професор географије наишао је на топао пријем одељења. Мештани Змијања поседовали су увек добро расположење и ведар дух. Дан је у Дубровнику углавном ведар и топао.

217

• •

Подвуци реченице које имају изразе с метонимијом. Титаник је био најлепши брод икад саграђен. Гледам с обале како брод улази у Грчку. На ушћу Саве у Дунав налази се Београд. После поноћи читав Београд спава. еђу понуђеним примерима одреди да ли је у питању метафора или М метонимија. Ври лонче. ______________________________________________________ Убаци две-три лопате у пећ. _______________________________________ Пертле су читаве на патикама, али им се покидао језик._______________ Деда је с унуцима водио веома жив разговор.________________________

СИНОНИМИ, АНТОНИМИ, ХОМОНИМИ СИНОНИМИ Синоними су речи различитог облика, а истог значења, на пример пут, друм, цеста. Употребом синонима истичу се нијансе у значењу. Употребљавају се и у свакодневној комуникацији и у књижевним делима ради тачнијег и прецизнијег изражавања.

• •

еђу понуђеним речима одабери три одговарајуће које ће бити М синоними придева брз. жустар окретан нагао јак хитар Повежи леву и десну страну да би добио/добила синонимски пар. дебео

студен

ходати огњиште хладан корачати кућа тмина мрак угојен

218

• •

оја је реч синонимна с речју емоција? Подвуци ту реч. К а) инстинкт б) осећај в) прикладност г) понашање Заокружи слова испред две од датих речи које су синонимне с појмом адекватан. а) одговарајући б) тачан в) искусан г) постепен д) подударан апиши пет синонима за глагол причати. Н _______________________________________________________________ _______________________________________________________________ апиши пет синонима за именицу кућа. Н _______________________________________________________________ _______________________________________________________________

АНТОНИМИ Антоними су речи супротног значења. Скуп двеју речи које имају супротно значење чини антонимски пар. У супротности могу да буду именице, придеви, глаголи, прилози... истина срећа црно лево велики отворити донети испред

лаж несрећа бело десно мали затворити однети иза

219

• •

еђу понуђеним речима пронађи одговарајући антоним за реч џин. М Подвуци ту реч. малишан патуљак кепец мали неразвијен Напиши антониме за следеће речи. горе _________________________ леп _________________________ симпатичан __________________ пун _________________________ млад ________________________

•

Уз наведене речи допиши речи супротног значења. лењ – _______________________ топло – ______________________ криво – ______________________ сит – ________________________ сув – ________________________ лето – _______________________ рат – ________________________ дебела – _____________________ висок – ______________________ ноћ – ________________________ весео – ______________________

• •

з датих низова избаци неодговарајућу реч. И а) расипати трошити обезбедити б) издати оцинкарити крити в) вештица кочијаш вила

чувати казати слуга

опуни пословице одговарајућим антонимом. Д Ко много говори, __________ ради. Сит __________ не верује. Знање је светлост, а незнање ___________. Љубави су нове, а предрасуде __________. Плети џемпер преко лета, а мајицу усред _______.

штедети спасти господар

220

•

ХОМОНИМИ пореди реченице. У Испричај ми крај тога филма. Мој родни крај се налази у западној Србији.

Истакнуте речи се разликују по значењу. У првом случају реч је о крају – завршетку филма, а у другом се говори о родном крају – завичају. У оба слу чаја именица крај има дугосилазни акценат, што значи да се исто изговара. Како разликовати хомонимију од полисемије? Хомонимија је појава у којој исте речи имају потпуно ра зличито значење. Полисемија је својство речи да има више значења, вишезначност. У речницима се хомоними обележавају на посебан начин – бројевима 1, 2... залòжити1, заложим сврш.1 1. дати у залог. Морао је да заложи свој сат због дугова. 2. дати, учинити велике жртве, жртвовати (нешто најзначајније). Заложио је свој живот за отаџбину. 3. а. појести који залогај, појести мало. Залаже га хљебом бијелијем и напаја вином руменијем... 3. б. дати коме да једе, нахранити. Домаћица је госте заложила хлебом и вечером. залòжити2, заложим сврш. запалити (ватру) Чим је заложио ватру, Станко је легао крај ње. Под бројем 1 означен је глагол с краткоузлазним акцентом на другом слогу. Под бројем 2 такође је глагол с истим акцентом и на истом слогу. И под бројем 1 и под бројем 2 наведен је глагол с истим гласовним склопом и истим изговором. Једино се разликују по значењу.

Хомоними су речи које се исто изговарају, пишу и припадају истој врсти речи, а различите су по значењу.

1 Свршени вид.

221

Када се речи различито изговарају, а исто се пишу, у питању су хомографи, посебна врста хомонима. То је град чију околину је погодио јак град. Следећи примери илуструју хомонимију. На столу се налази плава фасцикла с папирима. Морам да отворим нову фасциклу на компјутеру. У првој реченици се наводи основно значење речи фасцикла „омот за списе или акта”, а у другој је фасцикла више повезана с језиком информа тике, чији би синоним био „фолдер”.

• •

апиши одговарајуће хомониме према траженом захтеву. Н власи на глави __________ врста линије _____________ линија пољопривредна алатка _______________ којим хомонимима је реч? О прелепе девојке ___________________ натприродна бића _________________ пољопривредна алатка _____________

•

Одреди значење хомонима зелен у реченицама. Пролећни пејзаж био је зелен. _____________________________________ Читавог живота он је остао зелен. __________________________________ Моја бака је увек у супу стављала зелен. ____________________________

•

инијама спој леву и десну страну тако што ћеш открити значење глагола Л ударити. 1. Ударила је о сто шаком. 2. Аустрија је ударила велике порезе. 3. На уста му је пена ударила.

•

а) наметнула б) потекла в) треснула

тврди да ли је реч о полисемији или о хомонимији. У У сеоској кући дуго није било струје. У пливању се треба чувати морске струје. ___________________________ Мој брат је по својој природи веома спор. Дуго траје судски спор. ___________________________________________

222

АРХАИЗМИ, ИСТОРИЗМИ И НЕОЛОГИЗМИ АРХАИЗМИ Архаизми су застареле речи. Употребљавале су се у неком временском периоду, па су замењене другим речима. На пример, када су се момак и девојка удварали једно другоме, употребљавао се израз ашиковати. У да нашње време тај израз је замењен с волети се, забављати се. Место у ком се чувало жито некада се називало амбар; сада је та реч замењена другим називима: кош, складиште, житница, остава, магацин. Особа која доноси вест или глас о нечему назива се носилац поруке, гла сник, дипломатски представник или амбасадор; у старо време називала се поклисар. Познати учитељ и просветитељ Доситеј Обрадовић у свом делу пише: „Воспитаније младости – ствар најнужнија и најполезнија човјеку на сви јету”. У овој реченици издвајају се два архаизма: воспитаније – васпитање и најполезнија – најкориснија (потиче од речи полза – корист). У делу О писменима, филолошкој расправи коју је написао Црноризац Храбар, наводи се именица средњег рода писмено. Пошто је реч писмено замењена у савременом језику речју слово, у питању је архаизам.

Архаизми су застареле речи које имају своју замену у савременом српском језику.

Током борбе за српски језик Вук Караџић се залагао за то да Срби сва три закона имају исти језик. Мислио је на Србе који припадају различитој вери. Закон је у савременом српском језику замењен речју вера, религија. У „речи од старине” спадају и стари занати који имају друкчије називе у данашњем времену. Грубо сукно од којега су се шила народна одела и неки делови народне ношње називало се аба, па је према имену сукненог платна и занатлија који шије добио назив абаџија. Како се с временом избацивало сукно из употребе, сличан посао почео је да обавља терзија. Оба архаизма замењена су речју кројач. Кириџија (или киријаш) био је најамни превозник робе. Данас је то превозник, достављач, дистрибутер...

223 ИСТОРИЗМИ С историјским променама мењали су се и друштвени односи, навике, обичаји и живот у целини. Неке речи остале су повезане с раздобљем у ком су се јавиле. Потреба за њиховом употребом је престала када су престали да постоје објекат, особа или део земље које су те речи означавале. Посуђе се у средњем веку производило од бакра, те је бакрени котао носио назив бакрач. Сада се тај предмет више не производи. Веома мала метална „потковица” која се зукуцавала за ђон ципеле називала се блокеј/блокеја. Потреба за тим металним плочицама престала је да постоји. Некада није било струје, па се просторија осветљавала помоћу гаса, који се још назива и петролеј. Лампа у коју се наливао гас звала се петролејка. Речи за којима је престала потреба и које је „прегазило” време називају се историзми.

Историзми су речи старијих времена за којима је престала потреба и немају замену у савременом језику.

НЕОЛОГИЗМИ У српском језику сваког дана настају неке нове речи у складу с напрет ком и развојем технологије и другим друштвеним и културним променама. Сваки нови појам, предмет или појава мора добити своје име, и то било да се ствара нова реч, било да се позајмљује из другог језика. Нове речи на зивају се неологизми; на пример: хомофобија, глобализација, транзиција...

Неологизам је новостворена реч, реч настала да би се описао неки непознати предмет или новооткривени феномен у науци, култури или у друштву.

У неологизме се убрајају кованице које су условљене техничким и науч ним достигнућима, открићима или друштвеним појавама: рекеташ, сур фовати, блог, стикерси, рођендаоница, шопинг-мол. Речи настале дословним превођењем из другог језика, као што су рукопис, правопис, земљопис, водопад, натчовек, убрајају се у неологизме.

224 Неологизми обогаћују језик. Има их веома много, те је израђен и посебан речник неологизама.1 Примери неологизама из овог речника су: адвокаткиња, американизован, балканизација, цртанофилмски, четвороканални. Песник Лаза Костић је своју поезију често оплемењивао новим речима, кованицама, да би постигао што већу изражајност. На пример жене из раја назвао је израјанке, богати сточар је стадовит, даљина – недозив, загрљај – неодвај.

• •

• • •

апиши други, савременији назив за архаизме. Н а) дажд ______________________ б) целивати __________________ в) басамак___________________ г) чарне _____________________ Одреди синоним за следеће архаизме. шустер_______________________ писменица____________________ алас_________________________ кљусе _______________________ буђелар______________________ фуруна ______________________ Подвуци историзме у следећим низовима. а) град, провинција, општина, вилајет, село б) војник, такмичар, борац, ратник, гладијатор в) старешина, бег, командант, заповедник, председник На основу датог значења речи, одреди да ли је историзам или архаизам. Заокружи слово испред тачног одговора. пехарник – онај који је на феудалним дворовима бринуо о пићу а) историзам б) архаизам датим низовима подвуци реч новијег порекла. У а) фудбалер, тенисер, кошаркаш, билдер, атлетичар б) телевизор, касетофон, микрофон, рачунар, грамофон в) планинарење, рафтинг, хокеј, рвање, пливање

1 Речник нових и незабележених речи, Ђорђе Оташевић, Енигматски савез Србије, Београд 1999. год.

225

• •

Подвуци неологизам у наведеном низу. истраживач, претраживач, проналазач, извиђач, прерађивач азврстај следеће речи према траженим категоријама. Р тренд, јефтика, оборкнез, злић, нахија, селфи, кубура, имиџ, зобница, пампур, лајковати, вериге, дувар, бешика, аплицирати АРХАИЗМИ

•

ИСТОРИЗМИ

НЕОЛОГИЗМИ

Одреди на који се појам односе неологизми. Заокружи слово испред тачног одговора. плетисанка а) особа која плете и у сну б) Пенелопа в) особа која долази у сан кажичас а) брзо рећи б) часовник в) врста стиха чесмовача а) вода с чесме б) врста ракије в) позната лимунада купусијада а) продаја купуса б) такмичење у кувању купуса в) такмичење ко ће више појести сировога купуса рођендаоница а) место где се бележи кад је ко рођен б) место где се слави рођендан в) место где се издаје документ о рођењу

226

УПОТРЕБА РЕЧНИКА, ЛЕКСИКОНА, ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ РЕЧНИК Речник је уређени списак објашњених и протумачених речи једнога језика. Најважнији речници српскога језика су: Речник српскохрватског књижевног и народног језика Српске академије наука и уметности и Речник српскога језика Матице српске (једнотомни и шестотомни).

Речник нам помаже да знамо којој врсти речи припада нека реч, како се мења по роду, броју и падежу (ако има деклинацију), које је њено значење. Речи забележене у речнику називају се одреднице. Наводе се у свом основном облику. За именске речи (именице, заменице, придеве и броје ве) то је номинатив једнине. Основни облик глагола је инфинитив. Непро менљиве речи имају само један облик и у том облику су и наведене. Уколико је реч странога порекла, наводи се из ког језика потиче (ако је реч латинског порекла, на пример, поред ње стоји ознака лат. – плакат лат.). Поред основног облика речи наводе се и друге граматичке категорије. За именице наводи се род: мушки (м), женски (ж), средњи (с) и генитив. Пошто је основни облик придева мушки род и неодређени вид, наводе се и његови наставци за женски и средњи род (нпр. леп, -а, -о). Ако наведени придев има компарацију, наводи се и облик компаратива. Поред непро менљиве речи даје се податак којој врсти речи припада (нпр. брзо прил.). За глагол се наводе облик презента и вид глагола, свршени или несвршени (нпр. пèвāм несвр.).

227 Након граматичких карактеристика, које се наводе уз одредницу у реч нику, следе објашњења значења путем дефиниције, и то основних и свих осталих значења која се јављају уз одређену одредницу. За свако од тих значења наводи се потврда пронађена у неком књижевном делу или ча сопису, дневном листу, енциклопедији, школском уџбенику и сл., чиме се показује где се та реч употребљава и у којој области. Након свих побројаних значења једне речи наводе се фразеологизми (устаљени изрази). На пример поред основног и секундарних значења именице око налазе се и следећи изрази: бацити прашину у очи, као очи у глави, бежати (некоме) с очију, запасти за око, смрачити се пред очима, у четири ока, превртати очима, прелетети очима... Уз одредницу се дају и скраћенице којима се означава у којој се науци употребљава реч у неком од наведених значења, на пример бот. – термин из ботанике, анат. – анатомија, лингв. – лингвистика, мат. – математика. Умањено значење обележава се скраћеницом дем. – деминутив, а увећано скраћеницом аугм. – аугментатив. Књижевни, научни и други извори из којих је преписана реченица у којој је употребљена реч наводе се у скраћеном облику: Шен. – Аугуст Шеноа, Ђал. – Ксавер Шандор Ђалски, Мат. – Антун Густав Матош, Андр. – Иво Андрић итд. Главна реч, да се не би стално понављала, у изразима се замењује зна ком који се зове тилда (~).

Наука која проучава лексеме (појединачне речи, као и групе речи које означавају један појам) зове се лексикологија, а научник који се бави писањем речника је лексикограф. Веома је важно да се одговарајућа реч прикладно употреби у изражавању да се не би јавиле недоумице.

ЛЕКСИКОН Лексикон је књига речничког типа у којој су азбучним, односно абецед ним редом поређани и протумачени појмови из свих области науке, културе и друштвеног живота; нпр. Лексикон страних речи и израза Милана Вујаклије. У свакодневном говору употребљава се реч деранжирати. Објашњење из Лексикона страних речи и израза за наведену реч је следеће:

228 деранжирати (фр. deranger) „узнемиравати, узнемирити, реметити, задржавати (кога), сметати коме; померити, покварити, пореметити, побркати; пореметити своје имовно стање, пасти у дуг, задужити се”. Када некоме кажеш: Немој да ме деранжираш, то значи: Немој да ми сметаш. Пронађи у библиотеци наведени или неки други лексикон који ће ти помоћи у правилном коришћењу речничког фонда.

ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Енциклопедија је уређено опширно описивање људскога знања у форми прилагођеној свакодневној употреби. То је дело које пружа преглед информација из свих грана знања. Постоје опште и стручне енциклопедије. Опште енциклопедије обрађују сва научна подручја, а стручне обрађују само једну област.

Наука о енциклопедијама назива се енциклопедистика.

О ЈЕЗИКУ УОПШТЕ АРТИКУЛИСАНИ ГОВОР И ЈЕЗИК Артикулисани говор је само човеково својство. То му омогућава да општи са себи сличнима, да их информише о својим реакцијама на различите ситуације свога живота и да од других прима идентичне информације. Артикулисани говор изражава искуства говорног лица и има индивидуалан карактер. Он служи као средство општења

229 између чланова исте социјалне групе или између чланова различи тих група, па има социјално обележје. Артикулисани говор је само један од облика говора којима се људи могу служити (постоји говор гестова, говор помоћу светло сних сигнала, помоћу звучних сигнала друкчијих од говорних итд.). Такав језик одликује се доминантном употребом говора који наста је активирањем говорних органа. Он је од свих врста говора нај гипкији, најбогатији, најефикаснији. Изучавање различитих систе ма знакова, који су средства различитих говора, чини садржину се миологије; артикулисани говор и језик као његово средство објекат су лингвистике. Језик је, у ствари, средство које омогућује реализацију говора у звучној форми. То је природни инструмент мисли и средство за оп штење међу људима. Појединац учи да говори у социјалној групи у којој је рођен, у којој расте и образује се. Говор се може реализовати различитим језицима. Начини функционисања говора варирају у зависности од узраста, психологије и културе појединца (варирају од муцања сасвим мале деце, или говора поремећених афазијом1, до прецизног говора научника или префињеног говора естете). (Пример из Опште енциклопедије Ларус)

• •

Повежи реч страног порекла с речју домаћег порекла. 1) експлицитан

а) слање, отпремање, путовање у научне сврхе

2) имплицитан

б) извештај, излагање

3) експозе

в) јасан, изричит

4) експедиција

г) који је обухваћен, садржан у нечему

рочитај објашњење речи (лексеме) пламен, коју наводимо из Речника П српскохрватскога књижевног језика Матице српске. пла̏м е̄н, -ена м (лок. пла̀мену и пла̏мену) 1. усијани, светлећи гасови који се јављају при горењу, изгарању чега; огањ, пожар, ватра. – Пламен сви јећа подрхтава. Леск. Ј. Очи нетремице гледају у танке жуте пламенове. Поп. В. фиг. Пламен устанка већ почиње да обухвата читаве крајеве. Чол. 2. а. јака светлост, осветљење. – Светионици у... великој дворани бијаху сви у пламену. Том. Увалом запловише барке свјећарице у са моме пламену. Ћип. б. фиг. сјај, блесак (очију), топлота, осећање то плоте (које обично прати румен(ило) лица као одраз, одблесак снажног

1 Врста повреде мозга услед које долази до поремећаја говора (напомена аутора).

230 унутрашњег стања). – У очима му пламен сијева. Нам. Не усуди се погледати оцу у очи. Осећао је како му пламен лиже уз образе. Вес. 3. фиг. Снажно узбуђење; страст; одушевљење, занос. – Љубав ми је саткана од пламена. Матош. У грудима нашим... гњевни пламени горе. Вит. 4. (у атрибутској служби у полусложеницама) песн.1 ватрен, заносан. – Ту пламен – песму певати треба. Змај. пла̏мен, -а, -о 1. који пламти, букти, који је од пламена, огњен, ватрен. – Сунце се претворило у пламено коло. Ранк. Кроз њих [димове] су лизали румени огњеви пламеним језицима. Сим. 2. светао, сјајан, бли став. – Па потрже пламена ханџара. НП Вук. А пучина сјајна... поштра пана врутком пламенога злата. Крл. 3. фиг. врео, врућ. – Моја душа плаче и пламене сузе теку ми из ока. Бој. 4. фиг. а. плаховит, ватрен; страствен. – Карактера беше тешког: пламен и жесток. Ћос. Б. Тисну пламен цјелов на дршћуће јој усне. Шен. б. који одражава какво снажно осећање (обично о очима, погледу). – У њезиним пламеним погледима... било је гњева. Новак. Пламеним очима шибао је жену. Хорв. в. који је пун заноса, одушевљења. – У парламенту су одјекивали пламени патри отски говори. Б 1959. 5. који је боје пламена. – Била [је] јесен, лист јс био пламен и златан. Ћос. Б. Јаребице пламених репова прелијећу у осоје. Нам. Изр. ~ пећ техн.2 индустријска пећ у којој се сировине за прераду загрејавају гасовима добивеним сагоревањем чврстог горива на ложишту, одвојеном од простора за загрејавање преградним зидом.

•

Одговори на питања. Ког је рода именица пламен? ______________________________________ Како гласи пуно име и презиме писца који је наведен као извор уз ре ченицу: Ту пламен – песму певати треба?____________________________ Под којим је бројем употребљена лексема пламен у атрибутској служби у полусложеницама?_____________________________________________ Како гласи женски род придева пламен? ____________________________ Препиши значење синтагме пламена пећ. ____________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________ ________________________________________________________________

1 Песнички. 2 Техника; технички.

231

УМЕТНИЧКО ДЕЛО

ПРИКАЗ УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА Под приказом уметничког дела подразумева се приказ књиге, филма, слике, композиције и других дела уметности и културе. Критика је реч грч ког порекла и значи „судити, проучавати, оцењивати”.

Винсент Ван Гог, Звездана ноћ, 1889. год.

У књижевној критици анализира се и процењује књижевно дело. У кри тичком приказу долази до изражаја вештина стварања новог дела. Онај који пише приказ мора да изнесе свој став и да вреднује уметничко дело. Да би рецензент/критичар могао да пише о неком књижевном делу, мора да поседује опште образовање и да добро познаје књижевност. Тако ђе, мора да има довољно предзнања из области из које долази књига која се приказује. Да би се написао ваљан приказ, књига се чита с разумевањем, промишља се о њеном садржају, стално се одгонета шта је писац хтео да каже, раздваја се битно од небитног и све се то излаже у краткој писаној форми јасним и стручним језиком. У приказу се износе и сопствени утисци и размишљања. Рецензент непрестано трага за оним што је добро у делу и покушава то да истакне у први план. Сваки приказ садржи и извесну критику неког дела.

Приказ уметничког дела садржи анализу тога дела прожету критиком.

232

Како написати добар приказ књиге или добру рецензију? Добра рецензија садржи неколико важних елемената. – У њој се износи лични став критичара/рецензента. – Рецензија се пише за читаоце. – Књигу треба прочитати пажљиво и критички. Приликом читања треба забележити важна места, јер ће бити лакше када у рецензији будеш желео/желела да цитираш неки опис или да поткрепиш своју тврдњу аргументима из књиге. Можда књигу треба прочитати и други пут да би став о њој био јасан и тачан. – Напиши сажет приказ књиге (у најкраћим цртама препричај). – Препознај главну тему. Истакни је једном реченицом. – Рецензија мора да буде писана искрено, онако како заиста мислиш шта ти се у књизи допало, а шта ти се није свидело, како разумеш ликове и њихова делања, да ли читалац може да пронађе себе у том делу и где се то најбоље види. Истакни добре стране тога уметничког дела. Зашто би требало да напишеш рецензију? Зато што на тај начин развијаш сопствену креативност. Рецензија није крај – то је нови почетак приче о књигама. Пример Приказ књиге Милутина Миланковића Кроз васиону и векове, Завод за уџбенике, Београд 2011. Никола Вујчић Путовање кроз простор и време Пред тобом је једна од најлепших књига написаних за популаризацију науке. Она није намењена само поуци, пу ком изношењу и описивању научних открића и достигнућа већ је и прворазредно литерарно штиво које ће ти пружити право читалачко уживање. Наш велики, светски признати научник Милутин Миланко вић (Даљ, Славонија, 1879 – Београд, 1958) уз изузетно обра зовање не само из природних наука, историје, књижевности, уметности, филозофије, имао је и несумњиви књижевни дар. По лепоти језика и јасноћи стила, по ширини имагинације и

233 сугестивности тумачења научних идеја, њему припада и место најбо љег писца међу научницима. Књигу Кроз васиону и векове сачињава 37 писама које је аутор упу тио својој неименованој драгој пријатељици. Он јој у тим писмима на једноставан, занимљив, понекад духовит и необично сликовит на чин, објашњава најзначајније појаве, не само из астрономије већ и из геологије, историје и науке уопште. (...) Није случајно што се Миланковић определио за форму писама како би исказао своје намере, јер писмо као облик изражавања омо гућава најнепосредније и најискреније сагледавање доживљеног, а тако се и најсложеније, сувопарне и често досадне научне теме, лир ски размекшавају и постају разумљивије и блискије. Писма својом мозаичком структуром дају тексту динамику, емотивну драж и то плину казивања. Тако су се овде, на истом задатку и у изузетном складу нашли прецизни, научно хладни истраживач и изумитељ, и изразити приповедач, маштовит, проницљив, филигрански прецизан. Иако замишљена као научна историја астронoмије, књига Кроз васиону и векове није само водич кроз историју те науке већ и има гинарно путовање кроз простор и време, времеплов у коме нам се отварају необични и невероватни светови чије загонетке радозна ли људски ум вековима покушава да разреши. Некад су ти покуша ји безуспешни, а некад заиста задивљујући. (...) Миланковић зарања у дубоке слојеве историје света, али се при сећа и свог родног Даља, школовања и првих успеха и разочарања на професионалном плану. Да би што сликовитије и убедљивије сво јој пријатељици приближио загонетни свет науке, он је води у дале ку прошлост, у древне градове, Вавилон где је настала астронимија, у стару Грчку, Атину, Александрију, Дубровник, Беч, Берлин... Ожи вљавајући ликове знаменитих научника из тих времена, водећи нас кроз музеје, застајкујући испред значајних споменика или сачува них остатака, он реконструише стара научна достигнућа без којих је незамислива савремена наука. Када описује настанак и судбину наше планете Земље, када из учава природу Сунца и леда, планета и њихових орбита, Миланко вић не износи само основна знања већ и своја научна предвиђања. Занимљиво је, на пример, да је одмах изразио сумњу према новоот кривеној планети Плутон. (...) Тек недавно, 24. августа 2006. године, Међународна астрономска унија саопштила је да „Плутон не улази у категорију планета због величине и начина орбите”. Миланковићева футуристичка предсказања – путовање на Месец, опис његове површине и предела, доживела су, такође, своје оства рење. Човек је већ освојио Месец, истражује његове „пределе”, а на

234 реду су, као што је и предвидео, Марс и Венера. Али, шта је са нашом Земљом? Описујући све фазе њеног настанка, упоређујући научну и религиозну (библијску) верзију тумачења стварања наше планете и живота на њој, он смело износи своје постулате о климатским променама које карактерише цикличност ледених доба. У наше вре ме те тезе о климатским променама не само да су актуелизоване већ су и општеприхваћене. Говорећи о васиони, Сунчевом систему и нашој планети Земљи, клими, гравитацији, светлости и тами... Миланковић, заправо, говори о човеку. Говорећи о судбини Земље, он говори о нашој судбини. Човек је у центру његових опсервација, његова радозналост и жеља да одгонетне свет око себе и смисао његовог бивствовања. (...) Пример Приказ филма Лајање на звезде (1998) редитеља Здравка Шотре (по истоименом роману Милована Витезовића) https://cinesseum.com/sr/film/lajanje-na-zvezde У једном од најтежих периода на овим просторима, снимљен је по многима најлепши филм домаће кинематографије. Прича о јед ном разреду и школским догодовштинама. Остварење пуно духа и енергије карактеристичне за младост. Ово је филм о ученицима, првим симпатијама и неким старим, лепим временима када су ученици поштовали старије, па тако и професоре, градећи с њима један другарски однос. Редитељ Здравко Шотра, током стварања филма Лајање на зве зде, водио је рачуна да хумор представи без псовања, те тако ни у једном кадру не можете да чујете псовку. Драган Мићановић, Богдан Диклић, Наташа Тапушковић, Ни кола Симић, Весна Тривалић, Драган Јовановић, Никола Ђурич ко, Велимир Бата Живојиновић и Бранимир Брстина само су нека од имена која се појављују у улогама „блесавих” ученика и њихових наставника. Присетићете се најлепших тренутака школског живота уз авантуре у ко јима бескрајно забавни ликови покушавају да докуче лепоту љубави и веч ног пријатељства. Овде не можете да видите тешке сцене или насиље. Ову комедију многи сматрају обавезном лектиром свих будућих генерација.

•

Одгледај филм Живот је леп Роберта Бенињија, а затим прочитај на ин тернету како су други филмски критичари оценили ово уметничко дело. Потом за домаћи задатак напиши свој приказ тог филма.

235

РАСПРАВА И ЕСЕЈ Размисли на шта се све односи глагол расправљати се. Потражи у реч нику његова значења. Да ли си се с неким расправљао/расправљала и на коју тему?

РАСПРАВА Расправа је аргументативни текст, врста усменог или писаног излага ња о некој важној теми. У њој се расветљава одређени проблем. Најпре се постави теза (тврдња) коју треба доказати, а затим се наводе антитезе (су протне тврдње) које се доказују или оповргавају. У закључку се издваја јед на од тврдњи, а може се поставити и потпуно нова теза коју треба у некој другој расправи доказивати или оповргавати. Расправа се најчешће бави научним проблемима. То је врста писаног састава у ком се коришћењем различитих аргумената расветљава неки проблем или догађај. Стога је неопходно цитирати нечије мишљење и на вести литературу из које су цитати преузети. Додатне податке о нечему ау тор даје у фуснотама1 које се наводе испод самог текста.

Расправа је аргументативни текст којим износећи чињенице (аргументе) некога уверавамо у нешто.

Како написати расправу? – Наведи предмет расправе – тему. – Издвој главну тезу коју ћеш доказивати. – Наведи аргументе других аутора који иду у прилог тој тези или који су против ње. – Искажи сопствено мишљење и заузми став о проблему који расветљаваш. – Дозволи различитим мишљењима да се надмудрују у твом тексту. – Изнеси закључак. Установи да ли је полазна теза у твојој расправи доказана или оповргнута. 1 Фуснота означава белешку, напомену стављену на дно странице књиге или документа.

236 Пример (чланак објављен у „Политици” о томе како је човек проговорио) Марија Ђурић Порекло говора Говор је једна од карактеристика људске врсте која нас разликује од осталих. Међутим, о његовом развоју, пореклу и тренутку настанка не зна мо готово ништа, односно „имамо много теорија, али немамо много по датака”. Већина истраживача се слаже да се говор код човека развио пре око 50.000–90.000 година. Због недостатка доказа повезаних с развојем говора код човека, истра живачи углавном проучавају анатомију говорног апарата и гене који ути чу на говор. Међутим, сценарија самог зачетка говора има на десетине. По неким старијим претпоставкама, човек је прво имитирао звукове животи ња, док су други научници сматрали да су први звукови усклици изненађе них људи, оних који трпе болове или који испуштају звуке задовољства. Ту је и теорија да су први звуци настали током колективног ритмичног рада. И током 20. века појавило се мноштво претпоставки, од којих неке на при мер говоре о првим речима између мајке и потомства. Неки су предлага ли да се усвоји да је прва изговорена реч „мама”, коју је изговорило дете које је сисало, приљубљено уснама уз мајчину дојку, с устима пуним млека. Овим питањем бавио се и Ноам Чомски, утицајни писац, филозоф и лингвиста, који је 1988. године закључио у тексту под називом Језик и про блеми знања: „Постоји дуга историја проучавања порекла језика када су постављана питања како је говор настао из зова мајмуна, и тако даље. То истраживање, по мом мишљењу, тотално је губљење времена јер је језик заснован на потпуно другачијим принципима него било који животињски комуникациони систем”. Да бисмо објаснили како дете тако брзо и лако усваја језик, морамо да закључимо, наводи Чомски, да се оно рађа с „пре инсталираним” основама граматике. Ниједна друга врста није генетски опремљена језичком способношћу, нити било чим сличним. Расправа о пореклу језика ни близу се не завршава са Чомским. Поре кло говора једна је од научних тема коју вероватно никада нећемо потпуно расветлити и открити, па ће због тога заувек остати место плодне расправе антрополога и лингвиста које нам успут открива заводљиву причу о нашим прецима.

Разговор о расправи – Када се развио говор код човека? – Од које теорије полазе сви научници? Шта најпре проучавају код човека што је тесно повезано с говором? – Која теорија претпоставља првобитни говор? Какве везе има тај говор са животињама? – На чему се заснива теорија Ноама Чомског? – Којим научницима да поверујемо?

237

•

азговарај с другом/другарицом на тему: Колико видео-игрице могу да Р наштете памћењу. Напиши расправу на ову тему.

Питања која ће ти помоћи. Зашто су настале видео-игрице? Када деца почињу да се играју на тај начин? Шта родитељи постижу тиме када деци укључе игрицу на рачунару? Колико времена деца проводе играјући се, а колико би највише требало по мишљењу стручњака? Какав је став твојих вршњака о томе? Које последице видео-игрице могу да оставе на здравље детета? Да ли су повезане с појавом поремећаја пажње? Шта пише у стручној литератури? Које су најпознатије видео-игрице? Изведи закључак. Шта предлажеш?

ЕСЕЈ Да ли си прочитао/прочитала есеј о нечему? Објасни шта, по твом ми шљењу, представља есеј. Есеј је краћа прозна врста у којој се обрађује различита тематика, из живота или из науке. Писање о некој теми обухвата размишљање и закљу чивање, као и уметничко обликовање текста. Назив есеј потиче од фран цуске речи essai, што значи оглед. Често је посвећен књижевности, науци, новинарству те се у њему и пише о таквим темама. Износи се лични став писца заснован на научним и филозофским истинама и закључцима.

Есеј је краћа прозна врста која на уметнички и субјективан начин обрађује теме из живота или из науке.

Пример Исидора Секулић О култури Шта је култура? Све што је атрибут живота, од ума и маште па до фи зичког здравља, све је елемент и медијум културе, али она сама нешто је друго. Оплемењивање човека – то има хиљаде степена, oблика, сврха. Књижевна култура то је читање, то је књига у џепу стално. Чувено име Шели, кад је тог дивног песника избацило море на копно, није у џепови ма имао ни сендвича, ни новца, имао је, умро с њом, књигу. Читање то је култура. Школа, почетак културе; путовања – културна панорама: читање – страст и сласт културе, култура сама.

238

Исидора Секулић

Да ли сте довољно размишљали о чудови шности, о чуду, о величанству језика? Разви јен језик, то је биће и крв народа, то је макси мала онога што једна култура оставља и даје. Сви људи не читају латинску и грчку књижев ност, али сви културни људи и данас још гово ре помало грчки и латински. Пуно је грчких и латинских термина у култури целог културног света. Старе књижевности, хебрејска, грчка, римска, држе те језике, а ти чудесно развије ни прецизни језици држе те књижевности. Је зици се мењају, наравно, јер су продукти жи вота, али у тим променама лежи жива снага и тенденција усавршавања. Жив је и напредан народ који језик свој уса вршава. Све што један народ има и зна, инвентарисано је и категорисано у језику, све конкретно и све апстрактно. Развијен језик, моћан језик, то је стихија; као да он сам ствара, а ми комбинујемо његове крупне и ситне творевине, његове виртуозности. Од резане трске почиње скулптура; од имена травки почиње латинска симболика. Има Гете велику реч: „Ако си успео да срочиш неколико до брих стихова на језику израђену (образовану), на језику који за тебе ми сли, онда то још не значи да си песник.” Но ако версификатор на такву је зику још и јесте песник, онда, јесте ли искусили код таквих писаца, песника или прозаиста – уметника, налазимо текстове, некад сасвим кратке, који нам запале мозак као буктињу, а кроз душу нам запева тако нешто дивно, да је одјек од те музике – „одјек од тог звука и суза”. Кажем сабеседнику: – Понеко место, један стих, један ред прозе, ходају ми испред духов них очију некако човечијим ходом. А кад хоћу да се смирим, узмем да то прочитам телесним очима, буде још снажније антропоморфније: формал но осећам да испред тога текста неко лежи, жив човек или моћна сен... Прочитај есеј до краја тако што ћеш га пронаћи у библиотеци или на интернету. srpskijezikiknjizevnost1.wordpress.com Official

• • •

наведеном есеју подвуци реченице које указују на то да је култура не У прекидан и дуготрајан процес. Које је „материјално добро” једино имао код себе песник Шели? _______________________________________________________________ оја су три појма неопходна за упознавање с културом и за њено дожи К вотно неговање и развијање? _______________________________________________________________

239 Како написати есеј? – Изабери тему и прикупи што више података о њој; пронађи одговарајућу литературу. – Напиши тезе, постави себи питања на која желиш да одговориш. Свака теза је, у ствари, једна идеја. – Забележи главну мисао која ће те стално подсећати на то о чему пишеш. Главна мисао мора да буде доказана јаким и убедљивим аргументима. – Током писања треба да наведеш и чињенице које ће потврдити сваку твоју тезу (тврдњу). – Задржи основне целине: увод, разраду и закључак и не заборави њихову пропорцију: пожељан однос величине увода према величини разраде је 1 : 8. Закључак потпуно логички произлази из разраде и мора да буде повезан с уводом. Ако је теза најављена у уводу, у закључку мора да буде доказана (потврђена). Закључак може да има од 3 до 5 ефектних реченица и треба да заинтересује читаоца да дуго размишља о есеју. – Води рачуна о томе да правилно наведеш цитате позивајући се на изворе у литератури. – Прочитај написано и поправи правописне грешке ако их има.

РЕКЛАМЕ (РЕКЛАМНИ ТЕКСТОВИ) Plazma – пусти корак. Покушај да објасниш шта је састављач рекламе хтео да поручи. Рекламе су упућене широј публици (читаоцима, гледаоцима, слуша оцима, корисницима). Циљ сваке рекламе јесте повећање продаје неког производа. Да би се то постигло, онај који ствара рекламу води рачуна о употреби језика. Најчешће реклама нема пуно речи, али оставља снажан ефекат на људе. Реклама је препорука, јавно истицање добрих својстава робе и повољних цена. Израз је сажет и концизан, понекад у стиху или ху мористички, с оптимистичким тоном.

Реклама је облик економске, односно привредне пропаганде. То је врста плаћеног огласа чији је циљ да информише о постојању неког производа и да усмери пажњу купца на тај производ, а пре свега да побољша његову продају. Ако се нешто рекламира путем телевизијског преноса, кратку и ефектну мисао прате одговарајућа слика и адекватан тон. Језик рекламе треба да убеди купце да је рекламирани производ најбољи, најновији, најповољнији.

240 На пример: Prolom voda – дар природе; Празници нам стижу слађи уз PREMIER чоколаде; NEKTAR – није свеједно; BeGe Vege – здрава храна и љубав према животињама.

Преузето са сајта www.bastabalkana.com

Рекламе служе да се оглашивач (онај који представља свој производ и оглашава рекламу) представи као пријатељ купцу или кориснику услуга. Тако се скреће пажња са стварне намере продавца, а то је што масовнија продаја његовог производа. Реклама је у служби маркетинга. Пример: Како повећати продају палачинки? Слатки укуси, без конкуренције. Кад моја љубав слатко пожели – палачинкама се весели. Уживај у тренутку! Одабери свој укус среће. Рекламе се налазе свуда око нас: залепљени плакати на школи, на киоску, аутобуској станици, на одећи, у новинама и часописима, на билбордима, на интернету... Често су хиперболичне – наглашавају добре и привлачне особине неког производа или неке услуге. Реклама може представљати и врсту прикривене манипулације јер није све што се рекламира квалитетно.

•

инијама повежи рекламне слогане с оним што рекламирају. Л Negro пет-центар Књаз Милош – буди живот кафа Мацан длаку мења, али памук никада. оџачар бомбоне Grand – и мирис и укус минерална вода Љубимци знају зашто. мајица

Шта смо научили Приказ уметничког дела је приказ књиге, филма, слике, композиције и других дела уметности и културе. Расправа је аргументативни текст, врста усменог или писаног излагања о некој важној теми. Есеј је краћа прозна врста која на уметнички и субјек тиван начин обрађује теме из живота или из науке. Рекламе (плаћени огласи) садрже текстове упућене ши рој публици с циљем да се побољша продаја неког про извода.

9. Aкценат – Правила о распореду акцената и неакцентованих дужина – Преношење акцента из дијалекта у књижевни језик – Акценат страних речи

245

АКЦЕНАТ

Акценат речи је нарочито истицање јачине, дужине и висине једног слога у речи.

У српском језику постоје четири акцента.

Приликом одређивања акцента утврђују се најпре: – број слогова у речи, – место акцента, – дужина акцента (да ли је акценат дуг или кратак), – тонска линија (да ли је акценат силазне или узлазне интонације).

Акцентуј дате речи. Уочи сличности и разлике међу акцентованим вокалима. песма, Ивана, игуман, срећа, мермер, пекмез Које речи имају краткосилазни акценат? То су речи И̏ вана и и̏ гуман. Остале речи имају краткоузлазни акценат.

246 Које су сличности међу акцентованим слоговима? Колико трају сви акцентовани слогови у речима: песма, Ивана, игуман, срећа, мермер, пекмез? По чему се разликују акцентовани вокали? По квантитету су исти (кратки акценти), али се разликују по квалитету (или су узлазни или силазни). Веома је мала нијанса у разликовању краткоузлазног и краткосилазног акцента: вокал под краткоузлазним акцентом изговара се кратко, али се глас мало пење (узлази), а вокал под краткосилазним акцентом изговара се тако да се глас спушта и тај се вокал изговaра кратко, реско, одсечно.

Вокал под краткоузлазним акцентом мало је отворенији од вокала под краткосилазним акцентом.

•

Одреди место акцента у следећим речима. Подвуци акцентовани слог. бубрег, аждаја, јечам, тестера, секунда, кондуктер У којим речима је акцентован први слог? __________________________ У којим речима је акцентован други слог? _________________________ Све наведене речи имају краткоузлазни акценат.

•

Акцентуј следеће речи. извештај, известилац, изглед, извоз, посуда, посуђе, потера, потерати Које речи имају краткоузлазни акценат? _____________________________ Које речи имају краткосилазни акценат? _____________________________

За разликовање кратких акцената (краткоузлазног и краткосилазног) могу послужити две речи које се исто пишу, а различито изговарају: у̀пала и у̏пала. Она је у̀пала у собу. – краткоузлазни Њој се догодила у̏пала мишића. – краткосилазни

247

ПРАВИЛА О РАСПОРЕДУ АКЦЕНАТА И НЕАКЦЕНТОВАНИХ ДУЖИНА – У српском језику постоје четири акцента: два дуга и два кратка; два акцента су са силазном интонацијом, а два акцента с узлазном интонацијом. –С илазни акценти могу стајати само на првом слогу. – На првом слогу вишесложних речи могу стајати сва четири акцента. – На унутрашњем слогу вишесложних речи могу стајати само узлазни акценти. – Акценат не може стајати на последњем слогу. – Иза акцентованих слогова налази се неакцентована дужина. – Код дугоузлазног акцента глас се само пење. Код дугосилазног акцента глас се донекле пење, а онда се спушта.

•

кцентуј следеће речи. А медијатека, библиотека, дозвола, бакар, огањ, обавезан, њихов, прут Неакцентована дужина назива се још и послеакценатска дужина јер може стајати само на слоговима иза акцентованог слога.

Подсети се у којим се све случајевима јавља неакцентована дужина у источнохерцеговачком дијалекту. Наведи примере.

•

апиши задате речи у одређеним облицима, акцентуј их и обележи Н неакцентовану дужину. жена ___________________ вода _____________ ученик _______________

(генитив једнине)

(инструментал једнине) (генитив множине)

пас _____________________ (генитив множине)

•

Акцентуј реченицу. Додај ми, молим те, тај зелени шешир!

248

•

бележи акценте и неакцентоване дужине на речима: О сваки, радијаху, певајући, трчавши, отпеван.

Енклитике и проклитике Неке речи у српском језику немају свој акценат, већ чине акценатску целину с акцентованим речима испред или иза себе. Енклитике су речи које чине акценатску целину с речима испред себе. Ту спадају: краћи (ненаглашени) облици помоћних глагола (сам, си, је, смо, сте, су; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ће; бих, би, би, бисмо, бисте, би – у саставу потенцијала), краћи облици личних заменица (у генитиву и акузативу: ме, те, га, је (ју), нас, вас, их; у дативу: ми, ти, му, јој, вам, нам, им) и заменице за свако лице (се), као и речца ли. До̀дај

ми

торбу. – енклитика

У проклитике спадају предлози (у, на, о, по, при, од, с(а), кроз, ради, из, над, без и сл.), везници (и, па, те, нити, ни, али, него, или, јер, чим, да, док и сл.) и речца не (уз глагол). Ове речи чине акценатску целину с речима иза себе. Енклитике и проклитике се једном речју називају клитике. У̀

дну

воћњака налазио се багрем. – проклитика

ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНТА У источнохерцеговачком дијалекту уобичајено је преношење акцента с акцентоване речи на проклитику: нà ногу, у̀ град, прèд ноћ, у̀ кућу и сл. Оба облика су правилна (и с пренесеним и с непренесеним акцентом). Силазни акценат се доследно преноси на речцу не у одричним облицима глагола. Он ради. – Он не̏ ради. Он нè ради. Он мисли. – Он не̏ мисли. Он нè мисли.

249

ПРЕНОШЕЊЕ АКЦЕНТА ИЗ ДИЈАЛЕКТА У КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК Некњижевни дијалекти (косовско-ресавски, зетско-рашки и призренско-тимочки) не спадају у књижевни језик. Нимало није лако савладати акце нат у крајевима где се говори дијалектом. Међутим, сви ученици који желе да се школују, а самим тим и изражавају правилно, могу да науче правила акцентовања и да их примене не само у писању него и у говору. Правило преношења акцента из дијалекта у књижевни језик заснива се на томе да се акценат из дијалекта преноси за један слог напред. Значи, ако је у дија лекту акценат на трећем слогу, у књижевном језику је на другом; ако је у дијалекту на другом, у књижевном језику је на првом. Када у дијалекту на речи стоји силазни акценат, у књижевном језику се мења квалитет и он постаје узлазни. Краткосилазни акценат из дијалекта претвара се у краткоузлазни акценат у књижевном језику. Дугосилазни ак ценат из дијалекта мења и квалитет (прелази у узлазни) и квантитет (пре лази у кратак акценат). На месту где је био дуг акценат, у дијалекту остаје неакцентована дужина у књижевном језику. де|вој̑ |ка – дѐ|во̄ј|ка У дијалекту акценат с трећег слога прелази на други слог. Силазни акценат постаје узлазни. Дуг акценат постаје кратак. На месту где је у дијалекту био дуг акценат, остала је неакцентована дужина у књижевном језику. ли|ва̏|да – лѝ|ва|да Акценат с другог слога прелази на први слог. Кратак акценат у дијалекту остаје кратак и у књижевном језику. Силазни акценат мења квалитет и постаје узлазни.

•

Дијалекат

Књижевни језик

силазни акценат

узлазни акценат

краткосилазни

краткоузлазни

дугосилазни

краткоузлазни + неакцентована дужина

а основу правила о преношењу акцента из дијалекта у књижевни Н језик, обележи правилно акценте у понуђеним речима. Примери су из дијалеката. ала̑т, бока̑л, дува̑н, пртља̑г, тањи̑р, лепти̑р, архи̑в

250

АКЦЕНАТ СТРАНИХ РЕЧИ У нашем језику се употребљавају и стране речи које носе свој акценат. Међутим, према правилима српскога језика, стране речи се прилагођавају, па се тако и акценат помера у духу књижевнога језика.

Силазни акценат с последњег слога стране речи преноси се на претходни слог као узлазни: сту̀ д ент, а не студе̏н т, факу̀лтет, а не факулте ̑т, асѝстент, а не асистѐнт, бѝфе – бифе,̑ амба̀садор – амбаса̑дор.

Честа су два начина прилагођавања страних речи нашем акценатском систему: 1) акценат се помера на претходни слог, при чему се силазна интонаци ја мења у узлазну (кома̀ндант од команда̀нт), 2) акценат остаје на истом слогу, само што силазна интонација прелази у узлазну (интереса̀нтан од интepecа̏нтaн, дефѝниција од дефини̑ција). Од правила се одступа само у неким случајевима: рокенро̑л, рентака̑р, џијуџи̏цу. Ово су стране речи које су у наш језик ушле у новије време, а саставље не су од две речи и од више речи.

•

кцентуј речи страног порекла. А телевизија, купе, мени, кајмак, ложа, логор, акварел, интервјy

Акценaтски дублети и речи с два акцента Акценатски дублети су две речи, односно два облика која се разликују само по акценту, дужинама или месту акцента. Оба облика су књижевна, али је један обичнији у једној, а дру ги у другој средини, на пример: до́ћи и доћи, ̑ нѐобичан и нео̀бичан, чо̀века и човѐка, жѐлимо и жели́мо.

251

Од дублета треба разликовати двоакценатске речи, где се јављају два акцента у истој речи. То су сложенице, оне које означавају нијансе боја (тáмносив̑ ), као и суперлативи придева и прилога, који се изговарају тако да се на префиксу нај- нађе дугосилазни акценат, а на слогу испред компаративног наставка -ији (-ије) краткоузлазни акценат: најја̀ внији, најра̀ ̑ снији, најједноста̀ ̑ ̑ дије.

• • • • •

Подвуци акцентовани слог у речима. хијерархија, клонуће, церада, ливада, локомотива, поклон, пошта Подвуци речи са силазним акцентом. бајка, ногомет, избирачица, расплет, узица, читати, чизма, чежња Подвуци речи с кратким акцентом. биће, јастуче, хлад, библиотека, птица, дечаци Прецртај реч која не припада датом низу по акценту. цвет, цветић, цветни, цветати дате колоне разврстај речи према траженим критеријумима. У нога, кућа, шупа, сестра, жена, игла, игра, небо Краткосилазни

Краткоузлазни

252

•

рочитај следећи стих. П Мора бити такве звезде. Одреди акценат наведених речи из стиха тако што ћеш у одговарајуће поље у табели уписати знак +, као што је започето.

Речи из реченице мора

Дуг акценат +

Кратак акценат

Силазни акценат

Узлазни акценат

бити такве звезде

•

рочитај стих. П Таква звезда у животу много значи, много вреди. Препиши из наведеног стиха подвучену реч која има: а) на првом слогу дугосилазни акценат _____________________________, б) на првом слогу краткоузлазни акценат __________________________, в) на другом слогу краткоузлазни акценат _________________________, г) на првом слогу дугоузлазни акценат______________________________.

Шта смо научили – Акценат речи је нарочито истицање јачине, дужине и висине једног слога у речи. – У српском језику постоје четири акцента: два дуга и два кратка; два акцента су са силазном интонацијом, а два с узлазном интонацијом. – Силазни акценти могу стајати само на првом слогу. – На првом слогу вишесложних речи могу стајати сва четири акцента. – На унутрашњем слогу вишесложних речи могу стајати само узлазни акценти. – Акценат не може стајати на последњем слогу. – Иза акцентованих слогова налази се неакцентована дужина. – Код дугоузлазног акцента глас се само пење. Код дугосилазног акцента глас се донекле пење, а онда се спушта.

Сандра Рудњанин СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА за 8. разред основне школе Прво, доштампано издање, 2021. година Издавач Завод за уџбенике Обилићев венац 5 11000 Београд www.zavod.co.rs Лектор Јелка Јовановић Ликовни уредник и корице

мр Бранислав Николић Илустрације Архива Завода за уџбенике

Графички уредник Слађана Манојловић Дизајн и прелом Милан Богдановић Коректори Маја Лакићевић Ружица Јовановић Обим: 32 штампарска табака Формат: 20,5 x 26,5 cm Тираж 1.500 примерака Рукопис предат у штампу априла 2021. године. Штампано априла 2021. године (Планета принт, Београд) и децембра 2021 године (Colorgrafx, Београд).

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) РУДЊАНИН, Сандра, 1975Српски језик и језичка култура 8 : за осми разред основне школе / Сандра Рудњанин. - 1. доштампано изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Colorgrafx). - 252 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 1.500. ISBN 978-86-17-20565-0 COBISS.SR-ID 51190793