CXXX

Cicero plus quam annum in provincia mansit. Sed nunc reditus appropinquat. Cicero est laetus: mox Terentiam, Tulliam et novum generum vidēbit.

Dum cum fratre ad Ephesum equitat, de suo proconsulātu cogitat: »Fortasse a senātu etiam triumphus mihi decernētur...«

Nam postquam priōre anno Cicero in Ciliciam advēnit, provincia in magnis difficultatibus erat. Multae civitātes gravissimis tribūtis oppressae, exercitus seditionibus dissipātus, quinque cohortes sine legāto, sine tribūno militum, sine centuriōne. Cicero assiduo labōre omnes res in ordinem adduxit. Praeterea magnas copias Parthōrum et Arabum repulit, qui finitimas partes provinciae oppugnaverant. Novo proconsuli provincia ornāta tradētur. »Res digna honōre et gratulatiōne!« – Cicero cogitat dum reditum in Italiam exspectat.

Rhodii naves ad iter promisērunt, sed iam viginti dies aphracta eōrum exspectantur...

РЕЧИ

aphractum, -i, n. – врста брода appropinquo, 1. -āvi, -ātum – приближавати се Arabs, -abis, m. – Арабљанин assiduus, 3 – непрестан beātus, 3 – блажен cohors, -rtis, f. – кохорта (војна јединица) cogito, 1. -āvi, -ātum – размишљати decerno, 3. decrēvi, decrētum – доделити dignus, 3 – достојан dissipātus, 3 – разбијен Ephesus, -i, f. – Ефес equito, 1. -āvi, -ātum – јахати finitimus, 3 – гранични gener, -eri, m. – зет gratulatio, -ōnis, f. – слава; честитање honor, -ōris, m. – част, углед laus, laudis, f. – похвала meritum, -i, n. – заслуга mulier, -eris, f. – жена oppressus, 3 – притиснут ordo, -inis, f. – ред ornātus, 3 – уређен; украшен postquam – пошто pro (са абл.) – за, због promitto, 3. promīsi, promissum – обећати quousque – до када, колико дуго reditus, -us, m. – повратак retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. retinui, retentum – задржавати Rhodius, -ii, m. – Рођанин rursus – натраг, поново seditio, -ōnis, f. – побуна si – ако Taurus, -i, m. – Таурус (планина) trado, 3. tradidi, traditum – предати tribūnus militum – војни трибун tribūtum, -i, n. – порез triumphus, -i, m. – тријумф vasto, 1. -āvi, -ātum – опустошити vexo, 1. -āvi, -ātum – разорити vita, -ae, f. – живот

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

ПАСИВНИ ФУТУР I

У латинском језику пасивни футур I, као и активни, гради се од презентске основе. Футур I глагола прве и друге конјугације гради се тако што се на презентску основу додају завршеци: -bor, -beris, -bitur, -bimur, -bimini, -buntur. Код глагола треће и четврте конјугације на презентску основу додају се завршеци: -ar, -ēris, -ētur, -ēmur, -emini, -entur.

У следећој табели приказан је пасивни футур I глагола све четири конјугације:

1.

2.

3.

прва или a

spectā-bo-r

specta-be-ris

specta-bi-tur друга или e

monē-bo-r

mone-be-ris

mone-bi-tur КОНЈУГАЦИЈЕ

трећа – сугл.

can-a-r

can-ē-ris

can-ē-tur трећа -io

cupi-a-r

cupi-ē-ris

cupi-ē-tur четврта или i

audi-a-r

audi-ē-ris

audi-ē-tur

1.

2.

3.

specta-bi-mur

specta-bi-mini

specta-bu-ntur mone-bi-mur

mone-bi-mini

mone-bu-ntur can-ē-mur

can-e-mini

can-e-ntur cupi-ē-mur

cupi-e-mini

cupi-e-ntur audi-ē-mur

audi-e-mini

audi-e-ntur

N.B. УОЧИТЕ ЛИЧНЕ НАСТАВКЕ (-R, -RIS, -TUR, -MUR, -MINI, -NTUR)!

Латински футур I је прост глаголски облик, а преводимо га на српски језик конструкцијом ћу бити/бићу + трпни глаголски придев (нпр., audiar – ћу бити/бићу слушан), или активним футуром I датог глагола и заменицом се (нпр., audiatur – слушаће се), што се углавном користи за треће лице.

АБЛАТИВ ВРЕМЕНА

Именичке речи (именице, заменице и придеви) које већ и саме имају временско значење, тј. показују време дешавања, стоје у аблативу без предлога када исказују време дешавања радње. Тако, на пример, anno septingentesimo tertio – седамсто треће године; eo die – тога дана; hora septima – у седам сати.

ЗАДАЦИ

I. Преведите следеће реченице: 1. Finitimae partes provinciae oppugnаbuntur. 2. Cicero tempestatibus retardаbitur. 3. Провинција ће ускоро бити предата новом конзулу. 4. (На) лађе Рођана чекаће се двадесет дана.

II. Responde Latīne: 1. Quamdiu Cicero in provincia manēbat? 2. Quem is mox videbit? 3. De qua re Cicero cogitat, dum cum fratre ad Ephesum equitat?

III. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – trado, 3. tradidi, traditum  нпр., традиција, енгл. tradition; – ordo, -inis, f.  нпр., ординаран, енгл. ordinary.

COGITO ERGO SUM. Мислим, дакле постојим.

СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА

Стари Грци и Римљани сматрали су да су људи створили седам великих, светских чуда. Како ови стари народи никада нису путовали у Кину или Америку, њихову листу сачињавала су само чуда њиховог света – земаља источног Медитерана.

Пирамиде у Гизи (2600–2544. године пре н. е.) највеће су од свих египатских пирамида, а саграђене су током владавине четврте египатске династије. Оне представљају најстарије и једино до данас сачувано светско чудо.

Висећи вртови у Вавилону (око 600. године пре н. е.) највероватније су саграђени по наредби вавилонског владара Набукодоносора II. Били су поређани у низу и били су налик на степенасте литице планина. Могуће је да их је Набукодоносор саградио са жељом да његову жену Семирамиду подсећају на њен завичај. Вавилонске вртове време је претворило у шљунак.

Зевсова статуа у Олимпији* (око 450. године пре н. е.) налазила се у Зевсовом храму и приказивала је Зевса како седи на трону. Ова хризелефантинска (сачињена од злата и слоноваче) статуа, висине од око дванаест метара, била је дело познатог грчког вајара Фидије. Сматра се да је уништена у V веку н. е.

Унутрашњост Зевсовог храма у Олимпији

Артемидин храм у Ефесу (V–IV век пре н. е.) био је храм огромних димензија. У њему су се налазила и вредна вајарска дела. Ова велелепна грађевина била је више пута рушена и обнављана. Стари храм изгорео је готово до темеља 356. године пре н. е. Ефежани су одбили великодушну

* Олимпијске игре, у част бога Зевса, установљене у првим деценијама VIII века пре н. е., одржавале су се у Олимпији на Пелопонезу сваке четврте године. Пре овог свегрчког такмичења гласници су ишли широм грчког света и проглашавали су свето седмодневно примирје. Такмичари су морали да буду Грци, и то само они који никад ни за шта нису били осуђивани. Награда за победу у било којој дисциплини био је венац од дивље маслине.

понуду Александра Македонског да о свом трошку изгради нови храм и сами су га подигли у IV веку пре н. е. Коначан ударац овом велелепном здању нанели су Готи 262. године н. е.

Маузолеј у Халикарнасу (367–351. године пре н. е.) била је раскошно украшена гробница, чију је изградњу започео Маузол, персијски управитељ Карије (у Малој Азији), а завршила његова жена и сестра Артемисија. На високој платформи уздизало се тридесет шест стубова на којима је била постављена пирамида. Овај споменик највероватније је уништио земљотрес у XI веку н. е. Његови остаци коришћени су у изградњи локалних грађевина, а само неколико делова је сачувано и налази се у Британском музеју у Лондону.

Колос на Родосу (280. године пре н. е.) била је статуа грчког бога Аполона, висине између тридесет и тридесет четири метра, која је стајала на уласку у главну луку на Родосу. Кип је био изграђен од бронзе и појачан гвожђем. Међутим, Колос се срушио само пола века након изградње, а последње остатке покупили су Арапи у VII веку н. е.

Фарос у Александрији (око 280. године пре н. е.) био је светионик висине сто тридесет четири метра, саграђен на улазу у александријску луку у Египту. На његовом врху горела је ватра као сигнал бродовима који су били на великој удаљености. Фарос је био узор за све касније изграђене светионике. Ово светско чудо нестало је с лица земље у XIV веку н. е.

Остаци Артемидиног храма у Ефесу

REDITUS

Heri due naves missae sunt, quae iam Athēnis onerātae erant.

Rhodi. Nonne pulchra sunt, summo artificio facta? Cum in atrio posita erunt, totae aedes collucēbunt.

Ubi haec signa empta sunt? Postquam tota Asia a nobis salvis peragrāta est, nunc impedimentis confecti sumus. Haec strues iam structa est.

Quomodo haec omnia e portu Brundisīno transportabuntur?

Nostro duro labōre!!!

Priōre anno, ubi Cicero Brundisio discessit, non tam multa onera in naves imposita erant.

Mense Novembri Cicerōnes in Italiam revertērunt. Longum iter ex Asia factum est. Primum Ephesi naves Rhodiōrum viginti dies exspectaverant; deinde ventis retardāti erant. Tandem Kalendis Octobribus navem conscendērunt et ventis vela dedērunt. Tarde et incommode navigaverant, priusquam ad Piraeum, portum Athenārum appulērunt. Athēnis deinde plus quam quindecim dies morāti sunt*. Post aliquot dies Patris, aliquot Alyziae, idem Leucade et Actii manēbant. Dein Corcȳram pervenērunt ubi septem dies mansērunt, tempestatibus retenti.

Pater et filius Marcus in portu Corcȳrae Cassiopa sunt; milites et servos inspectant, qui in navem onerariam impedimenta impōnunt. Nam Rhodi a Cicerōne aliquot signa, pulchra et pretiōsa empta sunt; cum ea et alia onera, cum maxima cura in navem imposita erunt, Cicerōnes, post cenam, Corcȳram relinquent. Postero die Brundisii erunt.

РЕЧИ

Actium, -ii, n. – Акциј aedis, -is, f. – соба  pl. зграда, кућа Alyzia, -ae, f. – Ализија appello, 3. appuli, apulsum – пристати (бродом) atrium, -ii, n. – атријум Brundisīnus, 3 – бриндизијски Cassiopa, -ae, f. – Касиопа colluceo, 2. – сијати conficio, 3. confēci, confectum – ослабити, сатрти conscendo, 3. conscendi, conscensum – укрцати се cura, -ae, f. – брига, старање duo, duae, duo – два, две, два impedimenta, -ōrum, n. – опрема, пртљаг impōno, 3. imposui, impositum – натоварити incommode – неудобно inspecto, 1. -āvi, -ātum – надгледати Kalendae, -ārum, f. – Календе nonne – зар не November, -bris, -bre – новембарски Octōber, -bris, -bre – октобарски onerarius, 3 – теретни onero, 1. -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n. – терет Patrae, -ārum, f. – Патра peragro, 1. -āvi, -ātum – пропутовати pervenio, 4. pervēni, perventum – стићи Piraeus, -i, m. – Пиреј portus, -us, m. – лука postquam – после тога, пошто pretiōsus, 3 – скуп priusquam – пре него што quomodo – како retardo, 1. -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2. -tinui, -tentum – задржавати salvus, 3 – читав, здрав strues, -is, f. – гомила struo, 3. struxi, structum – слагати summus, 3 – највиши, изврстан tarde – споро tempestas, -ātis, f. – невреме; време transporto, 1. -āvi, -ātum – преносити vela dare – запловити

* morāti sunt – задржали су се. О овој врсти глагола учићете идуће године.

ГРАМАТИЧКА ОБЈАШЊЕЊА

ПАСИВНИ ПЕРФЕКАТ, ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ И ФУТУР II

Као што смо видели, у латинском језику активни перфекат, плусквамперфекат и футур II граде се од перфекатске основе и одређених наставака. Сва три времена образују и пасив на међусобно сличан начин: одговарајућим облицима глагола esse (зависно од тога о ком се времену ради) придружује се партицип перфекта пасива, у одређеном роду и броју, који одговара трпном глаголском придеву у српском језику (Past Participle у енглеском језику). Подсећамо вас да четврти основни облик глагола који се наводи у речнику представља партицип перфекта пасива у једнини средњег рода. Облици партиципа перфекта пасива за сва три рода у једнини гласе: нпр., laudātus, laudāta, laudātum. Видимо да партицип перфекта пасива, у ствари, представља придев прве и друге деклинације, тј. завршава се на -us, -a, -um, и често се употребљава и као обичан придев, нпр., ornātam provinciam (уређену провинцију).

ПЕРФЕКАТ

ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

ФУТУР II партицип перфекта пасива

јед. laudātus, laudāta,

laudātum

мн. laudāti, laudātae, laudāta

партицип перфекта пасива

јед. laudātus, laudāta,

laudātum

мн. laudāti, laudātae, laudāta

партицип перфекта пасива

јед. laudātus, laudāta,

laudātum

мн. laudāti, laudātae, laudāta

презент глагола esse

+ sum es est

+ sumus estis sunt

имперфекат глагола esse

+ eram eras erat

+ erāmus erātis erant

футур I глагола esse

+ ero eris erit

+ erimus eritis erunt

У латинском језику пасивни перфекат гради се од партиципа перфекта пасива и презента глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни

перфекат гради се од презента глагола јесам и трпног глаголског придева (нпр., laudātus sum – похваљен сам).

Пасивни плусквамперфекат гради се од партиципа перфекта пасива и имперфекта глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни плусквамперфекат гради се од перфекта или имперфекта глагола бити и трпног глаголског придева (нпр., laudātus eram – био сам/бејах похваљен).

Пасивни футур II гради се од партиципа перфекта пасива и футура I глагола esse и, као и у српском, представља сложен глаголски облик. У српском језику пасивни футур II гради се од презента глагола бити и трпног глаголског придева (нпр., laudātus ero – будем похваљен).

ЗАДАЦИ

I. Преведите следеће реченице: 1. Cicerōnes in insula Corcȳra septem dies mansērunt. 2. Cum signa empta erunt, in patriam revertēmur. 3. Кад је пртљаг био донет, напустили смо Грчку. 4. Цицерони су дуго били пловили и најзад су дошли у Италију. II. Responde Latīne: 1. Cupitisne iter Romam facere? 2. Quando Cicerōnes in Italiam revertērunt? 3. Quid Cicero Rhodi emit? III. Допуните следећу табелу а да притом глагол остане у истом лицу:

relinquimus

dabunt

audīvi

scribebātis

legis

puniet

ПАСИВНИ ПЕРФЕКАТ ПАСИВНИ ПЛУСКВАМПЕРФEKAT ПАСИВНИ ФУТУР II

IV. Покушајте да се сетите што више речи из српског и енглеског језика (или неког другог) које су сродне или потичу од следећих латинских речи: – Kalendae, -ārum, f.  нпр., календар, енгл. calendar; – November, -bris, m.  нпр., новембар, енгл. November.

AD KALENDAS GRAECAS. На грчке Календе. (Кад на врби роди грожђе.)

РИМСКЕ ПРОВИНЦИЈЕ И ГРАДОВИ НА НАШЕМ ТЛУ

Реч provincia у почетку је означавала сферу деловања римских магистрата, нпр. могла је да се односи на надзирање јавних радова. Касније овај термин означава територију коју је магистрат добио на управу. Прва римска провинција била је Сицилија, коју је Рим добио после завршетка Првог пунског рата, 241. године пре н. е. Убрзо Римљани припајају и Корзику и Сардинију, а нешто касније и Шпанију (197. године пре н. е.). Око 146. године пре н. е. основане су провинције Македонија и Африка (област око Картагине), а 133. године пре н. е. последњи пергамски краљ своју државу завештао је Риму. У I веку н. е. границе римске државе протезале су се од Атлантика на западу до сиријских пустиња на истоку, и од Рајне и Дунава на северу до етиопијске границе на југу. У античко доба на Балканском полуострву осим старих Хелена живели су и Илири, Келти и Трачани, који су постепено потпали под римску власт. У новоосвојеним подручјима Римљани су оснивали насеља, која су представљала средишта ширења римске културе, односно процеса романизације. Још у I веку пре н. е. Римљани су први пут накратко продрли до Дунава, а за време Августа наставља се римско ширење по централним и северним деловима Балкана. Територија данашње Србије касније је већином улазила у састав три римске провинције: већи део припадао

Felix Romuliana – данашњи изглед (Археолошки институт, Београд)

Iustiniana Prima (Царичин град) – Епископска базилика, данашњи изглед (Археолошки институт, Београд)

је Горњој Мезији, а остали делови су припадали Далмацији и Панонији. Тако се на нашем тлу родило, дуже боравило и завршило свој век више римских царева. На пример, извори кажу да је цар Марко Аурелије своје последње дане провео у Сирмијуму (Сремској Митровици), да се цар Константин Велики родио у околини Наисуса (Ниша), а у Сингидунуму (Београду) родио се цар Јовијан. Нај- Царичин град – Епископска базилика, 3D важнији антички и позноантички локалитети у Србији јесу: Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наисус, реконструкција, аутор Владан Здравковић (Археолошки институт, Београд) Ромулијана, и Царичин град. О богатом приватном и јавном животу њихових античких становника сведоче и илустрације које се налазе у овом уџбенику.

Латински натпис из античког периода (Археолошки институт, Београд)

IN FORO BRUNDISINO

Quid Pompeius agit? Ubi nunc est Caesar?

Nihil nobis est cognitum.

Nunc suāvis patri eris, sicut adhuc matri fuisti!

Semper omnibus suāvis fui et ero! Nescio.

Auscultabimus!

Sed Dolabella formōsus nobilisque est, fortasse iunior Tullia…

Quid Cicero dicet, cum novum generum viderit? Secundum an tertium… bla... bla…

Sero tuas litteras accēpi, mi Cicero! Quare ad portum non pervēni… O, Marce, quam adultus es!!!

Tulliola, lux mea! Terentia, fidissima uxor! Non prius Brundisio discedētur, quam omnes illae naves exonerātae erunt. Quando ego uxōrem meam vidēbo?