CVIII

Pueri Cicerōnes in insula Corcȳra cum Dionysio magistro multum ambulābant. Tandem loco amoeno consedērunt et in hoc colloquium venērunt:

Dionysius: Vidēte, pueri, illam insulam; eius vertex in nebulis appāret! Leucas est. Post eam Ithaca est, quam non possumus vidēre: nam haec insula altior illa est... sed cuius patria erat Ithaca? Quintus (incertus): Ulixis, puto. Marcus: Difficillimum erat Homērum legere; tandem omnium herōum Ulixes mihi maxime placuit... Quintus: ... quod erat sapientissimus nec diu eōdem loco manēbat. At bello Troiāno pessimum dolum Troiānis finxit: illum equum ligneum, in quo Graeci Troiam intraverant et plurimos Troiānos necavērunt. Dionysius: Decimo anno oppugnatiōnis Graeci Troiānos vicērunt. Deinde Ulixes etiam decem annos per maria et loca varia errābat; Neptūnus enim eum puniverat. Cum ad Phaeāces venit de itinere suo multa narrāvit. Quintus: Optima fabula est illa de Cyclōpe Polyphēmo qui unum oculum habēbat, in spelunca habitābat et carnem humānam edēbat. Nam Ulixes eum magna fraude vicit: multum vini Cyclōpi dedit, quod hic numquam ante gustaverat. Dein ebrio Polyphēmo trunco oculum exussit. Postero die socios sub ovibus abdidit et se sub ariete. Mane Cyclops ovibus speluncam aperuit – itaque Ulixes et socii effugērunt… Dionysius: At post haec Ulixes diu erraverat; postrēmo venit in Ogygiam insulam ubi nympha Calypso vivēbat... Quintus: Hoc mihi placet: Ulixes pulcherrimam et immortālem feminam habēbat... Marcus: Sed relīquit eam, nam Mercurius nymphae voluntātem deōrum nuntiāvit: Ulixem debet in patriam mittere. Tunc demum Calypso tristis flebilisque Ulixem in mare dimīsit... Dionysius: Atque Penelopa uxor et Telemachus filius viginti annos Ulixem exspectābant. Penelopae proci diu domum obsidēbant, quod eam et fundos Ulixis cupiēbant. Quintus: Mater mea saepe dicit: »Ego sum sicut Penelopa, nam marītus meus numquam est domi.«

РЕЧИ

abdo, 3 abdidi, abditum – сакрити amoenus, 3 – пријатан, љубак appareo, 2. apparui, apparitum – појавити се ardens, -entis – који гори aries, -etis, m. – ован Calypso, -us, f. – Калипсо caro, carnis, f. – месо comedo, 3. comēdi, comēsum – јести consīdo, 3. consēdi – сести cupio, 3. -īvi, -ītum – желети Cyclops, -ōpis, m. – Киклоп demum – наравно dimitto, 3. dimīsi, dimissum – послати dolus, -i, m. – лукавство, превара effugio, 3. effūgi – побећи equus, -i, m. – коњ exūro, 3. exussi, exustum – спалити fingo, 3. finxi, fictum – смислити, замислити fraus, fraudis, f. – превара gusto, 1. -āvi, -ātum – пробати

heros, -ōis, m. – херој (полубог) Homērus, -i, m. – Хомер humānus, 3 – људски incertus, 3 – несигуран Ithaca, -ae, f. – Итака Leucas, -adis, f. – Леукада ligneus, 3 – дрвен malus, 3 – лош mare, -is, n. – море marītus, -i, m. – муж mater, -tris, f. – мајка nebula, -ae, f. – магла; облак neco, 1. -āvi, -ātum – убити Neptūnus, -i, m. – Нептун, бог мора nympha, -ae, f. – нимфа obsideo, 2. obsēdi, obsessum – опседати oculus, -i, m. – око Penelopa, -ae, f. – Пенелопа Polyphēmus, -i, m. – Полифем

postrēmo – напослетку procus, -i, m. – просац pulcher, -chra, -chrum – леп punio, 4. -īvi, -ītum – казнити puto, 1. -āvi, -ātum – мислити, сматрати quod – јер socius, -ii, m. – друг spelunca, -ae, f. – пећина Telemachus, -i, m. – Телемах Troiānus, 3 – тројански Troiānus, -i, m. – Тројанац truncus, -i, m. – дебло tum – тада Ulixes, -is, m. – Одисеј vertex, -icis, m. – врх vinco, 3. vici, victum – победити vivo, 3. vixi, victum – живети voluntas, -ātis, f. – воља, жеља

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

У латинском језику плусквамперфекат глагола свих конјугација гради се на исти начин, тј. тако што се на перфекатску основу додају наставци: -eram, -eras, -erat, -erāmus, -erātis, -erant. (Уочите да су наставци за плусквамперфекат једнаки облицима имперфекта глагола esse!) Латински плусквамперфекат је прост глаголски облик. Насупрот томе, плусквамперфекат у српском језику сложен је глаголски облик, јер се састоји од помоћног глагола бити у перфекту или имперфекту и радног глаголског придева глагола који се мења.

У следећој табели приказан је плусквамперфекат глагола facere:

лице

1.

2.

3.

1.

2.

3.

плусквамперфекат глагола facere

fec-eram – био/ла сам (или бејах) урадио/ла fec-eras – био/ла си (или бејаше) урадио/ла fec-erat – био/ла је (или бејаше) урадио/ла

fec-erāmus – били/ле смо (или бејасмо) урадили/ле fec-erātis – били/ле сте (или бејасте) урадили/ле fec-erant – били/ле су (или бејаху) урадили/ле

Плусквамперфекат у латинском језику, као и у српском, казује давно прошлу радњу која се догодила пре неке друге прошле радње. Стога у реченици плусквамперфекат често стоји заједно с неким другим прошлим временом, имперфектом или перфектом.

Ulixes Cyclōpi vinum dedit, quod ille numquam ante gustaverat. (Одисеј је Киклопу дао вино, које онај никад раније није био окусио.)

ЗАДАЦИ

I. Преведите следеће реченице: 1. Ulixes sapientissimus omnium fuit et Troiānis dolum finxit. 2. Is bellum gerere non cupiverat, sed cum Penelopa domi manēre. 3. Он је дуго пловио пре него што је дошао на Итаку. 4. Одисеј је боравио на Огигији пре него што је стигао код Феачана.

II. Допуните следећу табелу тако да одређени глагол ставите у одговарајућа времена (а да притом остане у истом лицу):

ПРЕЗЕНТ

ИМПЕРФЕКАТ

ПЕРФЕКАТ

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ punīmus

dixit obsidēbas

exspectaveram

III. Responde Latīne: 1. Cur Ulixes tibi placuit? 2. Quis est auctor Odyssēae? 3. Quis est Telemachus?

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – annus, -i, m.  нпр., анали, енгл. annals; – socius, -ii, m.  нпр., социјалан, енгл. social.

ИЛИЈАДА И ОДИСЕЈА

Епови Илијада и Одисеја су најстарија дела грчке и европске књижевности. Традиција каже да их је спевао песник Хомер, али је још у антици постојала сумња у вези с ауторством и све до пре неку деценију стално су изношене хипотезе како су то у ствари дела народне књижевности, настала током више генерација. Данас се научници углавном слажу да је сваки од ова два епа дело једног човека, али остаје питање да ли је исти аутор саставио оба епа, или је један песник спевао Илијаду, а други Одисеју. Сматра се да су оба епа настала у другој половини VIII века пре

н. е., у јеку грчке колонизације, и мало пошто су Грци од Феничана преузели писмо и прилагодили га свом језику. Будући да језик Илијаде и Одисеје има бројне особине јонског дијалекта*, легенда о томе да се Хомер родио у Јонији и да су тамо настали ови епови није без основа.

Илијада је трагичко-херојски еп о десетогодишњој опсади Троје, града у Малој Азији. Друго име овог града било је Илиј, па отуда потиче назив епа. Сукоб је избио око лепе Хелене, жене спартанског краља Менелаја, коју је отео Парис, син тројанског краља Пријама, и одвео у Троју. Песник у Илијади описује педесет један дан из последње године Тројанског рата. Главни мотив читавог епа је гнев највећег грчког јунака Ахилеја, изазван тиме што му је краљ Микене и врховни заповедник грчке војске Агамемнон, Менелајев брат, отео лепу робињу Брисеиду. Иако је тема Илијаде Тројански рат, песник је у овај еп унео и многе дирљиве призоре, на пример, растанак Хектора и његове жене Андромахе, Ахилејеву тугу после Патроклове погибије, сусрет Ахилеја и старог Пријама.

Опште је прихваћено да се на месту некадашње Троје стварно догодио неки већи сукоб у XIII веку пре н. е., при крају микенског доба. Дакле, вероватно је прошло око четири и по века од „тројанског рата” до настанка Илијаде. Некадашња Троја лежала је на брду Хисарлик (данашњи назив), у северозападној Малој Азији. Oпсежна ископавања започео је Хајнрих Шлиман 1870. године. Интересантно је да Шлиман по професији није био ни археолог ни историчар већ трговац, који је, пошто се обогатио, сам финансирао ископавања. У зидинама Троје нашао је ризницу златног накита, нешто старијег датума од периода у ком се на том простору одиграо велики

HOMO SUM: HUMANI NIHIL A ME ALIENUM PUTO. Човек сам: ништа људско није ми страно.

сукоб. Међутим, Шлиманова ископавања у Микени довела су до још значајнијег открића: пронашао je гробнице микенских краљева руководећи се описима из Илијаде и Одисеје.

Одисеја је први роман европске књижевности. Има једног главног јунака – Одисеја, који већ у Илијади представља једног од најугледнијих грчких првака. Он поседује многе људске квалитете: мудрост, одлучност, радозналост, љубав према свом дому и породици. После десетогодишњег Тројанског рата Одисеј десет година лута морима и доживљава разне авантуре. Међутим, науч-

* До III века пре н. е. грчки језик је у различитим географским подручјима показивао одређене особености и сходно томе делио се на јонски, дорски и еолски дијалекат. Јонским дијалектом служили су се Грци који су настањивали северозападну обалу Мале Азије, тзв. Јонију, као и егејеска острва надомак малоазијске обале.

ници су израчунали да радња Одисеје траје око четрдесет дана. Песник мајсторски употребљава технику хронолошке ретардације, тј. „обрнутог” следа догађаја. На почетку приповедања песник приказује свог јунака на претпоследњој „станици” његовог пута, на острву нимфе Калипсо. Одлуком богова он наставља путовање и стиже на острво Феачана. Тек након тога богови му дозвољавају да пристане уз обалу родне Итаке.

И поред многих сличности између Илијаде и Одисеје (у језику, начину приповедања и др.), приметне су бројне разлике. Песник Одисеје показао је изванредну умешност у варирању истог мотива, на пример, бројна искушења која су главном јунаку отежавала повратак дому, као што су три веома привлачне, а истовремено и веома различите жене (Кирка, Калипсо, Наусикаја). Такође, једна од најважнијих разлика лежи у другачијем учешћу богова у радњи. У Илијади они показују разне људске слабости, док у Одисеји представљају заштитнике правде и морала.

Хомерови епови су још у антици били узор Хомер за многа уметничка – не само књижевна – дела. Најпознатији пример је спев Енеида римског песника из Августовог доба, Вергилија. Међутим, Хомер је остао непресушна инспирација све до данас. Поменућемо само нека дела: познати роман Џејмса Џојса Уликс, научно-фантастични филм Стенлија Кјубрика Одисеја 2001 итд.

Одисејев повратак кући

IN ARCE ATHENARUM

Videsne Erechtēum, templum multis deis consecrātum; et olīvam quam dea Athēna populo suo donāvit? Post est sepulchrum Cecropis, primi

Atheniensium regis, qui olim ex Aegypto venit et urbem hīc condidit.

Cum haec omnia templa viderimus, pinacothēcam visēmus quam ad praeclāra illa propylaea vidi…

Sine dubio haec signa sunt pulcherrima pars huius templi.

Pueros haec artificia valde delectant. Cum iuvenis eram, ego quoque cum magna admiratiōne omnia spectābam. Sed nunc tot et tanta me officia opressērunt! Iam in Asia sum. Cum in Ciliciam venero, primum de Parthōrum motibus exquīram, dein de statu provinciae, aerarii…