У звезданој башти, Српски као нематерњи језик - Читанка 8 - 18016 by Zavod za udžbenike

Наташа Добрић • Гордана Штасни

Српски као нематерњи језик

У ЗВЕЗДАНОЈ БАШТИ ЧИТАНКА

за 8. разред oсновне школе

Рецензенти Др Жарко Бошњаковић ред. проф. на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Др Весна Крајишник, ванр. проф. у Центру за српски као страни језик Филолошког факултета Београдског универзитета и предавач Методике српског као страног језика на мастер програму Српски као страни језик Љиљана Церовац, професор Српског језика као нематерњег и Српског језика и књижевности у средњој Техничкој школи „Иван Сарић” у Суботици

Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Др Милорад Марјановић За издавача Др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-00180/1/2020-20 од 13. 10. 2020. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN 978-86-17-20470-7 © Завод за уџбенике, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Поштовани ученици и наставници, Пред вама је читанка за осми разред с текстовима намењеним ученицима који уче српски као нематерњи језик по програму А и по програму Б. Неки текстови означени су словом А, а неки словом Б, у зависности од тога коме су намењени. Ипак, уз већину текстова налазе се оба слова (А и Б), што значи да су они намењени свим ученицима. Пре сваког текста налазе се кључне речи. Оне ће вас увести у тему о којој ће у тексту бити говора. Добро је да одговорите на питања која претходе тексту, и то пре него што га прочитате. Тако ћете се подсетити онога што сте раније научили, а сада то знање можете и да примените. После текста налазе се објашњења непознатих речи и израза, као и питања и задаци. Они су груписани у неколико целина. Прва група задатака ће вам помоћи да проверите да ли сте добро разумели текст, а онда с наставником/наставницом можете разговарати о садржају дела и применити стечена знања рецитујући, глумећи и стварајући. На крају ћете имати прилику да самостално процените шта сте научили. Задаци означени словом Б намењени су ученицима који раде по програму Б. Желимо вам успех у раду. Ауторке

ЗВЕЗДАНА ТАЈНА Кључне речи: плава звезда, потрага, сан, буђење, тајна

Пре него што прочитате песму Прочитај наведене изразе и повежи их с одговарајућим објашњењем. вечерња звезда звезда падалица звезда водиља морска звезда метеор врста животиње планета Венерa идеја, мисао која нас води Прочитај песму и закључи о којој звезди се у њој говори.

А, Б

Плава звезда

Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуња, трава – опет ноћас тебе чека чудна нека звезда плава, звезда права. Чак и ако не верујеш, пробај тога да се сетиш. Кад зажмуриш и кад заспиш, ти покушај да је чујеш, да одлетиш, да је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш. Али пази: ако није сасвим плава, сасвим права, мора лепше да се спава, да се сања до свитања, мора даље да се лута – триста пута, петсто пута, мора друга да се нађе... трећа... пета... мора у сну да се зађе на крај света, и још даље иза краја – до бескраја.

Мора бити такве звезде. Што се чудиш? Пази само да је негде не испустиш док се будиш. Пази само да се нигде не изгуби, не повреди. Таква звезда у животу много значи, много вреди. Ја ти нећу рећи шта је ова звезда плава, звезда сјајна. Кад је нађеш – сам ћеш знати. Сад је тајна. Мирослав Антић

Објашњење непознатих речи гора, горе ж. род – планина, брдо, шума; жбуње, жбуња с. род – (зб. им. од жбун) – биљка с ниским, густим, танким гранама; чудан, чудна, чудно – који се по нечему разликује од других, необичан; свитање, свитања с. род – доба дана када почиње да се види, да се раздањује; лутати, лутам – овде: ићи тамо-овамо, час на једну, час на другу страну; заћи, зађем – овде: стићи у неки простор; бескрај, бескраја м. род – пространство без краја; испустити, испустим – овде: пустити да падне оно што је било у руци

Да ли сте разумели песму? Заокружи слово испред тачног одговора.

• Песник жели да успостави директан контакт са читаоцем и зато му се обраћа: а) у првом лицу;

б) у другом лицу;

• Плаву звезду треба тражити:

а) у далеким крајевима света;

в) у трећем лицу.

б) на ноћном небу;

в) у сновима.

• Плаву звезду је: а) лако пронаћи и сачувати; б) тешко пронаћи и сачувати; в) немогуће пронаћи и сачувати.

• Песник не открива шта представља плава звезда јер: а) она за сваког од нас представља нешто друго; б) он још увек не зна шта је плава звезда; в) плава звезда је неухватљива.

Разговарамо о песми Како почиње песма Плава звезда? Прочитај прву строфу наглас. Шта сазнајеш из ње? Шта песник поручује онима који не верују да плава звезда постоји? Када ту звезду можеш чути и видети? Прочитај наглас стихове који говоре о томе. Шта треба чинити ако ухваћена звезда није „сасвим плава, сасвим права”? Да ли у човековом животу постоји само једна плава звезда? Од чега зависи број та-квих звезда? Шта се плавој звезди може десити док се будиш? Пронађи те стихове у песми и објасни како их разумеш. Зашто је важно да свако нађе своју плаву звезду?

Размишљамо, повезујемо, закључујемо Поред тога што је плава, звезда из песме је и чудна, и сјајна, и права. Зашто је песник овако описао плаву звезду? Међу речима: драгоцена, безвредна, нежна, осетљива, осећајна подвуци оне које такође описују плаву звезду. За сваку подвучену реч наведи стихове који потврђују твој избор.

Рецитујемо и стварамо Научи напамет строфу која ти се највише допада, или целу песму ако желиш, и потруди се да је што изражајније одрецитујеш на следећем часу. О чему сањаш и машташ? Шта је твоја плава звезда – твоја највећа жеља, твој животни циљ? Шта је потребно да би се то остварило? Напиши састав на тему: Моја плава звезда је...

Процените своје разумевање песме Самостално процени да ли разумеш песму Плава звезда тако што ћеш уз дате исказе ставити знак + или –. Ако имаш минусе, обрати се наставнику/наставници за помоћ. Могу да одредим коме се лирски субјекат обраћа у овој песми. Јасно ми је шта представља плава звезда. Јасно ми је где и како треба тражити плаву звезду. Разумем зашто плава звезда за сваког од нас може представљати различите животне вредности. Схватам поруке песме Плава звезда.

Препоручите Да ли ти се песма Мирослава Антића Плава звезда допала или није? Објасни зашто. Напиши у својој свесци неколико реченица о томе коме би препоручио/препоручила да прочита песму Плава звезда и зашто.

Кључне речи: народна прича, подземни свет, цар, војска, камење, животне вредности

Пре него што прочитате причу Међу понуђеним људским особинама подвуци ону коју сматраш најгором: неискреност похлепност* себичност тврдоглавост грубост нескромност лењост Објасни зашто си изабрао/изабрала ту особину. *претерана жеља да узмеш и имаш нешто (често туђе)

Тамни вилајет

Прича се како је неки цар дошао с војском на крај света и пошао у тамни вилајет, где се никад ништа не види. Пошто није знао како ће се вратити, одвоји ждребад од кобила. Кобиле поведе да би их из таме извеле, а ждребад остави на улазу. Кад су ушли у тамни вилајет и ишли по њему, под ногама су осећали неко ситно камење. Из мрака нешто повиче: – Ко овога камења понесе кајаће се, а ко не понесе кајаће се! Неки помисле: – Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А неки: – Дај бар један да понесем. Кад се врате из таме на свет, а то је све било драго камење. Онда они који нису понели почну се кајати што нису, а они што су понели – што нису понели више. Према српској народној причи

Објашњење непознатих речи тама, таме ж. род – овде: простор у којем је потпуни мрак; тамни вилајет – свет у којем је увек мрак, тама; ждребад, ждребади ж. род – збирна именица којом се означава група младунаца коња; кобила, кобиле ж. род – женка коња; кајати се, кајем се – жалити због нечега што си/ниси урадио/урадила; драго камење – вредно камење из природе које се обрађује и користи као накит (дијаманти, рубини, сафири и друго)

Да ли сте разумели причу? На основу садржаја народне приче Тамни вилајет на линији напиши Т ако је наведена тврдња тачна, или Н ако је нетачна. Т или Н Тамни вилајет се налази на крају света. Цар је своју војску натерао да уђе у тамни вилајет. Војници су знали да газе по драгом камењу. Глас из таме им је рекао да понесу камење. Неки војници су понели камење, неки нису. На крају су се сви кајали.

Разговарамо о причи Где је цар довео своју војску? Прочитај објашњење из Речника српскога језика о тамном вилајету:

• тамни вилајет мит. – свет вечите таме, подземни свет у којем влада вечити мрак.

Какав свет замишљаш на основу прочитаног објашњења? Образложи свој одговор. Зашто цар с војском није умео да се врати натраг? Уз чију помоћ ће се цар и војници вратити из тамног вилајета? Шта су цар и његови војници у тамном вилајету осећали под ногама? Шта им је говорио глас из таме? Шта су урадили војници кад су чули упозорење из таме? Прочитај тај део текста наглас. Зашто су се сви на крају кајали?

Размишљамо, закључујемо, упоређујемо Како се завршава народна прича Тамни вилајет? Како разумеш кајање и једних и других – и оних који су понели и оних који нису понели камење из тамног вилајета? Које симболично значење има драго камење у овој причи? Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним. Тамни вилајет је симбол: а) недостижне среће; б) среће која је у материјалном богатству; в) човека који никад није задовољан оним што има. Тамни вилајет је народна прича. Народна прича се од народне бајке разликује по томе што је краћа и у њој не морају бити присутни фантастични јунаци и догађаји. Поред сваке реченице у табели стави знак  у одговарајуће поље, према томе да ли се она више односи на народну бајку или на народну причу. Народна бајка

То је краће епско дело. У њој се јављају нестварни (фантастични) ликови и догађаји. Најчешће има уобичајен почетак и срећан крај. У њој се боре добро и зло. У њој је обично представљен један догађај и нема много ликова. Радња се у њој одвија брзо и има нагли завршетак.

Народна прича

Стварамо Замисли да си био/била на месту једног од војника из приче. Шта би ти учинио/учинила? Образложи зашто. Напиши неколико реченица о томе у својој свесци.

Процените своје знање Одговори на питања и самостално процени шта си научио/научила из народне приче Тамни вилајет. Одговоре на постављена питања напиши у својој свесци, а затим их упореди с одговорима својих другова и другарица из одељења. Од чега зависи човекова срећа? Када је добро да будемо радознали, а када не? Када треба да будемо задовољни, а када незадовољни собом? Наведи неколико ситуација због којих човек не би требало да се разочара.

Препоручите Каквим људима бисте препоручили да прочитају народну причу Тамни вилајет? Шта би они требало да науче када је прочитају?

Кључне речи: заљубљеност, одлука, болест, равнодушност, признање

Пре него што прочитате текст Подсети се стихова из песме Момак опчињен обрвама. Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим, Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. Како се понаша заљубљени момак? Шта све чини због своје опчињености девојком? Подвуци реч која најбоље описује његово стање. узнемиреност слуђеност јад незадовољство равнодушност

Једноставније не може бити

Две године је волео Јелену и онда је све прошло. Било је једноставно, да једноставније не може бити, мада до тада није смео ни да помисли да ће све једном да се заврши. Она је, међутим, имала навику да га истински мучи, остављајући га повремено на цедилу, сасвим изненада, наоко без икаквог разлога, избегавајући сваки сусрет с њим. Трпео је све, заљубљен, не знајући други начин заљубљености. Није ни слутио да се на његов рачун забављао испрва ужи круг њених другарица, па читав разред и, напокон, готово сви из смене. Њему је било добро тако како је било. Објашњење непознатих речи и израза остављати (некога) на цедилу – остављати некога без помоћи да се сам сналази; наоко – на први поглед, на изглед, по утиску који оставља; слутити, слутим – овде: предосећати; забављати се на нечији (туђ) рачун – подсмевати се некоме због његовог изгледа, његових особина или поступака

У осмом разреду, првога дана у школи, престао је да је воли. Сео је у клупу, на своје место, извадио сваштару, осврнуо се. Она је баш пролазила између редова. Погледао је и, без имало изненађења, сасвим мирно, закључио да је не воли. На великом одмору рекао је нешто врло значајно: – Решио сам. Идем у пилотску школу. Нико се није насмејао. Знао је да су му завидели: први је дошао на ту замисао. Она је покушала да врати ствари на своје место, не слутећи да се он променио. Следећих дана је применила све опробане методе. Узалуд. Он је, заиста, више није волео. После је решио да буде добар ученик. У разреду су сви знали за његову одлуку да постане пилот. И да више није заљубљен. И нико се више није смејао на његов рачун. Некако истовремено и она се изменила. Оставила га је на миру. Иако га није занимало, дознао је, онако узгред, да она више не иде ни у биоскоп, нити икуда излази. Остао је равнодушан. Збиља га се није тицало. Дан пошто је пао први снег, добио је заушке. Седео је у стану и насмрт се досађивао. Нико није смео да га посети. С прозора је могао да разговара сваштара, сваштаре ж. род – свеска за све предмете у школи; бележница за све; завидети, завидим – осећати мржњу због нечијег успеха, среће; желети оно што други има; доћи на (неку) замисао – овде: доћи до неке идеје, смислити нешто; узгред – уз други посао, успут; заушке, заушака ж. род мн. – заразна болест, запаљење жлезде која се налази поред уха

с Дулетом или Васком, који су становали ту близу. Рекли су му да се и она разболела. Није упамтио од какве болести, јер му је на једно уво ушло, а на друго изашло. Далеко је важније било то што није могао да учествује на шаховском турниру. Ове године би сигурно био први, да је учествовао. После болести све је било по старом. Или готово све. Случајно је, ушавши у учионицу, у оној гужви пред географију, приметио да ње нема. Приметио и сигурно би то одмах заборавио да му на малом одмору нису казали како се она озбиљно разболела, како већ недељама не долази у школу и како нико у разреду не зна од чега је оболела. Више као узгред питао је како то не знају и зар је нико не посећује. Одговорили су му да она не прима посете, никога баш, и да су јој родитељи управо због тога очајни. Тако је прошло, тога дана. Хтео је да буде поштен. Увече је, завукавши се у постељу, поштено себи поставио питање шта они то имају међусобно нерешено и дуго се мучио да себи све разјасни. Поштено је признао да ју је те две године заиста волео, тамо од шестог разреда, па све до ове јесени. Поштено је признао и да је испадао безброј пута смешан и да би због тога имао јаке разлоге да је мрзи, да јој се свети, али да нити жели, нити хоће, јер је, ето, потпуно равнодушан. Заспао је умирен, чисте савести, негде пред зору, и сутрадан закаснио на први час. Догодило се да је на последњем часу добио двојку из математике, прву слабу оцену из тог предмета за осам година, колико иде у школу, само због тога што није умео да понови шта је наставник питао. Шљапкајући нерасположен по остацима снега после часова, одједном је постао свестан да стоји пред њеном капијом. „Па добро”, помислио је, „бићу поштен до краја.” Отворио је капију, одлучно прошао кроз двориште, отресао ципеле пред вратима и позвонио, два пута кратко и једном дуже. Још је био заузет брисањем ципела, када су се отворила врата. Пред њим је стајала она. Равнодушно јој је пружио руку, потпуно равнодушно додирнуо њен суви и врели длан и још равнодушније казао: – Знаш, много те волим. И све је, заиста, прошло. Према одломку из романа „Хајдук против ветрењача” Градимирa Стојковићa

на једно уво ући, на друго изаћи – не придавати значај нечему; савест ми је чиста – сигуран сам да нисам погрешио, да сам у праву; шљапкати, шљапкам – газити по води, блату, мокром снегу правећи карактеристичан звук „шљап-шљап”

Да ли сте разумели одломак? Усмено одговори на питања. Зашто одломак из романа Градимира Стојковића Хајдук против ветрењача носи наслов Једноставније не може бити? О чему се у њему говори? Ко су главни јунаци одломка? Која осећања покрећу главне јунаке?

Разговарамо о одломку Да ли је ова прича узбуркала твоја осећања? Објасни зашто. Шта је дечак осећао према Јелени? Како се она понашала према њему? Зашто је он то трпео? Када је дечак схватио да више не воли Јелену? Како је он поново задобио поштовање својих другова? Зашто су му завидели? Какву промену у Јеленином понашању је изазвала његова одлука? Шта је о томе мислио дечак? Како су му пролазили дани док је лежао болестан? Како је било после дечакове болести? Шта је он све случајно сазнао када је поново кренуо у школу? Шта је себи поштено признао? О чему је размишљао док је покушавао да заспи? Који догађаји и поступци говоре о дечаковим осећањима и његовом унутрашњем немиру? Како се он нашао пред Јеленином капијом? Шта се догодило кад је Јелена отворила врата? Да ли је могуће равнодушно изговорити такве речи? Како се осећао након овог признања?

Размишљамо, откривамо, стварамо Ко је приповедач у одломку? У ком лицу је испричана ова љубавна прича? Шта се на тај начин постиже? Од кога сазнајемо каква је Јелена и шта дечак осећа према њој? Међутим, ми не знамо зашто се Јелена тако понашала. Како је она утицала на то да га сви исмевају? Размисли о томе па испричај причу као да је у њој приповедач Јелена. Најпре састави план и детаљно га разради, затим испричај своју верзију приче.

Процените своје разумевање одломка Доврши започете реченице, упореди их с одговорима својих другова и другарица из одељења и тако процени да ли си добро разумео/разумела одломак. Дечак је одлучио да престане да воли Јелену јер... Био је поштен према себи кад је... Заваравао је себе када је... Мислим да он није потпуно равнодушан према њој јер...

Препоручујемо Роман Хајдук против ветрењача само је један у низу романа о дечаку Глигорију Пецикози Хајдуку и његовим необичним авантурама. Прочитај кратке описе садржаја романа о Хајдуку, па након тога реци који би роман најрадије читао/ читала и због чега.

• Хајдук у Београду је роман о дечаку који долази из села у Београд. Он креће у осми

разред и труди се да буде прихваћен у новом окружењу као добар друг, одличан ђак, одговоран син и изврстан кошаркаш...

• Хајдук из Београда говори о авантурама Глигорија Пецикозе Хајдука за време летњег распуста. Он посећује своје родно место. Мисли да ће му бити досадно, али убрзо стиче нове пријатеље...

• Хајдук на Дунаву је роман о узбудљивим летњим авантурама Хајдука и његове дружине на Лепенском виру. Они упознају две девојчице Немице, а авантура почиње када је на Лепенски вир стигла Хајдукова баба...

• Хајдук против ветрењача је четврти део серијала о Хајдуку. Он је сад ученик

другог разреда гимназије и стално је у сукобу са својим одељенским старешином. Све постаје још горе када сазнаје да се његов отац спрема за рад у иностранству...

Најрадије бих прочитао/прочитала роман зато што .

Кључне речи: бајка, девојка, лепота, трка, просци

Пре него што прочитате бајку Да ли си некада сањао/сањала необичан сан? Можда ти се и у стварности догодило нешто чудно што не умеш да објасниш? Испричај нешто о томе.

Девојка бржа од коња

Била нека девојка која није рођена од оца и мајке, него је начиниле виле од снега, ветар је оживео, роса је подојила, а гора лишћем обукла и ливада цвећем накитила. Била је беља од снега, руменија од ружице, сјајнија од сунца. Она пусти глас по свету да ће у тај и тај дан, на томе и на томе месту бити трка, па који је младић на коњу престигне биће његова. Ово се брзо разгласи по целом свету, те се скупи хиљаде најбољих просаца на коњима. И сâм царев син дође на трку. Девојка без коња стане међу просце на коњима, па им онда рече: – Ја сам тамо ставила златну јабуку и онај који први до ње дође и узме је, бићу његова. Ако ја прва стигнем и узмем је пре вас, знајте да ћете сви остати мртви на месту. Зато добро пазите шта чините. Објашњење непознатих речи и израза роса, росе ж. род – капљице воде које се јављају на биљкама и предметима непосредно изнад земље за време хладних ноћи; подојити, подојим – нахранити бебу млеком из мајчиних груди; пустити глас по свету – раширити неку вест; просац, просца м. род – младић или мушкарац који жели да пита девојку да му постане жена; чинити, чиним – овде: радити или поступати на одређени начин према некоме или нечему

Коњаници се погледаше и сваки помисли да ће задобити девојку, па рекоше: – Знамо да неће она ниједноме од нас на ногама побећи, него ће неко од нас победити, а ко – томе ће и бог и срећа данас помоћи. Кад девојка руком о руку удари, сви кренуше истог трена. На пола пута девојка је прилично одмакла, јер је пустила мала крила испод пазуха. Тад просци убрзаше коње и стигоше је. Она тада извади једну длаку из главе, те је баци и тог часа настаде страшна гора да просци нису знали куда ће, него су ишли тамо-амо за девојком. Она се опет далеко одвојила, а они поново убрзаше коње и стигоше је. Тад девојка пусти једну сузу од које су настале страшне реке, те се скоро сви подавише. За њом више нико није ишао осим царевог сина. Девојка је поново одмакла и када је он то видео, заустави коња и три пута изговори: – Стани, забога! Она стаде на оном месту на којем је била. Онда је он ухвати, стави на коња и преплива на суво, па се упути планином своме дому. Кад дође у највишу планину, окрене се, али девојке више није било. Према српској народној бајци

задобити, задобијем – овде: освојити (девојку); пазух, пазуха м. род – удубљење испод рамена; гора, горе ж. род – овде: шума; одвојити се, одвојим се – овде: удаљити се, одмаћи се

Да ли сте разумели бајку? На свакој линији напиши одговарајући број тако да редослед дешавања одговара оном у бајци. Девојка оглашава почетак трке. 1. Девојка је необично лепа. Од длаке је настала планина. Девојка нестаје. Позива младиће на трку. Суза се претвара у реке. Царев син сустиже девојку. Девојка је пустила крила под пазухом.

Разговарамо о бајци Како замишљаш девојку из бајке? Која осећања она буди у теби? Објасни зашто је она позвала момке на трку. Испричај како је трка изгледала. Пронађи и прочитај речи којима је девојка упозорила просце. На какве су све препреке младићи наилазили током трке? Како је царев син зауставио девојку? Шта мислиш, зашто је девојка нестала?

Размишљамо, откривамо, стварамо Тема ове бајке може бити сваки од понуђених предлога: а) освајање једне необичне и прелепе девојке; б) жеља девојке да не буде освојена; в) немогућност да се оствари љубав између девојке и царевог сина; г) девојачка лепота. Определи се за предлог који је према твом мишљењу најпрецизнији. Образложи свој избор. Ко је главни лик у овој бајци? Наведи и остале ликове. По чему је девојка посебна и необична? Пронађи и прочитај опис њене лепоте. Које су њене особине? За сваку наведену особину пронађи део текста којим ћеш потврдити своје мишљење. Који се младић издваја међу осталим просцима? По чему се он разликује од других младића? Шта мислиш, како се царев син осећао када је видео да девојке нема на коњу? Нацртај девојку из бајке у својој свесци. Покажи свој цртеж друговима и другарицама из одељења и објасни им зашто је тако замишљаш. У бајкама су заступљени чудесни, фантастични елементи. Читај пажљиво текст и у њему подвуци делове који садрже нешто необично, нестварно, а затим попуни табелу. Напиши знак + ако су у наведеном делу бајке Девојка бржа од коња заступљени _ ако су делимично заступљени. фантастични елементи, знак – ако нису, а знак + Прича о настанку девојке Почетак трке Препреке Освајање девојке Нестанак, губитак девојке

Прочитај следеће реченице и определи се за оне које сматраш порукама бајке Девојка бржа од коња. а) Свако машта о лепоти. б) Лепота је свуда око нас. в) Лепота је тајновита, неухватљива. г) Лепота се ствара. д) Живот без лепоте је бесмислен. ђ) Лепота је јединствена и непоновљива. Образложи свој избор.

Маштамо и стварамо Бајка Девојка бржа од коња завршава се нагло. Њен крај још више истиче натприродне, надљудске моћи девојке. Осмисли другачији крај ове бајке. Испричај какав би био живот царевог сина с таквом девојком. Каква би била њихова деца?

Процените своје разумевање бајке

Уз исказе наведене у табели напиши знак + или –. Ако имаш неке недоумице у вези с разумевањем бајке, потражи помоћ од наставника/наставнице или од својих другова и другарица. Бајка Девојка бржа од коња припада српској народној књижевности. Ову бајку могу лако да препричам, али не разумем њено значење. Схватам да је бајка посвећена лепоти. У бајци Девојка бржа од коња збуњује ме њен крај. Препознајем надреалне, фантастичне елементе у бајци. Могу да наведем поруке ове бајке.

Препоручујемо Препоручујемо ти да на адреси https://kljucaonica.com/2018/06/16/jureci-zaljepotom-djevojka-brza-od-konja/ пронађеш и погледаш кратки анимирани филм Дјевојка бржа од коња. У интервјуу који се налази на истој адреси аутори филма објашњавају зашто су се определили да сниме филм по овој бајци и зашто је филм снимљен на енглеском језику. Код куће прочитај интервју, погледај филм, па на следећем часу изнеси своје утиске и мишљење о њима.

ВИТА ЈЕЛА ЧАК ДО НЕБА Кључне речи: Стари Словени, Весна, пролеће, светлост, обичаји, веровања

Пре него што прочитате одломак Преци данашњих словенских народа досељавали су се из Азије у Европу током VI и VII века. Са собом су донели своја веровања, обичаје, језик... Бавили су се земљорадњом и сточарством. Стари Словени су били пагани – веровали су у многа божанства, за која су сматрали да господаре природом. Тако је врховни бог Словена био Дажбог, главно божанство Јужних Словена био је Перун, бог муње и грома, бог Велес био је словенски бог стоке и животиња, Јарило бог вегетације и плодности... Да ли твој народ припада словенским народима или некој другој групи народа? Која су била стара божанства твог народа? Који митови и веровања су сачувани до данас?

Прича о богињи Весни

Април

Још као дете чула сам да моје име Весна потиче од имена словенске богиње пролећа, која је у народу остала упамћена као светло божанство. Стари Словени, а богме и њихови потомци, своје кћери су називали овим именом. И нису само словенске девојчице добијале њено име. У Словачкој се пролеће и данас назива ПРЕВЕСЊА, а месец април, који се некада давно звао ЦВЕТЕН или ЛАЖИТРАВА, приписивао се њој, лепој богињи коју су наши преци замишљали с дугом златном косом. У појасу хаљине јој је било уплетено прво зелено биље, а у коси је носила прво пролећно цвеће. Стари Словени су је називали миришљавом и лепом богињом, па су и девојчице, које су по старом обреду њој излазиле у сусрет, певајући посебне песме – биле обучене у лаке хаљине. Надајмо се само да им није било хладно, а и ако

јесте, издржавале су то јуначки, јер је велика част припадала управо њима, као и кући која је имала задатак да их после обреда угости. Пошто је богиња Весна била тако љупка, јасно је да је имала своје удвараче међу боговима. Стари Словени веровали су да се два важна бога отимају за њену наклоност – Стрибор, управљач и господар ветрова, и млади бог Јаровит – бог пролећног изобиља и раста. Стара предања су наклоњенија Стрибору, који је Весну, наводно, доносио на својим рукама, заправо на крилима топлог ветра по имену развигор. Неки научници мисле о Весни другачије: нису баш сигурни да је све то било баш тако. Поједини чак и оштро поричу Веснино место међу боговима, док јој у неким крајевима дају улогу шумске виле која воли да се шета поред воде. Било како било, топлота првог сунца, која је обнављала живот, будила биљке и шуме, неопходне за летину, дивљач и стоку, и људски живот наравно – сасвим је очекивана и увек јој се сви радујемо. А ти дани, кад дневно светло почиње да јача и дуже траје, кад се пуни Месец на небу, кад замирише земља и дуне топли ветар... ти дани су увек најлепши, без обзира на то можемо ли их назвати Весниним с правом или не. Дивно је чекати их. Према одломку из књиге „Каљави коњ. Приче из словенске митологије” Весне Алексић

Објашњење непознатих речи и израза љубак, љупка, љупко – пријатан, мио, симпатичан (лице, особа, осмех); удварач, удварача м. род – онај који се труди да задобије наклоност девојке; изобиље, изобиља с. род – овде: велика количина нечега; наклоњен, наклоњена, наклоњено – који према неком показује осећање пријатељства, симпатије, љубави; развигор, развигора м. род – благ пролећни ветар, лахор; порицати, поричем – не признавати да је нешто речено или урађено; доказивати супротно; било како било – у сваком случају, свакако, свеједно; летина, летине ж. род – једногодишњи род биљака

Да ли сте разумели текст? Повежи речи у левој колони с реченицама у десној колони тако да добијеш тачне исказе. Уради то по угледу на дати пример. Весна

Неки научници

Стари Словени

Почетак године

Стрибор

је богињу Весну, према словенском веровању, доносио на крилима лаког ветра, односно на својим рукама. се сматра словенском богињом пролећа и прве светлости. су богињу Весну замишљали као прелепу богињу са златном косом, која је у хаљини носила уплетено биље. се не слажу с тим да је Весна била божанство. се код Старих Словена поклапао с првим даном пролећне равнодневице.

Разговарамо о тексту Ко је била богиња Весна? Како су је Стари Словени замишљали? Зашто се ово име и данас даје девојчицама? Који обред је посвећен богињи Весни? Ко су, према словенским веровањима, били њени удварачи? Зашто су стара предања наклоњенија богу ветра? Шта неки научници мисле о богињи Весни? Да ли су и теби пролећни дани најлепши? Образложи свој одговор.

Размишљамо, повезујемо, стварамо Зашто је ауторка у својој књизи писала о богињи Весни? Заокружи слово испред реченице коју сматраш тачним одговором на питање какав став има ауторка према богињи Весни. Поткрепи своје мишљење реченицама из текста. а) Ауторка сумња у тачност веровања и митова о богињи Весни. б) Ауторка сматра да су митови и веровања Старих Словена о богињи Весни тачни. в) Ауторки није важно да ли су митови и веровања Старих Словена о Весни тачни. Шта се у овом тексту може узети као чињеница, а шта не може да се провери и потврди?

Процените своје разумевање одломка Уз наведене исказе напиши знак  у одговарајуће поље, према томе који је степен твог разумевања одломка о Весни. Своје одговоре упореди с одговорима својих другова и другарица. Да

Делимично

Не

Разумем зашто се име Весна сачувало до данас. Могу да опишем како су Стари Словени замишљали богињу Весну. Схватам зашто неки научници сумњају у тачност веровања Старих Словена.

Препоручујемо Прочитај шта је о својој књизи рекла ауторка. Подвуци део текста који сматраш њеном препоруком за читање ове књиге. Књига Каљави коњ. Приче из словенске митологије Весне Алексић садржи дванаест прича за сваки од дванаест месеци у години, јер је сваки месец у словенској митологији имао своје божанство. „Књига је”, казала је ауторка, „писана за децу старију од 10 година, али могу је читати и њихови родитељи и сви одрасли који желе да се боље упознају с националном митологијом писаном на популаран начин.” Зашто књига Каљави коњ садржи дванаест прича? Коме ауторка препоручује своју књигу и зашто?

Кључне речи: народне лирске песме, обичаји и обреди, обредне песме, додолске песме

Пре него што прочитате песме Распитај се о обичајима у твојој култури, на пример о томе како се традиционално прославља венчање, о свадбеним обичајима, или како се празнују неки верски празници и слично. Неке обичаје памте само старије генерације, а неки су и данас присутни у животу савременог човека. Испричај на часу занимљивости које си сазнао/сазнала о традиционалној култури твога народа.

А, Б

ародне лирске Н обредне песме

За боље разумевање песама Обредне песме припадају народним лирским песмама. Обреди потичу из далеке прошлости. То су обично радње које се изводе с циљем да се утиче на дешавања у природи: кишу, громове, лед и сл. Народним лирским обредним песмама припадају додолске песме. То су старинске обредне песме које су се изводиле у сушним периодима. Додоле су младе девојке обучене у костиме од лишћа, трава и цвећа, које представљају симболе биљног света чији раст није могућ без кише. Додоле иду од куће до куће певајући. Домаћин испред чије куће певају треба да их полије водом, што, по народном веровању, треба да изазове кишу. Када се заврши шетња по селу, додоле добијају поклоне.

Објашњење непознате речи изазвати, изазовем – овде: учинити нешто с намером да се то деси, бити узрок нечега

А, Б

КАД ИДУ ПРЕКО СЕЛА Ми идемо преко села, Ој додо, ој додо ле! А облаци преко неба, Ој додо, ој додо ле! А ми брже, облак брже, Ој додо, ој додо ле! Облаци нас претекоше, Ој додо, ој додо ле! Жито, вино поросише, Ој додо, ој додо ле!

Објашњење непознатих речи и израза претећи, претекнем (претечем) – овде: престићи, први стићи на одређено место; жито, жита с. род – заједнички назив за пшеницу, кукуруз и сл.; вино, вина с. род – овде: винова лоза; поросити, поросим – овде: попрскати, поквасити капима кише

Да ли сте разумели обред и песму? Заокружи слова испред тачних тврдњи. Додолски обред подразумева следеће радње: а) заустављање испред додолине куће; б) облачење у костиме од лишћа и цвећа; в) окупљање момака и девојака у селу; г) обилазак кућа у селу уз певање и плес; д) поливање додола водом; ђ) паљење ватре испред домаћинове куће.

Разговарамо о песми Ко се с ким у песми Кад иду преко села утркује? Прочитај одговарајући стих. Зашто се утркују с облацима? Ко у трци побеђује? Шта та победа доноси? Заокружи слово испред реченице коју сматраш тачном и наведи образложење. Стиховима у песми Кад иду преко села: а) исказује се захвалност божанству на лепом и ведром времену; б) призива се киша јер је завладао сушни период; в) зауставља се киша јер прете поплаве.

Размишљамо Наведи тему обредне песме Кад иду преко села. Зашто је садржај песме везан за сеоски амбијент? Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним и наведи образложење. Основни мотив у овој песми је: а) трка између додола и облака; б) жеља да додоле победе облаке; в) киша која је неопходна биљкама. Какви су стихови у овој песми по дужини – дуги или кратки? Шта се њима опонаша? Који се стихови у песми понављају? Шта се постиже понављањем?

Подсетите се Док читаш песму Кад иду преко села, лако можеш да замислиш све што је у њој представљено – село, додоле, облаке, кишу, а пред твојим очима се ствара свет песничких слика. Оне се примају разним чулима. Песничке слике које се примају чулом вида називају се визуелне, а оне које се примају чулом слуха аудитивне или звучне песничке слике. Песничке слике могу се примати и чулом мириса. Које су песничке слике заступљене у песми Кад иду преко села? Одабери једну и нацртај је у својој свесци. Урош Предић, Поливање додоле, 1892.

НАСРЕД СЕЛА ВИТА ЈЕЛА Насред села вита јела, Ој додо, ој додо ле! Вита јела чак до неба, На вр’ јеле б’јела вила. На крилу јој огледало; Окреће га, преврће га. Преврну се ведро небо И удари росна киша, Ој додо, ој додо ле!

Објашњење непознате речи вит, вита, вито – танак а висок

Разговарамо о песми Ко у песми Насред села вита јела призива кишу? Где се вила налази? Зашто је она баш на том месту? Којом радњом је изазвана киша?

Размишљамо и откривамо Додолска песма Насред села вита јела садржи песничке слике у којима се налазе мотиви с веома израженим симболичким значењем. Како разумеш стихове о витој јели која досеже до неба? Определи се за један од понуђених одговора и образложи свој избор. а) Јела је високо дрво и зато је она део песничке слике у овој додолској песми. б) Сликом јеле која је израсла до неба постиже се преношење из реалног света у измишљени чудесни свет. в) Јела је симбол лепоте и здравља, па је очекивано да њен врх представља место на коме је вила. Испричај на који начин додоле покушавају да изазову кишу у песми Кад иду преко села. Како то чини вила у другој песми? Наведи стихове из ових песама којима ћеш потврдити свој одговор. Које асоцијације изазива слика вилине игре с огледалом? Размисли о значењу које у овој песми има огледало. Зашто вила преврће и обрће огледало? Шта је тиме изазвала?

Допуни стихове речима из песме које недостају. Насред села

јела...

На вр’ јеле

вила...

Преврну се

небо...

И удари

киша...

Речи којима си допунио/допунила наведене стихове су епитети. Њима се сликовитије, потпуније и ближе одређују речи уз које стоје јер се њима истичу њихове битне особине. Напиши неколико епитета уз дате именице. јела вила небо киша

Процените своје знање Прецртај неодговарајућу реч у датим реченицама, а затим потврду за свој избор пронађи у овој лекцији. Народна лирска поезија не представља / представља део српске народне књижевности. Обредне песме припадају / не припадају народној лирској поезији. Додолске песме су/нису део народне лирике. Обичај приказан у додолским песмама представља / не представља део српске традиције и културе.

Кључне речи: народна епска песма, Марко Краљевић, војвода Милош, вила, пријатељство, непријатељи, победа

Пре него што прочитате песму Јунаштво је најчешће тема народних епских песама. Међутим, епског јунака красе и друге позитивне особине. Подсети се народних епских песама које си читао/читала у претходним разредима и наведи јунаке и њихове особине.

А, Б

Марко Краљевић и вила (Одломци)

Два јунака и побратима Марко Краљевић и војвода Милош јашу на добрим коњима преко Мироч планине. Марку се приспавало. Да би остао будан на коњу, моли војводу Милоша да пева. Али Милош не сме да пева јер ако га чује вила, устрелиће га у грло и у срце. Марко храбри Милоша и он почиње да пева. Марко је уживао у песми и заспао. И вила је чула Милошеву песму, наљутила се јер он лепше пева од ње, па је урадила баш то што је Милош рекао – погодила га стрелом у грло и срце. Објашњење непознатих речи и израза побратим, побратима м. род – пријатељ узет за брата, онај који је с неким као брат

Паја Јовановић Марко, Милош и вила, 1906.

А Марко се трже иза санка, па одскочи с коња шаренога, добро Шарцу колане потеже, Шарца коња и грли и љуби: „Јао, Шаро, моје десно крило! Достигни ми вилу Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит’ ситнијем бисером. Ако ли ми не достигнеш виле, Оба ћу ти ока извадити, Све четири ноге подломити, Па ћу т’ овде тако оставити, те се туци од јеле до јеле, кô ја, Марко, без мог побратима.” Дохвати се Шарцу на рамена, па потрча кроз Мироч планину. [...] Брзо Шарац достигао вилу. Кад се вила виде у невољи, прну, јадна, небу под облаке, потеже се буздованом Марко, белу вилу међ’ плећи удари, обори је на земљицу чарну. [...] „Зашто, вило, да те Бог убије! зашт’ устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, Јер се нећеш наносити главе.” Ста’ га вила Богом братимити: „Богом брате, Краљевићу Марко, дај ме пуштај у планину живу, да наберем по Мирочу биља, да загасим ране на јунаку.”

тргнути се иза санка – пробудити се колан, колана м. род – широки појас који се коњу стеже око груди или испод стомака кад се причвршћује седло потегнути, потегнем – овде: затегнути потковати, поткујем – ставити потковицу, савијену гвоздену плочу, коњу на копита ради заштите жежено злато – чисто злато кита, ките ж. род – овде: украсни свилени конци спојени на једном крају копито, копита с. род – овде: тврдо коњско стопало грива, гриве ж. род – дуге и густе длаке на врату неких животиња (коњ, лав) поткитити, поткитим – овде: украсити тући се, тучем се – овде: кретати се тешко и споро, вући се пр(х)нути, пр(х)нем – полетети машући крилима плећа, плећа и плећију с. род – горњи део леђа између врата и руку земљица чарна – црна земља наносити се главе – наживети се стати, станем – овде: почети

Ал’ је Марко милостив на Бога, а жалостив на срцу јуначком. Пусти вилу у планину живу. Биље бере по Мирочу вила, биље бере, често се одзива: „Сад ћу доћи, богом побратиме!” Набра вила по Мирочу биља, и загаси ране на јунаку. Лепше грло у Милоша царско, јесте лепше него што је било, а здравије срце у јунаку, баш здравије него што је било.

милостив на Бога – добар, племенит као Бог загасити ране – излечити ране жалостив, жалостива, жалостиво – овде: осетљив одзивати се, одзивам се – одговорити на нечије дозивање грло, грла с. род – овде: глас

Да ли сте разумели песму? Правилно распореди реченице – на линијама напиши бројеве од 1 до 6 тако да одговарају редоследу дешавања у песми. Вила бере биље по планини. Марко се пробудио. Вила Равијојла се љути на Милоша. Шарац је лако стигао вилу. Вила је биљем излечила Милоша. Марко спава, а Милош пева.

Разговарамо о песми Зашто се вила наљутила на војводу Милоша? Како га је казнила? Наглас прочитај стихове којима се Милош обраћа Краљевићу Марку. Како Марко реагује на Милошево страдање? Ко је Марков помоћник у потрази за вилом? Чиме је вила излечила Милоша? Какав је Милош постао после тога? Прочитај гласно те стихове.

У себи читај уводни текст и одломак из песме Марко Краљевић и вила и подвуци реченице и стихове који означавају:

а) почетак радње,

б) заплет,

в) врхунац радње,

г) расплет.

А Б

Сваку реченицу допуни једном од понуђених речи: осветити се; љубав; чудесан, чудесна, чудесно; не бојати се; обичан, обична, обично. Пази на облик речи! Вила није могла да поднесе да један Вила има

моћи.

Марко Краљевић жели да се Марко

човек буде бољи од ње. вили.

вилиних натприродних моћи.

Марко је победио вилу јер је био испуњен

према свом

побратиму.

Размишљамо, закључујемо Наведи главне ликове у народној епској песми Марко Краљевић и вила.

Поред наведене особине на линији напиши име лика на који се она односи. осветољубив, -а осећајан, -јна осетљив, -а упоран, -рна брижан, -жна послушан, -шна љубоморан, -рна

А Б

Какав је Марков однос према коњу Шарцу? Шта очекује од њега? Шта ће се десити ако Шарац сустигне вилу? Прочитај те стихове и објасни како их разумеш. А шта ће Марко учинити Шарцу уколико не сустигне вилу? Прочитај те стихове наглас и кажи коју особину Марко испољава овим речима? Објасни како ће се Марко осећати ако остане без свога побратима. Прочитај те стихове наглас. Опиши однос између Краљевића Марка и виле Равијојле. Које особине она испољава у сусрету с Марком? Зашто је на крају оживела Милоша?

Откривамо Тема народне епске песме Марко Краљевић и вила је: а) сукоб Марка Краљевића и виле Равијојле; б) смрт и оживљавање војводе Милоша; в) братска љубав и узајамно поштовање међу јунацима.

Попуни табелу. Стави знак  ако се слажеш с наведеном тврдњом. Марко и Милош су јунаци исте моћи. Милош је слабији, нежнији, плаши се вилине казне. Марко би и без помоћи коња Шарца кренуо у потрагу за вилом. Милош има улогу заштитника. Вила је морала да казни Милоша. Марко је такође кажњен.

Процените своје разумевање песме Поред сваке реченице напиши ДА или НЕ, у зависности од тога како процењујеш своје разумевање народне епске песме Марко Краљевић и вила. Ако међу одговорима имаш НЕ, поново прочитај песму или део песме и процени да ли је сада боље разумеш.

• Схватам да се Марково јунаштво у овој песми огледа у борби с вилом. • Јасна ми је улога Марковог коња Шарца у овој песми. • Схватам да је тема ове песме пријатељство и љубав. • Могу да испричам како се развија радња у овој песми. • Схватам поруку овога дела. Препоручујемо Препоручујемо ти да прочиташ још неку песму о Краљевићу Марку, на пример: Марко пије уз Рамазан вино, Марко Краљевић и орао, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић укида свадбарину...

ПОСМАТРАМ СВЕТ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ Кључне речи: састав, искреност, „складни” породични односи

Пре него што прочитате одломак Наведи чланове своје шире породице. С којим од њих се најбоље слажеш? Ког члана своје шире породице избегаваш? Објасни зашто.

А, Б

Земљо, отвори се

– Страхиња, твој рад је најбољи у одељењу. Кратак, садржајан и набијен емоцијама. Једино си нам ти дочарао топлу атмосферу свог дома. Из сваке твоје реченице избија љубав према члановима породице. То је данас веома ретко! Док прича, минђуше јој лете лево-десно. – Није ни чудо што си лепо васпитан дечак кад потичеш из једне тако здраве и хармоничне средине. Само да си још мало уреднији, била би чиста петица. Овако је пет минус. Следећи пут почни да пишеш на време, па нећеш морати да жврљаш и прецртаваш по свесци. Хоћеш ли, молим те, сад да нам прочиташ свој састав?... – Шта чекаш, Страхиња? Почни да читаш! – пожурује ме наставница.

Објашњење непознатих речи и израза земљо, отвори се – израз који користимо када се тако стидимо да бисмо најрадије пропали у земљу; набијен емоцијама – испуњен осећањима, веома осећајан; дочарати, дочарам – верно приказати нешто; хармоничaн, хармонична, хармонично – складан, сложан; жврљати, жврљам – овде: шарати, прецртавати написане речи

МОЈА ПОРОДИЦА Моју породицу сачињавају: тата, мама и сестра. Тетка и теча не живе с нама, али су код нас тако често да их ја рачунам у најближе чланове породице. Ми смо сви веома упућени једни на друге. То се види већ за доручком. Описаћу вам како изгледа једно обично јутро у нашој кући. Мој тата је велики љубитељ телевизије здравог живота, зато он рано леже и рано устаје. Пре него што се ми пробудимо, он је већ попио пола литра кафе оптрчао два круга око наше зграде, био у куповини, умио се и обријао. Њему је породични доручак најглупља најважнија ствар на свету, јер смо тада сви нервозни и бесни ведри и весели. Чим мама отвори очи, она плаче пева. Зато није ни чудо што се мени не устаје из кревета будим лако и брзо. Њен глас је радост за моје уши. Моју маму воле сви у комшилуку, а нарочито тетка Мира. Кад у кухињу уђе моја сестра Јелена, ја одмах знам да нас чека неки хорор велико изненађење. Док мама пронађе столњак постави сто, док тата проспе пикслу од салвета направи ждралове, Јелена је већ решила три математичка задатка са звездицом замесила тесто и испржила крофне. Ја их пуним џемом и ређам на тацну у облику срца. – Како лаже! – чујем Мирка из последње клупе, али храбро настављам даље. упућени једни на друге – остављени да један од другог траже савете и помоћ; оптрчати, оптрчим – трчећи обићи око некога или нечега; ведар, ведра, ведро – овде: радостан, добро расположен; комшилук, комшилука м. род – овде: комшије, суседи; пиксла, пиксле ж. род – овде: пепељара

– Пре него што се сви посвађамо загриземо први залогај, на вратима се појављују тетка и теча. Они у рукама носе шоље са топлим млеком за свакога од нас. Њима ништа није тешко да ураде за нашу породицу, па чак ни да нам праве друштво за доручком иако станују на Душановцу. Док нам се крофне топе у устима, теча нас забавља својим веселим доживљајима из војске ране младости. Пре него што завршимо доручак и ждраловима салветама обришемо руке, сви заједно прилазимо прозору да хранимо птичице. Како је лепо бити у полукругу своје породице. Да њих нема, живот би нам био сто пута лакши пуст као руска степа. Први сунчеви зраци обасјавају наша срећна и насмејана лица. – Лаже! Опет чујем исти глас. Значи, тај Мирко је досадан као вашка. На моју срећу, наставница не обраћа пажњу на добацивања из последњих клупа. – Дечице, хајде да поразговарамо о Страхињином задатку. Какав утисак је на вас оставио овај његов састав? Ко ће да нам каже?... Према одломку из романа „Ово је најстрашнији дан у мом животу” Јасминке Петровић

ждрал, ждрала м. род – птица селица с дугим вратом која настањује баре и мочваре; степа, степе ж. род – велико равно пространство, без шуме, покривено ниском травом; бити досадан као вашка – бити веома досадан; добацивање, добацивања с. род – овде: обраћање неком кратким злобним примедбама

Да ли сте разумели причу? Поред сваког исказа упиши Т ако он одговара садржају одломка или Н ако се не поклапа с његовим садржајем. Тачност исказа Страхиња је написао најбољи писмени задатак у одељењу. Наставница је потпуно задовољна његовим радом. Страхиња једва чека да га прочита свима. У раду је написао како изгледа јутро у његовој породици. Био је потпуно искрен док је писао рад. Рад се веома допао свим његовим друговима и другарицама.

Разговарамо о одломку Зашто је Страхиња одабрао да опише једно обично јутро у својој породици? Наслов одломка је „Земљо, отвори се”. Каже се још: „Од срамоте да пропаднем у земљу.” Зашто је Страхиња пожелео да се сакрије од срамоте? Какав је био његов рад? Прочитај речи којима га наставница хвали. Шта значе наставничине речи да из сваке његове реченице „избија љубав” према члановима породице? Да ли је наставница у праву кад каже: „То је данас веома ретко”? Да ли је заиста тако и у Страхињином дому? Који делови његовог састава то откривају? Прочитај их у себи. Какви су стварно чланови његове породице – тата, мама и сестра? Како Страхиња доживљава теткино и течино присуство на њиховом доручку? Ученици не знају шта је у Страхињином задатку прецртано. Како Мирко реагује на Страхињин састав? Зашто наставница не реагује на Миркове речи? Шта мислиш, да ли је она приликом оцењивања узела у обзир онај прецртани део Страхињиног задатка?

Размишљамо и стварамо Каква осећања су у теби изазвали Страхињини доживљаји? Шта мислиш о његовом раду? Који део Страхињиног рада те је насмејао? Објасни зашто. Страхиња често проводи јутра у теткином и течином друштву. Зашто се он не радује њиховим посетама? Који рођаци често посећују твоју породицу или ви њих? Ко ти је од родбине посебно драг? Како проводите време заједно?

Шта мислиш, како су Страхињини другови и другарице говорили о раду који су чули? Замисли да си био на: а) Мирковом месту, б) месту Страхињиног доброг друга, в) месту Страхињине добре другарице, па у њихово име изнеси утиске о саставу.

Процените своје разумевање Страхињиних поступака Зашто је Страхиња прецртавао делове свог рада? Због чега је своју породицу желео да прикаже бољом него што јесте?

Препоручујемо Препоручујемо ти да прочиташ књигу Јасминке Петровић Ово је најстрашнији дан у мом животу или још неке одломке из ње. У њој ћеш наћи многе занимљиве доживљаје петнаестогодишњег Страхиње, којег муче различите муке одрастања, као и мала матура која се приближава. Прочитај наведене препоруке својих вршњака. Марко С. (14 година): „Одличан приказ раног тинејџерског живота. Невоље са школом, породицом, пријатељима и симпатијом приказане су на прави начин – кратко, ефектно, духовито.” Александра Н. (13 година): „Драги моји другари, можете завирити у овај роман, али то неће бити довољно. Пронађите га и прочитајте га! Нећете се покајати. Дружите се са децом која живе у другачијим околностима од ваших. Упоредите свој живот са њиховим, а онда размислите о томе колико сте срећни.” Прочитај роман или још неке одломке из њега, а затим у свесци напиши своју препоруку.

Кључне речи: селидба, растанак с друговима, страх од непознатог, туга

Пре него што прочитате одломак Да ли си се ти некада селио/селила? Познајеш ли некога ко се доселио из неког другог места? Присети се селидбе твоје породице или поразговарај с неким ко се селио и препричај његове доживљаје.

А, Б

Селидба

Једне новембарске ноћи уђе отац у собу и унесе међу нас чудну новост: селимо се. Био је насмејан и збуњен. Мирисао је на кишу, улицу и лишће. Мајка га је зачуђено погледала и он јој у неколико речи, тихо, објасни да је добио премештај. Те ноћи дуго нисам заспао... Био сам пун потајног страха: како ли ће изгледати наш нови град? [...] Кроз неколико дана цела наша породица је била у великом послу. Посуђе смо паковали у велике сандуке. Сва одељења у нашем стану била су у неком слатком нереду. Последњу ноћ смо спавали у кући најбољих пријатеља наше породице, пошто је сав намештај из нашег стана на огромним колима већ био пребачен до железничке станице и ту, на пустом перону по коме је падала ситна киша, уз многобројне повике „ооо-рук” укрцан у теретни вагон. Један железничар затворио је вагон, закључао га и на спољашњој страни прилепио неколико четвртастих хартија. На њима је оловком Објашњење непознатих речи и израза премештај, премештаја м. род – овде: промена службеног места или положаја; потајни, потајна, потајно – овде: који се скрива од других; укрцан, укрцана, укрцано – утоварен у неко превозно средство (роба, путници)

нешто записао, ударио печате, треснуо два-три пута дланом о длан и упитно, слежући раменима, погледао у оца. На дан поласка отрчао сам у улицу да се поздравим са друговима. Падала је киша, тако да у нашој улици није било ниједног мог познаника. Стидљиво сам улазио у топле собе и на брзину се руковао са незаборавним Симом, Молдованом, Јошком... Када сам био пред најмањом кућицом из наше улице, скоро сам заплакао гледајући у низак, мален прозорчић облепљен познатом плавом хартијом. У хладној соби без намештаја лежао је у полумрачном углу Дима, мој најбољи пријатељ. [...] Не сећам се добро шта сам са Димом разговарао (чини ми се да нисмо ни једну једину реченицу изговорили до краја), али, ево, памтим и сада да сам кроз ниска вратанца Димине собе изашао уплакан и неутешан заувек... У сумрак, воз је заклопарао и отклизио у даљину. Последње што сам видео кроз замагљено стакло вагона биле су уличне светиљке које су бацале мали округласт сјај по мокрим коцкама калдрме познатих уличица предграђа. Затим су наишла тамна пуста поља, уједначена песма точкова и – у полусну – кондуктеров фењер и тих разговор оца и мајке. [...] У нови град смо стигли тек у ноћ. Мајка ме је држала за руку и ја сам уморан и сањив ишао за њом гледајући у велике мрачне зидове првих кућа. Било је хладно од ветра и кише, али се мени чинило да је највећа хладноћа силазила са непознатих зидова и затворених прозора који су ћутали. слегати раменима – подизати и спуштати рамена као знак збуњености; облепљен, облепљена, облепљено – прекривен нечим (папиром, блатом); неутешан, неутешна, неутешно – онај који је тужан, очајан, који се не може орасположити; заклопарати, заклопарам – почети лупати (воз, ципеле); замагљен, замагљена, замагљено – овде: мутан, кроз који се слабо види; калдрма, калдрме ж. род – пут направљен од камена; предграђе, предграђа с. род – градско насеље удаљено од центра; уједначен, уједначена, уједначено – који се дешава у једнаким временским размацима, равномеран

Ту ноћ смо провели у хладној хотелској соби. Ја сам дуго покушавао да заспим са братом и оцем у једном шкрипавом кревету, под тамноцрвеним јорганом, кога се и сад сећам. Сећао сам се Диме, плавих прозора, наше улице са храпавим стаблима липе, високе капије са жутом кваком. Неколико пута сам отварао очи, али ми ништа није вредело јер је у соби био потпуни мрак. Био сам први пут истински тужан... Те ноћи сам први пут осетио да ми је неко нешто одузео. Према приповеци „Селидба” Стевана Раичковићa

шкрипав, шкрипава, шкрипаво – који шкрипи, ствара непријатан звук (кревет, ормар, снег); храпав, храпава, храпаво – који има испупчења и удубљења по површини, нераван (пут, даска, рука)

Да ли сте разумели одломак? На линијама испред реченица напиши број тако да редослед догађања одговара редоследу у одломку. Посећује свог најбољег пријатеља Диму и одлази неутешан од њега. Пакују ствари и припремају се за селидбу. Дечак се поздравља са својим друговима. Железничар закључава вагон и удара печате на њему. Дечак се дуго преврће по кревету покушавајући да заспи. Отац саопштава породици да је добио премештај и да се селе у нови град. Прву ноћ у новом граду породица проводи у хотелској соби. Воз полази, а иза њих остаје светлост уличних светиљки и сјај мокре калдрме.

Разговарамо о одломку Која вест је јако узнемирила дечака? Зашто није могао да заспи? Како се породица припремала за селидбу? С ким се све дечак поздрављао? Код кога се најдуже задржао? Шта од тог сусрета највише памти? Која је последња слика коју памти на одласку из свог града? Какав му је био први утисак о новом граду? На који начин су доба дана, киша и умор утицали на његово расположење? Како је провео прву ноћ у новом граду? Како разумеш дечакове речи: „Те ноћи сам први пут осетио да ми је неко нешто одузео.”

Размишљамо, откривамо, стварамо Има ли у овој причи дијалога? Да ли имаш утисак да је породица разговарала о селидби или да су више ћутали о томе? Зашто је отац, када је саопштавао вест о селидби, био и насмејан и збуњен? Можеш ли, на основу онога што нам је писац испричао, да закључиш како су остали чланови породице доживљавали селидбу? Каква је веза између дечаковог расположења и годишњег доба у којем се дешава ова прича? Подвуци у тексту делове који појачавају осећај усамљености. Напиши осам кључних речи на основу садржаја приче Селидба.

Повежи ликове с њиховим стањима и осећањима по угледу на урађени пример. Отац

узбуђење, ужурбаност

Дечак

збуњеност, осећање кривице

Мајка

страх, туга, узнемиреност

Породица

чуђење, разумевање

Ко је приповедач у одломку Селидба? У ком лицу је одломак исприповедан? Чему доприноси овај облик приповедања? Изабери неки од понуђених ликова из одломка и препричај текст као да је приповедач у њему: а) отац б) мајка в) дечаков друг Дима.

Процените своје знање Одреди тему одломка. Наведи главне ликове. Наведи ликове који су покретачи радње у одломку. Одреди време и место дешавања радње. Наведи у ком је лицу одломак исприповедан.

Препоручујемо Прича Селидба део је збирке прича Стевана Раичковића Велико двориште. Писац је о својој збирци написао: „Живео сам као и толики други. Учио сам неке школе петнаестак година и радио за хлеб. Један ведрији део мог потуцања, са неким сенкама рата, моје детињство, описано је донекле у причама из Великог дворишта.”

Препоручујемо ти да изабереш и самостално прочиташ још неке приче из ове збирке. Након читања напиши неколико реченица о томе зашто би свом другу/другарици препоручио да прочита причу Селидба или неку другу причу из збирке Велико двориште.

Кључне речи: вежбање, вештина, напор, речи

Пре него што прочитате текст Колико времена проводиш у учењу? Које предмете више учиш, а за које је неопходна и вежба? Колики је значај вежбе за твоје успехе на контролним и писменим задацима или на такмичењима?

А, Б

Вежба

У животу сваког човека вежба је веома важна. Човек се вежба и учи док је жив. Вежба се, јер без вежбе нема ходања, нема говора; без вежбе нема учења, нема добрих оцена; без вежбе нема лепог читања и писања, нема тачног и брзог рачунања, нема голова и хет-трикова. Нема без вежбе чак ни саме вежбе – рецимо, оне дивне вежбе коју гимнастичари изводе на справама или у партеру. Ко све вежба и шта се све може вежбати? Вежбају војници, ђаци, спортисти, уметници... Војници вежбају да би били вешти у руковању оружјем, да би могли боље чувати земљу. Они вежбају своје око и руку да би тачно и вешто гађали. Ђаци вежбају да савладају школско градиво: увежбавају правопис, математику, физику, хемију; вежбају да би били вешти у свему ономе што их чека у животу, а у животу најбоље пролазе они који су вешти у свом послу. Објашњење непознатих речи хет-трик, хет-трика м. род – спортски израз који се употребљава када један играч постигне успех три пута заредом; партер, партера м. род – подна подлога за вежбање и вежбе које се на њој изводе; вешт, вешта, вешто – овде: који добро зна, уме нешто да ради, способан, спретан; руковање, руковања с. род – овде: употреба оруђа, оружја, машина, разних предмета; савладати, савладам – овде: научити

Гимнастичари вежбају како би могли сигурно и тачно изводити ра-зне гимнастичке вештине. Сви, дакле, који у животу желе нешто да постигу – вежбају. Све вештине на свету: сликарске, музичке, циркуске, плесне, фудбалске, кошаркашке и друге, све те вештине постигнуте су само вежбом и вежбањем: вежбањем на вежбалиштима и у вежбаоницама, с вежбанкама у рукама. И сама реч вежба то нам казује. И она је настала од придева вешт. Прво је била вешт-ба, вештба, па вешба и, на крају – вежба. Вештба је постала вежба, јер је вештба било тешко изговарати. Требало би вежбати језик да се изговори вештба. Ученици виших разреда основне школе знају и да објасне какве су се све гласовне промене десиле у тој речи. Ипак, то најбоље знају наставници и професори српског језика. Ученици који то још не знају, не треба тога да се стиде. Све се може научити. Треба само мало више вежбати граматику и правопис. Додуше, мало се мора и помучити, јер свака вежба захтева напор. Али без вежбе, без муке, нема ни – науке. Према одломку из књиге „Приче о речима” Милана Шипке

вештина, вештине ж. род – спретност у раду стечена вежбањем; напор, напора м. род – трошење физичке или психичке снаге при савлађивању тежих послова или препрека, труд

Да ли сте разумели текст? Заокружи слово испред сажетка који у највећој мери одговара тексту Вежба. а) Сваки човек вежба целог живота. Вежбају ђаци, војници, спортисти, уметници... Они вежбају јер желе да постигну успех. Вежбају у вежбаоницама, на игралиштима, у учионицама, у спортским салама... б) Вежбање је веома важно у свакодневном животу и раду. Сви морају вежбати како би савладали одређене вештине. Реч вежба настала је од придева вешт, што значи способан, спретан. Свака вежба захтева одређени напор.

в) Реч вежба је настала од придева вешт. Прво је била вешт-ба, вештба, па вешба и, на крају – вежба. Вештба је постала вежба, јер је вештба било тешко изговарати.

Разговарамо о тексту Зашто је вежба веома важна у животу сваког човека? Које активности зависе од вежбања и могу да се развијају вежбањем? Наведи разлоге због којих вежбају војници, ђаци, гимнастичари. Пронађи те делове текста и свој одговор допуни детаљима из њих. Зашто је важно да човек има успеха у послу, да постигне и оствари своје циљеве? Како се у животу једино могу стећи различите вештине?

Размишљамо, откривамо, вежбамо Текст Вежба започиње и завршава се двема пословицама. Пронађи их и напиши на линијама. Објасни како разумеш издвојене пословице.

Прочитај у себи део текста у коме се говори о томе како је настала реч вежба. Пронађи у њему речи с којима се она доводи у везу и напиши их на линији.

Уз наведена значења напиши одговарајућу реч. радити, изводити вежбе место где се вежба затворен простор за вежбање онај који вежба она која вежба свеска за вежбање Како учиш граматичка и правописна правила у свом матерњем језику? За које вежбе треба да уложиш велики напор? Како учиш и вежбаш српски језик и стране језике? Која правила ти у српском језику представљају проблем? Објасни зашто.

Аутор текста Вежба објашњава зашто је реч вештба постала вежба. Усмено наведи које речи српског језика тешко изговараш или их тешко памтиш. У наведеним реченицама прецртај неправилно написану реч.

• У предходној/претходној вежби писали сте речи које одговарају наведеним значењима.

• На линијама је требало изписати/исписати тражене речи. • Да ли је задатак добро урађен, открићеш/одкрићеш ако речи потражиш у речнику.

• Задатци/Задаци ове врсте су корисни/користни за учење србског/српског језика.

Процените своје разумевање текста

Поред сваке реченице напиши ДА или НЕ, у зависности од тога како процењујеш своје разумевање текста Вежба. Ако се међу твојим одговорима јавља НЕ, обрати се наставнику/наставници за помоћ. Разумем зашто је важно вежбати. Умем да наведем области у којима је вежба посебно важна. Схватам зашто је у тексту аутор објаснио како је настала реч вежба. Разумем шта значи пословица без муке нема науке.

Препоручујемо Препоручујемо ти да прочиташ још неку причу о речима аутора Милана Шипке. Наћи ћеш занимљиве одговоре о томе зашто на српском језику кажемо: оловка, перо, улица, аутобус, авион, стрип... Након читања препоручи друговима и другарицама причу која ти се допала.

Кључне речи: деца, игра, позориште, мамина новогодишња хаљина

Пре него што прочитате причу За некога се каже да је звезда ако је постигао велики успех у области којом се бави – филмска звезда, музичка звезда, фудбалска звезда, позоришна звезда. Латинска изрека кроз трње до звезда значи преко тешкоћа до славе. Испричај једну ситуацију из свог живота у којој си уложио/уложила много напора и труда да би остварио/остварила успех.

А, Б

Кроз трње до звезда

– Деда, је л’ можемо да идемо у позориште? – Можете, кад вам дођу родитељи. – Али они ће доћи тек увече! – А шта вам фали да ви сами направите своје позориште? – Па, позорница, деда. – Направите ви, благо мени, позорницу овде, у дворишту. Види колико имате простора! Шта би нека деца дала да имају овако лепо двориште?! Знамо да је закључана, па и не проверавамо капију. Што да губимо време, одмах се бацамо на посао! Развлачимо конопац између два дрвета и преко њега пребацујемо жути покривач из спаваће собе. Испред завесе ређамо столице за публику. Из предсобља узимамо огледало за женску гардеробу, а из купатила за мушку. У почетку, костиме бирамо полако и пажљиво, али како време пролази, губимо стрпљење и у двориште износимо све што дохватимо. Мамине хаљине качимо по околним гранама, а татина одела ређамо по земљи. Објашњење непознатих речи и израза благо мени – узречица која се користи када желимо да ублажимо наредбу, да умиримо онога којем нешто наређујемо, опомињемо га или грдимо

– Шешире ставите на Билову кућицу и дођите сви код мене! – заповеднички ће Драгана. – Зорица ће бити краљица, Стела и Саша принцезе, Зоран ловац, Марина јелен, Снежана зец, Ненад дворска будала, Бил поштар, а ја ћу бити редитељка. – А ја? – уплашим се да сам искључена из позоришта. – Ти ћеш бити... ти ћеш бити... ти ћеш бити... ти ћеш бити радио! – једва се досети редитељка, на моје велико олакшање. Одушевљено прихватам своју улогу, мада ми баш није сасвим јасно како ћу је одиграти. Али ништа не питам. Рачунам, објасниће ми одговорно лице кад за то дође време. Требало је још поделити костиме. Драгана је преузела на себе и ту одговорност. Пажљиво разгледа ствари по женској гардероби. Узима мамину новогодишњу хаљину и даје је Зорици. Истог тренутка на ноге скачу Стела и Саша. – Зашто си је дала баш њој? – Зато што је она краљица. – Па шта ако је краљица!? заповеднички, заповедничка, заповедничко – овде: строго, одлучно (глас, тон); дворска будала – онај који прави шале и тако забавља краља или негог другог владара на чијем дворцу живи, дворска луда; редитељка, редитељке ж. род – уметничка и техничка организаторка која поставља на сцену позоришну представу, режисерка; рачунати, рачунам – овде: очекивати, надати се; одговорно лице – лице које одговара, гарантује за успех неке акције

– Краљица мора да има најлепшу хаљину! – објашњава им Зорица, пресрећна. – Е, то ћемо још да видимо! – Тачно! – укључује се и Марина у расправу. – Да ниси и ти можда заинтересована за хаљину? – подсмешљиво ће Зорица. – Видиш – јесам! – Јелен у хаљини са шљокицама, свашта! То још нисам видела! – Е, сада ћеш! – поскочи Марина и повуче Зорици костим из руку. Тада се и принцезе бацише на хаљину. Али ни краљица није од јуче. Ногом држи рукав. Што је сигурно, сигурно! – Ако може јелен да носи такву хаљину, зашто не би и зец! – досети се наједном Снежана, те и она стави своју „шапу” на други рукав. Шљокице лете на све стране, пуцају шавови, свила се развлачи, али нико не попушта. Редитељка позива на разум, али узалуд. Ствар је отишла предалеко. Сви смо на ногама. Вичемо и свађамо се, а Бил скаче и лаје. И ја бих да вучем, али се уздржавам. Руку на срце, шта ће радио-апарату свила и шљокице!? Али када сам видела да су се и ловац и поштар дограбили хаљине, више нисам чекала. Оковратник је био само мој. Редитељка нас је раздвајала, а Бил нам је заривао канџе у леђа. Тако смо се сви заједно кретали кроз двориште. Најпре до ограде, па до куће, па око куће, онда до гараже, па скроз на другу страну, све до ружа... Е, ту смо стали. Трње је учинило своје. Ми смо били изгребани, а хаљина уништена. Настао је тајац. – Фуј то! – прва се огласила редитељка и из Билових уста извукла подсукњу. – Представа само што није почела, сви брзо у гардеробе на шминкање и пресвлачење. Батине нас чекају тек увече! Сада мислите само на своју улогу. Дајте све од себе! Публика не сме ништа да зна о овоме. Јасно!? Шта ме гледате? Крећите! На посао! Према одломку из књиге „Кажи тети ’Добар дан’” Јасминке Петровић

подсмешљиво – с подсмехом, ругањем; шљокица, шљокице ж. род – сјајна округла плочица која служи као украс за одећу; не бити од јуче – бити искусан; ствар је отишла предалеко – више се не може исправити; уздржавати се, уздржавам се – овде: савладавати се, обуздавати се; руку на срце – искрено; дограбити се, дограбим се – овде: доћи до нечега отимајући се; заривати, заривам – забадати, забијати (нокте, канџе); настао је тајац – настала је потпуна тишина; дати све од себе – учинити све што се може, уложити крајње напоре да се нешто оствари

Да ли сте разумели текст? Сваку реченицу допуни једном од понуђених речи тако да допуњен текст одговара садржају одломка. Допуњене реченице прочитај наглас. дворишту „редитељка” позориште је одложити играла послужиле дозволио свечану Деца су желела да иду у Деда им то није

. .

Одлучили су да га направе у

Као позоришни костими

су мамине хаљине и татина

одела. Улоге је поделила Главну улогу

. је Зорица – краљица.

Сви „глумци” су желели да носе најлепши костим – мамину хаљину. Толико су се отимали да су „Редитељка” је одлучила да се представа не сме

уништили. .

Разговарамо о тексту Зашто деда није допустио деци да иду у позориште? Шта им је предложио? Како су они прихватили његов предлог? Наведи шта су све припремили за представу. Ко је главни у игри? Како је она поделила улоге? Ко ће играти главну улогу у представи? Које улоге су добила остала деца? Да ли на основу улога можеш да закључиш коју представу ће деца играти? Образложи свој одговор. Шта није јасно девојчици која приповеда догађаје у тексту? Зашто ипак пристаје на улогу коју је добила? Зашто је међу „глумцима” дошло до сукоба? Подвуци део текста када сукоб постаје најдраматичнији. Прочитај те реченице наглас. Због чега је настао тајац? Којим речима је „редитељка” покушала да спасе представу? Шта мислиш, да ли су је деца послушала? Образложи своје мишљење.

Подсетимо се Текст Кроз трње до звезда почиње дијалогом (разговором). Између кога се он води? Поделите улоге, па одглумите тај део текста. У даљем тексту се смењују

дијалог и приповедање. Ко је приповедач? У ком лицу је текст исприповедан? Чему доприноси овакав начин приповедања? Шта све сазнајемо од приповедача? Шта се постиже сменом дијалога и приповедања?

Размишљамо, стварамо Представа коју је „редитељка” планирала највероватније је пропала, али није пропала игра. Читајући текст, као да присуствујемо правој представи. Који њени делови су посебно узбудљиви и драматични? Поделите се у групе, па драматизујте оне делове текста који нису у облику дијалога. Урадите то по угледу на дати пример. Пример Знамо да је закључана, па и не проверавамо капију. Што да губимо време, одмах се бацамо на посао! Развлачимо конопац између два дрвета и преко њега пребацујемо жути покривач из спаваће собе. ЗОРИЦА: Да проверим капију? (Креће према капији.) ДРАГАНА: Боље немој губити време! (Одмахује руком.) Сигурно ју је већ закљу-

чао! Узми овај крај конопца и завежи га за грану, а ти Стела, други крај вежи за оно дрво. Саша, донеси жути покривач из спаваће собе! ...

Поделите улоге, па нека свака група изведе свој комад. Остале групе нека прате извођење пажљиво, а затим заједно коментаришите сваку одгледану представу. Разговарајте о томе да ли је текст добро драматизован, како су улоге подељене, колико су уверљиво глумци одиграли своје улоге... На крају одаберите ону представу која се већини највише допала.

Размишљамо, откривамо У овом тексту ауторка се поиграла латинском изреком: Кроз трње / Преко трња до звезда. Зашто је тексту дала такав наслов? Какве ефекте у нама изазива повезивање латинске изреке, наслова и места где се завршава борба за хаљину? Хумористичне ефекте ауторка постиже на различите начине: стављајући ликове у смешне ситуације, духовитим коментарима у озбиљним тренуцима, озбиљним коментарима у смешним ситуацијама... „Редитељка” је глумцима доделила забавне и смешне улоге. Можеш ли да замислиш Била у улози поштара? Коју улогу у замишљеној представи би ти најрадије играо/играла? На коју не би пристао/пристала? Зашто? Коју улогу је, према твом мишљењу, најтеже одиграти? Образложи зашто.

Обрати пажњу на коментаре приповедача: И ја бих да вучем, али се уздржавам. Руку на срце, шта ће радио-апарату свила и шљокице!? Шта она ипак чини? Какве ефекте то изазива код читалаца? Наведи делове текста који су те насмејали по угледу на урађене примере.

• Ликови у немогућим и смешним ситуацијама

– Ти ћеш бити... ти ћеш бити... ти ћеш бити... ти ћеш бити радио!

• Озбиљни коментари у смешним ситуацијама – Јелен у хаљини са шљокицама, свашта!

• Духовити коментари у озбиљним ситуацијама

– Да ниси и ти можда заинтересована за хаљину? – подсмешљиво ће Зорица.

Процените своје разумевање текста Које намере је ауторка имала пишући овај текст? а) Да покаже младим читаоцима како су се деца некада играла. б) Да забави и засмеје читаоце преносећи их у свет дечје игре. в) Да покаже како се дечје игре често завршавају свађом. г) Да покаже какву улогу игра има у одрастању деце. Определи се за одговоре које сматраш тачним и образложи свој избор. Упоредите одговоре на следећем часу и процени колико се твоји одговори подударају са одговорима твојих другова и другарица.

Кључне речи: поема; Топола, вашар, народ

Пре него што прочитате стихове Да ли се у твом месту одржава вашар? У које доба године и на ком месту се то дешава? Како се проводиш на вашару? Шта тамо људи купују? Усмено опиши вашарску атмосферу користећи речи: гужва, галама, гласна музика, храна, рингишпил.

А, Б

Вашар у Тополи

Лепа је мала варош Топола: Сто кућа, пошта, хотел и школа. Дом здравља, пекара, суд, три дућана и око пет-шест малих кафана. Биоскоп и киоск крај вашаришта, црква на Опленцу и више ништа. [...] Сви људи из Тополе своју варош хвале и воле. Сад се ту куће модерне граде: расту у небо шарене зграде.

Објашњење непознатих речи и израза вашар, вашара м. род – скуп великог броја трговаца и продаваца у неком месту дућан, дућана м. род – продавница киоск, киоска м. род – кућица на тротоарима или трговима у којој се продају новине и друга ситнија роба вашариште, вашаришта с. род – место где се одржава вашар Опленац, Опленца м. род – брдо поред Тополе на коме се налази маузолеј српске краљевске породице Карађорђевић

А око Тополе сељаци саде и гаје чувене винограде. Ко добро грожђе и вино воли – нек зида кућу у Тополи! [...] Чим сунце прхне из шумских грана, поврви светина са свих страна: Друмом, кроз поља и кроз потоке – бујице народа, кола и стоке… [...] И ко зна шта све ту није било? Ушло у народ неко лудило – кo да се пљусак са неба проли, па све понесе према Тополи! Смех, рика, свирка. Јека и дрека. Куља у варош шарена река… Тако је на друмовима. А у Тополи: Шта ти душа жели и воли! Трепере заставе, ричу говеда. Продавци лимунаде и сунцокрета: – Навали народе! У ред, у ред! Ладно кo лед, слатко кo мед! Добрица Ерић

прхнути, прхнем – овде: појавити се поврвити, поврвим – појавити се у великој количини, покуљати светина, светине ж. род – мноштво, гомила људи, маса друм, друма м. род – дужи колски пут, цеста бујица, бујице ж. род – овде: велика количина, мноштво рика, рике ж. род – продорни, снажни гласови неких животиња (говеда, лавови) јека, јеке ж. род – јачи звук, бука дрека, дреке ж. род – продорни људски или животињски гласови куљати, куљам – овде: кретати се у великом броју

Да ли сте разумели стихове? У датим реченицама прецртај речи које не одговарају садржају Вашара у Тополи. Топола је велики/мали град. У Тополи је велика пијаца/вашар/трг с пуно продавница. Људи из Тополе често/радо/нерадо иду на вашар. На вашар у Тополи долазе људи са свих страна / само они који живе у Тополи. На вашару је весело и бучно / напорно и непријатно. Напиши слово Т уз исказ који је тачан, а слово Н уз исказ који је нетачан. Топола се налази у Шумадији. Топола је ратарски крај. Некада је то био утврђени град вожда Карађорђа. У Тополи, на брду Опленцу, налази се Храм Светог Ђорђа.

Разговарамо о Вашару у Тополи Како је дочарана вашарска атмосфера у Тополи? Какво је осећање обузело људе због одласка на вашар? Пронађи и наглас прочитај стихове којима је приказана гужва на вашару. Којим речима је дочарана бука и галама? Опиши како изгледа долазак људи на вашар. Шта се све на вашару нуди? Издвој стихове којима се описују људи на вашару. Пронађи стихове који се односе на животиње и прочитај их наглас.

Размишљамо Читај Вашар у Тополи и у тексту подвуци стихове који су део визуелних песничких слика. Шта је тим сликама представљено? На линији напиши врсту песничке слике која је заступљена у следећим стиховима. Смех, рика, свирка. Јека и дрека. Трепере заставе, ричу говеда. Песничке слике могу се примати и чулом мириса, укуса или додира. Пронађи их и прочитај их наглас.

Учимо ново Вашар у Тополи је поема. Поема је епско-лирска врста и у њој су заступљени елементи карактеристични како за епска, тако и за лирска дела. Следеће елементе разврстај на лирске или на епске: радња, осећања, ликови, субјективност, приповедање, изражајност. Лирски елементи: Епски елементи: Ове елементе откриј у поеми Вашар у Тополи.

Процените своје разумевање поеме Поред сваке реченице напиши да или не у зависности од тога како си разумео/ разумела поему Вашар у Тополи. Затражи помоћ од наставника/наставнице ако се међу твојим одговорима јавља не. Разумем зашто је у овој поеми атмосфера весела. Могу да препознам различите песничке слике у овој поеми. Могу да препознам епске елементе у поеми Вашар у Тополи. Могу да препознам лирске елементе у поеми Вашар у Тополи. Знам да је поема лирско-епска врста.

КЊИГА, А НЕ МАЧ Кључне речи: принц Растко, Рас, дочек, Света Гора, монах Сава

Пре него што прочитате одломак Принц Растко, који је у монаштву добио име Сава, оставио је огроман траг у српској историји и култури, као утемељивач цркве, као писац и дипломата*. Дан Светог Саве слави се 27. јануара. Коју би личност из историје и културе твога народа посебно издвојио/издвојила? Истакни њен значај и испричај нешто о њеном животу. * дипломата, дипломате м. род – особа која се бави спољном политиком, односима међу државама

Принц Растко

Растко Немањић, син великог жупана све српске земље Стефана Немање (око 1113–1199), живео је на двору свога оца у Расу. Имао је учитеља Констанција од Каламате, с којим је проводио време учећи и у разговору. Учитељ је знао да му је принц Растко веома посебан ученик и по знању и по свим другим врлинама. Питао се за које послове Стефан Немања припрема младога принца. Када се цар Фридрих Велики Барбароса спремао за Трећи крсташки рат (1189–1192), Стефан Немања је послао Растка да уговори миран пролазак крсташке војске кроз српску земљу. Растко је успео у преговорима и са великим почастима испраћен је из Нирнберга. Убрзо је постао жупан Објашњење непознатих речи и израза велики жупан – владар веће административне области на територији српских средњовековних држава; Рас, Раса м. род – српски средњовековни град који је од краја XII и током XIII века био политички и културни центар српске државе и град у коме су боравили владари из династије Немањића; данас се ту налазе остаци средњовековне тврђаве; Нирнберг, Нирнберга м. род – немачки град основан у XI веку

Травуније, али је одлучио да напусти такав живот и да се замонаши на Светој Гори. Растков одлазак на Свету Гору јако је забринуо и узнемирио његове родитеље. Стефан Немања послао је војнике по њега с намером да га врате на двор, али за то је било касно јер је Растко, као што је и желео, постао монах Сава. * *

Урош Предић Свети Сава благосиља Српчад, 1921.

Кнежевски двор у Оногошту, главном граду српске земље Травуније, био је у спокојном летњем миру, када су се на његовој капији појавили принц Растко и његов учитељ Констанције од Каламате, обучени као сиромаси. Ту их је и зауставио један

младић. „Не можете унутра. Дочек кнеза Растка је доле, у пољу.” „Ја сам кнез Растко.” „Не засмејавај ме.” „Што бих те засмејавао кад сам принц Растко.” „Идите у поље и чекајте кнеза, ако мислите да вам нешто удели.” „Он јесте кнез Растко” – рекао је учитељ Констанције. „А, је ли?... Да ти ниси велики жупан Стефан Немања?”

Травунија, Травуније ж. род – средњовековна српска држава која је обухватала део данашње Херцеговине и део дубровачког подручја, без града Дубровника; замонашити се, замонашим се – постати монах, калуђер; монах, монаха м. род – човек који је свој живот посветио Богу и живи у манастиру, калуђер; Рашка, Рашке ж. род – назив српске средњовековне државе за време владавине Стефана Немање (1166–1196), која је обухватала југозападне делове данашње Србије, североисточне делове данашње Црне Горе и најисточније делове данашње Босне и Херцеговине; Оногошт, Оногошта м. род – стари назив за град Никшић; уделити, уделим – дати мањи поклон, новац као помоћ просјаку, сиромаху

„Ја јесам кнез Растко, а он није велики жупан Стефан Немања, већ кнежевски саветник Констанције од Каламате” – принц Растко је скинуо сиротињско одело и показао се дворанину: „Отвори двор.” „Куд ћете у двор, Ваша светлости?... А дочек?... Велики је... Народ ће се радовати” – дворанин је био веома сналажљив, боље да није. „Ко је наредио да чекате?” – упитао је принц Растко. „Ваша светлости, велики господине наш...” – збунио се младић – „Чекамо вас већ неколико дана... Народ се сам од себе скупио.” „Сад, кад је време да се скупља летина?” „Народ је наш такав... Више воли да Вас чека него да скупља летину.” „Ако не покупи летину, мени неће опростити што ме је чекао... Кад се летина чека, кнез се не чека!” „Добро дошли у свој двор, Ваша светлости.” „С Божјом помоћи, прво ћу у цркву.” * *

„Ја више нисам ваш принц. Нисам више ваша светлост! Ја сам сада Сава Грешни.” А Савин глас као да је смирио јата голубова, која су престала да круже и враћала се под своје кровове. И само један, највише одлетели голуб, остао је на небу. „Узмите моју познату одећу и власи с моје главе и дајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме нашли жива, и то као монаха: Сава је моје име.” „Ваша светлости!” – јекнуо је челник Војин: „Ваше је срце постало камено. И тим каменом убићете оца свога.” „Ако је моје срце камено, реци моме оцу како ће тај камен бити први камен којим ћу почети градњу српског манастира Богородице Пречисте у њеном врту, Светој Гори, на месту некадашњег Хиландара... Ако Господ буде хтео, овде у Светој Гори дочекаћу господина оца мојега, као монаха Симеона... Сава је име моје!... Сава је име моје!” Тада је бели краљевски голуб слетео монаху Сави право на раме. Према одломцима из књиге „Принц Растко” Милована Витезовића

влас, власи ж. род – прамен косе; челник, челника м. род – онај који се налази на челу какве управе или установе, организације, поглавар, старешина

Да ли сте разумели одломке из романа? Заокружи слово испред тачне реченице. а) Принц Растко је постао велики жупан и наследио Рашку, царство свога оца. б) Растко је у српској историји запамћен као велики српски војсковођа. в) Растко се замонашио на Светој Гори и постао монах Симеон. г) Стефан Немања је у монаштву добио име Симеон. У ком делу текста је принц Растко приказан као дипломата? Када је он представљен као жупан? Који део текста говори о монаху Сави?

Разговарамо о одломцима из романа Како су кнеза Растка дочекали у Оногошту? Како је он реаговао на окупљање људи у његову част? Због чега је младић који је пред двором разговарао с Растком био збуњен? Пронађи и прочитај реченице којима монах Сава поручује својим родитељима да је жив. Шта је Сава рекао о будућности свога оца Стефана Немање? Пронађи ту реченицу и прочитај је наглас.

Размишљамо, откривамо Где је принц Растко постављен за жупана? Шта мислиш, зашто је отишао на двор као пустињак? Коју особину препознајеш у таквом поступку? На основу чега закључујеш да принцу нису важне почасти? Прочитај део текста којим ћеш потврдити своје мишљење. У разговору с младићем Растко испољава следеће особине: скромност, једноставност, отвореност, мудрост. У тексту пронађи реченице у којима се могу препознати наведене особине. Објасни како је принц Растко постао монах Сава. На линији испред наведених реченица напиши 1 ако светлост у тексту представља симбол духовне особине принца Растка, или 2 ако је светлост симбол Расткове владарске моћи. Вративши се из Нирнберга, принц Растко је у Рас унео светлост лица свога... „Ваша светлости, велики господине наш...” Нисам више ваша светлост! Да ли реченицу: „Кад се летина чека, кнез се не чека!” разумеш као савет или као наредбу? Образложи свој одговор.

Заокружи слово испред одговора који сматраш најтачнијим. Речи монаха Саве: „Ја сам сада Сава Грешни” схватам као знак његове: а) скромности; б) грешности, пошто ниједан човек није безгрешан; в) жеље да више не буде грешан и да се посвети духовном животу. На Савино раме слетео је голуб. У овој слици голуб је симбол: мира божјег благослова Савине моћи љубави Подвуци речи које сматраш тачним одговором.

Процените своје разумевање одломка Исказе о томе како и колико разумеш одломке из романа Принц Растко обележи знаком + или –. Своје одговоре упореди с одговорима својих другова и другарица и разговарајте о њима. Јасно ми је зашто се слави човек који доноси мир народу. Разумем да је принц Растко могао да влада, али да такав живот није желео. Јасно ми је зашто је принц Растко желео да постане монах на Светој Гори. Разумем шта представљају светлост и голуб који се јављају у одломцима из романа Принц Растко.

Кључне речи: Стеван Мокрањац, школовање, стипендија, руковети

Пре него што прочитате текст Наведи име најпознатијег композитора који је пореклом из твог народа. У ком времену је живео? Какву музику је стварао? Да ли се и данас изводе и радо слушају његова дела?

С теван Стојановић Мокрањац

Млади студент Велике школе у Београду, уз помоћ Београдског певачког друштва и његовог председника Стевана Тодоровића, одлази на студије музике у Минхен, али школарине су високе, а новца понестаје. Он се тада обраћа министру просвете с објашњењем зашто би желео да настави студије и с молбом да му се додели стипендија. Посебно наводи разлоге због којих се опредељује да студира теорију музике, а не инструмент... „Одлучио сам да изаберем теорију музике, јер сам сматрао да у овим годинама не бих могао ни на једном инструменту достићи ону висину, са које би достојно и са светлим образом могао оправдати новац који је на мене утрошен. За изучавање каквога инструмента (а нарочито клавира, виолине или виолончела, за које само и вреди трошити), Објашњење непознатих речи и израза стипендија, стипендије ж. род – месечна новчана помоћ која се даје ученицима и студентима ради школовања; теорија музике – наука која се бави тумачењем музичких елемената и правила и њиховом применом приликом стварања и извођења музичких дела; достићи висину – постићи најбоље резултате у неком послу; достојно – овде: на најбољи начин; светлим образом – часно и поштено

требало је отпочети бар у дванаестој години. Други разлог важнији од овог је то што сматрам да је за нас далеко потребније да имамо композитора, који ће, ако је талентован, стварати српску музику на мотивима наших народних напева, или, ако сам не може ништа да уради, он ће бар утрти пут будућим талентованим српским композиторима. Виртуозе на појединим инструментима, ако треба, можемо добити одакле хоћемо, али композитора, који ће српски да осећа, српски да компонује, не можемо са стране добити ни по које новце. Он мора да је Србин душом и телом. Знам да би најбоље било да сам могао обоје спојити, као што то на западу већином (али не увек) и бива, да се спремам и за теоретичара и за виртуоза, али на жалост, то је немогуће из Урош Предић разлога које сам горе навео.” Портрет Стевана Мокрањца, 1913. На срећу српске просвете и Стевана Мокрањца, министар је у то време био изузетно образован научник, писац научних студија и уџбеника Стојан Новаковић. Он не само да је одобрио програм даљих студија младоме Мокрањцу него му је и повећао стипендију. Међутим, због недостатка средстава на крају године, Стеван Мокрањац морао је да се врати у Србију, па је стипендију, наравно, изгубио. У Београду постаје диригент Певачког друштва „Корнелије”. С овим хором припрема и изводи своју Прву руковет „Из моје домовине”, коју је написао 1884. године, а онда су уследиле и остале. Од огромног блага које му је пружао српски и јужнословенски мелос компоновао је укупно петнаест музичких руковети. Оне су јединствене у српској музици. Према одломку из књиге „Српски великани уметности” Милутинa Тасићa

напев, напева м. род – песма, мелодија; утрти пут – створити услове, омогућити; виртуоз, виртуоза м. род – особа (обично музичар) која показује савршену вештину или врхунско умеће у свирању неког инструмента; душом и телом – у потпуности; руковет, руковети ж. род – тематски обједињена збирка музичких композиција; мелос, мелоса м. род – мелодије карактеристичне за неки народ, епоху, композитора и др.

Да ли сте разумели текст? Допуни реченице на основу садржаја текста о Стевану Мокрањцу. Стеван Мокрањац се школовао захваљујући Студирао је музику у Није студирао Он сматра да је за њега

. .

већ

да се бави теоријом музике.

Стеван Мокрањац је стварао музику инспирисану У његовом случају спој

. није био могућ.

Разговарамо о тексту Шта све сазнајемо о Мокрањцу из извештаја који је упутио министру? Који део извештаја је посебно важан? Зашто се он определио за теорију музике? Наводећи разлоге, он каже: „за нас је далеко важније... ” На кога он то, у ствари, мисли? Која је друштвена улога композитора? Пронађи ту реченицу у тексту, прочитај је и реци шта ти о томе мислиш. Какав треба да је композитор? Зашто је Мокрањац дошао у Београд? Чиме се тамо бавио? Која су његова дела најпознатија?

Размишљамо На основу реченица из текста наведи особине које красе младог Стевана Мокрањца.

• Он се тада обраћа министру просвете с објашњењем зашто би желео да настави студије и с молбом да му се додели стипендија.

• „Одлучио сам да изаберем теорију музике, јер сам сматрао да у овим годинама не бих могао ни на једном инструменту достићи ону висину, са које би достојно и са светлим образом могао оправдати новац који је на мене утрошен.”

• „...композитора, који ће српски да осећа, српски да компонује, не можемо са стране добити ни по које новце. Он мора да је Србин душом и телом.”

• Од огромног блага које му је пружао српски и јужнословенски мелос сачињавао је музичке руковети које су биле оно најлепше у музици и речи.

Разговарамо Ако сте на часовима музичке културе слушали Мокрањчеве композиције, испричајте како сте их доживели. Мокрањчеве руковети представљају неизоставни део репертоара многих школских хорова. Да ли и ваш школски хор изводи Мокрањчева дела? Која ти се композиција највише допада?

Процените своје разумевање текста Прочитај дате реченице и подвуци оне које у потпуности разумеш. Ако ти неке речи отежавају разумевање, поново прочитај њихово објашњење које се налази уз текст или их потражи у Речнику српскога језика. Учење теорије музике важно је колико и свирање неког инструмента. Музички теоретичар ствара музику, компонује мелодије. Виртуоз се постаје улагањем великог труда и рада. Руковети су тематски обједињена збирка музичких композиција. Неговање националне музике је веома важно у свакој култури. Народни мелос је инспирисао великог композитора Стевана Мокрањца.

Кључне речи: пијаца, Циганин, слика, Боривоје Стевановић, узбуђење, трговина

Пре него што прочитате текст Да ли су и теби занимљиве пијаце на којима се продају разне старе ствари и ситнице? Шта се све на њима може купити? Могу ли се ту пронаћи и неки лепи и ретки предмети? Да ли те привлачи пијачно шаренило и жагор купаца и продаваца, или таква места избегаваш? Објасни зашто.

А, Б

Чудесни живот слике

Књига „Живот слика”, коју је написао Станислав Живковић, садржи приче које говоре о „животном путу” уметничких дела, о необичним судбинама њихових твораца, али и о људима који су их на најневероватније начине сачували од сигурног пропадања и тако им обезбедили трајање и дивљење посматрача у музејима и галеријама, местима достојним њихове вредности. Аутор одломка који је пред тобом преноси необичну причу Илије Ике Ђорђевића, трагача за изгубљеним сликама. Као обично, једне суботе обилазио сам Каленићеву пијацу. То волим да радим, човек никад не зна на шта може да наиђе. У групи дивљих продаваца, оних што на тротоару излажу старе славине и алатке, књиге и сличне предмете, зауставио сам се испред једног Циганина. Пажњу су ми привукле две-три кутије са репродукцијама у боји на горњем поклопцу. Убрзо, поред њих угледао сам једно неугледно, мало платно, прљаво и поцепано по средини. Испод деценијске прљавштине учинило ми се да провирује права слика. Узео сам то парче платна у руке и загледао: био је то типичан Објашњење непознатих речи и израза Каленићева пијаца – једна од најпознатијих и највећих пијаца у Београду; репродукција, репродукције ж. род – овде: копија уметничке слике неког аутора; неугледан, неугледна, неугледно – овде: мален, непривлачан; платно, платна с. род – овде: уметничка слика

мали пејзаж. Потамнео и оштећен, али се и овако видело да је сликар био професионалац. Загледао сам још пажљивије и у доњем десном углу угледао иницијале – Б. С. 1910! Да ли је могуће да је то Боривоје Стевановић? Присећао сам се на брзину Стевановићевих слика и уочио исту технику ситног потеза, исти колорит. Није било никакве сумње за мене: то је слика Боривоја Стевановића! Потрудио сам се да ме не изда узбуђење. Узео сам у леву руку једну од оних кутија са репродукцијом, док сам поцепано платно држао у десној. Наизглед мирно сам запитао: – Пошто ово, а пошто ово? Продавац ме је пажљиво погледао: – Кутија два динара, а ово три динара. Знао сам да је ценкање једини нормалан разговор у оваквој ситуацији: – А зашто кутија два, а ово три динара? – Па, бре, ово је ипак неко парче платна. Размислио сам као мало, па сам одлучио: – Добро, узећу ово за три динара. Платио сам, узео платно и кренуо, да бих се зауставио после десетак корака. Зауставила ме је мисао: каква ће то слика бити кад је рестауратор уреди! Вратио сам се и изненадио Циганина: – Ево ти још десет динара. Прихватио је веома обрадован: – Хвала, шефе, хвала! Опет сам пошао и стигао до излаза са пијаце, кад ми прође кроз главу: где је набавио ово платно? Можда на том месту може да се нађе још нека слика, било Стевановићева било неког другог сликара старије генерације? Дакле, још једном сам се вратио зачуђеном Циганину: – Ево ти још двадесет динара, али да ми кажеш одакле ти ово парче платна. Тренутак се колебао. Можда је посумњао да сам неки полицајац који може да му направи проблеме. Кратко је одговорио: – Из контејнера. потез, потеза м. род – овде: танка линија повучена по некој површини, линија као елемент слике; колорит, колорита м. род – општи утисак који се постиже деловањем боја; ценкање, ценкања с. род – покушај да се снизи цена робе; рестауратор, рестауратора м. род – стручњак за обнављање старих уметничких дела; колебати се, колебам се – бити неодлучан, двоумити се; контејнер, контејнера м. род – овде: велика специјална канта за смеће

Ту више није имало шта да се тражи, па сам овај пут дефинитивно отишао. [...] Ова прича Ике Ђорђевића без сумње је карактеристичан пример за слику која је, без властите кривице, осуђена на смрт – поцепана и бачена је у контејнер! Али ни то није било довољно да коначно буде уништена! Иако је била бачена, она ће на чудесан начин оживети и наставити грубо прекинут живот. Према одломку из књиге „Живот слика” Станиславa Живковићa

Да ли сте разумели текст? Поред сваке тврдње упиши Т ако је она тачна и Н ако је нетачна. Догађаје у овом одломку приповеда Илија Ика Ђорђевић. Књигу Живот слика написао је Станислав Живковић. Слику о којој се говори у тексту насликао је Боривоје Стевановић. На слици је приказан портрет уметника. Слика је настала у XIX веку. Слика је била изгубљена, а затим случајно пронађена.

Разговарамо о тексту Где и како је Илија Ђорђевић пронашао вредно уметничко дело? Како га је препознао? Какво га је осећање тада обузело? Ком уметничком правцу припада сликар Боривоје Стевановић? Које су особине слике откриле њеног творца? Како је Илија Ђорђевић покушао да сакрије узбуђење пред пијачним продавцем? Зашто му је то било важно? Зашто се након успешне куповине вратио и поново обратио продавцу? Шта је од њега тада сазнао? О чему сведочи прича Илије Ђорђевића? Каква је даља судбина ове слике? Како ће она наставити свој грубо прекинут живот?

Размишљамо, откривамо, стварамо Ко су приповедачи у одломку из књиге Живот слика? Ко нам прича „туђу причу”? Којим облицима казивања се служе приповедачи? Како се постиже динамичност и уверљивост приповедања о слици нађеној у контејнеру? Када писац књиге поново узима реч? Који тон доминира у пишчевом закључку о животу слика?

Боривоје Стевановић, Београдска башта, 1910.

Прочитај пажљиво податке о слици, а затим одговори на питања. Одговоре напиши у својој свесци. Који је назив слике и шта је на њој приказано? Кад је слика настала? Колико је велико платно? Како је слика потписана? Коју сликарску технику је сликар користио? Посматрај слику и реци које боје на њој доминирају. Које годишње доба је сликар „ухватио” својом четкицом? У тексту се о слици каже да је рађена техником ситног потеза. Примећујеш ли на њој те ситне потезе? На којим деловима слике су они најуочљивији? Упореди два стабла која су приказана на слици. Шта запажаш? Загледај се у парче неба изнад баште. Којим речима би га најверније описао/описала? Сликар је пренео своју импресију, свој лични утисак и расположење. Шта мислиш, у каквом се расположењу налазио док је стварао ову слику? Какву импресију си ти стекао/стекла о Београдској башти?

Процените своје знање Одреди тему одломка.

Одреди време и место дешавања радње.

Наведи главне ликове.

Наведи ликове који су покретачи радње у одломку.

Наведи у ком је лицу одломак исприповедан.

Кључне речи: Ђавоља варош, споменик природе, земљане фигуре, ерозија, легенда

Пре него што прочитате текст Посматрај фотографију Ђавоље вароши и усмено опиши својим речима шта видиш на њој. Размисли и покушај да објасниш како је настала ова необична природна појава.

А, Б

Ђавоља варош

Ђавоља варош је споменик природе који се налази на Радан планини код Куршумлије на југу Србије. Чине га две врло ретке природне појаве: чудесне земљане фигуре – необични облици рељефа и два извора веома киселе воде. Природа која окружује земљане фигуре делује сурово, док је шире окружење живописно и питомо. Локалитет је проглашен за природно добро од изузетног значаја и стављен је у прву категорију заштите као споменик природе.

Објашњење непознатих речи и израза Куршумлија, Куршумлије ж. род – општина на југу Србије близу Косова и Метохије живописан, живописна, живописно – који је као насликан питом, питома, питомо – који има благе, за људе пријатне особине (крај, клима) локалитет – локалитета м. род – овде: предео, крај који има посебне особине и значај природно добро – природна вредност

На узвишењу се налазе 202 земљане фигуре различитих облика и величина. На врху сваке фигуре налази се камен, који штити земљану кулу. Фигуре се постепено (врло споро) стварају, расту, мењају, нестају и поново стварају. Друга природна реткост у Ђавољој вароши јесу два хладна и изузетно кисела извора воде. То су Ђавоља вода и Црвено врело. Вода из Црвеног врела се разлива и у танком слоју отиче у оближњи Жути поток. Пошто вода Црвеног врела садржи доста гвожђа, око њега се ствара лепезаста тераса црвене боје. Необичне земљане фигуре, извори воде чудног мириса и укуса и тајанственост овог места утицали су на машту становника, па они ове природне појаве објашњавају легендама. Према народној легенди, некада давно овде су живели скромни и добри становници. То је сметало ђаволу, па им је он дао да пију ђавољу воду. Опијени том водом хтели су да венчају брата и сестру. Ђавољи план покушала је да спречи вила, али није успела у томе. Становници су кренули према цркви на венчање. Онда је вила почела да се моли Богу да их заустави, а он је испунио њену молбу. Спојио је небо са земљом, затим је дунуо хладан ветар и окаменио младенце и сватове. узвишење, узвишења с. род – место које има вишу надморску висину од околине; оближњи, оближња, оближње – који је близу; опијен, опијена, опијено – овде: пијан, омамљен од пића; окаменити, окаменим – овде: претворити у камен

Да ли сте разумели текст? Повежи делове реченица тако да добијеш тачне тврдње. Ђавоља варош

настају, смањују се и расту под утицајем кише.

Локалитет

који се налази на врху фигуре спречава кишу да спере земљу од које је начињена.

Земљане фигуре

у ширем окружењу је питома, сликовита и лепа.

Камен

каже да фигуре представљају окамењене сватове.

Природа

је споменик природе који се налази на југу Србије.

Легенда

представља природно добро које је под заштитом државе.

Разговарамо о тексту Где се налази Ђавоља варош? Какав је то споменик? Зашто је стављен у прву категорију заштите? Опиши необичне земљане фигуре. Који је други природни феномен у Ђавољој вароши? Каква је вода у изворима у поређењу с водом коју пијемо? Зашто је Црвено врело посебно занимљиво? Како на људе делује ово место? На који начин је народ покушао да објасни настанак Ђавоље вароши?

Откривамо, стварамо Потражи на карти Србије Куршумлију и Радан планину. Израчунај колико је овај чудесни локалитет удаљен од места где живиш. На интернет страници https://www.djavoljavaros.com/index.php наћи ћеш галерију фотографија и још много занимљивих података о овом ретком споменику природе. Посети страницу и припреми се да на следећем часу говориш о томе какве информације о Ђавољој вароши се налазе на њој. Наведи заштићене споменике природе или културе који се налазе у твојој близини. По чему су они посебни? Како се треба односити према споменицима природе и културе? Припреми електронску презентацију о једном занимљивом споменику природе или културе Србије. Спреми се да о томе излажеш пред друговима и другарицама из одељења.

Подсетите се Легенда је прича о неком необичном, изузетном догађају или о животу неке личности са елементима невероватног, чудесног. Које чудесне личности се појављују у легенди о Ђавољој вароши? Шта је, према твом мишљењу, утицало на то да народ измисли овакву легенду о настанку Ђавоље вароши? Осим ове, постоји још неколико легенди о овом необичном споменику природе. Ако си посетио/посетила званичну страницу Ђавоље вароши, препричај једну од легенди које се тамо могу наћи. Покушај и ти да смислиш легенду о томе како су настале земљане куле, необични извори воде или о томе како је настао Жути поток који туда протиче. Напиши је у својој свесци.

Процените своје знање Напиши у својој свесци два разлога због којих су важни споменици природе. Зашто су они обично под посебном заштитом државе?

Кључне речи: часопис, писма читалаца, питања, одговори

Пре него што прочитате чланке из Политикиног забавника Који часописи и новине се читају у твојој кући? Коју врсту часописа ти читаш? Шта више волиш – штампане или електронске часописе? Образложи зашто.

А, Б

Ја волим ПТТ

Пред тобом су чланци са страница „Политикиног забавника” из сталне рубрике Ја волим ПТТ. Ово је рубрика у којој новинари Забавника одговарају на занимљива питања својих читалаца. Од понуђених чланака изабери два који ти се чине занимљивим. Прочитај их у себи и припреми се да говориш о њима.

КРАЉЕВ ПА СТУДЕНТСКИ ПАРК Који је најстарији парк у Београду? Читалац из Београда

Најстарији београдски трг био је Краљев трг, који се данас зове Студентски. Заузима простор од Улице Васе Чарапића, око Универзитетског парка, до Узун-Миркове. На овом месту налазило се турско гробље све до шездесетих година XIX века. Српске власти отвориле су 1824. године Пазариште,

касније названо Велика пијаца, на простору где је данас парк. Године 1869. трг је добио правилнији облик – на једној половини остала је Велика пијаца, а друга је преуређена у парк. Пијаца је уклоњена 1927. године и тада је цео простор претворен у парк.

СПРЕЈ У БОЧИЦИ Када су почеле да се користе спреј бочице? Ивица, Бор

Иако смо данас навикли да користимо спреј у свакодневном животу – од прскања шлага на торти до лакирања – спреј бочица рођена је, као и многи други предмети, за потребе војске. Први спреј користили су амерички војници током Другог светског рата да би се заштитили од досадних инсеката. Дакле, био је то инсектицид. Верује се да је спреј измислио Норвежанин Ерик Ротхајм, тридесетих година XX века. После Другог светског рата, када је унапређена производња пластике, порастао је и број течности које су могле да се прскају из бочица са распршивачем, па су оне почеле и више да се користе. Америчко предузеће „Дракет” највише је допринело томе да оне уђу у ширу употребу.

НАКЛОН ЗА СЕЛМУ Која жена је прва добила Нобелову награду за књижевност? Виолета, Вршац

Шведска књижевница Селма Лагерлеф (1858–1940) прва је жена којој је уручена Нобелова награда за књижевност, 1909. године. Књиге је заволела још у раном детињству – први роман прочитала је када је имала седам година, а затим и целу Библију неколико година касније. Већ тада је знала да жели да буде писац. Каријеру је почела као учитељица у основној школи. Прву књигу, Геста Берлинг, објавила је 1891. године.

Пред крај XIX века одлучила је да напусти учитељски посао и потпуно се посвети писању. Посетила је разне крајеве Европе и Блиског истока и после једног путовања настао је роман Јерусалим, који јој је донео међународно признање. У домовини је до данас остала најпознатија њена књига Чудесно путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску. Осим што је добитница Нобелове награде, 1914. године изабрана је за првог члана Шведске академије наука.

И МИ ДАСКУ ЗА ПЕГЛАЊЕ ИМАМО Поводом текста из броја од 19. јула 2019. о екстремним пеглачима, одлучили смо да се придружимо изазову. Упркос киши, хладном времену и чудним погледима других пењача, успели смо да на Миџору (2.196 м) испегламо своју гардеробу. Са кишовите и хладне Старе планине велики поздрав од МАРКА, НИКОЛЕ, ДУШАНА и ДЕЈАНА (задуженог за фотографију). http://politikin-zabavnik.rs/public/magazini/3523#page/51

Разговарамо о чланцима из часописа Које чланке си прочитао/прочитала? Шта те је навело да се определиш за њих? Испричај укратко шта си сазнао/сазнала читајући чланке. Нека свако од вас напише питање које би поставио Забавнику. Прочитајте сва питања наглас. Разговарајте о њима – можда неко од вас већ зна нешто о томе. Изаберите једно од питања које се већини чини занимљивим, а немате одговор на њега. Потражите одговор у енциклопедијама, на интернету или га пошаљите Политикином забавнику. Можда ће новинари Забавника изабрати ваше питање и одговорити на њега.

Препоручујемо Политикин забавник је часопис намењен читаоцима од 7 до 107 година. Први број је изашао у фебруару 1939. године. У почетку је излазио два пута недељно и изгледао је као дневне новине. Сада излази једном недељно, петком. У њему се објављују стрипови, занимљиви чланци о науци, уметности, природи, историји, музици... Сви бројеви Забавника могу се прочитати бесплатно, на званичном сајту Политикиног зававника http://politikin-zabavnik.rs/. У одељку Архива налазе се издања од првог броја, па до оног који је објављен месец дана пре последњег издатог броја.

Прва страница Политикиног забавника број 1

С АДРЖАЈ

ЗВЕЗДАНА ТАЈНА А и Б Мирослав Антић, ПЛАВА ЗВЕЗДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 А ТАМНИ ВИЛАЈЕТ, српска народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Б Градимир Стојковић, ЈЕДНОСТАВНИЈЕ НЕ МОЖЕ БИТИ . . . . . . . . . . . . . 12 Б ДЕВОЈКА БРЖА ОД КОЊА, српска народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 ВИТА ЈЕЛА ЧАК ДО НЕБА Б Весна Алексић, ПРИЧА О БОГИЊИ ВЕСНИ (Април) . . . . . . . . . . . . . . . . 21 А и Б КАД ИДУ ПРЕКО СЕЛА, народна лирска песма . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Б НАСРЕД СЕЛА ВИТА ЈЕЛА, народна лирска песма . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 А и Б МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА, народна епска песма . . . . . . . . . . . . . . . . 30 ПОСМАТРАМ СВЕТ ОТВОРЕНИХ ОЧИЈУ А и Б Јасминка Петровић, ЗЕМЉО, ОТВОРИ СЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 А и Б Стеван Раичковић, СЕЛИДБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 А и Б Милан Шипка, ВЕЖБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 А и Б Јасминка Петровић, КРОЗ ТРЊЕ ДО ЗВЕЗДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 А и Б Добрица Ерић, ВАШАР У ТОПОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 КЊИГА, А НЕ МАЧ Б Милован Витезовић, ПРИНЦ РАСТКО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Б Милутин Тасић, СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ . . . . . . . . . . . . . . 64 А и Б Станислав Живковић, ЧУДЕСНИ ЖИВОТ СЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 А и Б ЂАВОЉА ВАРОШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 А и Б ЈА ВОЛИМ ПТТ, из Политикиног забавника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

Наташа Добрић

• Гордана Штасни

Српски као нематерњи језик У ЗВЕЗДАНОЈ БАШТИ Читанка за 8. разред основне школе Прво издање, 2021. годинa Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Ирена Канкараш Дизајн, корице и ликовни уредник Биљана Савић Графички уредник Владимир Патаки Коректор Маријана Васић Стјепановић Компјутерска припрема Лазо Сатмари Обим 5,25 штампарских табака Формат 16,5 × 23,5 cm Тираж 2.000 примерака Рукопис предат у штампу априла 2021. године. Штампање завршено априла 2021. године. Штампа Бирограф, Београд

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 37.016:821-82(075.2) У звезданој башти : српски као нематерњи језик : читанка за 8. разред основне школе / [приредиле] Наташа Добрић, Гордана Штасни,. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Београд : Бирограф). - 84 стр. ; 24 cm Тираж 2.000. ISBN 978-86-17-20470-7 COBISS.SR-ID 35774473