Hemija 8 by Zavod za udžbenike

др Љуба Мандић др Јасминка Королија Дејан Даниловић

XEM JA за 8. разред осн основне новвне школе

K. Б. 18360

www.zavod.co.rs

др Љуба Мандић др Јасминка Королија Дејан Даниловић

Хемија за 8. разред основне школе

САДРЖАЈ

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Заступљеност метала у природи и њихова основна физичка својства . . . . . . . . . . . . 40 КАЛЦИЈУМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Калцијум-оксид и калцијум-хидроксид, њихова својства и примена . . . . . . . . . . 43 ГВОЖЂЕ, АЛУМИНИЈУМ, БАКАР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Својства на којима се заснива примена ових метала. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Корозија метала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Гвожђе(III)-оксид и алуминијум-оксид . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Легуре. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Легуре које се најчешће примењују (бронза, месинг, челик, дуралуминијум, силумини, aмалгами) . . . . . . . . . . . . . . . 50 ОД МЕТАЛА ДО ХИДРОКСИДА ( Мали подсетник ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52

СОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Формуле и називи соли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Добијање соли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Физичка и хемијска својства соли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Примена соли . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА КИСЕЛИНА, ХИДРОКСИДА И СОЛИ . . . 68 Мера киселости раствора – pH скала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 СВОЈСТВА УГЉЕНИКОВОГ АТОМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Општа својства органских једињења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

56 56 60 61 62

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Заступљеност неметала у природи и њихова основна физичка својства. . . . . . . . . . . 8 ВОДОНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Налажење у природи, добијање, физичка и хемијска својства и примена водоника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 КИСЕОНИК. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Налажење у природи, добијање, физичка и хемијска својства и примена кисеоника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 СУМПОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Налажење у природи, својства и примена сумпора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Сумпор(IV)-оксид, сумпор(VI)-оксид, сумпорна киселина и њихова примена.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 АЗОТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Налажење у природи, својства и примена азота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Азот(V)-оксид, азотна киселина и њихова примена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Амонијак, његова својства и примена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 УГЉЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Налажење у природи, својства и примена угљеника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Угљеник(II)-оксид, угљеник(IV)-оксид, угљена киселина и примена . . . . . . . . . . 30 ОД НЕМЕТАЛА ДО КИСЕЛИНА ( Мали подсетник ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

УГЉОВОДОНИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Елементарни састав, подела, физичка својства угљоводоника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 ЗАСИЋЕНИ УГЉОВОДОНИЦИ (АЛКАНИ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 НЕЗАСИЋЕНИ УГЉОВОДОНИЦИ (АЛКЕНИ И АЛКИНИ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Хемијска својства угљоводоника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Реакција сагоревања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Реакција супституције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Реакција адиције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Реакција полимеризације. Полимери . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 АРОМАТИЧНИ УГЉОВОДОНИЦИ (БЕНЗЕН) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Мали подсетник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 НАФТА И ЗЕМНИ ГАС – извори угљеникових једињења и енергије . . . . . . . . . . . . . . 110 Прерада нафта у фракциону колони . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 АЛКОХОЛИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Етанол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Добијање етанола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Физичка својства алкохола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 Хемијска својства алкохола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Глицерол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Примена алкохола . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Мали подсетник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 КАРБОКСИЛНЕ КИСЕЛИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Физичка својства карбоксилних киселина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Хемијска својства карбоксилних киселина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Сирћетна (етанска) киселина. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Више масне киселине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Мали подсетник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 ЕСТРИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 МАСТИ И УЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 УГЉЕНИ ХИДРАТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Моносахариди. Глукоза и фруктоза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Дисахариди. Сахароза и лактоза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 Полисахариди. Скроб и целулоза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 АМИНОКИСЕЛИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 ПРОТЕИНИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 ВИТАМИНИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Загађивачи ваздуха, воде и земљишта. Мере заштите . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156

ТЕКСТОВИ ЗА ЗНАТИЖЕЉНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Бронзано доба – хемија у праисторији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 Како штитимо споменике културе направљене од метала? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Из историје полимерних материјала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Полимери и амбалажа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Вештачка ђубрива и растварање нитрата као извор загађења вода . . . . . . . . . . . . . 165 Еутрофикација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

A A

РЕЧНИК ОСНОВНИХ ХЕМИЈСКИХ ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 ИНДЕКС ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК КЉУЧНЕ РЕЧИ Кључне речи, термини или појмови који су вам битни за разумевање текста. МАЛИ ПОДСЕТНИК Сажет приказ повезаности и узајамних односа између појмова који су обрађени у одређеној наставној теми.

з а р а до з

За д

ци

н е ал

ПРОВЕРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ На крају сваке наставне теме налазе се питања и задаци за проверу усвојености обрађених садржаја, чијим решавањем можете проверити своје знање. ХЕМИЈСКЕ СКРИВАЛИЦЕ – ЗАДАЦИ ЗА РАДОЗНАЛЕ Усвојеност појмова можете проверити и кроз хемијске скривалице, ребусе, анаграме, укрштенице, песмице, питалице... УРАДИТЕ САМИ Увод у свет хемије кроз експерименте (које можете извести у „,кућној“ лабораторији) и дидактичке игре.

ДА ЛИ ЗНАТЕ? / НЕШТО ВИШЕ О... Уколико желите да проширите своје знање о некој супстанци, појави у природи, проналаску, заштити животне средине... прочитајте занимљиве текстове дате у овим рубрикама. РЕЧНИК ОСНОВНИХ ХЕМИЈСКИХ ПОЈМОВА. ИНДЕКС ПОЈМОВА Појмови и кратки описи њихових значења дати су у речнику. Ради брзог проналажења појмова у текстовима, дат је индекс појмова са бројем странице на којима се ти појмови обрађују.

ТЕЖИНА ПИТАЊА И ЗАДАТАКА Ниво супстанце у „Реторку“ одређује ниво тежине питања и задатака. Што је ниво супстанце у реторку виши, задатак је тежи.

WWW

ВЕЖБА I Упућивање на повезаност основног текста Уџбеника са лабораторијским вежбама обрађеним у Лабораторијским вежбама са задацима из хемије.

ТЕКСТОВИ И ИНТЕРНЕТ ЗА ЗНАТИЖЕЉНЕ Своје знање о некој супстанци, појави у природи, проналаску, заштити животне средине... можете проширити читајући текстове за знатижељне или садржаје на веб страницама. МЕРЕ ОПРЕЗА При извођењу огледа обратите посебну пажњу на сопствену и на безбедност својих другара (правилно коришћење хемикалија и хемијског посуђа). EКО ЗНАК Приказује штетне ефекте различитих супстанци. Загађивање воде, ваздуха и земљишта приказује се црним оквиром око одговарајућег круга.

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

У VII разреду научили смо да су елементи једноставне чисте супстанце које се хемијским променама не могу разложити на једноставније супстанце. Сви до сада откривени елементи (117) сврстани су у таблицу Периодног система. Према својствима елементи се деле на неметале, метале, металоиде и племените гасове. Метали заузимају највећи део таблице Периодног система. Неметали се, осим водоника, налазе у горњем десном углу таблице. Укупан број неметала је мали (десет).

Заступљеност неметала у природи и њихова основна физичка својства

О2

Састав ваздуха

Угљеник

Сумпор *

остали гасови

У природи неметали могу бити у слободном (елементарном) стању и хемијски сједињени са другим елементима. У слободном стању у знатним количинама налазе се кисеоник, азот, угљеник и сумпор, а водоника има веома мало. Кисеоник и азот су главни састојци ваздуха. Ваздух садржи 21 % кисеоника и 78 % азота и 1 % осталих гасова. Неки неметали (угљеник, кисеоник, сумпор, хлор, фосфор) граде једињења која улазе у састав Земљине коре. Кисеоник је најзаступљенији елемент у Земљиној кори (његов удео износи око 50 %). Живот на Земљи се не може замислити без неметала. Угљеник, водоник, кисеоник, азот, фосфор и сумпор су основни градивни елементи једињења која чине живи свет. Зато се они називају биогени* елементи. Неметали, на собној температури, могу да буду у сва три агрегатна стања. Неки су чврсти (угљеник, сумпор, јод, фосфор), други гасовити (кисеоник, азот, водоник, флуор, хлор), a бром je течан. Осим племенитих гасова, сви елементи који ce налазе у гасовитом стању на собној температури (25 °С) јесу неметали. Неметали ce могу разликовати пo боји. Сумпор je жут, фосфор je бео или црвен, јод je љубичаст, хлор je жутозелен, угљеник je црн. Неки гасови су безбојни, пa су зато невидљиви (на пример, водоник, кисеоник и азот).

Грч. биос (βιος) – живот, генос (γενοξ) – градитељ

Неметали се могу разликовати и по мирису. Неки од њих имају веома јак, непријатан мирис, на пример, хлор и бром. Не смеју се удисати јер су веома штетни по здравље. Растворљивост, физичко својство супстанци сте испитали у VII разреду. Видели сте да се неки неметали (сумпор, фосфор, угљеник) не растварају у води, што је својство већине неметала. Растворљивост кисеоника у води је веома мала (у 100 dm3 воде на 20 °C раствара се 3 dm3 кисеоника).

Вежба I

Проверите своје знање 1. У датим исказима прецртајте нетачно. Неметали се разликују/не разликују по боји и мирису. Сви неметали су/нису истог агрегатног стања. Неметали се у таблици Периодног система налазе на левој/на десној страни. Сви неметали се у води растварају/не растварају.

2. Подвуците низ у коме се налазе симболи гасовитих неметала: C, N, O, S, P

H, N, O, Cl, F

O, Br, Cl, F, N

3. Подвуците низ у коме су сви неметали у чврстом агрегатном стању: N, O, S

S, P, C

F, O, N

4. Подвуците низ у коме се налази неметал који је течан на собној температури: Br, O, F

Cl, S, N

C, H, O

5. Заокружите парове у којима су неметали у истој групи Периодног система: H C

;

N P

;

C P

;

F Cl

;

Cl Br

;

O S

;

O Cl

1.*

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

1.**

ВОДОНИК

1***

Водоник је открио енглески научник Х. Кевендиш 1766. године. Латински назив потиче од грчких речи худор гeнoс (υδορ γενοξ) = градитељ воде.

Хенри Кевендиш (1731–1810)

Налажење у природи У слободном стању водоника има веома мало у вулканским гасовима и у вишим слоје вима Земљине атмосфере. Утврђено је да постоји на Сунцу, као и на другим звездама, тако да је најраспрострањенији елемент у свемиру.

слободан водоник

У нашој околини водоник се налази само у једињењима. Тако је у води сједињен с кисеоником, а с угљеником – у нафти, угљу и земном гасу. Како је водоник и биогени елемент, састојак је једињења која граде живи свет (протеини, шећери, масти и уља).

водоник у једињењима

киселине

Добијање водоника. Физичка и хемијска својства водоника Водоник се у лабораторији најчешће добија у реакцији неких метала с киселинама.**** *

Број периоде у Периодном систему.

Број групе у Периодном систему.

***

Распоред електрона по енергетским нивоима.

****

Kиселине су класа неорганских jедињења.

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

Оглед 2

Ставите у епрувету 2–3 грануле цинка и сипате 5 cm3 рaствoрa хлoрoвoдоничнe киселине, 1:1. Епрувету брзo зaтвoритe запушачем крoз који прoлaзи танка стаклена цев (капилара). Сачекајте извeснo време дa вoдоник пoтиснe вaздух из епрувете. Запалите вoдоник на врху капиларе. Boдоник гoри jeдвa видљивим свeтлoплaвим пламeнoм. Изнaд пламена држитe чашу. Зашто се чаша замаглила?

При сагоревању водоника он се сједињује с кисеоником из ваздуха и гради водену пару, која се згушњава (кондензује): 2Н2 + О2

U 12

2Н2О.

Оглед 3 У пластичну флашу с уским грлoм oд 1000 cm3 ставите 10 g цинка и 120 cm3 рaствoрa хлoрoвoдоничнe киселине, 1 : 1. Ha oтвoр флаше навуците балoн. Kaдa се бaлoн напуни вoдоникoм, вежите га концем и скините са флаше. Пустите бaлoн.

На основу претходно изведених огледа можемо закључити да је водоник: • гас без боје и мириса; • нерастворан у води; • лакши од ваздуха. Водоник је најлакши познати гас. • лако запаљив. При сагоревању реагује с кисеоником градећи воду уз ослобађање велике количине топлоте. Валенца водоника у води и другим једињењима је један.

Примена водоника Сагоревањем водоника ослобађа се велика количина топлоте, која може да се користи за топљење метала при њиховој обради. Водоник се користи као ракетно гориво. Научници сматрају да је водоник гориво будућности.

Да ли знате Почетком двадесетог века за транспорт у ваздуху прављени су балони напуњени водоником или хелијумом, који су се звали „дирижабли“. Будући да је водоник лако запаљив, немачки дирижабл („Хинденбург“) се 1937. године запалио. Од 92 путника 36 је изгубило живот. После тога популарност дирижабла као превозног средства се смањила, чак и оних пуњених незапаљивим хелијумом.

Разгоревање ужареног дрвцета у присуству кисеоника је последица хемијске реакције кисеоника са састојцима дрвета. У овој реакцији се нагло ослобађа топлота и светлост. Реакција је бурна. Реакција сједињавања кисеоника са другим супстанцама назива се оксидација. Оксидација неметала водоника је, као што смо видели (оглед 2, стр. 12), такође веома бурна реакција. У реакцијама оксидације неметала настају једињења која се називају оксиди. неметал + кисеоник

оксид неметала

Прикажимо хемијском симболиком реакције оксидације два неметала, водоника и фосфора. Оксидација водоника: 2H2 + O2 2H2O – вода Оксидација фосфора:

P4 + 5O2

2P2O5

– фосфор(V)-оксид

Посматрајући формуле добијених оксида: H2O и P2O5, видимо да je однос броја атома кисеоника и атома елемената који граде оксиде различит. Oд чеги зивиси однос бpoja aтoмa кисеоника и aтoмa eлeмeнaтa у оксиду? Однос броја атома кисеоника и атома елемената у оксиду je последица односа валенце елемента и валенце кисеоника. Колико има различитих формула оксида ако je валенца кисеоника у оксиду увек II? Различитих формула оксида има колико и различитих валенци елемената. Како елементи могу имати валенцу од I до VIII, постоји ocaм paзличитих oпштих фopмyлa оксида.

састављањ е формула оксида

У табели 1 написане су формуле оксида два неметала. До краja године сусрешћемо ce са joш неким оксидима, кojимa треба да нађете место у oвoj табели. Табела 1. Oпште формуле оксида и неки примери Валенца елемента

III

VII

VIII

општа формула оксида

Е2О

ЕО

Е2О3

ЕО2

Е2О5

ЕО3

Е2О7

ЕО4

назив оксида

E*(I)-оксид

E(II)-оксид

E(III)-оксид

E(IV)-оксид

E(V)-оксид

E(VI)-оксид

E(VII)-оксид

E(VIII)-оксид

формула

H 2O

P2O5

* E – назив елемента.

Проверите своје знање 1. Прецртајте нетачно у датим реченицама. а) б) в) г)

При лабораторијском добијању кисеоник се хвата/не хвата под водом. Кисеоник је гас који гори/не гори. Озон има/нема само штетно дејство по здравље човека. Озон има/нема већу молекулску масу од кисеоника који је потребан за живот риба.

2. Колико молова озона може настати из 6 mol кисеоника? 3. Допуните текст речима које недостају. Сједињавање кисеоника с другим елементима назива се ___________. Једињења кисеоника с другим елементима називају се _____________. Валенца кисеоника у оксидима је увек ______________. Валенце елемената који се једине с кисеоником могу да буду од ____________ до _____________. Зато постоји ____________ различитих општих ______________ оксида.

4. Колико грама кисеоника настаје разлагањем 2 mol жива(II)-оксида? 5. На ком својству кисеоника се заснива његово доказивање са ужареним дрвцетом?

НЕМЕТАЛИ, ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ

Урадите сами

Испитајте киселост супстанци из свакодневног живота користећи „сопствене“ природне индикаторе. Припремите један или два од наведених „индикатора“: 1. сок од цвекле; 2. сок од свежег црвеног купуса; 3. скувани чај. У три мале чаше сипајте припремљени „индикатор“. У прву чашу полако у капима додајте сирће, у другу сок од лимуна. Раствор у трећој чаши служи вам за поређење. Посматрајте боје. Могу ли се наведени природни индикатори употребљавати за утврђивање киселости раствора? Пажња! Ако је боја раствора индикатора јака, разблажите раствор водом.

Проверите своје знање 1. Изаберите тачан одговор: а) Основно хемијско својство неметала је да граде киселине. б) Киселине настају у реакцији метала и неметала. в) Киселине мењају плаву боју лакмус-хартије у црвену. г) Одузимањем воде свакој киселини настаје њен анхидрид. д) Киселине које настају у реакцији оксида неметала и воде су кисеоничне.

НЕ НЕ НЕ НЕ

ДА

НЕ

2. Из дате групе формула издвојте формуле оксида који су анхидриди киселина: CO

CuO

SO2

N2O5

HgO

CO2

Li2O

3. Из дате групе формула оксида издвојте анхидриде сумпорне и азотне киселине: SO2

N2O3

SO3

Објасните ваш одговор и напишите хемијске једначине.

ДА ДА ДА ДА

N2O5

н е

Зад

з а р а до з

ал

ци

Хемијске скривалице

1. Подвуците пар речи (домина) у ком се крије исти однос као и између парова оксида који су дати изнад тих парова речи (домина).

CO2 – CO

SO2 – SO3

АУТО –БИЦИКЛ ВОЗ – БРОД АВИОН – КАМИОН ТРАКТОР – ТРИЦИКЛ

КВАДРАТ – ТРОУГАО КВАДРАТ – ШЕСТОУГАО ПЕТОУГАО – ТРОУГАО ШЕСТОУГАО – КВАДРАТ

N2О3 – N2O5

2. Премештањем слова у необичном исказу: И МАЛИНА ПРСНЕ У СОК, добићете назив најважнијег једињења сумпора. Напишите његову молекулску формулу и израчунајте Mr.

3. Премештањем слова у необичном исказу: И КЛАТНО ИЗА СЕНА, добићете назив једног важног једињења азота. Колико грама кисеоника садржи 0,1 mol тог једињења?

МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ)

МЕТАЛИ, ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) Заступљеност метала у природи и њихова основна физичка својства

Из свакодневног живота познати су вам многи представници најбројније групе хемијских елемената. Ту групу чине метали. Неки метали, њихова својства и примена били су познати човеку од давнина. Тако су две епохе у развоју човечанства добиле назив по металима. То су гвоздено и бронзано* доба. Налажење метала у природи

Бронзано доба – хемија у праисторији (стр. 160)

У природи се неки метали могу наћи у елементарном стању. То су: злато, сребро, жива и гвожђе метеорског порекла. Остали метали налазе се сједињени са неметалима и граде стене, руде и минерале који могу бити различитог хемијског састава. Заступљеност елемената у Земљиној кори приказана је на цртежу.

ик еон с и К

25 јум и ц и Сил

,7%

Алуминијум 7,4% Гвожђе 6,7% Калцијум 3,4% Натријум 2,6%

Калијум 2,4% Магнезијум 1,9% Водоник 0,9% Титан 0,6% Остали елементи 0,9%

Метали улазе и у састав једињења живог света. Тако, на пример, јон магнезијума улази у састав хлорофила, јон гвожђа у састав хемоглобина, јон калцијума у састав костију, а јон натријума је један од основних састојака телесних течности. *

% 49,5

Бронза је хомогена смеша (легура) бакра и калаја

неорганска једињења угљеника: CO, CO 2, H 2CO 3 O K 2CO 3, NaHC 3

ази угљеник ул х у састав сви а дињењ органских је

УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ

Казали смо (стр. 29) да су угљеник и његова једињења распрострањени у природи. Данас je познато веома много једињења угљеника. Ради њиховог лакшег и темељног изучавања она су, према својој заступљености у природи (живи и неживи свет), подељена на органска и неорганска једињења. Неорганска једињења угљеника су: оксиди, угљена киселина и њене соли. У неживој природи су веома распрострањене соли угљене киселине – карбонати. Они улазе у састав бројних стена и минерала. Преласком воде преко кречњачких стена, у присуству угљеник(IV)-оксида, настају хидрогенкарбонати. Претварање једне врсте соли угљене киселине у другу у природи може се видети у пећинама попут чудесних облика сталактита и сталагмита. Органска једињења гради мали број елемената. То су угљеник, водоник, кисеоник, азот, сумпор и фосфор. Угљеник је елемент који се налази у свим органским једињењима.

UС

Сталактити и сталагмити

СВОЈСТВА УГЉЕНИКОВОГ АТОМА

14.

угљеник је ентан четворовал њењима у свим једи живог света

4 2

Будући да сва једињења живог света садрже угљеник, може мо рећи да је opганска xeмиja, хемија yгљeникoвиx jeдињeњa. Број органских једињења је огроман – преко тридесет милиона. Које својство угљениковог атома омогућује овако велики број његових једињења? Угљеник је елемент 14. групе Периодног система. У валентном нивоу садржи четири електрона, који учествују у стварању ковалентних веза. Један угљеников атом може да буде везан са другим атомима на један од четири приказана начина:

III

ИЦИ

УГЉОВОДОН

-----------

-83

ање агрегатно ст ка угљоводони

УГЉОВОДОНИЦИ

Који угљоводоници су течни, који чврсти, а који гасовити? Угљоводоници који садрже мање од пет угљеникових атома (нижи угљоводоници) у гасовитом су агрегатном стању; они који садрже 5 до 16 угљеникових атома су течни; они са више од 16 угљеникових атома – су чврсти.

ЗАСИЋЕНИ УГЉОВОДОНИЦИ (АЛКАНИ) Засићени угљоводоници су једињења у чијим је молекулима сваки атом угљеника повезан једноструким ковалентним везама са четири друга атома. Најједноставнији алкан je метан. Алкан који садржи два атома угљеника назива се етан, а алкан са три угљеникова атома je пропан. Структурне формуле ова три једињења су следеће:

рационалне формуле структурне

ула општа форм алкана

H H

H H H

H C H

H C C H

H C C C H

H H

H H H

метан

етан

пропан

Ове формуле се једноставније могу приказати на следећи начин: CH4,

CH3—CH3,

CH3—CH2—CH3,

а називају се рационалне (сажете) структурне формуле. Посматрањем структурних формула алкана може се уочити следеће: • за сваки угљеников атом у низу везана су по два водоникова атома, • за угљеникове атоме, који се налазе на крајевима низа везан је још један водоников атом (укупно два). Према томе, може се написати општа формула за алкане:

CnH2n+2,

где n представља број угљеникових атома и има вредности 1, 2, 3, 4, 5, 6... На основу ове формуле можемо извести тачну молекулску формулу било ког алкана (табела 7).

Нешто више о... ... давању назива алканима Крајем XIX века, када је број познатих органских једињења био толико велики да уобичајени називи нису више били довољни, било је потребно да се уведе ред у давању назива. Зато је на Интернационалном конгресу хемичара 1892. године у Женеви, створен систем за давање назива органским једињењима. По том систему, име једињења указује на његов састав и структуру, а самим тим и на његова својства. Овај систем је усавршаван до данас и познат је као IUPAC-номенклатура. IUPAC (ајупак) јесте скраћеница за International Union for Pure and Applied Chemistry – Интернационална унија за чисту и примењену хемију.

Али, ако напишете формулу молекула CH3

CH2 CH3 ,

CH3 VII VII чији је модел VII, на правом сте путу, јер се структура VII разликује од структуре I. У структури VII три угљеникова атома су у истом низу, а четврти није. Низ од три угљеникова атома је основни низ, а за четврти атом кажемо да је у бочном низу. Пошто је бочни низ метил-група, која је везана за атом угљеника са редним бројем 2 у пропану, назив овог бутана (по IUPAC номенклатури) јесте:

очни основни и б улима низ у молек алкана

2 CH3

CH2 CH3 CH3

2-метил – пропан

Алкан 2-метилпропан има физичка и хемијска својства различита од бутана (структура I). Температура кључања за једињење I је –0,5 °C, а за једињење VII –12 °C. На овом примеру показали смо да једној молекулској формули може да одговара више једињења. Појава да два или више једињења имају исту молекулску формулу, а различита физичка и хемијска својства, јесте изомерија* За та једињења каже се да су изомерна и називају се изомери. Изомерија је веома честа појава у органској хемији, и у току изучавања органских једињења видећемо да су многа од њих изомерна. Изомери код којих нема рачвања низа (нема бочног низа) називају се нормални, и испред њиховог назива ставља се мало слово n. Пошто је изомер I алкан са нормалним низом, његов назив је n-бутан. Будући да разлике између n-бутана и 2-метилпропана потичу од разлике у структури низа угљеникових атома, ови изомери представљају структурне изомере. Овакав тип структурне изомерије назива се изомерија низа.

структурна изометрија низа изометрија

Грчки: изос (ιζοσ) – једнак, исти; мерос (μεροσ) – део

УГЉОВОДОНИЦИ

Број структурних изомера нагло се повећава са порастом броја угљеникових атома у молекулу. Тако, за молекулску формулу C6H14 можемо написати формуле пет структурних изомера: CH3

CH3

CH2

CH3

II CH3

CH2

CH3 III

CH3

CH2

CH3

CH3 CH3

CH3 IV

CH3

CH2

CH3 V

Како дати називе овим изомерима? Као што смо рекли, по IUPAC номенклатури, постоје договорена правила којих се морамо придржавати када се дају називи органским једињењима. То су следећа основна правила. • Прво се одреди најдужи, односно основни низ угљеникових атома и одреди његов назив. • Када се основни низ рачва, број угљениковог атома на којем се налази алкил-група и њен назив ставља се испред назива основног низа. • Угљеникови атоми се одбројавају од краја угљениковог низа коме је рачва ближа. • Када се у молекулу налазе две алкил-групе или неколико истих алкил-група, испред њиховог назива ставља се речца ди-, три-..., као и бројеви угљеникових атома на којима се оне налазе. На основу ових правила, називи изомерних угљоводоника молекулске формуле C6H14 су: I n-хексан, II 2-метилпентан, III 3-метилпентан, IV 2,3-диметилбутан и V 2,2-диметилбутан.

давање правила за ерним назива изом алканима

... метану

Нешто више о...

Метан се у природи јавља као гас у мочварама. Настаје разлагањем органског материјала под дејством микроорганизама. Може се наћи и у рудницима угља, где представља сталну опасност јер са ваздухом гради експлозивне, лако запаљиве смеше. Зато је при употреби метана потребно бити веома обазрив. Модел молекула метана

CH3

Нешто више о... ... примени смеше пропана и бутана у домаћинству При употреби бутан-гаса у домаћинству, важно је проверити исправност сигурносног вентила и црева које повезује боцу са гориоником. Ова провера се најбезбедније изводи помоћу сапунице. Уколико гас излази на вентилу или цреву, појављују се мехурови сапунице. Исправност вентила никада не треба проверавати пламеном упаљене шибице. Ради безбедне употребе бутан-боце и лаког уочавања да гас из ње излази неконтролисано, смеши пропана и бутана додаје се мала количина једињења која имају непријатан мирис. Ако осетите овај мирис када уђете у просторију, не смете изазвати варницу (паљењем шибице или употребом неисправног прекидача за светло). Просторију проветрите, а бутан-боцу и црева проверите на претходно описан начин.

Урадите сами Огледи са свећом Свеће се праве од парафина, алкана у чврстом агрегатном стању. Најзаступљенији алкан свеће je пентакозан, С25Н52. Топи ce на 54 °С. Славног енглеског хемичара Мајкла Фарадеја (1791–1867) веома је интересовао пламен свеће. Зато је сам, али и у друштву, често изводио огледе са свећом. Ови огледи, на први поглед једноставни, нису имали једноставна објашњења. Урадите и ви неке од њих и покушајте да објасните запажене појаве и промене. Фарадејеве огледе сакупио је и објавио његов сарадник, у књизи под насловом Историја једне свеће. Оглед 1. – Запалите свећу и, на удаљености од око 10 cm, изнад пламена држите огледало. После извесног времена спустите огледало и држите га изнад жуте зоне пламена. Посматрајте површину огледала и објасните појаве. Оглед 2. – Запалите свећу. После два до три минута угасите свећу, и одмах принесите упаљену шибицу тако да не додирујете фитиљ. Шта је запалило фитиљ?

Оглед 3. – На истопљени парафин свеће која гори, пипетом каните мало воде. Објасните промену. Оглед 4. – На обод свеће која гори ставите мало чађи. Шта се дешава са честицама чађи?

УГЉОВОДОНИЦИ

Урадите сами

Оглед 5. – Унесите цевчицу у пламен. Врху цевчице принесите упаљену шибицу. Објасните појаву пламена.

супституција супституент

Реакција супституције Реакција супституције или замене карактеристична је за алкане. У реакцијама супституције увек ce добијају најмање два производа реакције, од којих je један супституисани алкан. Атом или атомска група која је заменила водоников атом назива се супституент. Када се смеша неког алкана са хлором или бромом (елементима 17. групе) изложи светлости или високој температури, долази до реакције супституције. Пошто елементи 17. групе могу имати исту валенцу као водоник (I), у реакцији са алканима може доћи до замене једног или више атома водоника атомима хлора или брома. Тако се у реакцији супституције метана и хлора могу заменити редом сви атоми д ц ј се могуу поступно у р д ј д водоника. Ове р реакције приказати следећим једначинама:

+ CH4 + Cl2 CH3Cl + Cl2 CH2Cl2 + Cl2 CHCl3 + Cl2 *

100

Оглед 6. – Направите спиралу од дебље бакарне жице савијајући жицу око епрувете. Крај спирале ухватите машицама и померајте је горе-доле дуж пламена, али тако да га не додирује. Шта се дешава са пламеном?

светлост

+ CH3Cl + HCl, хлорметан* CH2Cl2 + HCl дихлорметан* CHCl3 + HCl трихлорметан* CCl4 + HCl тетрахлорметан*

Уобичајени назив за CH3Cl је метил-хлорид, за CH2Cl2 је метилен-хлорид, за CHCl3 хлороформ и за CCl4 угљен-тетрахлорид.

НАФТА

111

ОСТАТАК: – УЉЕ ЗА ПОДМАЗИВАЊЕ – ПАРАФИН – БИТУМЕН

ДИЗЕЛ-УЉЕ

КЕРОЗИН

БЕНЗИН

РАФИНЕРИЈСКИ ГАС

Назив фракције

Прерада нафте у фракционој колони

подмазивање мотора, израду свећа и за асфалтирање

гориво за аутобусе, локомотиве, камионе

гориво за авионе

гориво за моторна возила

у домаћинству у индустрији

Употреба

Т. Т. - температура топљења

Т. К. - температура кључања **

– течност која дестилује под смањеним притиском – чврсто агрегатно стање Т. Т.** испод 80 °С – црни чврсти остатак после дестилације

Т. К. (250–350 °С)

Т. К. (150–250 °С)

лако испарљива течност Т. К. (50–150 °С)

Т. К.* (30 °С)

Физичка својства

широк опсег једињења пентакозан, C25H52 Т. Т. 54 °С C50H102 и виши угљоводоници, слободан угљеник и др.

тетрадекан, C14H30 Т. К. 250 °С алкани 12–25 С-атома

декан, C10H22 Т. К. 170 °С алкани 9–15 С-атома

изооктан, C8H18 Т. К. 100 °С алкани 5–12 С-атома

метан, CH4 пропан, C3H8 бутан, C4H10

Најзаступљенији угљоводоници у фракцији

загађивање ваздуха

156

ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Загађивачи ваздуха, воде и земљишта. Мере заштите Самим рађањем било у селу, било у граду, људско биће стиче право на здраву животну средину, на здраву воду, храну и ваздух. Вудући да је човек једино свесно биће, он има обавезу да чува природне услове и изворе живота. Природни извори живота (земља, вода, ваздух и храна) међусобно су повезани и недељиви. Ако нарушимо један од наведених услова, нарушили смо цео еколошки систем. Да би наше потребе и активности биле у складу са захтевима еко-система, потребно је да стално сагледавамо позитивне и негативне промене које се у њему дешавају. Нарочито је важно протумачити узроке промена које нарушавају равнотежу у еко-систему јер, како је рекао Леонардо да Винчи, природа никада не крши властите законе. Изучавајући хемију у 7. и 8. разреду, сазнали сте да она има незаменљиву улогу у обезбеђивању хране, воде, лекова, горива, одеће и др. Производећи оно што му је потребно у животу, човек незнањем, непажњом, или несавесним радом може загадити животну околину. До сада сте упознали неке од загађивача ваздуха, воде и земље. Најчешћи загађивачи ваздуха су оксиди угљеника, сумпора и азота, а затим прашина и чађ. Оксиди угљеника и чађ у ваздух доспевају као производи непотпуног и потпуног сагоревања горива у свим пећима и моторима. Сумпор(IV)-оксид ствара се, пре свега, као производ сагоревања лоших врста угља које садрже сумпор. Оксиди азота настају у реакцији сједињавања азота и кисеоника из ваздуха под дејством електричног пражњења. Сетите се киселих киша у близини великих аеродрома, са густим ваздушним саобраћајем! Прашина је такође велики загађивач околине, на пример, у близини фабрика цемента. Чист ваздух потребан је сваком живом бићу. Борити се за смањење загађености ваздуха значи, у првом реду, настојати да сагоревање горива у свим пећима и моторима буде потпуно. Ако је сагоревање потпуно, неће бити чађи и угљеник(II)-оксида. Да би сагоревање горива било потпуно, потребно је да при горењу буде присутно што више ваздуха, односно кисеоника. Зато је врло важно правити добре, веома високе димњаке на индустријским постројењима, и редовно их чистити од чађи која се у њима нагомилава. Као гориво у домаћинствима треба користити угаљ доброг квалитета, уље за ложење или земни гас, који садрже малу количину сумпора. Да би се смањило тровање издувним гасовима, неопходно је смањити вожњу моторним возилима по граду, а више пешачити и возити се бициклима. Количину угљеник(IV)-оксида не можемо лако смањити, јер он настаје при потпуном сагоревању свих врста горива. Иако угљеник(IV)-оксид није отрован гас, његово нагомилавање у атмосфери изазива ефекат „стаклене баште“. Атмосфера се загрева, просечна температура на Земљи расте, што доводи до топљења ледника, повећања нивоа мора и океана итд.

РЕЧНИК ОСНОВНИХ ХЕМИЈСКИХ ПОЈМОВА

A Алдехиди су органска једињења ca кисеоником, која у свом молекулу садрже карбонилну групу као функционалну групу. За угљеников атом карбонилне групе везан је један атом водоника и једна алкил-група. Општа формула алдехида је RCHO. Настају оксидацијом примарних алкохола. Алкани (парафини) су засићени угљоводоници отвореног низа. Општа формула алкана је CnH2n + 2. Први члан хомологог низа алкана је метан. Састојци су природног гаса и нафте, из којих се добијају. Алкани могу бити у сва три агрегатна стања. Нерастворни су у води. За алкане је карактеристична реакција супституције. Алкени (олефини) су незасићени угљоводоници отвореног низа. Општа формула алкена је CnH2n. У алкенима су два атома угљеника везана двоструком везом, а остали једноструком. Први члан хомологог низа алкена је етен. Алкени се налазе у сва три агрегатна стања. Нерастворни су у води. За алкене је карактеристична реакција адиције. Алкини (ацетилени) су незасићени угљоводоници отвореног низа. Општа формула алкина је CnH2n–2. У алкинима су два атома угљеника везана троструком везом, а остали једноструком. Први члан хомологог низа алкина је етин (ацетилен). Алкини се налазе у сва три агрегатна стања. Нерастворни су у води. За алкине је карактеристична реакција адиције. Алкил-група је једновалентни остатак изведен од алкана одвајањем једног атома водоника. Ознака за алкил-групу је R–(CnH2n + l –). Алкохоли су органска једињења која, поред угљеника и водоника, садрже и кисеоник. У свом молекулу садрже хидроксилну групу везану за угљеников атом алкил-групе. Општа формула монохидроксилних алкохола је CnH2n+1 OH. Према броју хидроксилних група, алкохоли се деле на монохидроксилне и полихидроксилне. Хомологи низ засићених монохидроксилних алкохола почиње метанолом, CH3OH. Алкохоли постоје у течном и чврстом агрегатном стању. Карактеристичне реакције алкохола су супституција водониковог атома хидроксилне групе, дехидратација и оксидација. Алкохоли се употребљавају и као горива.

Аминокиселине су органска једињења чији молекули садрже карбоксилну (–COOH) и амино (–NH2)-групу. Општа формула аминокиселина је R–CH(NH2)–COOH. Разлагањем протеина добијено је двадесет α-аминокиселина. Најједноставнија аминокиселина је глицин. Хемијско понашање аминокиселина одређено је карбоксилном групом и амино-групом. При синтези протеина, између аминокиселинских остатака ствара се пептидна веза. Пептидна веза настаје реакцијом у којој учествују и карбоксилна група и амино-група различитих молекула аминокиселина, уз издвајање молекула воде. Анхидрид базе је базни оксид (оксид метала) који са водом даје хидроксид. Анхидрид киселине је кисели оксид (оксид неметала) који са водом даје киселину. Ароматични угљоводоници (арени) јесу циклични угљоводоници велике стабилности. Најпростији ароматични угљоводоник, први члан хомологог низа арена, јесте бензен (или бензол), C6H6. Добијају се из катрана каменог угља и неких врста нафте. Нерастворни су у води. За ароматичне угљоводонике је карактеристична реакција супституције. Аутогено заваривање је спајање металних предмета топљењем њихових спојних места. Топљење омогућава енергија која се ослобађа при сагоревању етина (ацетилена) у струји кисеоника.

В Витамини су животно важни састојци хране. Мали су органски молекули. Могу бити растворени у води (В и С) или у мастима (А, D, E, K). Неопходни су у малим количинама за основне метаболичке реакције у организму. Данас је познато 15 витамина.

Д Дестилација је поступак којим се одвајају састојци смеша на основу њихових различитих температура кључања (испарљивости). Дестилацијом се одвајају састојци оних раствора који садрже чврсте супстанце у течности, као и раствора који садрже две или више течних супстанци.

167

ИНДЕКС ПОЈМОВА

азот 25 азотна киселина 26 аланин 147 алдехиди 119 алдоза 142 алкани 86 алкил-групе 87 алкени 91 алкини 91 алкохолати 120 алкохоли 118 алкохолно врење 143 алуминијум 47 амалгами 51 аминокиселине 146 амонијак 26 анхидриди – киселина 21 – хидроксида 44 ароматични угљоводоници (арени) 105 ацетон 119

бакар 47 бензен 105 бензин 110 биогени елементи 82 бронза 50, 160 бутан 87,88 бутен 92 бутин 92

витамини 151 више масне киселине 129 водоник 10

галактоза 143 гвожђе 47 гликол 117 глицерол 117 глицин 147 глукоза 142

декан 87 детерџенти 139 дехидратација 22 дисахариди 143 дуралуминијум 51

електролит 68 електролитичка дисоцијација 68 – киселина 70 – хидроксида 70 – соли 70

ензими 141 естри 131 етан 86 етанал 97 етанол 118 етанска киселина 129 етен 91 етил-етаноат 131 етин 91

загађивање 156 – ваздух 156 – вода 157 – земљиште 158

изомерија 89 инвертни шећер 143 индикатори 35 IUPAC 86, 87

калцијум 43 карбоксилне киселине 125 карбонилна група 119 кетоза 142 кетони 119 киселина 20, 22 кисеоник 15 корозија 49

лактоза 143 легуре 50

магнезијум 44 масти 137 месинг 51 метали 40 метан 86 метанол 117 моносахариди 142

нафта 110 неметали 8 нонан 87

озон 18 олигосахариди 143 олово 50 оксидација 12, 16 оксиди 17, 20, 40

171

др Љуба Мандић др Јасминка Королија Дејан Даниловић

XEM JA за 8. разред осн основне новвне школе

K. Б. 18360