Др Душка Кликовац
Српски језик
и језичка култура за 8. разред основне школе
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ БЕОГРАД
Садржај
Говор и писање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Научили смо... о особинама језика у говору и писању . . . . . . . . 13 Подсетимо се... шта је то реченични акценат. . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Место српског језика међу другим словенским језицима . . . . . . 16 Да ли је српски велики или мали језик?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Акценат речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Шта је акценат и где може стајати. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте акцената . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ненаглашени дуги слогови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ненаглашене речи – проклитике и енклитике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19 20 22 23
Када се пише... угласти знак дужине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Дијалекти (народни језик) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Дијалекат и књижевни језик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Дијалекти српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Екавски и (и)јекавски изговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Научили смо... о дијалектима српског језика. . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Научни стил. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Развој књижевног језика код Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Подсетимо се... првог књижевног језика којим су се Срби служили. . . . . . 39 Српска редакција старословенског – српскословенски. . . . . . . . . . . . . . . . 39 Рускословенски и славеносрпски. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Идеја о писању на народном језику. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Развој модерног српског књижевног језика: Вукова реформа књижевног језика, азбуке и правописа. . . . . . . . . . . . . . . 48 Даљи развој српског књижевног језика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Научили смо... о развоју књижевног језика. . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Научили смо... о Вуковој реформи књижевног језика, азбуке и правописа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Подсетимо се... шта је то реч . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Подсетимо се... шта су то синоними, а шта антоними. . . . . . . . . . 56 Подсетимо се... врста речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Именице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Придеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бројеви. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Предлози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Везници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Речце. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Узвици. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
60 61 63 64 66 67 69 70 70 71
Подсетимо се... кад се пише велико слово. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Подсетимо се... значења и служби падежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Подсетимо се... шта су то именичке синтагме . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Придевске и прилошке синтагме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Шта је то расправа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Подсетимо се... шта је то реченица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Подсетимо се... врста независних предикатских реченица. . . . . 87 Подсетимо се... састава предикатске реченице . . . . . . . . . . . . . . 88 Једнозначне и вишезначне речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Хомоними . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Подсетимо се... скраћеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Зависне предикатске реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Служба зависних реченица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Зависне реченице и интерпункција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Изричне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Односне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
98 99 100 104
Месне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Временске реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Намерне реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Узрочне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Условне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Допусне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Поредбене реченице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Последичне реченице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
108 110 112 114 116 118 120 122
Научили смо... о зависним реченицама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Да ли да се изражавамо глаголима или глаголским именицама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Административни стил. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Како се попуњава формулар. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Ко говори бирократски. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Значења и употребе глаголских облика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Подсетимо се... глаголских облика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Глаголске синтагме. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Презент. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Перфекат . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Аорист. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Плусквамперфекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Имперфекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур (први) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
138 139 142 143 145 146 146
Научили смо... о значењима глаголских времена. . . . . . . . . . . . . 148 Новинарски (публицистички) стил. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Шта је то репортажа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Императив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Потенцијал. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Футур други. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
149 151 152 154
Научили смо... о значењима глаголских начина. . . . . . . . . . . . . . 155 Инфинитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Глаголски прилози – садашњи и прошли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Глаголски придеви – радни и трпни. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Научили смо... о употребама неличних глаголских облика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Како се пишу имена из страних језика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Како нам говоре рекламе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Подсетимо се... гласова српског језика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 Подсетимо се... како се раставља реч на крају реда. . . . . . . . . . 169 Подсетимо се... гласовних промена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Метафора и метонимија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Метафора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Метонимија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
Грађење (творба) речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 Просте речи и творенице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Извођење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Слагање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Комбиновано грађење. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Претварање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
178 179 184 186 187
Научили смо... о грађењу речи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Подсетимо се... које се речи пишу спојено, а које растављено . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 Шта су то полусложенице. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 Језици националних мањина у Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Како се читају и праве графикони. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 Индекс. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197
Говор и писање
о: ми писм а м е ш и Перица п
нам ако, јер з л Мама, о п о м с и пи Пишем т рзо да читаш... шб да не уме
Језиком се може говорити и може се њиме писати. У тим случајевима он је различит. Лица: дечак, лекар Дечак (улази у ординацију): Добар дан, дошао сам на преглед. Мама је у чекаоници. Лекар: Здраво. Зашто си дошао? Дечак: На преглед... Је л’ да се скинем? Лекар: Чекај... Од чега си болестан? Дечак: Ја ћу се скинути, а Ви прегледајте, па кажите. Лекар: Добро... Ц... ц... шта ти је ово? Дечак: Огреботина. (Леђа и груди су му изгребани и црвени.) Лекар: Па зар преко целих леђа? Дечак: То је од кестена. Кад сам се пео на кестен, оклизнула ми се нога, и ја се сасуљао низ једну грану, па ме одерало! Лекар: Даћу ти ја „сасуљао“... Добро, проћи ће. (Окреће га к себи.) О-хо, а шта је ово? Дечак: Огребао ме мачор кад сам хтео да ми буде сувозач на куглагерколицима... Отимао се, а ја га не пуштам и... Лекар: Као да си се борио са тигровима... А ово црвенило? Дечак: То је од мора... Летос сам био индијански поглавица на мору, па смо се мазали неким травама. Лекар: Па ваљда си се купао после мора, забога? Дечак: Јесам, него тај цвет... Јака му боја, па не може. Баш се сви чуде. (Александар Антић, Тежак случај, прилагођено)
Овај текст је пример за језик који се остварује говором. Тај го вор се јавља у разговору између две особе, који се назива још и .
Кад лекар пита Зашто си дошао?, дечак одговара На преглед. Зашто дечакова реченица није потпуна? Како се зову реченице којима недостаје Подвуци и друге такве реченице у тексту. неки члан? Дечак каже: Отимао се, а ја га не пуштам, и... Зашто је он своју рече ницу оставио недовршеном? Можемо ли да погодимо њен крај? Подвуци двоструком линијом и другу недовршену реченицу коју он изговара. Какве су у овом дијалогу реченице по дужини? Да ли су компликоване? У говору се понекад користе гласови који се не могу записати. У овом . Сети се још неких таквих тексту један такав глас записан је словом гласова. Како се они записују? Кад лекар пита Ц... ц... шта ти је ово?, он показном заменицом ово упућује на оно што види на дечаковим леђима – дакле, на нешто што постоји у ситуацији у којој се разговор одвија. У тексту је показна заменица ово употребљена на тај начин још два пута. Заокружи је. Како дечак зна на шта лекар мисли кад каже ово? Како се зову покре ти руку, поглед и сл. којима указујемо на оно што се око нас налази? У разговору саговорници обично исказују и своја осећања. Лекар на неколико места изражава своје чуђење или изненађење. На које све начине он то чини? Пронађи хиперболичну компарацију којом се користи. Прочитај наглас докторове реченице којима он исказује своја осећања. Какав израз лица при том правиш? Како се зову ти покрети лица? Дечак каже: Мама је у чекаоници. Мама је реч која се употребљава у незваничним (неформалним) приликама. У званичним (формалним) при . ликама употребљава се реч Напиши како би следеће дечакове неформалне реченице гласиле да их је изговорио сасвим званично: Је л’ да се скинем? ... и ја се сасуљао низ једну грану... ... па ме одерало. Постоје правила која прописују како се води дијалог. Она нигде нису записана, али их сви знамо. Шта прво каже дечак кад улази у ординацију? Како му лекар одговара?
10
У ком лицу се дечак обраћа лекару, а у ком лекар дечаку? Зашто?
Језик се у говору најчешће остварује у дијалогу. Тај језик је везан за ситуацију у којој се употребљава. Стога се у њему употребљавају показне речи које указују на нешто што постоји у тој ситуацији и које су често праћене гестом (покретом руке или главе, погледом и сл.). Реченице су често елиптичне и недовршене, јер се њихово зна чење може погодити из ситуације или контекста. Саговорници по правилу изражавају и емоције. Да би их боље из разили, они се служе и мимиком. Свакодневни разговори обично су незванични (неформални). У њима се саговорници користе неформалним речима и облицима.
1. У следећем тексту пронађи особине које језик има у говору: Лица: Микица, Павле, Драган (Насред собе је сто и на њему повећи путнички кофер. Микица нешто распрема по њему. Изненада се споља чује дозивање: „Микице, Микице“. То Микицу зову његови другови Павле и Драган.)
Микица (прилази прозору, даје руком знак друговима да дођу горе): Хајде, попните се. Павле (из дворишта): Зар још ниси готов? Микица: Сад ћу. Дођите горе. Павле и Драган (улазе): Здраво, здраво. Микица: Здраво. Ево сад ћу ја. Павле: Треба одмах да пођемо. Задоцнићемо. Љутиће се наставник. Микица: Неће... Стићи ћемо на време. Драган: А шта ти је то? Шта радиш? Микица: Спремам се, видите. Павле: Па нећеш ваљда и тај кофер да носиш на излет! (Гвидо Тартаља, Микица иде на излет, прилагођено)
11
Историја је необична наука, која често уме да се поигра са својим актерима. Тако се дешава да велике и значајне људе – државнике, војсковође, научнике – данас не познајемо по делима која су можда изменила свет, већ по онима која су нам живот учинила лепшим и садржајнијим, по градитељским подухватима и њиховом односу према уметности. Због тога многи и не знају да су Бранислав Нушић, Јован Дучић, Иво Андрић, Растко Петровић или Милош Црњански, осим у књижевности, оставили трага у историји српске и југословенске дипломатије. Тако је и Павле Бељански, дипломата од каријере, задужио српски народ не само том својом делатношћу него и посебном љубављу према сакупљању уметничких дела, истанчаним укусом с којим их је бирао. Свом народу је оставио величанствену збирку од 186 дела 36 уметника. (Политикин забавник, прилагођено)
Овај текст је пример за језик који се остварује писањем. Пошто аутор . текста говори сам, овај текст није дијалошки, него Да ли је овај текст везан за ситуацију у којој је писан? Да ли аутор зна ко ће и кад читати његов текст? Има ли елиптичних и недовршених реченица? Какве су реченице по дужини? Да ли су једноставне или сложене? Која средства на располагању има говорник, али не и аутор писаног текста? Шта, на другој страни, постоји у писању, али не и у говору? Аутор текста изражава и нека осећања према Павлу Бељанском. Која су то осећања? Подвуци изразе којима их изражава? Да ли то чини дискрет но, уздржано, или даје одушка својим осећањима?
Да ли је његов језик формалан или неформалан? Језик је у писању најчешће монолошки. Пошто није везан за непо средног саговорника, као ни за ситуацију у којој настаје, у њему се све мора објаснити, изрећи; стога реченице не могу бити ни елипти чне ни недовршене, него целовите, заокружене. Писани језик је интелектуалан. Ако изражава емоције, аутор је у томе одмерен. Тај језик је обично граматички исправан и званичан (формалан). Писаних стилова у јавној комуникацији има више, а најважнији су научни, административни и новинарски (публицистички).
12
Научили смо... о особинама језика у говору и писању Језик у говору
Језик у писању
Остварује се у дијалогу.
Остварује се као монолог.
Везан је за ситуацију у којој се употребљава, тако да реченице могу бити елиптичне и недовршене.
Није везан за ситуацију у којој настаје; обраћа се читаоцима који припадају другом простору, а често и времену. Стога све мора да се објасни, а реченице су потпуне и заокружене.
Употребљавају се показне речи које указују на нешто што постоји у говорној ситуацији. Саговорници се виде, тако да употребљавају гестове и мимику. Емоционалан је.
Интелектуалан је, емоције се исказују одмерено.
Реченице су кратке и једноставне.
Реченице су дуже и компликованије.
Неформалан је.
Формалан је.
Подсетимо се... шта је то реченични акценат Изговори реченицу Јоца иде с Пером на пецање тако да она буде одговор на следећа питања:
Ко иде с Пером на пецање? С ким иде Јоца на пецање? Где иде Јоца? Да ли Јоца иде на пецање или се враћа с пецања?
У сваком од тих случајева наглашена је различита реч – она која је ин формативно најважнија.
13
Наглашавање оне речи, одн. реченичног члана који је информативно најважнији назива се реченични акценат.
1. Изговори дате реченице тако што ћеш речи написане великим слови ма нагласити реченичним акцентом; затим напиши питање на које се та ре ченица добија као одговор: Јоца је упецао пробушену ципелу. Јоца је упецао пробушену ципелу. Јоца је упецао пробушену ципелу. 2. Прочитај наглас следећи текст. Труди се да читаш изражајно: да из говараш текст јасно и довољно гласно, да реченицу правилно интонираш и делиш на смисаоне целине, да наглашаваш смисаоно најважније делове реченице реченичним акцентом и паузама. Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодет општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њих; живео у свакаквом благу и изобиљу и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповест из мојих уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем. – То је, децо, вечна променљивост судбине, коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити, ни у несрећи очајавати. (Прота Матеја Ненадовић, Мемоари) (х)ат – коњ, пастув племените пасмине тàљиге – врста запрежних кола (која обично вуче један коњ)
14
Као одговор на питање С ким иде Јоца на пецање? може бити изгово рено неколико реченица, у којима ће реченичним акцентом бити наглашен члан с Пером: Јоца иде на пецање с Пером. Јоца иде с Пером на пецање. Изговори и напиши још две могуће реченице, тако што ћеш израз с Пером ставити на различита места у реченици: Међутим, ако нисмо у прилици да одговор изговоримо, него само да га напишемо, ми се не можемо послужити реченичним акцентом. Какав ће онда бити писани одговор на питање С ким иде Јоца на пецање?
Где у том случају стоји информативно најважнији члан реченице?
Улогу реченичног акцента у писању преузима ред речи, тако што информативно најважнија реч, одн. реченични члан, стоји на крају реченице. 3. Како би биле написане реченице које се изговарају овако: Цео дан су Јоца и Пера провели на пецању. Вратили су се тек увече кући. Нису никоме смели да признају свој неуспех.
(Додатна вежбања: Радна свеска, 1–3)
15
Место српског језика међу другим словенским језицима Словени су се из своје постојбине – која се простирала од Балтика на северу до Карпата на југу – у периоду од II до VII века раселили у три правца. Тиме се прасловенски језик распао на три групе словенских језика. То су: источнословенска – коју сачињавају руски, белоруски и украјински језик; западнословенска – коју сачињавају пољски, лужичкосрпски, чешки, словачки и русински; јужнословенска – коју сачињавају бугарски, македонски, српскохр ватски и словеначки. Српскохрватски је традиционални назив за народни језик који чине штокавско, чакавско и кајкавско наречје. Њиме данас говоре Срби (у Србији, Црној Гори, Босни и Херцегови ни и Хрватској), Црногорци, Бошњаци и Хрвати. Старословенски, први словенски писани језик, такође је по свом пореклу јужносло венски језик. Захваљујући истом пореклу, словенски језици су, упркос међусобним разликама, и данас више или мање слични по својој гласовној и граматичкој структури, као и по речнику. Te сличности су, наравно, веће унутар сваке уже породице словенских језика. Ево, на пример, како једна наша пословица гласи на једном источносло венском (руском) и једном западнословенском језику (пољском): Српски: Ко другоме јаму копа, сам у њу пада. Руски: Кто другому яму копает, тот сам в неё попадет. Пољски: Kto pod kim dołki kopie, sam w nie wpada.
16
1. Напиши како на српском гласи пословица која на руском и пољском гласи овако: Руски: Яблоко от яблони недалеко падает. Пољски: Niedaleko pada jabłko od jabłoni. Српски: А ево како једна пословица гласи на руском, пољском и четири јуж нословенска језика – српском, словеначком, македонском и бугарском: Српски: Тиха вода брег рони. Словеначки: Tiha voda bregove dere. Македонски: Тивката вода брегој ронит. Бугарски: Тихата вода по-дълбоко копае. Руски: Тихая вода берега подмывает. Пољски: Cicha woda brzegi podrywa. 2. Линијама повежи дату пословицу с језиком на којем је написана: Што посејеш, оно ћеш и жети. Coś posiał – zbieraj. Каквото посееш, това ще пожънеш. Kar kdo seje, to bo tudi žel. Што ќе посејеш, то ќе пожнијаш. Что посеешь, то и пожнёшь.
руски словеначки српски македонски пољски бугарски
(Додатна вежбања: Радна свеска, 1–6)
17
Да ли је српски велики или мали језик? Ниједан језик није у сваком погледу велики, а и мали језици често имају неку димензију према којој су велики. (Предраг Пипер, Српски језик на почетку века)
Да ли је неки језик велики или мали, одређује се на основу више кри теријума: колико људи њиме говори; на коликом простору се њиме говори; колико је он развијен, тј. оспособљен за различите функције у друштву; ко лика је језичка култура његових говорника; колико је културно богатство које се њиме исказује; колико дуго траје у културној историји човечанства; колика је снага – политичка, економска, војна, културна – земаља у којима се говори; на колико се језика преводе дела написана на том језику итд. Важно место међу тим критеријумима заузима и емотивна вредност коју тај језик има за оне који њиме говоре као својим матерњим језиком. Природно је да je говорнику сваког језика његов матерњи језик најважнији, најближи, а самим тим и највећи. Према некима од наведених критеријума, српски језик се смањује. Смањује се, најпре, број људи који њиме говоре, а и територија на којој се њиме говори; његово основно писмо – ћирилица – све се мање користи; неки његови говорни типови практично су нестали; у Србији је све више неписмених и полуписмених; удео српских речи у свакодневној употреби све је мањи, јер продиру стране речи и изрази, нарочито из енглеског језика – у рекламама, називима предузећа, на плакатима, у огласима итд.; српских филмова и музике у Србији је много мање него страних; страни језици уче се све раније и често науштрб српског. Имајући све то у виду, могли бисмо рећи, по обрасцу једног апела Душка Радовића: Волимо српски језик свакога дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.
18
Акценат речи Шта је акценат речи и где може стајати Изговори речи веверица, говорити, обећање. Примећујеш да се у њима један слог изговара јаче него други слогови: ВЕверица, гоВОрити, обеЋАње. За тај слог каже се да је наглашен, акцентован. Акценат речи је јаче изговарање, наглашавање једног слога унутар речи. Видимо да акценат може стајати на различитим слоговима речи: на пр вом слогу у речи ВЕверица, на другом у речи гоВОрити, на трећем у речи обеЋАње. Акценат једино не може стајати на последњем слогу у речи. Акценат може стајати на свим слоговима у речи осим последњег. 1. У следећим речима подвуци акцентовани слог: писати, преписати, преписивати, пискарати, препис.
(Додатна вежбања: Радна свеска, 1–7)
Врсте акцената Изговори сада речи кров и праг. Примећујеш да је акценат у првој речи дуг, а у другој кратак. На сличан начин разликују се и речи рука, која има дуг акценат, и нога, која има кратак. Акценти се у нашем језику разликују по дужини: они могу бити дуги и кратки.
19
2. Следеће речи подели на оне са дугим и оне са кратким акцентима: Дуги акценти
Кратки акценти
река поток брег брдо пут друм
3. Изговори следеће парове речи најпре са дугим, а затим са кратким акцентом, па објасни значењску разлику међу њима: дуго лук дуго пас дуго град
кратко лук кратко пас кратко град
(Додатна вежбања и задаци: Радна свеска, 8–10) Упореди сада речи кров и рука: у првој речи тон прво расте, а затим пада; у другој само расте. На сличан начин, у речи праг тон пада, а у речи нога расте – само што су ти акцентовани слогови овога пута кратки. Акценти се разликују и по тону: могу бити силазни и узлазни. Тако добијамо укупно четири акцента:
Дуги Кратки
Силазни
Узлазни
дугосилазни ( ) краткосилазни ( )
дугоузлазни ( ) краткоузлазни ( )
Изговори сада следеће речи (или слушај онога ко их правилно изговара) и покушај да чујеш какав акценат имају: M јка, л п, ј , м ј, б ран – ове речи имају дугосилазни акценат. Пúсмо, зúма, мúран, рáдити, сањáрити, óвде – ове речи имају дугоузлазни акценат.
20
К ћа, к ша, ј бука, в сео, н ш, пл вати – ове речи имају краткосилазни акценат. Лùвада, вòда, пријатèљица, ц вен, ùмати, проговòрити – ове речи имају краткоузлазни акценат.
Силазни акценти могу стајати само на првом слогу у речи. Узлазни акценти могу стајати на свим слоговима осим на последњем. Једносложне речи могу имати само силазне акценте.
4. Дате речи упиши на одговарајућа места: глава, нос, лице, уста, врат, лакат, леђа, струк. Дугосилазни
Дугоузлазни
,
,
,
,
5. Одреди да ли дате речи имају краткосилазни или краткоузлазни ак ценат и упиши их у табелу: нога, колено, шака, очи, раме, стопало, уши, надланица. Краткосилазни
Краткоузлазни
(Додатна вежбања и задаци: Радна свеска, 11–15)
21
Ненаглашени дуги слогови Изговори речи Дунав и јунак. Обе имају кратак акценат на првом слогу, али реч јунак после наглашеног слога има дуг самогласник а; та дужина обе лежава се равном водоравном цртом изнад самогласника: ј н к. Изговори речи девојка, Љубинка, ниво. Акцентуј те речи и убележи дуг ненаглашен са могласник. Да ли се ненаглашени дуги слогови налазе испред наглашених слогова или иза њих? Ненаглашени слогови такође могу бити дуги и кратки. Ненаглашени дуги слогови могу стајати само после наглашених слогова. Неки облици именских речи и глагола имају увек дуге ненаглашене сло гове. Акцентуј, на пример, именицу књига у следећим реченицама: Читао сам многе књиге, али од те књиге не могу да се одвојим. Од свих мојих књига, најдража ми је та књига. Видимо да се неки облици те именице разликују само по свом акценту и ненаглашеној дужини: књ ге је номинатив, акузатив или вокатив множи ; књ га је номинатив једнине, а књ г – не, а књ г – (допуни). 6. Обележи дуге ненаглашене слогове у следећим речима: мòрнар, к рен, аутомòбил, ш шарка. 7. Обележи дуге ненаглашене слогове у следећим речима, које су обли ци речи Вера, јабука, око, висок, читати: (од) В ре, (с) В ром; (пита од) ј бука; (далеко од) òчију; в соки, в соког, в соком; ч там, ч тамо, ч тају, ч тајући, проч тавши, ч тан.
(Додатна вежбања и задаци: Радна свеска, 16–19)
22
Дијалекти (народни језик) Дијалекат и књижевни језик Иако је српски књижевни језик изграђен на основу неких дијалеката, он им није једнак. Дијалекти имају неке гласовне и граматичке особине које књижевноје зичка норма није прихватила. Другим речима, књижевни језик је норми ран: његове особине су изричито прописане. Због тога се он мора учити. Неки дијалекти се разликују од књижевног језика мање, неки више. Величина једног језика мери се и бројем његових дијалеката. Сам по себи, ниједан дијалекат није бољи од других; сваки одговара потребама уже заједнице која се њиме служи, а као матерњи говор близак је и драг својим говорницима. Он је резултат њиховог заједничког искуства и начин да изразе међусобну блискост. Који ће дијалекат ући у основицу књижевног језика, зависи не од језичких, него од нејезичких разлога: пре свега од еко номске развијености, културног значаја и политичке моћи подручја на којем се говори тим дијалектом. Разлика између дијалекта и књижевног језика састоји се у следећем: дијалекат служи као средство споразумевања на ограниченој територији, и то готово искључиво у говору – дакле, у незваничним приликама и за уобичајене, свакодневне потребе; књижевни језик је средство споразуме вања читаве друштвене заједнице, у различитим областима живота, како у говору тако и у писању. Књижевни језик је и настао из потребе једног друштва да створи општи и званични језик, који ће служити и у области културе, науке, администрације, различитих струка итд. Да би испунио све задатке који се пред њега постављају, књижевни језик – нарочито у свом писаном облику – развио је неке могућности које се у говору не користе – пре свега сложеније конструкције и богат речник, нарочито апстрактни. Међутим, дијалекат се појављује у књижевности: нека књижевна дела цела су написана на дијалекту – обично у виду исповести човека из народа који прича своју животну причу. У већини књижевних дела, ипак, дијалекат се користи само у говору јунака. Пошто се становништво масовно пресељава из села у град, а књижевни језик широко усваја – највише захваљујући школи и масовним медијима – дијалекте у њиховом „чистом“ виду данас је, нажалост, тешко наћи: њихове особине делимично су измењене под утицајем књижевног језика. Као што треба да поштујемо и чувамо свој локални матерњи говор, као говор нама најближих и наших предака, тако треба и да учимо, негујемо и развијамо српски књижевни језик. Он је, наиме, општи језик српског на
26
рода и основа српске културе, на њему су своја дела створили, а то и даље чине, најумнији представници нашег народа, а преко њега се повезујемо са достигнућима других народа. Стога је књижевни језик моћно средство које треба добро познавати и умешно се њиме користити.
Дијалекти српског језика Српскохрватски народни језик, којим се говори у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и Хрватској, има три наречја – штокавско, кајкавско и чакавско. Та наречја се разликују по многим језичким особинама, а свој су назив добила по облику упитне заменице за ствари: у штокавском на речју она гласи што/шта, у кајкавском кај, а у чакавском ча. Кајкавским и чакавским наречјем говори се у деловима Хрватске, док се на осталом простору српскохрватског језика говори штокавским наречјем. Народни језик подељен је на дијалекте. Те дијалекте делимо, најпре, по томе којим је гласовима замењен нека дашњи глас јат (који се у ћирилским рукописима обележавао знаком „H“). Он је у неким говорима замењен гласом е (нпр. цвет, цветови); ти дијалекти називају се екавски. У другима је замењен гласовним групама ије или је (нпр. цвијет, цвјетови); они се називају (и)јекавски. Најзад, неки дијалекти су икавски – у њима је глас јат замењен гласом и (цвит, цвитови). Дијалекте делимо још и на старије и млађе. Они се разликују пре свега по акцентима и деклинацији: млађи дијалекти имају четири акцента и сис тем од седам падежа, у старијим дијалектима то није случај. Штокавски дијалекти екавског и (и)јекавског изговора, којима говоре и Срби јесу следећи: екавски: млађи старији (и)јекавски: млађи старији
– шумадијско-војвођански; – косовско-ресавски; – призренско-тимочки. – источнохерцеговачки; – зетско-рашки (зетско-јужносанџачки);
Поред тога, један мањи број Срба говори икавски. Распоред тих дијалеката приказан је на следећој слици:
27
У основицу српског књижевног језика ушла су два дијалекта: источнохер цеговачки – који је (и)јекавског изговора и шумадијско-војвођански – који је екавски.
Источнохерцеговачки дијалекат Одв љила се к мача у ж ру дал ко од св ј др гиј х к м к , а н баш н њ в к, па ће јој р ћи: „Б ме, с д др г н је, ’ јд’ да те п ј м; ал’ да ниј си ни п сн ла, јер би дол ћели др г к мци.“ „ , што н је да н је“, р че к мача, „ј се пок р в м, ал’ те м л м, уч ни ми п шљедњ ж љу: пр је см ти д пушти ми да м лко п пјев м“. В к јој д пушт , а на дри, ск чи, што је гда м гла. Т ч ј ст л к мци, дот ч на њ зину ск ку и р стргај в ка. (Вук и крмача, нар. басна)
одврљити се – одлутати, далеко отићи, скренути с пута
Подвуци у тексту оне речи које имају дијалекатски облик и кажи како гла се у књижевном језику. Покушај да објасниш на шта се односе те разлике (да ли на гласовне промене, облике именица, облике глагола, целе речи и сл.).
28
Како се читају и праве графикони Неке информације краће је и прегледније приказати на начине који су другачији од везаног текста. Неки од тих начина јесу табеле и дијаграми, које користимо и у овом уџбенику. Ево сада и графикона. Следећи графикон, који се користи ступцима, приказује колико људи спавају током 24 сата:
(Из књиге Дезмонда Мориса Откривање човека кроз гестове и понашање)
Пажљиво га погледај, а онда одговори на питања: 1. Колико сати спава највећи број људи? Колико је то процената људи? 2. Колико процената људи спава преко 9 сати? 3. Колико сати спава сваки пети човек? 4. Да ли више људи спава од 6 до 7 или испод 6 сати? Исти подаци могу се изразити и помоћу графикона кружног облика:
1 Преко
9
2 8½–9 3 8–8½ 4 7½–8 5 7–7½ 6 6–7 7 Испод
6
195
Индекс А Аделунг 48 административни образац 131 стил 12, 130 акценат речи 19–24, 25 акценти дуги 19 кратки 19 силазни 20, 21, 28, 29 узлазни 20, 21 акузатив 74, 75, 89 акценатска целина 23 албански језик 193 англицизми 53 англосрпски језик 53 антоними 56, 58 аорист 143–144, 148 наративни в. приповедачки приповедачки 142, 144, 148 апозитив 89, 105, 124 апозиција 89 асимилација самогласника 171 атрибут 76, 105, 124 аугментативи 180 Б белоруски језик 16 београдски стил 51 Бечки књижевни договор 52 библиографија 36, 37 библиографска јединица 37 бирократски језик 133–136 бошњачки језик 16, 52, 193 број именица 60 придева 61, 62 бројеви 59, 66, 190 бугарски језик 16, 17, 193, 194
В везници 23, 59, 70 везнички спој(еви) 111, 114, 120 Велика сеоба Срба 43 велико слово 72, 182 Венцловић, Гаврил Стефановић 44, 46 вид придева 63 Видаковић, Милован 46 временска значења глаголских облика 137 временско значење императива 151, 155 потенцијала 152, 153, 155 врсте глагола 67 заменица 63 именица 59 придева 61 речи 59 вршилац радње 67 Г галицизми 47 генитив 73, 89 генитивни знак 25 германизми 47 гест 11, 13 главна реч глаголске синтагме 138 именичке синтагме 76 придевске и прилошке синтагме 78 глагол у личном облику 85, 88, 89 јесам / бити 89 глаголи 59, 67–68, 127–129, 182 модални 89 несвршени 139, 146 помоћни 23 свршени 142, 144 фазни 89
197