XX

Lenissimo austro, caelo serēno Cicerōnes tota nocte navigābant. Postero die, hora fere quarta Brundisii appulērunt. Terentia vero, quae eōdem tempore ad portam Brundisīnam venit quo pater et filius in portum, obvia eis in foro fuit. Plus quam annum filium et marītum non vidit. Prae laetitia non potest multa dicere…

Quaerētis fortasse, carissimae discipulae et carissimi discipuli: unde haec omnia, quae in hoc libro scripta sunt, nobis sunt nota? Statim vobis respondebimus: e litteris quae a Cicerōne scriptae et Terentiae, Attico, Tirōni multisque aliis amīcis missae erant, paene omnia cognovimus. Nam plurima exemplaria harum litterārum scripta erant, quorum magnus numerus a Tirōne servātus est. Hae litterae multa saecula primo transcriptae, dein impressae sunt, itaque nostris temporibus cum aliis Cicerōnis libris sunt servātae. Pauca igitur in hoc libro ab ipsis auctoribus ficta sunt.

РЕЧИ

adultus, 3 – одрастао auctor, -ōris, m. – аутор ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити fere – око, скоро fidus, 3 – веран igitur – дакле, стога imprimo, 3. impressi, impressum – штампати iunior, -ius – млађи lenis, -e – благ mi – мој nobilis, -e – познат obvius, 3 – који је насупрот, преко пута paene – скоро, готово pauci, -ae, -a – неколицина porta, -ae, f. – капија prae (са абл.) – због serēnus, 3 – ведар sero – касно suāvis, -e, – сладак transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum – преписивати Tulliola, -ae, f. – Тулијица (деминутив) vero – заиста, свакако

ЗАДАЦИ

I. Responde Latīne: 1. Placuitne vobis hic liber? 2. Si vero – cur? Si minime – cur? 3. Potestisne vero illos Romānos fingere?

II. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – fingo, 3. finxi, fictum  нпр., фикција, енгл. fiction; – adultus, 3  нпр., адолесцент, енгл. adolescent.

ACTA EST FABULA. Представа је завршена. • ALEA IACTA EST. Коцка је бачена.

ПОЛИТИЧКА СИТУАЦИЈА У РИМУ 50/49. ГОДИНЕ

Цезар се 60. године пре н. е. вратио из Шпаније, где је обављао пропреторску службу. За кратко време управљања том провинцијом успео је да порази Лузитанце, донесе важне мере у циљу обнове тамошње привреде, као и да стекне значајна материјална средства. По доласку успео је да измири славног војсковођу Помпеја и богаташа Краса. Тиме су се стекли услови да се ова тројица најмоћнијих људи у држави удруже, тј. да склопе неформални савез, познат као Први тријумвират. Цезар је био конзул 59. године пре н. е. и донео је многе мере које су ишле у прилог Помпеју и Красу. Савез је учвршћен браком између Цезарове ћерке Јулије и Помпеја. По напуштању конзулске дужности 58. године пре н. е. Цезар је добио на управу Цисалпинску и Трансалпинску Галију, и то на период од пет година. Док је Цезар боравио у Галији, Помпеј и Крас су се све више удаљавали. Године 59. пре н. е. умрла је Цезарова ћерка Јулија, а Крас је погинуо на Истоку, у борби против Парћана. Најутицајнија личност у граду Риму био је Помпеј. Њему су 52. године пре н. е. додељена ванредна овлашћења и он се све више приближавао конзервативној странци оптимата.

Оптимати су 51. године пре н. е. започели све отворенију кампању против Цезара, тражећи да он у року преда своја овлашћења. Насупрот томе, Цезар још увек није желео отворени сукоб с Помпејем и оптиматима. У почетку он је предлагао да му се оставе две легије и управа над Цисалпинском Галијом и Илириком. Када то није прихваћено, изнео је нови предлог – да и он и Помпеј истовремено распусте своје војске. Овај Цезаров предлог разматран је на сенатској седници јануара 49. године пре н. е. Цицерон, који се у то време већ вратио из Киликије, залагао се за мирно решење и покушавао да смири страсти. Међутим, превагу је однело „тврдо” крило оптимата и Цезару је постављен ултиматум да врати овлашћења и распусти војску. Цезарове присталице, народни трибуни Марко Антоније (члан Другог тријумвирата) и Квинт Касије, ставили су veto на такву сенаторску одлуку, али оптимати су то пренебрегли и остали при свом ставу.

Ова двојица Цезарових људи пребегла су Цезару. Када је 10. јануара 49. године пре н. е. Цезар с војском прешао Рубикон, речицу која је раздвајала провинцију Галију од Италије, започео је грађански рат. Наиме, било је противзаконито да проконзул с војском крочи на тло Италије, али Цезар је овај потез правдао осветом за непоштовање права народних трибуна.

Ево како Апијан, грчки историчар из II века н. е., описује знаменити тренутак када је Цезар решио да пређе Рубикон:

Он, дакле, посла напред центурионе с малим бројем најхрабријих војника да на миран начин уђу у Аримин и да тај први град Италије изненада заузму. Под изговором да је уморан, он се предвече сам повуче с гозбе, оставивши своје пријатеље да још пирују, попе се у кола и крену у Аримин, док су га коњаници пратили на извесном растојању.

Стигавши у трку на реку Рубикон, која раздваја Италију од Галије, он се заустави мало и, гледајући у таласе, оклевао је неко време премишљајући о будућим невољама ако ту реку пређе са оружјем. Кад се пренуо из мисли, он рече присутнима: „Пријатељи, ако се уздржим од овог преласка, то ће бити почетак мојих невоља, а ако пређем, биће почетак невоља за све људе.”

Пошто је то рекао, као надахнут од неког божанства, он нагло пређе, узвикнувши оне познате речи: „Коцка је бачена!” Затим настави пут трком, у зору заузе Аримин и крену напред постављајући посаде на подесним местима и покоравајући једне силом, а друге лепим поступањем.

Гнеј Помпеј Гај Јулије Цезар

ЛАТИНСКО-СРПСКИ РЕЧНИК

A

a/ab/abs (са абл.) – од, са abdo, 3. abdidi, abditum – сакрити abscēdo, 3. abscessi, abscessum – одлазити ac – и, исто тако Academīa, -ae, f. – Академија accipio, 3. accēpi, acceptum – чути; узети; прихватити acerbus, 3 – горак acropolis (грчка реч) – акропољ (горњи град) Actium, -ii, n. – Акциј actor, -ōris, m. – глумац acētum, -i, n. – сирће ad (са ак.) – код addūco, 3. -duxi, -ductum – довести adhuc – досад adiuvo, 1. adiūvi, adiūtum (са ак.) – помагати admiratio, -ōnis, f. – дивљење admodum – веома, заиста adultus, 3 – одрастао advenio, 4. advēni, adventum – доћи aedificatio, -ōnis, f. – грађење aedificium, -ii, n. – зграда aedifico, 1. -āvi, -ātum – градити aedis, -is, f. – соба  pl. зграда, кућа aegrōtus, 3 – болестан Aegyptus, -i, f. – Египат Aemilius, 3 – који припада роду Емилија aerarium, -ii, n. – благајна age – хајде! ager, -gri, m. – њива, земљиште agito, 1. -āvi, -ātum – узбуркати ago, 3. egi, actum – гонити, водити, радити agricola, -ae, m. – земљорадник alea, -ae, f. – коцка aliēnus, 3 – туђ aliquid (неодређена заменица) – нешто aliquot – неколико alius–aliud – једно–друго alius, 3 – други (међу више њих) altus, 3 – висок, дубок Alyzia, -ae, f. – Ализија Ambiorix, -igis, m. – Амбиорикс (галски вођа) ambulo, 1. -āvi, -ātum – шетати amīca, -ae, f. – пријатељица amīcus, -i, m. – пријатељ amo, 1. -āvi, -ātum – волети amoenus, 3 – пријатан, љубак amor, -ōris, m. – љубав an – или, да ли ancilla, -ae, f. – служавка animal, -ālis, n. – животиња animus, -i, m. – дух, памет annus, -i, m. – година ante (са ак.) – испред antea – раније, пре antiquus, 3 – стар, древан aphractum, -i, n. – лађа apodyterium, -ii, n. – свлачионица appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се appello, 3. appuli, appulsum – пристати, стићи appello, 1. appelāvi, appelātum – називати appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се apud (предлог са ак.) – код aqua, -ae, f. – вода aquila, -ae, f. – орао Arabs, -abis, m. – Арабљанин arbor, -oris, f. – дрво Arcānum, -i, n. – мало место у Лацију ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован arma, -ōrum, n. – оружје ars, artis, f. – вештина; уметност artifex, -icis, m. f. – уметник artificium, -ii, n. – уметничко дело arvum, -i, n. – ораница arx, arcis, f. – тврђава ascendo, 3. ascendi, ascensum – укрцати се на Asia, -ae, f. – Азија aspergo, 3. aspersi, aspersum – посути assiduus, 3 – непрестан at – али, но atrium, -ii, n. – атријум Athēna, -ae, f. – богиња Атина Athēnae, -ārum, f. – град Атина Atheniensis, -is, m. – Атињанин atque – и, а, исто тако Atticus, 3 – атички  Atticus, -i, m. – Атичанин;

Атик (надимак)

auctor, -ōris, m. f. – аутор audio, 4. -īvi, -ītum – слушати augeo, 2. auxi, auctum – повећати ausculto, 1. -āvi, -ātum – прислушкивати auster, -tri, m. – југо (ветар) aut – или autem – а, пак auxilium, -ii, n. – помоћ avia, -ae, f. – баба avis, -is, f. – птица

B

basilica, -ae, f. – базилика bellum, -i, n. – рат bene – добро beta, -ae, f. – блитва; цвекла beātus, 3 – блажен bibo, 3. bibi – пити bonus, 3 – добар bonum, -i, n. – добро; корист brassica, -ae, f. – купус brevis, -e – кратак (краткотрајан) Britannia, -ae, f. – Британија Brundisii – у Бриндизију Brundisium, -ii, n. – Бриндизи Brundisīnus, 3 – бриндизијски bulbus, -i, m. – црни лук

C

cado, 3. cecidi, casum – пасти, умрети caelum, -i, n. – небо Caesar, -aris, m. – Цезар caldarium, -ii, n. – просторија с топлом водом calidus, 3 – топао, врућ Calypso, -us, f. – Калипсо candidus, 3 – бео candidātus, -i, m. – кандидат canis, -is, m. f. – пас cano, 3. cecini, cantum – певати canticum, -i, n. – монодијска песма (у комедији) cantrix, -īcis, f. – певачица capio, 3. cepi, captum – узети Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n. – Капитол (један од седам брежуљака) capra, -ae, f. – коза capto, 1. -āvi, -ātum – хватати carcer, -eris, m. – затвор carmen, -inis, n. – певање; песма caro, carnis, f. – месо Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m. – Картагињанин carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f. – барака Cassiopa, -ae, f. – Касиопа castrum, -i, n. – утврђење  pl. војни логор castīgo, 1. -āvi, -ātum – грдити cathedra, -ae, f. – столица Cecrops, -opis, m. – Кекроп (први краљ Атике) celeber, -bris, -bre – славан, познат celebro, 1. -āvi, -ātum – славити celer, -eris, -ere – брз, хитар celeriter – брзо cena, -ae, f. – вечера centurio, -ōnis, m. – центурион certo – сигурно cervīcal, -ālis, n. – јастук cerātus, 3 – који је од воска Cicero, -ōnis, m. – Цицерон Cilicia, -ae, f. – Киликија circensis, -e – тркачки, у цирку cithara, -ae, f. – китара citharista, -ae, m. – китариста, свирач на китари civitas, -ātis, f. – држава clamo, 1. -āvi, -ātum – викати clarus, 3 – славан Claudius, 3 – који припада роду Клаудија claudo, 3. clausi, clausum – затворити cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати cognosco, 3. cognōvi, cognitum – сазнати cognātus, -i, m. – рођак cogo, 3. coēgi, coactum – терати, водити cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) collaudo, 1. -āvi, -ātum – похвалити colloco, 1. -āvi, -ātum – сместити colloquium, -ii, n. – разговор colluceo, 2. – сијати collustro, 1. -āvi, -ātum – обасјавати colo, 3. colui, cultum – обрађивати colonia, -ae, f. – колонија color, -ōris, m. – боја columba, -ae, f. – голубица coma, -ae, f. – коса

comedo, 3. comēdi, comēsum – јести comoedia, -ae, f. – комедија comparo, 1. -āvi, -ātum – скупљати comprehendo, 3. comprehendi, comprehensum – схватити concito, 1. -āvi, -ātum – подбунити Concordia, -ae, f. – богиња Слога conditus, 3 – основан condo, 3. condidi, conditum – основати conficio, 3. confēci, confectum – обавити; ослабити, сатрти confūsus, 3 – збуњен conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се consecrātus, 3 – посвећен consero, 3. conserui, consertum – спојити conspicio, 3. conspexi, conspectum – опазити constans, -ntis – постојан consto, 1. constiti, constātum – коштати consul, -ulis, m. – конзул consīdo, 3. consēdi, consessum – сести contentus, 3 – задовољан copia, -ae, f. – мноштво  pl. чете coquus, -i, m. – кувар Corcȳra, -ae, f. – Коркира Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија corpus, -oris, n. – тело corrigo, 3. correxi – исправити cottidie – сваки дан, свакодневно cras – сутра credo, 3. credidi, creditum – веровати cresco, 3. crevi, cretum – напредовати crustulum, -i, n. – колач, слаткиш culīna, -ae, f. – кухиња cum (предлог са абл.) – са cum – кад cumīnum, -i, n. – ким cupio, 3. -īvi, -ītum – желети cur – зашто cura, -ae, f. – брига, старање curia, -ae, f. – курија curo, 1. -āvi, -ātum – лечити, бринути се curro, 3. cucurri, cursum – трчати Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп

D

de (предлог са абл.) – о dea, -ae, f. – богиња debeo, 2. debui, debitum – морати; дуговати decem – десет decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити decerto, 1. -āvi, -ātum – борити се decimus, 3 – десети decresco, 3. decrēvi, decrētum – опадати, нестајати decēdo, 3. decessi, decessum – узмицати defendo, 3. defendi, defensum – бранити dein/deinde – потом delecto, 1. -āvi, -ātum – забављати, веселити delitesco, 3. delitui – сакривати се delphīnus, -i, m. – делфин Demetrius, -ii, m. – Деметрије demum – наравно denarius, -ii, m. – денариј densus, 3 – густ, чест descendo, 3. descendi, descensum – доћи, ући desiderium, -ii, n. – чежња, жеља deus, -i, m. – бог Diāna, -ae, f. – Дијана, богиња плодности dico, 3. dixi, dictum – казати, говорити dicto, 1. -āvi, -ātum – диктирати dies, -ēi, m. – дан difficilis, -e – тежак  difficile (прилог) – тешко difficultas, -ātis, f. – тешкоћа dignitas, -ātis, f. – достојанство, част, углед dignus, 3 – достојан diligenter – брижљиво dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dissimilis, -e – различит Dionysius, -ii, m. – Дионисије discipula, -ae, f. – ученица discipulus, -i, m. – ученик disco, 3. didici – учити discus, -i, m. – колут од дрвета или камена discēdo, 3. discessi, discessum – отићи disputo, 1. -āvi, -ātum – расправљати dissipātus, 3 – разбијен diu – дуго dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f. – богатство divortium, -ii, n. – развод do, 1. dedi, datum – дати doceo, 2. docui, doctum – учити; подучавати Dolabella, -ae, f. – надимак рода Корнелија doleo, 2. dolui – болети dolor, -ōris, m. – бол dolus, -i, m. – лукавство, превара domi – код куће

dominus, -i, m. – господар, газда domum – кући domus, -us, f. – кућа, дом dono, 1. -āvi, -ātum – поклонити dormio, 4. -īvi, -ītum – спавати dorsum, -i, n. – кичма dubium, -ii, n. – сумња duco, 3. duxi, ductum – водити dulcis, -e – сладак, пријатан dum – док duo, duae, duo – два, две, два duplex, -icis – двоструки durus, 3 – тежак

E

e/ex (са абл.) – из ebrius, 3 – пијан ecce – ево, ето edisco, 3. edidici – изучавати effugio, 3. effūgi – побећи ego (лична заменица) – ја eligo, 3. elēgi, electum – бирати emo, 3. emi, emptum – купити enim – наиме eo – онамо, тамо Ephesus, -i, f. – Ефес epistula, -ae, f. – писмо eques, -itis, m. – коњаник equito, 1. -āvi, -ātum – јахати equus, -i, m. – коњ Erechtēus, 3 – ерехтејски (templum, -i, n.) ergo – дакле erro, 1. -āvi, -ātum – грешити; лутати et – и etiam – и, такође evanesco, 3. evanui – нестати excutio, 3. excussi, excussum – истерати, избацити exedra, -ae, f. – екседра (велика просторија) exemplar, -āris, n. – примерак; пример exercitatio, -ōnis, f. – вежба exercitus, -us, m. – војска eximo, 3. exēmi, exemptum – извадити exonero, 1. -āvi, -ātum – истоварити explorātor, -ōris, m. – војник у извидници exquīro, 3. exquisīvi, exquisītum – упитати exsilio, 4. exsilui – искакати exspecto, 1. -āvi, -ātum – чекати, очекивати exūro, 3. exussi, exustum – спалити

F

fabula, -ae, f. – прича facilis, -e – лак, једноставан facio, 3. feci, factum – чинити, радити  facere iter – путовати fagus, -i, f. – буква fascis, -is, m. – сноп, свежањ fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан fatum, -i, n. – судбина fax, facis, f. – буктиња, бакља feles, -is, f. – мачка felix, -icis – срећан femina, -ae, f. – жена fenestra, -ae, f. – прозор fere – око, скоро fervefactus, 3 – ужарен, запаљен fessus, 3 – уморан festinanter – журно, хитро festus, 3 – свечан, слављенички festīno, 1. -āvi, -ātum – журити fibula, -ae, f. – копча fidus, 3 – веран fidēlis, -e – веран filia, -ae, f. – ћерка filius, -ii, m. – син fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити finio, 4. -īvi, -ītum – завршити finis, -is, m. – граница; крај finitimus, 3 – гранични flagro, 1. -āvi, -ātum (са абл.) – горети (од нечега) flamma, -ae, f. – ватра flammeus, 3 – наранџастоцрвен flebilis, -e – тужан, жалостан flecto, 3. flexi, flexum – савијати flos, -oris, m. – цвет flumen, -inis, n. – река fodio, 3. fodi, fossum – копати formōsus, 3 – леп fortasse – можда fortis, -e – храбар fortiter – храбро fortūna, -ae, f. – срећа; судбина forum, -i, n. – форум (трг) fractus, 3 – згњечен, смрвљен frater, -tris, m. – брат fraus, fraudis, f. – превара frigidus, 3 – хладан frigida (подразумева се aqua) – хладна вода

frigo, 3. frixi, frictum – пржити frustra – узалуд fuga, -ae, f. – бег, бекство fugio, 3. fugi – одлетети; бежати fundum, -i, n. – имање fur, furis, m. f. – лопов futūrus, 3 – будући

G

Gallia, -ae, f. – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4. -īvi, -ītum – ћеретати, брбљати gener, -eri, m. – зет gens, gentis, f. – племе gero, 3. gessi, gestum – водити, обављати gloria, -ae, f. – слава gracilis, -e – танак Graecia, -ae, f. – Грчка Graecus, 3 – грчки à Graecus, -i, m. – Грк grammatica, -ae, f. – граматика gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање gravis, -e – тежак gubernaculum, -i, n. – кормило guberno, 1. -āvi, -ātum – крманити gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати

H

habeo, 2. habui, habitum – имати habito, 1. -āvi, -ātum – становати Hadria, -ae, f. – Јадран (море) Hannibal, -alis, m. – Ханибал herba, -ae, f. – трава heri – јуче Hermiona, -ae, f. – Хермиона heros, -ōis, m. – херој (полубог) hibernus, 3 – зимски hīc – овде hic, haec, hoc – овај, ова, ово hiemo, 1. -āvi, -ātum – зимовати Hispania, -ae, f. – Шпанија historia, -ae, f. – историја hodie – данас Homērus, -i, m. – Хомер homo, -inis, m. – човек honor, -ōris, m. – част, углед hora, -ae, f. – сат, час

hospitium, -ii, n. – гостопримство; преноћиште hostis, -is, m. f. – непријатељ humānus, 3 – људски humilis, -e – низак

I

iaceo, 2. iacui, iacitum – лежати iacio, 3. ieci, iactum – бацати iaculum, -i, n. – копље iam – већ ianua, -ae, f. – врата ibi – онде, онамо idem, eadem, idem – исти ideo – стога, зато igitur – дакле, стога ille, illa, illud – онај, она, оно Illyricum, -i, n. – Илирик imber, -bris, m. – киша immolo, 1. -āvi, -ātum – жртвовати immortālis, -e – бесмртан impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impendo, 3. impendi, impensum – трошити imperium, -ii, n. – империјум (војна и цивилна власт) impiger, -gra, -grum – вредан impōno, 3. imposui, impositum – натоварити imprimo, 3. impressi, impressum – штампати improbus, 3 – неваљао, безобразан in (предлог са ак. и абл.) – у, на, за, према incertus, 3 – несигуран incommode – неудобно incostodītus, 3 – нечуван induo, 3. indui, indūtum – обући inflammo, 1. -āvi, -ātum – запалити iniustus, 3 – неправедан insilio, 4. insilui, insultum – (у)скочити inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати institutio, -ōnis, f. – институција (установа); обичај insula, -ae, f. – острво intellego, 3. intellexi, intellectum – разумети inter (са ак.) – између interim – у међувремену interrogo, 1. -āvi, -ātum – питати intro, 1. -āvi, -ātum (само са ак.) – улазити (у нешто) intus – унутра inutilis, -e – некористан

inutilitas, -ātis, f. – некорисност invenio, 4. invēni, inventum – наћи invideo, 2. invīdi, invīsum – завидети invīto, 1. -āvi, -ātum – позвати ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само iracundia, -ae, f. – љутња, гнев irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то itaque – стога item – такође, исто тако iter, itineris, n. – пут iterum – поново Ithaca, -ae, f. – Итака iucundus, 3 – пријатан, љубак  iucunde (прилог) – пријатно iudicium, -ii, n. – суд, судска истрага Iulia, -ae, f. – Јулија iunior, -ius – млађи Iuno, -ōnis, f. – Јунона, заштитница брака и жена Iuppiter, Iovis, m. – Јупитер (Јов), врховни римски бог iurgium, -ii, n. – свађа iuvenis, -e – млад iuvo, 1. iuvi, iutum (са ак.) – допадати се, годити (са дат.)

K

Kalendae, -ārum, f. – Календе

L

labor, -ōris, m. – рад, напор laboriōsus, 3 – вредан labōro 1. -āvi, -ātum – радити laetitia, -ae, f. – радост laetus, 3 – срећан lana, -ae, f. – вуна Latium, -ii, n. – Лациј laudo, 1. -āvi, -ātum – хвалити laurus, -i, f. – ловор laus, laudis, f. – похвала lavo, 1. lavi, lavātum – прати, умивати legio, -ōnis, f. – легија lego, 3. legi, lectum – читати legātus, -i, m. – легат lenis, -e – благ lente – полако Leucas, -adis, f. – Леукада lex, legis, f. – закон liber, -bri, m. – књига liberi, -ōrum, m. – деца libertas, -ātis, f. – слобода libertus, -i, m. – ослобођеник lictor, -ōris, m. – ликтор ligneus, 3 – дрвен lignum, -i, n. – дрво linea, -ae, f. – црта, линија liquāmen, -inis, n. – ликвамен (прелив) littera, -ae, f. – слово  pl. писмо; књижевност locus, -i, m. – место longe – далеко, сасвим longus, 3 – дуг lotus, 3 – опран lucerna, -ae, f. – светиљка Lucius, -ii, m. – Луције ludo, 3. lusi, lusum – играти се ludus, -i, m. – школа (основна); игра luna, -ae, f. – Месец lupus, -i, m. – вук luteus, 3 – жут lux, lucis, f. – свитање; дан; светлост lyra, -ae, f. – лира

M

macellum, -i, n. – пијаца maestus, 3 – тужан magister, -tri, m. – учитељ  magister dicendi – учитељ говорништва magistrātus, -us, m. – магистрат (државни службеник) magnus, 3 – велик malum, -i, n. – јабука malus, -i, m. – јарбол, катарка malus, 3 – лош mane – ујутро maneo, 2. mansi, mansum – остати, боравити; чекати manus, -us, f. – рука (шака) Marcellus, -i, m. – надимак рода Клаудија Marcus, -i, m. – Марко mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка

matrimonium, -ii, n. – брак matrōna, -ae, f. – госпођа, дама medicus, -i, m. – лекар mel, mellis, n. – мед mens, mentis, f. – ум mensa, -ae, f. – сто; јело mensis, -is, m. – месец meritum, -i, n. – заслуга meto, 3. messui, messum – жњети meus, 3 – мој miles, -itis, m. f. – војник, ратник Minerva, -ae, f. – Минерва, богиња уметности и заната minime – ни најмање; не (одричан одговор) miser, -era, -erum – јадан mitto, 3. misi, missum – слати modo – само molestus, 3 – досадан Molo, -ōnis, m. – Молон mons, -ntis, m. – планина monstro, 1. -āvi, -ātum – показати mos, moris, m. – обичај; морална норма Mosa, -ae, f. – Моза, Маас (данашњи назив) motus, -us, m. – кретање, покрет mox – ускоро mulier, -eris, f. – жена multus, 3 – многи  multum, multa – много munio, 4. -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f. – утврђивање murus, -i, m. – бедем mus, -ris, m. – миш Musa, -ae, f. – муза, заштитница уметности

N

nam – наиме, јер narro, 1. -āvi, -ātum – причати natus, 3 – рођен nauta, -ae, m. – морнар navigatio, -ōnis, f. – пловидба navigo, 1. -āvi, -ātum – пловити navis, -is, f. – лађа, брод ne – не, ни nebula, -ae, f. – магла; облак nec … neque – ни … нити necessarius, 3 – неопходан, нужан neco, 1. -āvi, -ātum – убити necto, 3. nexi, nexum – спајати negotium, -ii, n. – посао nemo (одрична заменица) – нико Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора Nervii, -ōrum, m. – Нерви nescio, 4. -īvi, -ītum – не знати nihil (одрична заменица) – ништа nimis – превише nobilis, -e – познат, племенитог рода nocturnus, 3 – ноћни nomen, -inis, n. – име non (негација) – не non modo ... sed etiam – не само ... него и nondum – још не nonne – зар не nos (лична замница) – ми noster, -tra, trum – наш notus, 3 – познат novem – девет November, -bris, -bre – новембарски novus, 3 – нов nox, -ctis, f. – ноћ nubes, -is, f. – облак nubo, 3. nupsi, nuptum – удати се; оженити се nullus, 3 – ниједан num – зар numerus, -i, m. – број numquam – никад nunc – сад nuntius, -ii, m. – гласник nupta, -ae, f. – млада, невеста nuptiae, -ārum, f. – венчање; свадба nuptiālis, -e – свадбени nux, nucis, f. – орах nympha, -ae, f. – нимфа

O

obscūrus, 3 – мрачан obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати obvius, 3 – који је насупрот, преко пута occido, 3. occidi, occāsum – залазити; падати occultum, -i, n. – тајна  in occulto – тајно occurro, 3. occurri, occursum – срести octo – осам Octōber, -bris, -bre – октобарски oculus, -i, m. – око odiōsus, 3 – мрзак, досадан Odyssēa, -ae, f. – Одисеја

officium, -ii, n. – дужност oleum, -i, n. – уље olim – некад, једном olla, -ae, f. – лонац olīva, -ae, f. – маслина omnis, -e – сав onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет opera, -ae, f. – посао oppressus, 3 – притиснут opprimo, 3. oppressi, oppressum – притиснути oppugnatio, -ōnis, f. – напад, опсада oppugno, 1. -āvi, -ātum – нападати optimus, 3 – најбољи opus, -eris, n. – дело, рад oratio, -ōnis, f. – говор orātor, -ōris, m. – говорник oratorius, 3 – говорнички ordo, -inis, f. – ред origanum, -i, n. – оригано orno, 1. -āvi, -ātum – украшавати ornatus, -us, m. – украс ornātus, 3 – уређен; украшен otium, -ii, n. – мир; доколица ovis, -is, f. – овца

P

paco, 1. -āvi, -ātum – умирити, покорити paedagōgus, -i, m. – роб који је пратио децу paene – скоро, готово palla, -ae, f. – пала, женски одевни предмет palumbis, -is, m. f. – голуб (шумски голуб) parens, -entis, m. f. – родитељ paro, 1. -āvi, -ātum – припремати, спремати pars, partis, f. – део Parthi, -ōrum, m. – Парћани parvus, 3 – мали passer, -eris, m. – врабац pastor, -ōris, m. – пастир pater, -tris, m. – отац Patrae, -ārum, f. – Патра patria, -ae, f. – отаџбина pauci, -ae, -a – неколицина paulum – мало paulātim – (мало) помало pauper, -eris – сиромашан, оскудан

pecunia, -ae, f. – новац pellucidus, 3 – провидан Penelopa, -ae, f. – Пенелопа per (са ак.) – преко, кроз peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати perfundo, 3. perfūdi, perfūsum – прелити periculum, -i, n. – опасност periculōsus, 3 – опасан peristȳlum, -i, n. – трем perpetuus, 3 – сталан, непрекидан pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи pes, pedis, m. – нога (стопало) peto, 3. -īvi, -ītum – тражити philosophus, -i, m. – филозоф pictūra, -ae, f. – слика piger, -gra, -grum – лењ pila, -ae, f. – лопта pinacothēca, -ae, f. – пинакотека (галерија) piper, -eris, n. – бибер Piraeus, -i, m. – Пиреј piscis, -is, m. – риба piscīna, -ae, f. – базен; рибњак placeo, 2. placui, placitum (са дат.) – допадати се, свиђати се Plato, -ōnis, m. – Платон plecto, 3. plexi, plexum – увијати plenus, 3 – пун pluvia, -ae, f. – киша poēta, -ae, m. – песник Polyphēmus, -i, m. – Полифем Pompeii, -ōrum, m. – град Помпеји Pompeius, 3 – који припада роду Помпеја Pompeiānum, -i, n. – имање у Помпејима Pompeiānus, -i, m. – Помпејац (становник Помпеја) Pomponia, -ae, f. – Помпонија Pomptīnus, 3 – који припада роду Помптина pono, 3. posui, positum – ставити pontifex, -icis, m. – свештеник populus, -i, m. – народ porrigo, 3. porrexi, porrectum – пружити, дати porticus, -us, m. – портик (трем) porto, 1. -āvi, -ātum – носити portus, -us, m. – лука posco, 3. poposci – тражити post (са ак.) – после postea – потом, затим posterus, 3 – следећи postquam – после тога, пошто postrēmo – напослетку

prae (са абл.) – због praeclārus, 3 – диван, славан praeda, -ae, f. – плен praesertim – нарочито praeter (са ак.) – осим praetextus, 3 – оперважен гримизом, са гримизним порубом praetor, -ōris, m. – претор premo, 3. pressi, pressum – притиснути pretiōsus, 3 – скуп primum – прво primus, 3 – први prior, prius – претходни priusquam – пре него што pro (са абл.) – за, због proconsul, -ulis, m. – проконзул proconsulātus, -us, m. – проконзулат procus, -i, m. – просац proelium, -ii, n. – битка promitto, 3. promīsi, promissum – обећати prope (са ак.) – близу propterea – стога, зато propylaea, -ōrum, n. – Пропилеји (у Атини) prora, -ae, f. – кљун provincia, -ae, f. – провинција proximus, 3 – најближи Publius, -ii, m. – Публије puella, -ae, f. – девојка puer, -eri, m. – дечак, младић pugil, -ilis, m. – рвач pugno, 1. -āvi, -ātum – борити се pulcher, -chra, -chrum – леп pullus, -i, m. – пиле Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puppis, -is, f. – крма puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати

Q

quadringenti, -ae, -a – четири стотине quaero, 3. quaesīvi, quaesītum – питати; тражити quam – како quam (поредбени везник) – него, од quamdiu – колико дуго; докле, докад quando – када quanti – пошто, колико quare – зато, стога quartus, 3 – четврти quattuor – четири quattuordecim – четрнаест quercus, -us, f. – храст qui (односно-упитна заменица) – који qui, quae, quod – који, која, које quid (упитна заменица) – шта quidem – баш, заиста quies, -ētis, f. – одмор quindecim – петнаест quinque – пет Quintus, -i, m. – Квинт quis (упитна заменица) – ко quomodo – како quoque – такође quousque – до када, колико дуго

R

radius, -ii, m. – зрак rarus, 3 – редак rasus, 3 – празан, неисписан recito, 1. -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно reditus, -us, m. – повратак regio, -ōnis, f. – предео, крај regno, 1. -āvi, -ātum – владати rego, 3. rexi, rectum (са ак.) – управљати, владати religio, -ōnis, f. – вера, побожност relinquo, 3. relīqui, relictum – оставити remex, -igis, m. – веслач remus, -i, m. – весло repello, 3. repuli, repulsum – одбијати res, -ei, f. – ствар, дело  res publica, f. – држава respondeo, 2. respondi, responsum – одговарати responsum, -i, m. – одговор retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати се reverentia, -ae, f. – поштовање reverto, 3. reverti, reversum – вратити се rex, regis, m. – краљ Rhenus, -i, m. – Рајна rhetorica, -ae, f. – реторика (говорништво) Rhodius, -ii, m. – Рођанин Rhodus, -i, f. – Родос rideo, 2. risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан rogo, 1. -āvi, -ātum – питати

Roma, -ae, f. – Рим Romānus, -i, m. – Римљанин Romānus, 3 – римски rosa, -ae, f. – ружа Rufus, -i, m. – надимак рода Сулпиција rumor, - ōris, m. – гласина rursus – натраг, поново

S

sacrilegus, 3 – безбожан saeculum, -i, n. – век saepe – често sagitta, -ae, f. – стрела salio, 4. salui, saltum – скакутати, скакати salus, -ūtis, f. – поздрав; здравље; спасење salutem dicere – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво salvus, 3 – читав, здрав salūto, 1. -āvi, -ātum – поздрављати sane – баш, заиста sanus, 3 – здрав sapiens, -entis – паметан satis – доста Saturnus, -i, m. – Сатурн, бог усева и сетве scaena, -ae, f. – позорница (сцена) scando, 3. scandi, scansum – пети се schola, -ae, f. – школа scio, 4. -ivi, -itum – знати scribo, 3. scripsi, scriptum – писати se (лична повратна заменица) – себе, се secundus, 3 – други sed – али sedeo, 2. sedi, sessum – седети seditio, -ōnis, f. – устанак, побуна sella, -ae, f. – столица sementis, -is, f. – жетва semper – увек Sempronius, 3 – Семпроније sententia, -ae, f. – реченица sentio, 4. sensi, sensum – осећати senātor, -ōris, m. – сенатор senātus, -us, m. – Сенат septem – седам septimus, 3 – седми septingentesimus, 3 – седамстоти sepulchrum, -i, n. – гроб sermo, -ōnis, m. – разговор

sero – касно Servius, -ii, m. – Сервије servo, 1. -āvi, -ātum – чувати, пазити servus, -i, m. – роб serēnus, 3 – ведар sevērus, 3 – строг sex – шест sextīlis, -e – шести (месец) sextus, 3 – шести si – ако sicut – као (што), како signum, -i, n. – статуа; знак silva, -ae, f. – шума similis, -e – сличан sine (са абл.) – без socius, -ii, m. – друг sol, -is, m. – Сунце solea, -ae, f. – сандала, папуча sollicitus, 3 – забринут solum – само solus, 3 – сам solvo, 3. solvi, solūtum (са абл.) – ослободити (из/ од нечега) spectātor, -ōris, m. – гледалац specto, 1. -āvi, -ātum – посматрати spelunca, -ae, f. – пећина spero, 1. -āvi, -ātum – надати се spes, -ei, f. – нада à spem ponere (in) – уздати се (у) spiro, 1. -āvi, -ātum – дисати; живети splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m. – вереник; младожења sportella, -ae, f. – котарица statim – одмах statuo, 3. statui, statūtum – постављати, одређивати, одлучивати status, -us, m. – стање, положај stella, -ae, f. – звезда stipendium, -ii, n. – плата sto, 1. steti, statum – стајати stola, -ae, f. – стола, женски одевни предмет stomachus, -i, m. – стомак strues, -is, f. – гомила struo, 3. struxi, structum – слагати stylus, -i, m. – писаљка suāvis, -e – сладак sub (са ак. и абл.) – испод, под subito – изненада sudo, 1. -āvi, -ātum – знојити се

suffundo, 3. suffūdi, suffūsum – усути Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција sum, esse, fui – јесам, бити summus, 3 – најизврснији surgo, 3. surrexi, surrectum – устајати suus, 3 (присвојна заменица) – свој

T

taberna, -ae, f. – радња tabula, -ae, f. – таблица; плоча, даска tabularium, -ii, n. – табуларијум (архив) taceo, 2. -ui, -itum – ћутати tam – тако tamen – ипак tandem – најзад tantus, 3 – толики tarde – споро Taurus, -i, m. – Таурус (планина) Telemachus, -i, m. – Телемах temere – непромишљено tempestas, -ātis, f. – невреме; време templum, -i, n. – храм tempus, -oris, n. – време teneo, 2. tenui, tentum – држати tenuis, -e – нежан, слаб tepidarium, -ii, n. – просторија с млаком водом Terentia, -ae, f. – Теренција tergeo, 2. tersi, tersum – чистити tero, 3. trivi, tritum – смрвити terra, -ae, f. – земља tertius, 3 – трећи theatrum, -i, n. – позориште, театар thermae, -ārum, f. – терме tibīcen, -inis, m. – фрулаш, свирач Tiro, -ōnis, m. – Тирон, Цицеронов ослобођеник toga, -ae, f. – тога tot – толико totus, 3 – цео, сав, читав trado, 3. tradidi, traditum – предати transcrībo, 3. transcripsi, transcriptum – преписивати transfīgo, 3. transfixi, transfixum – пробости transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити trecenti, -ae, -a – три стотине tres, tria – три tribūnus, -i, m. – трибун tribūtus, -us, m. – порез triginta – тридесет tristis, -e – тужан triumphus, -i, m. – тријумф Troiānus, -i, m. – Тројанац Troiānus, 3 – тројански truncus, -i, m. – дебло tu (лична заменица) – ти Tullia, -ae, f. – Тулија Tulliola, -ae, f. – Тулијица Tullius, 3 – који припада роду Тулија tum – тада tunica, -ae, f. – туника turba, -ae, f. – гужва, метеж turris, -is, f. – торањ, кула tuus, 3 – твој

U

ubi – где; када Ulixes, -is, m. – Одисеј umquam – икада una – заједно unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд unguentaria taberna – парфимерија unguentarius, 3 – који се тиче крема unguentum, -i, n. – маст, крема unus, -a, -um – један, једна, једно urbs, urbis, f. – град ursus, -i, m. – медвед usque – стално, непрестано utrum … an – да ли … или uva, -ae, f. – грозд, грожђе uxor, -ōris, f. – жена, супруга

V

vacca, -ae, f. – крава vacuus, 3 – празан vae (узвик – са дат.) – јао! куку! valde – врло, веома vale (поздрав при одласку) – здраво, збогом valetūdo, -inis, f. – здравље vallum, -i, n. – насип vapor, - ōris, m. – пара, топлота varius, 3 – разноврстан vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити velum, -i, n. – једро

vendo, 3. vendidi, venditum – продати venio, 4. veni, ventum – долазити venter, -tris, m. – трбух ventus, -i, m. – ветар verbum, -i, n. – реч verbōsus, 3 – речит vero – заиста, свакако; да (потврдан одговор) versus, -us, m. – стих vertex, -icis, m. – врх vesperi – увече vestimentum, -i, n. – одело, хаљина vetustas, -ātis, f. – древност, старина, старост vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити via, -ae, f. – пут, улица victoria, -ae, f. – победа video, 2. vidi, visum – видети viginti – двадесет vilicus, -i, m. – управник имања vinarius, 3 – вински vinco, 3. vici, victum – победити

vinculum, -i, m. – конопац, врпца  pl. окови vinōsus, 3 – пијан vinum, -i, n. – вино virga, -ae, f. – прут virgo, -inis, f. – девојка, девица viridis, -e – зелен virtus, -ūtis, f. – храброст, врлина vis, f. – сила visito, 1. -āvi, -ātum – посећивати viso, 3. visi, visum – посетити vita, -ae, f. – живот vitta, -ae, f. – врпца, трака vivo, 3. vixi, victum – живети vix – једва voco, 1. -āvi, -ātum – звати, дозивати, позивати volo, 1. -āvi, -ātum – летети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља vos (лична заменица) – ви vulnus, -eris, n. – рана vulpes, -is, f. – лисица

СРПСКО-ЛАТИНСКИ РЕЧНИК

Б

базен – piscīna, -ae, f. близу – prope (са ак.) боравити, остати – maneo, 2. mansi, mansum

В

век – saeculum, -i, n. велик – magnus, 3 вечера – cena, -ae, f. ви – vos висок – altus, 3 водити рат – bellum gerere војска – exercitus, -us, m.

Г

галски – Gallicus, 3 где – ubi говорник – orātor, -ōris, m. град – urbs, urbis, f. градити – aedifico, 1. -āvi, -ātum Грк – Graecus, -i, m. грчки – Graecus, 3 грожђе – uva, -ae, f. Грчка – Graecia, -ae, f. гужва – turba, -ae, f.

Д

дан – dies, -ēi, m. данас – hodie двадесет – viginti девојчица, девојка – puella, -ae, f. добар – bonus, 3 док – dum долазити – venio, 4. veni, ventum доносити – porto, 1. -āvi, -ātum драг – carus, 3 дуго – diu

Ж

жена – femina, -ae, f.

З

забављати – delecto, 1. -āvi, -ātum зато – quare; ideo звати – voco, 1. -āvi, -ātum зелен – viridis, -e знати – scio, 4. scivi, scitum знојити се – sudo, 1. -āvi, -ātum

И

и – et, -que играти се – ludo, 3. lusi, lusum имање – fundus, -i, m. имати – habeo, 2. habui, habitum Итака – Ithaca, -ae, f. Италија – Italia, -ae, f. историја – historia, -ae, f.

Ј

ја – ego јуче – heri

К

када – cum калдаријум – caldarium, -ii, n. Квинт – Quintus, -i, m. кисео – acerbus, 3 књига – liber, -bri, m. ко – quis код – ad (са ак.) код куће – domi који, која, које – qui, quae, quod колико – quanti конзул – consul, -ulis, m. коштати – consto, 1. constiti, constātum куповати – emo, 3. emi, emptum

кућа – domus, -us, f. кухиња – culīna, -ae, f.

Л

лађа – navis, -is, f.; aphractum, -i, n. леп – pulcher, -chra, -chrum лопов – fur, furis, m. f. Луције – Lucius, -ii, m.

Љ

љубак – dulcis, -e

М

мало – paulum Марко – Marcus, -i, m. мачка – feles, -is, f. ми – nos млада, невеста – nupta, -ae, f. много – multum, multa мој – meus, 3 морати – debeo, 2. debui, debitum моћи – possum, posse, potui муза – Musa, -ae, f.

Н

на – ad (са ак.); in (са ак. и абл.) не (негација) – non најзад – tandem напуштати – relinquo, 3. relīqui, relictum никад – numquam нов – novus, 3

О

о – de (са абл.) овај, ова, ово – hic, haec, hoc одећа – vestimentum, -i, n. Огигија – Ogygia, -ae, f. Одисеј – Ulixes, -is, m. он, она, оно – is, ea, id онај, она, оно – is, ea, id; ille, illa, illud отац – pater, -tris, m.

П

пала – palla, -ae, f. песма – canticum, -i, n. песник – poēta, -ae, f. планина – mons, montis, m. пловити – navigo, 1. -āvi, -ātum победити – vinco, 3. vici, victum позориште – theatrum, -i, n. Помпонија – Pomponia, -ae, f. посао – opera, -ae, f. посетити – viso, 3. visi, visum посматрати – specto, 1. -āvi, -ātum пре него што – priusquam превара – dolus, -i, m. предати – trado, 3. tradidi, traditum претор – praetor, -ōris, m. пријатељ – amīcus, -i, m. пријатељица – amīca, -ae, f. припремати – paro, 1. -āvi, -ātum причати – narro, 1. -āvi, -ātum продати – vendo, 3. vendidi, venditum провинција – provincia, -ae, f. пртљаг – onus, -eris, n.

Р

рат – bellum, -i, n. риба – piscis, -is, m. Римљанин – Romānus, -i, m. римски – Romānus, 3 роб – servus, -i, m. Родос – Rhodus, -i, f. Рођанин – Rhodius, -ii, m.

С

са – cum (са абл.) сав, цео – omnis, -e сакривати се – delitesco, 3. delitui свакодневно – cottidie седети – sedeo, 2. sedi, sessum Сенат – senātus, -us, m. син – filius, -ii, m. славан – clarus, 3 служавка – ancilla, -ae, f. слушати, чути – audio, 4. -īvi, -ītum смејати се – rideo, 2. risi, risum

смислити – fingo, 3. finxi, fictum спремати, чистити – tergeo, 2. tersi, tersum суд – iudicium, -ii, n. сутра – cras

Т

тај, та, то – iste, ista, istud тежак – difficilis, -e Теренција – Terentia, -ae, f. терме – thermae, -ārum, f. три – tres, tria Тројанац – Troiānus, -i, m. Тулија – Tullia, -ae, f.

У

у – in (са ак. и абл.) удати се – nubo, 3. nupsi, nuptum увек – semper ускоро – mox учитељ – magister, -tri, m.

Ф

Феачани – Phaeāces, -cum, m.

Х

Ханибал – Hannibal, -alis, m. храм – templum, -i, n.

Ц

цео – totus, 3 Цицерон – Cicero, -ōnis, m.

Ч

чекати – maneo, 2. mansi, mansum читати – lego, 3. legi, lectum

Ш

школа – schola, -ae, f.; ludus, -i, m.

Марјанца Пакиж, Драгана Димитријевић • ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК I за I разред гимназије • Једанаесто издање, 2020. година • Издавач: Завод за уџбенике, Београд, Обилићев венац 5, www.zavod.co.rs • Лектори текста на српском језику: Олга МИНИЋ, Ирена КАНКАРАШ • Лектор текста на латинском језику и коректор: Урош РАЈЧЕВИЋ • Ликовни уредник: мр Бранислав НИКОЛИЋ • Илустрације: Тијана КНЕЖЕВИЋ • Корице: Огњан РАНЧИЋ • Фотографије: Археолошки институт, Београд; Depositphotos; Архива Завода за уџбенике • Графички уредник, дизајн и компјутерска обрада: Борис ПОПОВИЋ • Обим: 20 штампарских табака • Формат: 20,5 × 26,5 cm • Тираж: 6000 примерака • Рукопис предат у штампу марта 2020. године • Штампање завршено марта 2020. године • Штампа „АМД Систем”, Београд