CII

velum

Populi antīqui multum navigābant. Romāni non solum colonias sed et provincias multas tenēbant. Cicerōnis temporibus Hispania, Gallia, Graecia, Asia iam provinciae Romānae erant. Anno septingentesimo tertio ab Urbe condita, Ser. Sulpicio Rufo et M. Claudio Marcello consulibus**, M. Tullius Cicero proconsul provinciae Asiae fuit. Sed nondum Illyricum Romāni pacavērunt. Itaque Cicerōnes cum pueris in Ciliciam maxima parte navigābant: Brundisii navem ascendērunt et post novem aut decem horas ad insulam Corcȳram appulērunt. Hoc anni tempore navigatio non erat periculōsa sed fastiodiōsa, praesertim remigibus.

* mensis Sextīlis – месец који је касније назван Iulius по Гају Јулију Цезару ** за време конзулства Сервија Сулпиција Руфа и Марка Клаудија Марцела – тј. 51. год. пре н. е.

Ecce, pueri, delphīni e mari exsiliunt! Sapientissima animalia!

Omnes in eādem nave sumus: rem publicam regere idem est ac navigāre.

Qui gubernacula navis tenent simillimi sunt senatui, magistratibus...

Tu potes malum scandere?

Quis nobis Corcȳrae hospitium parābit? Non possum. Quis potest, praeter nautas? Non omnia possumus omnes.

prora

Remiges non vides, eos tantum audis.

РЕЧИ

appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи antīquus, 3 – стар, древан ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на Claudius, 3 – који припада роду Клаудија colonia, -ae, f. – колонија conditus, 3 – основан Corcȳra, -ae, f. – Коркира, Крф delphīnus, -i, m. – делфин exsilio, 4. exsilui – искакати fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан gubernaculum, -i, n. – кормило Hadria, -ae, f. – Јадран (море) Hispania, -ae, f. – Шпанија hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште idem, eadem, idem – исти Illyricum, -i, n. – Илирик insula, -ae, f. – острво itaque – стога Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија malus, -i, m. – јарбол, катарка mensis, -is, m. – месец navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, is, f. – лађа, брод nondum – још не onerarius, 3 – теретни pars, partis, f. – део periculōsus, 3 – опасан pes, pedis, m. – стопало, нога praeter (са ак.) – осим prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција puppis, -is, f. – крма remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција sapiens, -entis – паметан scando, 3. scandi, scansum – пети се sentio, 4. sensi, sensum – осећати septingentesimus, 3 – седамстоти Servius, -ii, m. – Сервије sextīlis, -e – шести (месец) similis, -e – сличан stipendium, -ii, n. – плата Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција teneo, 2. tenui, tentum – држати velum, -i, n. – једро ventus, -i, m. – ветар

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА IDEM, EADEM, IDEM (ИСТИ, ИСТА, ИСТО)

Номинатив

Генитив

Датив

Акузатив Аблатив

m.

idem

eiusdem

eidem

eundem

eōdem једнина

f.

eadem

eiusdem

eidem

eandem

eādem n.

idem

eiusdem

eidem

idem

eōdem m.

iidem

eorundem

iisdem

eosdem

iisdem множина

f.

eaedem

earundem

iisdem

easdem

iisdem n.

eadem

eorundem

iisdem

eadem

iisdem

ПРЕЗЕНТ ГЛАГОЛА POSSE

Глагол esse има бројне сложенице, од којих је најважнија possum, posse, potui – моћи. Глагол моћи је важан модални глагол у српском језику, као и у енглеском (енгл. can) и другим језицима.

лице

1.

2.

3.

једнина

possum

potes

potest множина

possumus

potestis

possunt

УПОТРЕБА ПАДЕЖА ПРИ ОЗНАЧАВАЊУ МЕСТА

Имена градова и мањих острва уз глаголе кретања, тј. када представљају циљ, стоје у акузативу без предлога, осим ако уз њих стоји атрибут или апозиција, нпр.:

Amīcus Romam venit. (Пријатељ долази у Рим.) Али: Amīcus in urbem Romam venit.

Када означавају полазиште радње (одвајање), имена места стоје у аблативу без предлога, осим ако уз себе имају атрибут или апозицију, нпр.:

Romā litteras mitto. (Шаљем писмо из Рима.) Али: Ex urbe Romā litteras mitto.

Уз глаголе мировања, тј. када представљају место одвијања радње, имена места стоје у локативу, који је за именице I и II деклинације по облику једнак генитиву једнине. Имена места која припадају другим деклинацијама у том случају стоје у аблативу. Уз атрибут или апозицију сва имена места стоје у аблативу с предлогом in, нпр.:

Cicerōnes non sunt Romae, nec Corcȳrae. (Цицерони нису ни у Риму, ни на Коркири.) Али: Mox in insula Corcȳra erunt. (Ускоро ће бити на острву Коркири.)

Salamīne erāmus. (Били смо на Саламини.) Али: In insula Salamīne erāmus.

ЗАДАЦИ

I. Преведите следеће реченице: 1. Athēnas iter facere possum. 2. Potesne duas horas sedēre? 3. Учитељи могу да нам причају о римској војсци. 4. Можете да читате о историји галских ратова.

II. Допуните следеће реченице: 1. Nos, ___ de Ciceronibus legimus, discipuli optimi sumus. (qui, quae, quod)

2. ____ potest Gallos vincere? (quis, quid)

3. _____ navem, quam heri gubernābas, nunc spectas. (idem, eadem, idem)

4. Omnes discipuli _________ libros legunt. (idem, eadem, idem)

III. Responde Latīne: 1. De qua re Cicero orātor in nave cogitābat? 2. Quis primus Corcȳram vidit? 3. Ubi Cicerōnes hospitium habēbunt? (На Коркири. На острву Коркири.)

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – stipendium, -ii, n.  нпр., стипендија, енгл. stipend; – sentio, 4. sensi, sensum  нпр., сензитиван, енгл. sensitive.

NON OMNIA POSSUMUS OMNES. Не можемо сви све. • UT SEMENTEM FECERIS, ITA METES. Како сејеш, тако жањеш.

КАКО СУ РИМЉАНИ ПУТОВАЛИ

ПУТОВАЊЕ КОПНОМ

Римљани су технику изградње путева научили од Етрураца, али су и на овом пољу надмашили своје претходнике. Први важнији римски пут изграђен је још у IV веку пре н. е. на иницијативу цензора Апија Клаудија Слепог (Appius Claudius Caecus), па је назван via Appia. Тај пут спајао је Рим с Капуом, а у доба Трајана продужен је до Бриндизија. У почетку градили су се путеви по Италији, али ширењем римске власти убрзано се грана мрежа путева по свим римским провинцијама. Кроз нашу земљу пролазила је важна римска саобраћајница, via Ignatia. Ради неометаног промета људи и робе било је неопходно да се мрежи путева додају мостови. Неки од њих и данас служе истој намени и сведоче да је римска достигнућа у грађевинарству надмашила тек појава армираног бетона у прошлом веку.

Ако је човек кретао на пут из приватних разлога, требало је да се припреми на све могуће непријатности, или чак опасности, које би га могле задесити. Стога, на пут није кретао у тоги, већ у краткој туници, а у случају кише или хладноће стављао би на себе вунени огртач с капуљачом. За појас му је била причвршћена кеса (marsupium) у којој је држао новац и најдрагоценије ствари. Путници који су се кретали друмовима без пратње робова или великих каравана често су били мета разбојника. Такође, човек се није осећао безбедније ни у свратиштима поред пута (caupōnae).

ПУТОВАЊЕ МОРЕМ

Када је римска држава постала једина велесила на Средоземљу, морала је да обезбеди сигурну трговину дуж читавог Медитерана и да организује мрежу лука, на коју су се настављали путеви на копну. Сезона пловидбе трајала је од половине марта до половине октобра, а путовало се углавном дању, и то дуж обала. Тек касније предузимане су пловидбе отвореним морем. Римске посаде пловиле су и ван Средоземног мора, дуж обала Африке до Мауританије, по Црном (Pontus Euxīnus) и Црвеном мору (Erythraeum mare).

Користећи искуства Феничана и Грка, Римљани су градили велике луке према отвореном мору, са бродоградилиштима, магацинима, светионицима. У доба Републике сам град Рим имао је само једну луку – Остију, на ушћу Тибра. На Јадранском мору највећи значај имала је лука у Бриндизију.

Римске теретне лађе пловиле су углавном помоћу једара, а весла су била само помоћно средство. Насупрот томе, ратне лађе имале су два или три реда весала или пак више редова весала (birēmis, trirēmis, quinquerēmis). Крманош (gubernātor) био је заклоњен неком врстом кабине или шатором. На средини палубе дизала се главна катарка (malus), за коју је било причвршћено главно једро. Једра су углавном била у боји, а црна једра била су знак жалости. Дужина теретних лађа износила је од двадесет до тридесет метара, а ширина од осам до десет метара. Лађе су просечно прелазиле од седамдесет до деведесет миља на дан. При пловидби управљало се према кретању Сунца и звезда, али се чини да су Римљани знали за справе сличне данашњим угломерима, помоћу којих су се оријентисали на карти.

Миљоказ из Сирмијума (Археолошки институт, Београд)

IN CORCYRA