Здравко Милинковић
Катарина Ђорђевић
ЛИКОВНА КУЛТУРА за 8. разред основне школе
Завод за уџбенике • Београд 1
Садржај
Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 oЧекујем неочекивано Слободно компоновање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Визуелна метафорика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Контраст, јединство и доминанта у простору. . . . . . . . . . . . . . . 32 Слободно компоновање и фантастика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 уметничко наслеђе Модерна уметност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Речник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Ликовна култура
Увод Репродукције уметничких дела и ученички радови који се могу видети у овом уџбенику требало би и тебе да подстакну на ликовни рад. Тај рад може да буде нека врста игре с материјалима у различитим техникама, које сâм одабереш. Буди радознао, откривај нове поступке, који ће те доводити до неочекиваних искустава. Током упознавања разноврсних садржаја – од слободног компоновања, визуелне метафорике и контраста, до фантастике – бићеш у прилици да својим претходним сазнањима о начинима ликовног изражавања додаш и нека нова, која ће бити потпуно другачија. То би требало да омогући и откривање нових, ширих схватања уметности. Томе ће допринети и други део уџбеника где ћеш читати о модерној уметности и уметничким дешавањима у новије доба. То ће, надамо се, обогатити твоја знања, осећајност и импулсивност. Желимо ти успешан рад. АУТОРИ
4
Очекујем неочекивано
Сл. 1. – Карел Апел, Жаба и мачка, скулптура
5
Ликовна култура
Слободно компоновање Композиција у ликовним уметностима подразумева организацију и распоред свих ликовних елемената у уметничком делу. Компоновати значи пажљивим промишљањем одабрати и повезати делове у целину. Интересантна композиција не настаје једноставно; требало би експериментисати распоредом објеката, величина, боја, тонова, праваца. Композиција је врло битна, било да се ради о слици, ентеријеру, екстеријеру, рељефу итд. Процес стварања композиције почиње одређивањем распореда површина у задатом простору. То може бити лист папира, платно, део простора, соба... Унутар тих површина треба сместити елементе, али тако да се идеја што боље презентује. Сама композиција уметничко дело може учинити динамичним или мирним, досадним или забавним. Предмет на некој површини може бити изгубљен уколико је несразмерно мали или је целу покрити ако је претерано велики. Свака композиција може се реализовати у свим техникама и материјалима.
Сл. 2. – Праксител, Хермес са дечаком
Мишљења о композицији временом су се мењала од тежње да она буде математички прорачуната, до данашњег схватања да је она слободан уметников доживљај (слике 1, 2 и 3). Типови композиција које се јављају у одређеним цивилизацијским раздобљима одражавају однос уметника према стварности.
Сл. 3. – Карел Апел, Фигура 2
Ликовни елементи су основна изражајна средства у уметности. То су линија, површина, облик, валер, текстура, боја, смер, ритам... Динамичан – који се заснива на динамици, који има јако дејство, снагу, који је стално у покрету 6
Слободно компоновање
У антици се тежило стварању универзалних вредности савршенства и лепоте. Склад у уметничким делима и архитектури заснован је на математичким мерама – пропорцијама, које су јасно одређивале однос величина појединих делова према целини композиције. Приликом представљања људске фигуре тражена је идеална сразмера – величина главе се морала садржавати осам пута у величини тела (слика 2). Грчки храмови пример су идеалног односа дужине и ширине храма према његовој висини (слика 4).
Сл. 4. – Партенон, 5. век п.н.е., Атина
У византијском сликарству карактеристичне су инверзна перспектива (слика 5) и изокефалија (слика 6). Оне одређују начин организовања композиције која је лишена представе реалног простора. Предмети и фигуре не умањују се сразмерно својој удаљености од првог плана. Паралелне ивице на предметима и насликаној архитектури шире се ка позадини. Код сликања фигура, главе светаца су строго у једном реду, а простор се дочарава тако што се удаљеније фигуре издижу над онима у првом плану. Сваки нови ред сужава се у односу на претходни, тако да се добија утисак троугла. Највише фигуре представљају најудаљенији план у односу на посматрача.
Сл. 5. – Благовести, 14. век, Охрид, пример инверзне перспективе
Сл. 6. – Успење Богородице (детаљ), манастир Грачаница, пример изокефалије
Инверзна перспектива – обрнута перпектива, у којој се предмети шире с удаљавањем од тачке посматрања Изокефалија – у византијском сликарству, фигуре представљене фронтално, а њихове главе су у једном, равном реду 7
Ликовна култура
У ренесанси, најчешће се користи пирамидална (слика 7) и симетрична композиција (слика 8). Ови типови организације уметничких дела засновани су на осећају стабилности, статичности и геометријској чврстини. Пирамидална композиција организована је тако што су фигуре и предмети распоређени у оквиру троугла (слика 8). На симетричној композицији ликовни елементи леве стране у равнотежи су с елементима на десној страни (слика 8).
Сл. 8. – Леонардо да Винчи, Тајна вечера
Сл. 7. – Рафаело Санти, Сикстинска Мадона
Велики утицај на композицију у време ренесансе извршио је проналазак линеарне и ваздушне перспективе и њихова примена. Код линеарне перспективе (слика 9) објекти су постављени тако да се добија утисак треће димензије, дубине простора. Фигуре и предмети се постепено смањују у даљини, линије се спајају у тачки недогледа (замишљена тачка неизмерне удаљености у којој се привидно спајају све линије које су у ствари паралелне). Код ваздушне перспективе други план је мање јасан и видљив (слика 10) јер се због слоја ваздуха у даљини мењају обриси објеката, њихова боја и тон. Тако се чини да су предмети у позадини замагљени, плавичасти и светлији од предмета у првом плану.
Објашњење Мадона – сликарско или пластично приказивање Богородице која држи у наручју малог Исуса, често окружена и светитељима.
8
Слободно компоновање
Сл. 9. – Паоло Учело, Сцена ентеријера, пример линеарне перспективе
Сл. 10. – Пјеро дела Франческа, Крштење Христа, пример ваздушне перспективе
Барокну композицију одликује дијагонална организација ликовних елемената. Изражене светлосне разлике и наглашени покрети фигура сугеришу узнемиреност, динамику, неизвесност и јаке емоције (слике 11 и 12).
Сл. 11. – Kaравађо, Позивање Св. Матеје
Сл. 12. – Бернини, Занос Св. Терезе
Барок – период у историји уметности који обухвата 16. век, 17. век и прву половину 18. века. Карактеристичан је по наглашеним вредностима контраста светло–тамно и композицијама које имају наглашено косе смерове. Драматичност, узбурканост, покрет и јаке емоције карактеристике су овог стила. 9
Ликовна култура
Када говоримо о композицији у 20 веку, можемо рећи да она зависи од одлуке појединца. Одступање од чврстих и одређених правила компоновања доводи до стварања слободних и отворених композиција. Уметници граде композиције у директном контакту са самим делом, без припремљених скица. Они непосредно бележе и преносе ток креативних мисли на платно, у одређеном временском периоду. Дело настаје спонтано тако да гест, траг, боја, директно изливена или накапана на платно, формирају ритмичко - хармонијске композиције чистог односа боје и форме.
Сл. 14. – Џексон Полок ствара у свом атељеу Сл. 13. – Џексон Полок ствара у свом атељеу
Истраживањем различитих могућности компоновања тежи се постизању оригиналности (слике 13, 14 и 15).
Сл. 15. – Џексон Полок, Без назива (сиво зелена) 10
Слободно компоновање
Уметничко стваралаштво 20 века разноврсно је и разнородно. Осим уметничких дела по галеријама и музејима, последњих година све чешће виђамо зидне композиције – мурале – слике великог формата на фасадама зграда (слике 16 и 17). Такво сликарство, осим зидног, називамо и монументално.
Сл. 16. – Слободна композиција
Сл. 17. – Слободна композиција
Свакодневно смо окружени још једним обликом стваралаштва, а то су графити. Графити су зидни записи који су се временом развијали, тако да често можемо видети изванредне слободне композиције, боје и форме. Прави графити имају статус уметничких дела. Кажемо „прави“ јер није свако жврљање по зиду ликовно дело. Жврљања руже наше окружење. Овде мислимо на слободно компоновање линија, боја и форми, на којима се препознају искуства и знања о композицији (слике 18 и 19). Сл. 18 – Баскијат, Аутопортрет
Графити су цртежи или речи који се сликају или исписују по зидовима на јавним местима. Настали су као израз спонтане визуелне комуникације и често носе поруке друштвеног протеста. Јављају се у другој половини XX века, а након 1980. године постали су широко распрострањен вид уметности који су подржавали млађи уметници (Баскијат, Херинг).
11
Ликовна култура
Сл. 19 – Кит Херинг, Улични графит
Резиме Композиција подразумева међусобне односе ликовних елемената у једној целини. Слободно компоновање садржи могућност личног избора којим се уметник руководи стварајући уметничко дело. Идеје које произлазе из његове природе и експеримент различитим ликовним елементима и материјалима отварају простор за откривање новог и непоновљивог. Одступањем од чврстих и одређених правила компоновања у ликовном изражавању настају слободне и отворене композиције.
12
Практичан рад
Практичан рад За ову врсту рада треба повезати искуства о проживљеним догађајима и симболично их изразити у ликовном раду (слика 20.). То може укључити оно што видимо – предмете који ће подстаћи сећања на неке догађаје, али и оно што смо научили о начинима компоновања. При том можемо користити разне материјале, технике и поступке – оловке, угљен, креде, суви и воштани пастел, акварел и темпере, четке, различите папире за сликање и израду колажа и деколажа, глину, бројне предмете и отпадни материјал, жицу, канап итд. (слике 21 и 22).
Сл. 20. – Учесници у слободној композицији (перформанс)
Објашњење Перформанс је облик акционе уметности настале шездесетих година 20. века, у којој се група људи (перформера – извођача) понаша на одређен начин. Публика која то прати често и сама својим реаговањем постаје саставни део перформанса. Центар пажње у перформансу су акције, покрети и процеси. Дело које настаје није трајни објекат одређене вредности у потрошачком друштву, већ акција која истиче управо ту пролазну суштину дела где уметник(ци) или перформери чине његов неодвојиви део.
13
Ликовна култура
Сл. 21. – Сликарски прибор (оловка у боји и суви пастел)
Сл. 22. – Сликарски прибор (воштани пастел)
Сл. 23. – Сликарски прибор (разни материјали као повод за ликовни рад)
Сл. 24. – Сликарски прибор (корисно за опажање линија, боја и облика у ликовном раду)
14
Практичан рад
Појам слободе подразумева исказивање креативности и развој духа игре. Игра допушта да, уз поштовање правила, избије најдубља спонтаност као лични одговор на спољашње импресије.
Сл. 25. – Ученички рад, тушеви у боји
Сл. 26. – Ученички рад, темпера
Игра подстиче машту и узбуђење, пуна је значења и може изазвати снажне реакције (слике 23, 24, 25 и 26).
Сл. 27. – Ученички рад, темпера
Сл. 28. – Ученички рад, комбинована техника, воштани пастел и темпера
15
Ликовна култура
Играти се нечим значи предати се предмету игре, односно поистоветити се с њим. Тако игра постаје начин повезивања фантазије и стварности (слике 27, 28, 29 и 30).
Сл. 29. – Ученички рад, комбинована техника
Сл. 30. – Ученички рад, темпера
Сл. 31. – Ученички рад, темпера
16
Сл. 32. – Ученички рад, колаж
Практичан рад
Игра је делотворна јер нас припрема за будуће озбиљне активности. У игри проживљавамо измишљену ситуацију у којој бисмо се могли наћи (слике 32, 33, 34, 35).
Сл. 34. – Ученички рад, темпера Сл. 33. – Ученички рад, колаж
Сл. 35. – Ученички рад, воштани пастел
Сл. 36. – Ученички рад, инсталација
Проживљавање измишљеног догађаја изражава се спонтано и сасвим слободно, у амбијенту који је испуњен позитивном енергијом. 17
Ликовна култура
Сл. 37. – Ученички рад (темпера), беспредметна композиција
18
Практичан рад
Сл. 38. – Ученички рад (графика), цвеће
Нацртај, насликај, уради скулптуру или неку инсталацију као слободну композицију на основу посматрања облика из природе у којима се могу уочити: 99 99 99 99 99 99 99 99 99 99 99
основни тродимензионални облици у простору, контрасни односи величина облика на површини и у простору, ритам облика на површини, однос облика и позадине, додиривање и мимоилажење облика на површини, преклапање облика, карактеристике и врсте текстура, линеарна перспектива, тродимензионални простор, просторни планови, кретање облика у простору.
Кључне речи: слобода, идеја, правила.
19
Ликовна култура
Визуелна метафорика и споразумевање Визуелан (лат. visualis – видан, који се види, видљив) означава опажено и упамћено, али и ликовно обликовање онога што смо видели и разумели. Метафора је преношење значења, када се уместо првобитног значења добија друго; на пример, челична воља уместо непоколебљива воља и сл. Метафора је у визуелним уметностима веома корисна као средство илустрације идеја и сажимање сложених облика и значења у једноставне форме. Метафоре се често користе у књижевности, традиционалној уметности, дизајну и реклами. Оне наводе на размишљање и анализирање односа визуелне представе и онога на шта се та представа односи. У уметности се најчешће као облици визуелне метафорике и споразумевања сусрећу амблем, симбол, знак, персонификација, алегорија, хералдика и пиктограми.
Сл. 1. – Амблем Црвеног крста (са сва три симбола)
Амблем (грч. emblema – обележје) у савременој терминологији представља предмет који служи као знамење, обележје. Амблем је видљиви лик усвојен договором да би представио неку идеју или физичко биће (слике 1, 2, 3, 4 и 5). Амблем са хералдичким значењем појављује се од средњег века на штитовима, заставама, употребним и украсним предметима. Амблем се може носити као средство идентификације – беџ.
Сл. 2. – Грб Републике Србије 20
Сл. 3. – Грб града Београда, амблем као саставни део грба
Ликовна култура
А
Г
акварел – сликарска техника у којој је вода растварач за боју; кроз бојени намаз провиди се белина папира.
графика – грана ликовнe уметности у којој се цртеж или слика умножава техником отискивања с различитих подлога (линолеум, дрво, бакарна плоча).
арабеска – стилизовани орнамент испреплетаних линија, геометријских фигура и биљних мотива.
Д
архитектура – грана уметности; уметност пројектовања и обликовања простора. апстракција – уметност која не имитира нити представља стварност; облици који постоје само као појам, који није опипљив. асамблаж – процес који се може упоредити с колажом, у којем се уметнички објекат гради тродимензионалним облицима од разноврсних материјала. аутоматизам – у сликању или писању потискивање контроле разума, што омогућава ослобађање подсвесних слика; повезује се са надреализмом.
Б барок – стил европске уметности који се развијао из високе ренесансе и трајао у 17. и 18. веку биста – вајарско дело које представља главу и горњи део људског тела
В вајарство (скулптура) – грана ликовнe уметности у којој је тродимензионалан облик изведен у неком материјалу (камен, дрво, бронза. . .) везиво – различити материјали којима се обојени прах везује за разне подлоге (вода, лепак, уље, у зависности од сликарскe технике ). видео уметност – телевизијска и видео технологија коришћена у уметничким делима.
98
дадаизам – правац у уметности настао крајем Првог светског рата у Швајцарској; служи се цинизмом, бесмислом и анархијом да би исказао протест против рата. деколаж – ликовни принцип мењања потрошних материјала цепањем, брисањем, спаљивањем, премазивањем ради добијања нечег новог. дивизионизам – техника и појава у импресионизму, када уметник ствара оптичке утиске наношењем бојених тачкица. дизајн – грана примењене уметности која се бави пројектовањем и обликовањем предмета за свакодневну употребу.
Е екпресионизам – уметнички правац с почетка 20. века; главни циљ је да изрази уметников доживљај света. енформел – сликарство које помоћу обојених мрља, линија и слободних знакова непосредно изражава уметникову мисао.
З засићеност – интензитет боје, степен јачине боје. зграфито – техника зидног сликарства, када се у више бојених слојева малтера урезује слика.