Коста Богдановић Рајка Бошковић
за
уџ
бе н
ик е
ЛИКОВНА КУЛТУРА За
во
д
за 8. разред основне школе
Завод за уџбенике, Београд
Рецензенти мр Драган ЖИВАНЧЕВИЋ, професор на Академији уметности у Новом Саду Бојана БУРИЋ, историчар уметности, уметнички директор на Факултету ликовних уметности у Београду Драган ЂОРЂЕВИЋ, професор ликовне културе у ОШ „Светозар Марковић” у Крагујевцу Уредник мр Тамара ПОПОВИЋ-НОВАКОВИЋ Одговорни уредник Слободанка РУЖИЧИЋ
бе н
ик е
За издавача др Милољуб АЛБИЈАНИЋ, директор и главни уредник
во
37.016:73/76(075.2)
д
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
за
уџ
Министар просвете и науке Републике Србије својим решењем број 650-02-00493/2011-06 од 9. 2. 2012. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 8. разреду основне школе.
За
БОГДАНОВИЋ, Коста, 1930Ликовна култура : за 8. разред основне школе / Коста Богдановић, Рајка Бошковић. 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2012 (Београд : Цицеро). - 105 стр. : илустр. ; 29 cm Тираж 10.000. - Речник и појмовник: стр. 92-94. ISBN 978-86-17-17993-7 1. Бошковић, Рајка, 1966- [аутор] COBISS.SR-ID 190407436
ISBN 978-86-17-17993-7 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2012 Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
УВОД Уџбеник ликовне културе за осми разред осмишљен је са два основна циља: да научите начела ликовног изражавања (савладавање ликовних техника, учење ликовних елемената, примена начела компоновања); упоредо с тим, да развијете стваралачко мишљење. Као и уџбеници за претходна три разреда, и овај уџбеник се састоји од три дела, којима се обу хватају три области – Ликовни елементи, Уметност и Визуелна култура. Додатак под на зивом Уметничко наслеђе на сажет и јасан начин даје увид у најзначајнија дела уметности, од старијег каменог доба до савремене уметности на почетку 21. века. Овај нови концепт уџбеника ликовне културе за више разреде основне школе проистекао је из нашег уверења да циљ ликовног образовања није само неговање ликовног израза, већ пре свега неговање опажања, односно развијање културе виђења.
бе н
ик е
Први део – ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ састоји се од три одељка, који обухватају основне еле менте визуелне спознаје – линију, облик и простор. Оваквом, најопшштијом, структуром обухвата се општа подела на дводимезионалне облике (линија), тродимензионалне облике и простор (облици у простору). Посебан одељак уџбеника јесте Визуелно споразумевање, као област примене ликовних елемената у међусобном споразумевању људи.
за
уџ
Други део уџбеника под називом УМЕТНОСТ осмишљен је тако да вам на другачији на чин приближи ликовне елементе којима смо се бавили у првом делу уџбеника. Упознавање с основним гранама уметности – сликарством, вајарством и архитектуром – омогућиће вам да проширите знања о техникама уметничког представљања и обликовања, односно начинима стварања сликарског, вајарског и архитектонског дела.
За
во
д
Посебан део, ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА, нуди сагледавање облика око нас на основу обли ковних својстава. Као потпуно самосвојна и нова област у домену визуелне спознаје, визу елна култура проширује поље деловања са ликовне уметности на уочавање, разумевање и сагледавање облика у природи и свакодневном животу. То је од непроцењивог значаја за сазревање у целовите личности, као и за развијање једног продубљеног сагледавања и доживљаја света око нас. Трећи део уџбеника јесте УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ, у коме је на сажет и прегледан начин, и речју и сликом, дат преглед уметности кроз историју, надовезујући се временски на умет ничке периоде и покрете обрађене у претходна три разреда. Сва досад наведена уметнич ка дела груписали смо по периодима и уметничким стиловима, тако да се на систематичан начин добија увид у основне уметничке периоде и стилове кроз историју. За сваки период или правац у уметности одабрано је и репродуковано пет уметничких дела, која на најбољи начин представљају одређени период. Поред сваког дела стоји разред у коме је то дело ре продуковано. Овај део је осмишљен с намером да послужи као основа за усвајање знања из историје уметности, али истовремено и да буде подсетник. Део под називом Да поновимо, који се налази на крају сва три дела уџбеника, осмишљен је тако да претходно стечено знање предочи и понови на јасан, сажет и прегледан начин, који је истовремено и нека врста подсетника о пређеном градиву. Вежбе, које су дате након сваке методске јединице, треба да подстакну стваралачко мишљење кроз практично ликовно изражавање. Овако осмишљене вежбе подстичу на
ново виђење облика, при чему је ликовно изражавање резултат процеса развијања културе опажања и неговања стваралачког мишљења. То је, према нашем уверењу, од непроцењивог значаја за даље образовање, без обзира на то у ком ће се смеру оно развијати. Посебан део је и Речник, у коме су дата објашњења основних термина и појмова из овог уџбеника.
*** Основна идеја овако осмишљеног уџбеника јесте да упоредо, на више планова, упознаје те и савлађујете градиво из ликовне културе. Наша намера је да се та идеја оствари не само стицањем и применом тих знања, него и вашим оспособљавањем да се самостално упустите у разматрање ликовних елемената и начела компоновања на примерима из историје уметности.
бе н
ик е
Паралелно с тим, жеља нам је да вас подстакнемо и охрабримо да изнесете и сопствено мишљење о делима из историје уметности, али и о својим, и радовима осталих ученика. Tо ће бити подстицајно за развијање способности сагледавања и критички однос према свему што видите, било у свом непосредном окружењу, било путем савремених техничких посредника (телевизије, филма и интернета).
за
уџ
Такав приступ од пресудне је важности нарочито данас, у ери када се визуелна загађеност, по својој наметљивости и раширености, скоро не може избећи. Утолико је драгоценије ра звијање културе гледања и виђења, али и критичког односа према виђеном. Овакав уџбеник проистиче управо из нашег уверења да је, као предуслов ликовног изражавања кроз предмет ликовна култура, потребно (од)неговати моћ опажања и културу виђења.
во
д
У нади да ће вам наши уџбеници бити подстицај и подршка на том путу спознаје, желимо вам довољно радозналости, упитаности, зачуђености, али и радости и надахнућа у раду!
За
Аутори
ик е
За
во
д
за
уџ
бе н
ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ
За во д за уџ бе н
ик е
ЛИНИЈА
бе н
‹ усправнa
ик е
‹ водоравнa
За
во
д
за
уџ
‹ косa
ЛИНИЈА – ВОДОРАВНА, УСПРАВНА, КОСА У ЗНАЧЕЊУ УСМЕРЕЊЕ
У
свим претходним уџбеницима од првог разреда, линија се помиње у разним облицима и значењима. Овде линију помињемо као усмерење, као показатељ односа облика према простору. Зависно од усмерења облика, оно стиче и одређено значење.
лежи
стоји
пада
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
По свом облику, линије – водоравна, усправна и коса – најчешће су праве. Оне су чиниоци усмерења и положаја облика у простору и, самим тим, имају и појединачна симболичка значења. То значи да је водоравно усмерење у суштини динамично и тежи да што даље оде од своје почетне тачке. Симболичка својства водоравног положаја заступљена су у поезији и визуелној уметности – представљање водених површина, равнице и друго. Основна значења усмерења знатно су проширенија. Линија хоризонта у даљини изгледа као да се небо спаја са земљом у водоравној линији. Водоравно усмерење у симболичком значењу представља опуштеност, лежање, одмор. На овим примерима видимо представу хоризонта и облика на тлу, који су подређени водоравној линији и даљини.
Карл Фредерик Хил, Пејзаж Сене, 1877, 74х108 cm
8
Протицањем реке Сене одмерава се пространство равнице све до равног хоризонта у дубини, чиме се истичу мир и тишина овог простора. Шта осећате посматрајући неко усмерење облика када је он у лежећем положају, када стоји усправно и када из усправног положаја пада? Са чиме се још таква стања могу поредити?
За
во
д
бе н
за
уџ
Ајфелов торањ у Паризу пројектовао је Густав Ајфел 1889. године за Светску изложбу. Торањ је висок 351 метар. Он симболизује успон нове епохе индустријске револуције, моћ индустрије челика и челичних конструкција на објектима као што су мостови, индустријске хале, железничке станице.
ик е
Усправно у симболичком значењу подразумева два основна стања у простору. Прво се односи на само настајање, а друго на процес подизања из претходног водоравног положаја и значи усправљање. Усправно као линеарно усмерење у општем значењу симболизује на предак, духовно стремљење, самосвест, по беду, слободу, веровање у приближавање не беским силама, као што су у старој египатској уметности били обелисци – високи усправни камени стубови. Име им долази од речи УСПРАВИТИ, поставити нешто да стоји. Реч усправно односи се и на оно што већ постоји, као на пример дрвеће у шуми. Усправно као усмерење у општем значењу симболизује: на предак, стремљење, победу, приближавање небеским силама и друго.
Косо је линеарно усмерење према прос тору које се налази у положају између водоравног и усправног. Косо и косина симболизују снажан покрет, узлет, израз воље, убрзање, продор, дуго путовање или муњевито слетање. Коси положај форме много је коришћен у ликовној уметности старог Рима и у 17. и 18. веку, у стилу званом барок.
КЉУЧНЕ РЕЧИ Ратни херој, римска скулптура из 1. века, мермер
Симбол, торањ
9
ВЕЖБЕ
ик е
Водоравно, усправно, косо 1. Нацртај у водоравном усмерењу пет издужених правоугаоника, тако да се ужим странама међусобно додирују. Затим, додај им спољна „помагала” да би се лакше кретали по тлу, копну или по води.
бе н
ДА ПОНОВИМО
За
во
д
за
уџ
ЛИНИЈА – ВОДОРАВНА, УСПРАВНА, КОСА У ЗНАЧЕЊУ–УСМЕРЕЊЕ Усмерење је одређени правац. По начину извођења усмерење може бити праволинијско и криволинијско. По одређивању правца усмерење може бити водоравно, усправно или косо. Свако усмерење тежи кретању, савладавању простора.
10
ОБЛИК ‹ контраст као средство
ик е
ликовног израза
бе н
‹ јединство као основна
уџ
вредност композиције
за
‹ статично и динамично јединство
За
во
д
‹ јединство и равнотежа ‹ јединство израза ‹ сродност ликовних
вредности
‹ доминанта као услов за
повезивање разнородних елемената ‹ златни пресек
КОНТРАСТ КАО СРЕДСТВО ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА
К
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
онтраст је однос између два или више елемената, који су у било ком виду међусобно супротни. У ликовним уметностима, контраст је један од најзначајнијих елемената, јер се помоћу њега истиче изражајност, препознавање, поређење с нечим што је већ познато. У уметничким делима контраст се тумачи као експресија, посебно у новијој уметности.
Розета на Богородичиној цркви у Паризу из 1250. године; пречника је 13 метара. Конструкција ове розете је метална, а сликани делови су на стаклу – техника витража. У мноштву сличних делова по спољном облику контраст чине црне траке у односу на бојено стакло, као и различити кружни делови у неколико зона. Средство ликовног израза овде је сликано стакло, које у оваквој композицији чини савршену хармонију.
12
За
во
д
за
уџ
бе н
Овде је очигледно заступљен контраст у више елемената. То су бојене површине – хоризонтално, косо, наспрамно, равно, неравно. Да ли се овде може још нешто уочити као контраст?
ик е
Бојан Бем, Вештачка стена, 2009.
Роберт Смитсон, Спирални насип, Велико слано језеро, Јута, 1970. Овај рад је остварен непосредно у слободном простору, на тлу. Покушај да на основу спиралне форме испричаш кратку причу.
Када се говори о уметничком изражавању, посебно у новијој уметности, онда се мисли на утиске које уметничко дело може да изазове код гледаоца. Савремена уметност се све више везује за збивања у свакодневном животу и кроз облик и боју дочарава видове тог свакодневног живљења. Тако је данашња уметност и један вид савремене комуникације, имајући у виду савремену технологију.
Контраст, експресија, розета
13
ЈЕДИНСТВО КАО ОСНОВНА ВРЕДНОСТ КОМПОЗИЦИЈЕ
Р
еч јединство долази од онога што је једно, али подразумева више елемената који чине једно по значењу. Тиме се подразумева да композиција може имати више елемената исте врсте, али и елемената који су различити по облику, боји, димензијама и материјалу.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Сложити све разлике или сличности у једну композицију значи остварити целину која је по свом значењу дело стваралачке намене. По правилу, композицију не чини само један елеменат. Да би нешто било укомпоновано, мора имати барем два елемента који, без обзира на разлике, треба међусобно да се ускладе. Вредност композиције је у томе што су у унетим елементима усклађени односи. Дакле, основни проблеми у добром компоновању јесу односи. Ако су чиниоци композиције исти елементи, онда се води рачуна о њиховом распореду у задатом простору, размацима, положају једног према другом. Ако су елементи различити, мора се имати више искуства, знања и креативне слободе да би се ускладили боје, облици, димензије и разне врсте материјала. Тада се обично усклађује мало према великом, боја према облику, димензије према материјалу.
Колосеум у Риму Колосеум (лат. colosseum), огромна грађевина из старог Рима, завршена 80. године. Округла је, на спрат, а могла је да прими до 5 000 гледалаца. У њој су приређиване разне игре.
14
ик е бе н уџ за д во За Василиј Кандински, Плаво небо, 1940. Национални музеј модерне уметности, Париз У одређеној површини распоређени су различити облици, који заједно са бојом чине ту површину ликовно јединственом.
15
СТАТИЧНО И ДИНАМИЧНО ЈЕДИНСТВО
Н
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ова технологија дала је могућност да се и неживи – статични облици понашају као да су жива бића, као што се то дешава у бајкама. И у ранијој уметности неживим стварима давана су својства живих бића. Тако су некада поједине скулптуре представљале Слободу, Победу, Лепоту, Науку, Правду и друго, што реално није имало својства живих бића. Оно што је статично, најчешће доживљавамо као непроменљиво, а оно што је дина мично као пролазно. У сликарству или скулптури људска фигура с подигнутом руком приказује неку на меру, поздрав, позив и слично. У представљању предмета динамика покрета приказује се положајем масе. Препознајемо је као динамику истицања енергије. Када се усправан облик неке веће масе ослања у малом броју тачака на тло, осећа се његова нестабилност. У првом случају кажемо да је то динамика изазвана одређеним спољним покретом, а у другом да је то динамика која настаје из спољног невидљивог облика, али врло убедљиве унутрашње енергије.
Умберто Бочони, Еластичност, 1911. Мноштво елемената у неколико боја обједињују ликове коња и коњаника у једну целину. Мноштво детаља чине ковитлац, као да је све те делиће понео ветар. Има ли овде нечега што се везује и за живе облике?
Цеви – Олга Јеврић, Хијатус Ова скулптура обликована је од бетона и металних цеви. Оне су једним крајем уденуте у бетон. Размислите, да ли оне излазе у простор?
16
ЈЕДИНСТВО И РАВНОТЕЖА
У
историји ликовне уметности истичу се епохе које су уважавале начело равнотеже, као што су уметност старе Грчке, доба ренесансе (16. век) и доба класицизма (19. век). Успостављена равнотежа елемената који чине уметничко дело изражава или изазива осећање смирености и правилности односа делова према целини и, најчешће, лева и десна страна имају исте или приближно исте делове. У свакодневном животу за одређивање равнотеже користи се вага. У уметничким делима равнотежа се не мери него се осећа као пријатност која смирује. Равнотежа је однос у коме су сви делови усклађени и делују као коначно постигнуће јединства материјала, облика, димензија и простора.
Уметник је својим телом повезао два узвишења, што симболично одговара јединству природе и човека.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Денис Опенхајм, Јединство израза
Посуда за вино, украшена биљним елементима, 16. век, корејска керамика Чему теже облици листова на овој вази?
Статика, динамика
17
ЈЕДИНСТВО ИЗРАЗА
Т
ермин израз често се помиње у савременој уметности, чиме се жели указати на разлику значења појмова израз и представа. Представа се односи на оно што се ликом и обликом лако препознаје, као што су лик човека, дрвета, куће, птице. Дакле, неки конкретни, препознатљиви појавни облици.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Израз се односи на унутарњи доживљај при посматрању неког облика, стања, догађаја. То могу бити просуте боје по површини, које не личе ни на шта познато, додир две или више челичних громада, призор разрушених објеката после земљотреса и слично. Израз је, дакле, оно што доживљавамо као драматично, динамично, лирско-поетично, лепо, ружно, комично (шаљиво), узбудљиво, весело, тужно и слично. Дакле, посебан доживљај. Да би нешто било изражајно, мора у себи или на себи имати нека обележја посебности. Јесење лишће или пролећно зеленило ливаде нуде изражајност боја, у значењу драмског (касна јесен) или лирског (пролеће) у природи.
Казимир Маљевич, Бели квадрат на белом, 1915. На већој белој основи уцртан је мањи квадрат да би се тиме означило бело на белом. З ашто је по твом мишљењу унутрашњи, мањи квадрат овако померен?
Родитељи власника гроба, око 1380, Теба
18
На слици је представљен брачни пар у сцени жртвене гозбе, веровању да је и мртвима у загробном животу потребна храна. У тексту изнад фигура исписане су намирнице.
ик е
бе н
Бик од глеђосане опеке, детаљ са зида капије вавилонске богиње Иштар, 6. век пре нове ере, Вавилон
За
во
д
за
уџ
Јединство израза на овом раду постигнуто је усаглашавањем тела бика са плавом позадином, који су у изразу јединствени иако је цео призор урађен од глеђосаних опека.
Вили Баумајстер, Срећан дан, 1947. Сам назив слике указује на подударност компонованих облика у изразу веселих боја, као нешто што се подудара с до живљајем срећног дана.
Посебну изражајност неког ликовног дела доживљавамо пратећи трагове брзо нанете боје или у сугестији покрета неког облика, као што су падање, стремљење, увртање, тежина облика, лакоћа. Израз, као термин, у савременој уметности више се везује за нефигуралне облике, док се термин представа више везује за облике класичне уметности. Опште значење израза је стање које доживљавамо посматрањем уметничког дела.
19
СРОДНОСТ ЛИКОВНИХ ВРЕДНОСТИ
С
родност ликовних вредности у уметничком делу односи се, пре свега, на избор материјала, боје и облика, као и на њихово међусобно повезање или, како то обично кажемо, компоновање.
ик е
Сродност ликовних вредности може се пратити и стварати на основу две велике области. Прва се односи на сродно са сродним, на пример, мноштво појединачно одвојених плавих облика који су мањи и различити по величини са једним великим плавим обликом. Друга област сродности односи се на различитост по боји, а сличност по облику. У том смислу постоје и друга препознавања сродности –по мотиву (различите врсте представљања различитих облика исте проблематике), на пример сликарство пејзажа, уопште отвореног простора, по ликовној форми или
За
во
д
за
уџ
бе н
Ликови из Старог завета, северни портал цркве у Шартру, 13. век, камен. Слева надесно: велики свештеник Мелкиседек држи калеж (пехар) и ка дионицу, Аврам са везаним сином Исаком, Мојсије са плочом десет заповести, Самуел са жртвеним јагњетом, Давид с копљем и круном на глави. Ове фигуре су уграђене у простор као продужетак стубова, стварајући сродност стуболике, издужене усправне форме на фасади грађевине. Њихова сродност је и у обради ликова, као и одеће. Ш та је сродно на овим фигурама различитих ликова?
Марија Елена Виеира да Силва, Минерални град, 1954. Елементи ове слике могу се по сродно сти сврстати у неколико група које по јединачно имају исте или приближно исте облике. Сви заједно, укомпоновани у целину слике, указују на сродност еле мената који се међусобно додирују или прожимају чинећи кристалоидни при зор, чији је израз тежња ка згушњавању. Н а које поднебље подсећа овај град и по чему?
20
ик е
представљању облика, призора – бура на мору и повијање стабала под снажним ветром. Сличност ликовних вредности може се налазити у самим облицима и бојама на различитим делима или у оквиру истог дела, што је врло чест случај у новијој, нефигуралној уметности. Посебну врсту сродности у ликовним представама налазимо у различитим техникама. Тако, може се говорити о сродности сликарства и графике (по дводимензионалности), скулптуре и архитектуре (по тродимензионалности), дизајна и примењене уметности (по употребној намени), мозаика и фреске (као зидне технике). У новијој уметности постоји сродност између филма и видеа (по покретној слици), фотографије и слајда (по технолошком настанку и сличности остварене слике). Настанком филма створене су могућности да се обједине многи чиниоци ликовних и визуелних вредности, који повезују сликарство и филм. Раније су у филмовима коришћена обележја сликарства, као што су кадар, детаљ, увећани део, светло– сенка и друга, а касније је сликарство (70-их година 20. века) тражило инспирацију у филмској слици.
бе н
Аугуст Маке, Пејзаж из Туниса, 1914.
За
во
д
за
уџ
Сродност елемената различитих по боји а сличних по облику чини јединство у изразу слике осунчаног Медитерана. Ш та би било да на слици нема стуба у предњем плану?
Џозеф Кошут, Инсталација три столице, 1965. Овај уметнички пројекат састоји се од две обичне столице и једног текста на зиду, који се односи на реч и значење столица, преузето из енциклопедије. Такав начин представљања нечега назива се таутологија, према истој речи из грчког језика, што значи понављање нечега другим речима. Ш та је по твом мишљењу овде уметничко?
21
ДОМИНАНТА КАО УСЛОВ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЗНОРОДНИХ ЕЛЕМЕНАТА
Д
оминанта (лат. dominarе) у ликовној уметности је главни чинилац неког збивања, догађаја, стања, визуелног призора. Она одређује оријентацију, правац и значење целине у којој се налази.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Доминанта у видном пољу заузима истакнуто место, посебно изражене боје или облик, обично у средини слике. Видно поље је простор који видимо испред себе, не померајући главу ни лево-десно ни доле-горе. То значи да је доминанта смештена у уметничко дело тако да по свом месту, облику, боји и димензијама „влада” тим простором. Тако доминанта „зрачи”, најчешће из центра ка периферним деловима слике или скулптуре, и повезује различите делове у целину. У свакодневном животу често се каже да неко или нешто доминира, на пример, кућа доминира околином, неко доминира својим знањем или добротом. Све то указује на истицање својстава некога или нечега у односу на околину. Доминанта се обично истиче својом бојом, величином, обликом, материјалом и местом међу осталим елементима. Доминантан облик и место у уметничким делима из прошлости имале су представе светих личности или владара у односу на остале. То се нарочито види у представама митских, религијских садржаја. Христос се представља у средини, међу апостолима, као најкрупнија фигура. Тако су увек постављени и владари према својим поданицима.
22
Лик Христа из цркве у Монреалу, 12. век
Доминанта је веома важна, у уметничком делу јер својим местом и обликом окупља, а димензијом надмашује све друге садржаје значења и израза уметничког дела. У том смислу доминанта има хијерархијски однос према околини (оно што се може поредити идући од најнижег до највишег), симболички јој дајући посебан значај у односу на нешто друго. Тај значај је вишег реда у односу на оно што је обично, свакодневно, дакле оно што се поштује, слави. Доминанта је предмет посебног истицања и у другим видовима уметничког изражавања,
уџ
бе н
ик е
као што су поезија, роман, филм, музика, драма и друго.
Ш та на овој слици повезује разлике боја, облика, величина? Шта доминира?
За
во
д
за
Анри Матис, Маргерит чита, 1906.
Нарамсинова стела, око 2 000. година пре но ве ере. Нарамсин као победник Акада над Лулубима Овде је доминантна фигура краљ Нарамсин, који је уједно и бог старих Акада.
Марина Абрамовић, Уметница је присутна, 2010, перформанс изведен у Музеју модерне уметности у Њујорку Ш та се овде намеће визуелно као доминанта? Шта то овде значи?
Апсида, видно поље, доминанта, хијерархија, перформанс
23
ЗЛАТНИ ПРЕСЕК
З
бе н
ик е
латни пресек је пропорцијски однос у којем се мањи део односи према већем као већи део према целини. У обичном гледању златни пресек неке целине је пропорцијски однос када је део нечега већи од трећине, а мањи од половине целине. То је угодан однос за посматрање јер чини хармонију односа нечега према нечему. На пропорцијском односу златног пресека засновани су многи живи облици у природи – неки пужеви, шкољке, облик тела риба, тело коња и бика, лишће неких биљака и дрвећа; на пример, листови платана и кестена (сложени лист има обично пет делова). Златни пресек је давно уочен и радо коришћен у разним видовима обликовања – музички инструменти (виолина), аутомобили, мобилни телефони и други. У уметности, а посебно у архитектури, пропорције златног пресека примењиване су још од настанка првих грађевина, затим у дизајну, сликарству, скулптури. Златни пресек је човеков осећај за лепо, угодан однос делова према некој целини. Тада се каже да су делови лепо распоређени. У математици, златни пресек је правило – закон пропорција, распоређених делова у некој целини по којем се мањи део према већем односи као већи део према целини.
д
за
уџ
Односи међу дужинама Ако дужину означену са АБ поделимо на два дела – са В, добијамо златни пресек на тој дужини, као што је приказано на овом примеру.
Распоред пупољака на грани кајсије у пропорцијама златног пресека
За
во
Дужина АБ односи се према дужини АВ као и дужина АВ према дужини ВБ. (АБ) : (АВ) = (АВ) : (ВБ)
Златни пресек на дужини линије
Златни пресек на ужој површини
Златни пресек на већој површини у односу А : Б = Б : В
24
Односи пропорција у златном пресеку: црвене према зеленој, зелене према жутој, жуте према светлоплавој, светлоплаве према тамноплавој.
Златни пресек на криволинијском облику
Златни пресек на праволинијском облику
ЗЛАТНИ ПРЕСЕК У УМЕТНОСТИ
К
Тугујућа Атена, мермерни рељеф, 455. година пре н. е.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ао и у природним облицима, где запа жамо однос мањег дела према већем као већег према целини, и у уметности су златни пресек уочили још стари Египћани и Грци. Касније, у 16. веку, пропорције златног пре сека много се истражују у уметничким де лима, у областима сликарства, вајарства и архитектуре. Златни пресек у уметности значи савршену хармонију делова према целини. По томе су позната дела многих уметника.
Богородичина црква, Париз, 13. век Пропорције појединих делова у златном пресеку по висини и по ширини грађевине
Хармонија, Атена
25
ВЕЖБЕ
Јединство и контраст 1. По висини подели лист папира на пола. На левој страни нацртај и обој пет облика по избору. На десној половини представи облик који ће имати својства – обележја оних пет са леве стране. Изабери материјал. Јединство у статичким и динамичким облицима 2. Представи статичан облик, али као да је у стању да полети. Средства изабери сам.
ик е
Јединство и равнотежа 3. На левој страни листа из блока нацртај одвојено гомиле материјала од којих се гради кућа. На десној страни нацртај кућу која је по величини и облику настала тако што је у њу утрошен сав материјал с леве стране.
бе н
Јединство израза у ликовним уметностима 4. Представи облик с уверењем да њему највише одговара плава боја, уз мали написани коментар по чему су јединствени такав облик и његова боја.
уџ
Сродност ликовних вредности 5. Насликај објекте и улице које повезују сродни елементи. Средства изабери сам.
за
Доминанта као услов за повезивање различитих елемената 6. Насликај мртву природу са доминантним обликом.
За
во
д
Пропорције, златни пресек 7. Представи три различита облика који су међусобно у пропорцији златног пресека. Избор слободан.
26
ДА ПОНОВИМО
КОНТРАСТ КАО СРЕДСТВО ЛИКОВНОГ ИЗРАЗА Контрастом се најбоље уочавају међусобни односи елемената у целини. ЈЕДИНСТВО КАО ОСНОВНА ВРЕДНОСТ КОМПОЗИЦИЈЕ Добро повезивање елемената у композицији чине је природно јединственом. Јединство у композицији блиско је односу органа према живом организму. СТАТИЧКО И ДИНАМИЧКО ЈЕДИНСТВО Статички облици повезани у целину теже „да остану ту”. Динамички облици (покренути из своје тачке ослонца), повезани у целину, теже да се изместе са тренутног места.
ик е
ЈЕДИНСТВО И РАВНОТЕЖА Облици у таквом стању делују смирено. У могућем значењу, они су „породица.”
бе н
ЈЕДИНСТВО ИЗРАЗА Крајњи циљ у сваком уметничком делу. То значи да су сви делови који чине целину усмерени ка истицању јединственог израза (лепо, тужно, комично).
за
уџ
СРОДНОСТ ЛИКОВНИХ ВРЕДНОСТИ Остварени у различитим материјалима, дела могу бити сродна по ликовним вред ностима. То се у новијим визуелним уметностима најбоље види у целини филмског дела, где су многе различитости у његовом остварењу, све сродне филмским вредностима (глума, светло, костим, режија, монтажа).
За
во
д
ДОМИНАНТА КАО УСЛОВ ЗА ПОВЕЗИВАЊЕ РАЗНОРОДНИХ ЕЛЕМЕНАТА То је по нечему најистакнутији облик; може бити по величини, боји, месту где се доминантни облик налази у целини. У било ком од поменутих својстава, доминанта је „окупљач” свих елемената у целину.
27
САДРЖАЈ Први део
ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ СИМБОЛИЧКА ЗНАЧЕЊА
ик е
Водоравна, усправна и коса
ЈЕДИНСТВО И КОНТРАСТ ОБЛИКА
Златни пресек Златни пресек у уметности Вежбе
24 25 26
Акционо сликање Ритмичко-хармонијска композиција чистог односа боје и форме Систем низања скупова тачака, линија, боја, облика и волумена према одређеној шеми
30
СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE И ФАНТАСТИКА
Реални облици у нереалним односима Слободно компоновање и фантастика Вежбе
34 36 37
ВИЗУЕЛНA МЕТАФОРА
Пиктограм, знак, симбол Алегорија, персонификација Хералдика
40 42 44
45
за д
во За
ВИЗУЕЛНО СПОРАЗУMEВАЊЕ
10 12 14 16 17 18 20
ПРОПОРЦИЈЕ
ПРОСТОР
8
Контраст као средство ликовног израза Јединство као основна вредност композиције Статично и динамично јединство Јединство и равнотежа Јединство израза Сродност ликовних вредности Доминанта као услов за повезивање разнородих елемената
уџ
ОБЛИК
Вежбе
бе н
ЛИНИЈА
СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊE
ДА ПОНОВИМО
Вежбе
22
31 32
45
Други део
УМЕТНОСТ НАЧИНИ ПРЕДСТАВЉАЊА
Сликање – четкицом .................................................. 50 Сликање потезима у виду тачака прстима или четкицом ....................................................................... 52 Лепљење и комбиновање – разни материјали ..... 54 Прскање – боје ............................................................. 56 Вежбе ...................................... 58
ВАЈАРСТВО
НАЧИНИ ОБЛИКОВАЊА
Резбарење – кост ......................................................... 60 Моделовање – глина ................................................... 62 Тесање – дрво ............................................................... 64 Клесање – камен .......................................................... 66 Искуцавање, ковање и ливење – метал . ................ 68 Конструисање – нови материјали ........................... 72 Вежбе ...................................... 74
АРХИТЕКТУРА
НАЧИНИ ГРАЂЕЊА
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
СЛИКАРСТВО
Зидање – опеком, каменом, ледом .......................... 76 Конструкција – од дрвета, бетона, челика, стакла ............................................................................. 78 Вежбе ...................................... 81 ДА ПОНОВИМО ........................................................ 82
Трећи део
ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА АРХЕТИПСКЕ ФОРМЕ
ОБЛИКОВНИ РОД
Мушколик и женсколик ........................................... 86 ДА ПОНОВИМО ........................................................ 90
РЕЧНИК .................................................................................................................................................................... 92 УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ ................................................................................................................................................................. 95