Рачуноводство - 21639

РАЧУНОВОДСТВО I www.zavod.co.rs ТАДИЈА ЂУКИЋ ЈОВАН КРСТИЋ МИЛИЦА ЂОРЂЕВИЋ ЈЕЛЕНА ПРШИЋ

РАЧУНОВОДСТВО уџбеник за I разред економске школе

КБ 21639

САДРЖАЈ ПРВИ ДЕО Рачуноводствено обухватање имовине привредног друштва и изворa њеног финансирања ����������������������������������������������������������������������������������������� 1. Рачуноводство – појам, предмет обухватања ����������������������������������������������������������� 1.1. Делови система рачуноводства ������������������������������������������������������������������������������� 1.2. Рачуноводствене информације – појам и корисници ����������������������������������� 2. Књиговодство – појам, циљ, задаци и методе, системи ��������������������������������������� 3. Правни основ рачуноводства ������������������������������������������������������������������������������������������� 4. Појам пословног догађаја ������������������������������������������������������������������������������������������������� 5. Појам, елементи, врсте и карактеристике књиговодствене документације ������������������������������������������������������������������������������������� 5.1. Контрола формалне, суштинске и рачунске исправности књиговодствене документације ����������������������������������������������������������������������������� 5.2. Чување књиговодствене документације ������������������������������������������������������������� 6. Принципи уредног књиговодства ��������������������������������������������������������������������������������� 7. Средства и извори средстава: појам и врсте ������������������������������������������������������������� 7.1. Основна рачуноводствена једначина ������������������������������������������������������������������� 8. Инвентарисање – појам, циљ, врсте, организација ����������������������������������������������� 8.1. Састављање почетног инвентара ��������������������������������������������������������������������������� 9. Биланс стања – појам и структура ��������������������������������������������������������������������������������� 9.1. Састављање биланса стања на основу инвентара ����������������������������������������� 10. Утицај пословних промена на биланс стања ����������������������������������������������������������� 10.1. Састављање сукцесивних биланса ��������������������������������������������������������������������� 11. Књиговодствени рачуни – конта: појам, облици, врсте, функције ����������������� 11.1. Облици рачуна ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 11.2. Врсте рачуна ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 11.3. Активна и пасивна конта – правила евидентирања ������������������������������������� 11.4. Аналитичка и синтетичка конта �����������������������������������������������������������������������������

7 9 11 14 16 19 20 22 26 28 30 31 36 38 43 46 48 50 53 57 57 60 63 68

ДРУГИ ДЕО Систем двојног књиговодства ���������������������������������������������������������������������������������������� 73 1. Двојно књиговодство – појам, облици, методе ��������������������������������������������������������� 75 1.1. Појам двојног књиговодства ������������������������������������������������������������������������������������� 75 1.2. Методе књиговодства ������������������������������������������������������������������������������������������������� 77 1.3. Начело двојности ����������������������������������������������������������������������������������������������������������� 78 2. Пословне књиге двојног књиговодства ����������������������������������������������������������������������� 79 2.1. Дневник – хронолошка евиденција ����������������������������������������������������������������������� 81 2.2. Главна књига – системска евиденција ������������������������������������������������������������������� 85 2.3. Помоћне књиге ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 88 3. Отварање пословних књига, евиденција и закључак пословних књига ������� 92 3.1. Отварање пословних књига ������������������������������������������������������������������������������������� 92 3.2. Евиденција кроз пословне књиге ��������������������������������������������������������������������������� 93 3.3. Закључак пословних књига ��������������������������������������������������������������������������������������� 98 4. Пробни биланс ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 101

САДРЖАЈ

5

5. Крајњи биланс ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 103 6. Грешке и корекција грешака у књиговодству ����������������������������������������������������������� 104 6.1. Врсте грешака у књиговодству ������������������������������������������������������������������������������� 104 6.2. Корекција грешака у књиговодству ����������������������������������������������������������������������� 106 7. Једнообразно књиговодство ������������������������������������������������������������������������������������������� 109 8. Конти оквир – појам, принципи састављања ������������������������������������������������������������� 111 8.1. Појам контни оквир ������������������������������������������������������������������������������������������������������� 111 8.2. Принципи састављања контног оквира ��������������������������������������������������������������� 111 9. Примена контног оквира ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 114 ТРЕЋИ ДЕО Евиденција новчаних средстава ������������������������������������������������������������������������������������� 119 1. Благајна – појам, улога и врсте ����������������������������������������������������������������������������������������� 121 2. Правдајућа и налогодавна документа у благајни ��������������������������������������������������� 122 3. Готовински инструменти платног промета ����������������������������������������������������������������� 124 4. Евиденција благајничког пословања ��������������������������������������������������������������������������� 126 4.1. Евиденција благајничког пословања кроз благајнички дневник ������������� 126 4.2. Евиденција благајничког пословања у финансијском књиговодству ����� 128 5. Текући – пословни рачун ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 140 5.1. Процедура отварања текућег рачуна ������������������������������������������������������������������� 140 6. Безготовински инструменти платног промета ��������������������������������������������������������� 142 7. Правила евидентирања уплата и исплата преко текућег рачуна ��������������������� 143 7.1. Извод банке ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 143 7.2. Евидентирање преко текућег рачуна ������������������������������������������������������������������� 145 7.3. Упоредна евиденција новчаних средстава у благајни и на текућем рачуну ��������������������������������������������������������������������������������������������������������� 147 8. Прелазни рачун ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 151 ЧЕТВРТИ ДЕО Евиденција расхода и прихода ��������������������������������������������������������������������������������������� 157 1. Појам и врсте расхода и прихода ����������������������������������������������������������������������������������� 159 1.1. Појам и врсте расхода ������������������������������������������������������������������������������������������������� 159 1.2. Појам и врсте прихода ������������������������������������������������������������������������������������������������� 160 2. Дејство расхода и прихода на биланс стања предузећа ������������������������������������� 163 3. Дејство расхода и прихода на капитал предузећа ������������������������������������������������� 166 4. Правила књижења на успешним контима ������������������������������������������������������������������ 169 5. Обрачунски период �������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 176 6. Биланс успеха – појам и значај ����������������������������������������������������������������������������������������� 177 6.1. Место добитка/губитка у билансу успеха ����������������������������������������������������������� 178 Литература ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 183 Прилог: Контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике

6

РАЧУНОВОДСТВО

1

РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА Садржај поглавља 1. Рачуноводство – појам, предмет обухватања 2. Књиговодство – појам, циљ, задаци и методе, системи 3. Правни основ рачуноводства 4. Појам пословног догађаја 5. Појам, елементи, врсте и карактеристике књиговодствене документације 6. Принципи уредног књиговодства 7. Средства и извори средстава: појам и врсте 8. Инвентарисање – појам, циљ, врсте, организација 9. Биланс стања – појам и структура 10. Утицај пословних промена на биланс стања 11. Књиговодствени рачуни – конта: појам, облици, врсте, функције

По завршетку овог поглавља моћи ћете да: ‣ дефинишете појам и предмет рачуноводства; ‣ разликујете делове рачуноводства и кориснике њихових информација; ‣ разликујете рачуноводство и књиговодство; ‣ наведете циљ, задатке, методе и системе књиговодства; ‣ идентификујете пословни догађај и укажете како он делује на промену стања имовине; ‣ објасните појам, елементе и врсте књиговодствене документације, начине њене контроле и рокове чувања; ‣ објасните принципе уредног књиговодства; ‣ дефинишете средства и изворе средстава; ‣ примените основну рачуноводствену једначину; ‣ објасните појам, значај и врсте инвентарисања и саставите почетни инвентар; ‣ дефинишете биланс стања и објасните начело билансне равнотеже; ‣ саставите биланс стања на основу инвентара; ‣ саставите низ сукцесивних биланса; ‣ рашчланите биланс на рачуне и разликујете облике и врсте конта; ‣ примените правила евидентирања на активним и пасивним контима; ‣ саставите биланс стања на основу стања на рачунима.

1. РАЧУНОВОДСТВО – ПОЈАМ, ПРЕДМЕТ ОБУХВАТАЊА Привредни субјекти обављају одређену делатност да би остварили добит, односно да би увећали имовину уложену у њихово пословање. Привредно друштво је правно лице које оснивају правна или физичка лица за обављање делатности у циљу стицања добити. Према критерију­ му правне форме, привредна друштва могу бити друштва лица (ортачка друштва и командитна друштва) и друштва капитала (друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва). Према делатности којом се баве, привредни субјекти се деле на трговинске, производне и услужне. У нашој пословној пракси и свакодневном животу општеприхваћени термин за назив привредних субјеката, који ћемо и ми користити у овом уџбенику, је предузеће. Сваки појединац може имати своје лично рачуноводство. У њему се евидентира прилив новца, плаћени трошкови, дате позајмице другим лицима, износ готовине који је остао на крају месеца и сл. Рачуноводство предузећа обезбеђује податке о пословању предузећа, односно које резултате је остварило и које активности би могло предузети у будућности. У данашњим условима рачуноводство обезбе­ ђује лицима која управљају предузећем неопходне информације за доношење пословних одлука. Рачуноводство представља везу између пословних активности и оних који доносе одлуке.

Привредно друштво је правно лице које обавља делатност ради стицања добити.

Пословне активности

Рачуноводство Прикупљање података Евидентирање и чување података Састављање финансијских извештаја

Доносиоци одлука

С обзиром на то да су предузећу у сваком тренутку неопходни подаци о пословању, али и о пословним активностима које треба предузети у будућем периоду (проширење асортимана, смањење трошкова и сл.) потребно је да на време добије релевантне и поуздане информације. Зато, свако предузеће, независно од своје величине, мора имати организациону јединицу која се бави рачуноводственим пословима.

ПРВИ ДЕО РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА

9

Као дефиницију рачуноводства за ученике који се први пут сусрећу са овим појмом, можемо навести следећу: Рачуноводство је информациони систем који прикупља, обрађује и преноси финансијске податке о неком предузећу корисницима ради доно­ шења одлука. Рачуноводство је научни метод који се бави прикупљањем, евиденцијом, планирањем и анализом свих пословних промена које су се десиле у предузећу и њиховим приказивањем у финансијским извештајима. Обухватање пословних промена омогућава онима који доносе одлуке (менаџмент предузећа, односно директори и остали запослени који руководе предузећем) потпуни увид и информације о томе како предузеће послује и коју одлуку треба донети. Предмет рачуноводственог обухватања у предузећу су имовина, капитал, обавезе, расходи, приходи и резултат пословања. Рачуноводство треба да пружи информације не само о имовини којом предузеће располаже већ и о томе колико се та имовина успешно користи. У току пословања предузећа настају обавезе. Предузеће измирује (плаћа) обавезе, па се његова новчана средства смањују. Настанак обавеза треба да у будућем периоду донесе предузећу неке економске користи (нпр., предузеће купује материјал који мора да плати; од тог материјала направиће производе, чијом продајом ће остварити прилив новчаних средстава). Успех пословања предузећа у одређеном периоду мери се оствареним резултатом који може бити позитиван – добитак или негативан – губитак. Основни циљ рачуноводства је да на основу веродостојне документације евидентира све пословне промене о пословању предузећа и обезбеди информације које ће се користити у процесима доношења економских одлука. Обрадом података из евидентираних пословних промена састављају се финансијски извештаји који се достављају корисницима у предузећу и корисницима у окружењу. Финансијски извештаји садрже информације о пословању предузећа.

10

РАЧУНОВОДСТВО

На основу свега наведeног, уочава се да рачуноводствени процес има три фазе: input (документовање), процес (обрада података) i output (састављање и презентовање финансијских извештаја).

Input је прва фаза рачуноводственог процеса у којој се документују промене које утичу на пословање предузећа (формира се документација). Процес је друга фаза рачуноводственог процеса у којој се економске промене евидентирају (књиже) у пословним књигама предузећа на основу веродостојне документације.

Output је трећа фаза у рачуноводственом процесу. У овој фази се са­ стављају финансијски извештаји који служе корисницима за доношење пословних одлука.

Три фазе рачуноводственог процеса су: 1. i nput – документовање, 2. процес – обрада, 3. о utput – састављање извештаја.

Контролна питања и задаци 1. У чему је значај рачуноводства предузећа?

2. Наведите дефиниције рачуноводства.

3. Шта обухвата предмет рачуноводства?

4. Наведите фазе рачуноводственог процеса.

1.1. Делови система рачуноводства Структура рачуноводства мењала се с променама циљева рачуноводства. Рачуноводствени концепт развијао се и мењао од традиционалног према савременом концепту. По традиционалном концепту, рачу­ новодство је примарно било усмерено на планирање, евидентирање послов­них догађаја, контролу и анализу података и презентовање и објављивање рачуноводствених информација. Потребе корисника рачуноводствених информација биле су секундарног карактера. Делови рачуноводства, тј. рачуноводственог система по традиционалном концепту су: 1) књиговодство с финансијским извештавањем, 2) рачуноводствено планирање, 3) рачуноводствена анализа и 4) рачуноводствени надзор.

1. Књиговодство је најважнији део рачуноводства према традиционалном концепту. Књиговодство је рачунски основ рачуноводства, који евидентира пословне догађаје у пословним књигама. Књиговодство је усмерено на прошлост, односно оно евидентира пословне догађаје који су се већ десили. Сви послови у књиговодству обављају се на основу веродостојне документације, чиме се обезбеђује документованост пословања предузећа. Резултат књиговодствене евиденције су различити финансијски извештаји и обрачуни, који пружају информације интерним и екстерним корисницима. Два основна финансијска извештаја која припрема књиговодство јесу биланс стања и биланс успеха.

2. Рачуноводствено планирање је посебна врста евиденције будућих пословних догађаја. Крајњи циљ рачуноводственог планирања је састављање планова заснованих на циљевима пословања у будућности.

ПРВИ ДЕО РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА

11

За израду планова неопходно је дефинисати временски период за који се састављају, активности које ће се предузети у планском периоду и финансијске последице предузетих активности у том периоду.

3. Рачуноводствена анализа користи информације књиговодства и рачуноводственог планирања. Циљ рачуноводствене анализе су поређење планираних и остварених величина, анализа и узроци одступања између њих. Рачуноводствена анализа предузећа која се баве производњом, нпр., треба да утврди исплативост производње, могућности смањења трошкова производње увођењем нових техничко-техноло­ шких решења, смањења шкарта и сл.

4. Рачуноводствени надзор је део рачуноводства чији је циљ утвр­ ђивање исправности и поузданости рачу­ новодствених података и ­информација, како са аспекта законских прописа, тако и са становишта одговарајуће професионалне регулативе. Рачуноводствени надзор обу­ хвата рачуноводствену контролу и ревизију. Рачуноводствена контрола је стална, систематска и научно утемељена активност чији је циљ провера исправности, тачности и поузданости података произашлих из рачуноводственог планирања и књиговодства. Контрола је усмерена на контролу докумената, проверу исправности и тачности утврђених књижења и обрачуна, као и проверу тачности изла­ зних рачуноводствених информација. Помоћу рачуноводства контролишу се и лица која рукују појединим деловима имовине, као и извршење планских задатака. Рачуноводствену контролу у основи спроводе интерни органи. Ревизију најчешће врше екстерни органи, а она подразумева накнадно проверавање (накнадну контролу) пословних догађаја, активности и рачуноводствених (финансијских) извештаја. На основу обављене рачуноводствене ревизије издаје се Извештај о обављеној ревизији, у којем се даје закључно мишљење о томе да ли су рачуноводствени извештаји истинити и поштени, односно да ли су састављени у складу с Међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) или не. По савременом концепту, садржај рачуноводства одређен је потребама корисника рачуноводствених информација. Према овом концепту, рачуноводство мора да обезбеди информације свим корисницима. Према критеријуму коме су информације намењене, рачуноводство се дели на: ‣ финансијско рачуноводство и ‣ управљачко рачуноводство. Финансијско рачуноводство примарно пружа информације екстерним корисницима (акционарима, повериоцима, инвеститорима, државним органима) и оне су основ за доношење њихових одлука. Форма и садржина финансијских извештаја који се састављају у финансијском рачуноводству дефинисани су позитивним законским прописима. Сви финансијски извештаји морају бити састављени у складу са Законом о рачуноводству. Финансијско рачуноводство усмерено је на прошлост јер пружа податке о прошлим пословним догађајима. Оно даје преглед пословања пословног субјекта као целине, а информације које пружа искључиво су финансијске. Управљачко рачуноводство је део рачуноводства примарно усмерен на задовољавање информационих потреба интерних корисника – управе, тј. менаџмента предузећа. Под утицајем је професионалне, од-

12

РАЧУНОВОДСТВО

носно законске регулативе. Омогућава нам да сагледамо резултат прошлих догађаја и њиховог утицаја на будуће догађаје (одлуке). Резултат управљачког рачуноводства су интерни извештаји који се припремају на нестандардним обрасцима за интерне кориснике. Управљачко рачуноводство пружа финансијске и нефинансијске информације (нпр., да ли увести нови производ) за делове предузећа. Основне сличности и разлике између финансијског и управљачког рачуноводства дате су у следећем прегледу. Критеријуми

Финансијско рачуноводство

Управљачко рачуноводство

Корисници информација

Екстерни корисници

Интерни корисници

Временска димензија

Информације о дешавањима у прошлости

Информације које су усмерене на будућност

Обавезност примене законске и професионалне регулативе

ДА

ДА

Контролна питања и задаци 1. Наведите делове рачуноводства према традиционалном концепту.

2. Наведите делове рачуноводства према савременом концепту.

3. Шта је циљ рачуноводствене анализе?

4. Шта обухвата рачуноводствени надзор и који је његов циљ?

5. Наведите основне разлике између финансијског и управљачког рачуноводства. Задатак за размишљање Поред набројаних активности убележите слово К или Р у зависности од тога да ли је наведена активност део књиговодства или осталих делова рачуноводства.

1. Састављање финансијских извештаја.

_________

2. Поређење нивоа добитка текуће и претходне године.

_________

3. Израда плана новчаних токова.

_________

4. Састављање Извештаја о обављеној ревизији.

_________

5. Контрола исправности књиговодствених докумената.

_________

6. Евиденција двојног књиговодства у пословним књигама. _________ 7. Утврђивање разлике између нивоа имовине предузећа у текућој и претходној пословној години.

_________

ПРВИ ДЕО РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА

13

1.2. Рачуноводствене информације – појам и корисници Податак – сирова чињеница о нечему Информација – протумачени податак Информација – податак плус образложење

Појам информација означава обавештење о некој појави које за примаоца информације треба да представља вест, новост, сазнање о нечему. Рачуноводствене евиденције пружају различите податке. Они су основ за израду информација. Подаци нису исто што и информација. Подаци су сирове чињенице, а информација је нешто више, односно она је протумачени податак. У ствари, информација поред података треба да садржи и одређено образложење и оцену тих података, односно питања које представља садржину рачуноводствене информације. Дакле, информација се саставља на основу података и других елемената значајних за информисање о одређеном питању. Однос између податка и информације илуструје следећи пример.

Податак

Предузеће „Астер” из Београда остварило је у текућој години позитиван финансијски резултат – добитак од 1.100.000,00 динара.

Информација

Предузеће „Астер” из Београда остварило је у текућој години позитиван финансијски резултат – добитак од 1.100.000,00 што је више за 100.000,00 динара од добитка који је предузеће остварило у претходној години, када је износио 1.000.000,00 динара.

За разлику од највећег дела рачуноводствених података који указују на прошлост, рачуноводствене информације служе за доношење пословних одлука и остваривање постављених циљева пословања у текућем периоду, као и у будућим периодима. КОРИСНИЦИ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА

Екстерни корисници Инвеститори

Зајмодавци

Добављачи

Купци

Интерни корисници Државни органи

Јавност

Управа предузећа (менаџмент)

Запослени

Корисници рачуноводствених информација могу бити различити, како унутар предузећа (интерни корисници), тако и у његовом окружењу (екстерни корисници). Екстерни корисници рачуноводствених информација су: инвеститори (улагачи), зајмодавци, добављачи, купци, држава (порески и други органи) и јавност. Менаџмент на свим нивоима руковођења, власници у друштвима лица и запослени сматрају се интерним корисницима. Инвеститори (улагачи) јесу власници или потенцијални власници ­акција предузећа. Они обезбеђују предузећу неопходан капитал, и то уз ризик да тај капитал током пословања може бити изгубљен. Зато су инвеститори заинтересовани да предузеће успешно послује како би уложени капитал био враћен, и то у увећаном износу. Инвеститорима су неопходне и информације о способности предузећа да исплаћује дивиденде, о расподели резултата и сл.

14

РАЧУНОВОДСТВО

Зајмодавци су банке које позајмљују предузећима новац за обављање краткорочних и дугорочних пословних активности. Њима су неопходне информације о могућностима предузећа за враћање узетих кредита, с припадајућом каматом. Њих интересују тренутна ликвидност (способност плаћања доспелих обавеза) и успешност пословања предузећа. Добављачи су правна или физичка лица која испоручују предузећу одређена добра или врше услуге. Они су заинтересовани за информације о томе да ли ће предузеће моћи да им плати обавезу на време. Купцима су неопходне информације на основу којих могу проценити опстанак и развој неког предузећа. То је нарочито битно када купци зависе од набавке од тог предузећа, нпр. материјала или робе. Државне органе интересују информације о активностима предузећа. Њима су информације неопходне због вођења економске и пореске политике, као и статистичких евиденција на националном нивоу (друштвени производ, стопа раста производње и др.). Јавност, пре свега она локална, заинтересована је на различите на­ чине за рад предузећа. Од ефикасности пословања предузећа зависе развој појединих подручја, могућност запошљавања људи, изградња путева, станова, комуникација итд. На основу рачуноводствених информација јавност се упознаје с просперитетом предузећа и очекивањима од његовог даљег пословања. Управу предузећа (менаџмент) чине стручњаци запослени за вођење предузећа и остваривање циљева пословања. Менаџмент малих предузећа могу да буду и власници. Успешни менаџери константно доносе одлуке на основу правовремених и ваљаних информација. Њихове одлуке треба да обезбеде оптималан однос између резултата пословања и коришћених средстава. Менаџмент предузећа се налази у специфичном положају јер је одговоран за припремање и презентацију објективних рачуноводствених информација за друге кориснике, а истовремено је и корисник информација. Менаџменту су неопходне и додатне информације ради планирања, доношења одлука и контроле пословања предузећа. Запослени су лица која раде у одређеном предузећу. Њима су неопходне информације о стабилности пословања предузећа и његовој успешности пословања. На основу тих почетних информација њих интересују могућности напредовања и висина зарада. Контролна питања и задаци 1. Дефинишите рачуноводствену информацију.

2. Објасните разлику између податка и информације.

3. Наведите кориснике рачуноводствених информација.

4. Које информације су неопходне инвеститорима?

5. Објасните значај рачуноводствених информација за менаџмент предузећа.

ПРВИ ДЕО РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА

15

Задатак за размишљање Следеће податке о пословању предузећа „Астер” из Београда претворите у информације које би се могле користити за доношење пословних одлука.

1. Предузеће „Астер” продало је производе у текућој години у вредности од 17.650.000,00 динара.

2. За зараде запослених у текућој години исплаћено је 1.800.000,00 динара.

3. У текућој години предузеће је узело кредите у износу од 2.500.000,00 динара.

4. Предузеће је у текућој години набавило нове машине (опрему) у вредности од 860.000,00 динара.

2. КЊИГОВОДСТВО – ПОЈАМ, ЦИЉ, ЗАДАЦИ И МЕТОДЕ, СИСТЕМИ Књиговодство је основни део рачуноводства који обухвата настале промене имовине, обавезе и капитал предузећа. Пошто књиговодство обезбеђује податке и информације за све остале делове рачуноводства, оно се сматра најважнијим делом рачуноводства. Под имовином се подразумевају средства која предузеће користи да би остварило своје циљеве. Предузећа се оснивају са задатком да остваре добит и да на тај начин увећају имовину, односно средства уложена у њихово пословање. Циљеви књиговодства повезују се с циљевима пословања предузећа. Ако је основни циљ пословања предузећа остваривање позитивног финансијског резултата, онда је циљ књиговодства утврђивање тог резултата. Такође, за пословање предузећа неопходна је одређења имовина, па је циљ књиговодства евидентирање имовине како према функцији (намени за коју се користи), тако и према пореклу, односно власништву. Два основна циља књиговодства су: ‣ утврђивање финансијског резултата пословања предузећа (добитка или губитка) за одређени обрачунски период и ‣ у тврђивање финансијског положаја предузећа (вредности имовине предузећа) на одређени дан. Поред основних циљева, постоје и допунски циљеви, од којих су најзначајнији: ‣о безбеђење информационе основе за планирање, анализу и контролу, ‣ обезбеђење података за контролу рада лица која руководе појединим материјалним вредностима предузећа.

16

РАЧУНОВОДСТВО

ЦИЉЕВИ КЊИГОВОДСТВА ОСНОВНИ Утврђивање резултата пословања

ДОПУНСКИ Утврђивање вредности имовине

Контрола рада лица која рукују имовином

Обезбеђење информационе основе

Задаци књиговодства подразумевају обављање свих неопходних послова у вези са остваривањем циљева књиговодства. То су следе­ћи послови: ‣п рикупљање књиговодствене документације, ‣п ровера исправности књиговодствене документације, ‣ к онтирање пословних промена садржаних у књиговодственој документацији, ‣ к њижење пословних промена у пословним књигама, ‣ с астављање и обелодањивање финансијских извештаја, ‣ч ување података. Метод књиговодства је начин обухватања пословних промена у књиговодству у зависности од технике књижења и средстава којима се књижи. Постоје два основна метода у књиговодству: преносно и копирно књиговодство. Основна карактеристика преносног књиговодства је та да су постојале увезане (укоричене) пословне књиге и да се свака посло­ вна промена евидентирала најпре у једној пословној књизи, а затим се та иста промена преносила, односно поново књижила у другој посло­ вној књизи. Копирни метод књиговодства захтева постојање пословних књига у виду одвојених листова. Копирним методом истовремено се књиже пословне промене у различитим пословним књигама помоћу индига. Књиговодство се појавило као неминовност упоредо с развојем при­ вреде. Појављивали су се различити системи књиговодства. Два основна система књиговодства су: просто и двојно. Системи књиговодства представљају избор начина на који се евидентирају пословне промене, обима имовине која је предмет књиговодственог обухватања, посло­ вних књига у којима се води евиденција и начин утврђивања резултата пословања. Просто књиговодство, односно једноставно књиговодство најстари­ ји је књиговодствени систем. Оно представља изоловану евиденцију о појединим деловима имовине. Основне карактеристике овог система су: ‣н епотпуност, ‣н езаокруженост и ‣н еповезаност појединачних евиденција. Просто књиговодство прати само поједине делове средстава и извора средстава предузећа. На пример, води се евиденција само материјала, зато што је то значајно за предузеће. Карактеристика простог књиговодства је да је то незаокружени систем евиденције, зато што не води евиденцију целокупне имовине. Појединачне евиденције имовине и

ПРВИ ДЕО РАЧУНОВОДСТВЕНО ОБУХВАТАЊЕ ИМОВИНЕ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА И ИЗВОРА ЊЕНОГ ФИНАНСИРАЊА

17

обавеза нису повезане. Због тога из евиденције није могуће утврдити финансијски резултат предузећа, нити стање имовине на одређени дан. У простом књиговодству резултат пословања се утврђује на основу инвентара. Двојно књиговодство (систем двојног књиговодства) заокружени је систем евиденције у који су укључени сви делови имовине, обавеза и капитала и промене на њима. Основна карактеристика двојног књиговодства је та да се свака пословна промена истовремено евидентира на најмање два књиговодствена рачуна. Двојно књиговодство је потпуни рачунски систем у којем се води евиденција о свим деловима имовине предузећа, па је у сваком тренутку могуће сазнати којим средствима и изворима средстава располаже једно предузеће. Истовремено, у двојном књиговодству се води евиденција свих расхода и свих прихода, тако да је могуће утврдити резултат пословања предузећа за било који период. Контролна питања и задаци 1. Дефинишите књиговодство.

2. Наведите основне циљеве књиговодства.

3. Које методе књиговодства постоје?

4. Наведите системе књиговодства.

5. Објасните карактеристике простог књиговодства.

6. Наведите карактеристике двојног књиговодства.

7. Међу следећим исказима заокружите оне који су потпуно тачни. а) Привредно друштво је правно лице које оснивају друга правна лица с циљем остваривања добити. б) Књиговодство је основни део рачуноводства у којем се обухватају настале пословне промене. в) Предмет рачуноводственог обухватања су имовина, обавезе и резултат предузећа. г) Делови рачуноводства су књиговодство с финансијским извештавањем, рачуноводствено планирање, рачуноводствена анализа и рачуноводствени надзор. д) Метод књиговодства је начин обухватања пословних промена у књиговодству. ђ) Финансијско рачуноводство усмерено је на прошлост и обезбеђивање информација интерним корисницима.

18

РАЧУНОВОДСТВО

ЗА РАДОЗНАЛЕ Прве пословне (трговачке) књиге („тефтери”) биле су повезане, у виду целине са одговарајућим страницама. Неповезане књиге (у виду сло­бодних листова, картица) су уведене 1775. године у Холандији у једној библиотеци (картотечки систем). Картотечки систем у књиговодственој евиденцији много је практичнији од система повезаних књига (омогућава увођење копирног метода, као и других књиговодствених метода, олакшава вођење једнобразног књиговодства итд.).

Контролна питања и задаци 1. Дефинишите пословне књиге.

2. Које су карактеристике пословних књига?

3. Наведите пословне књиге према Закону о рачуноводству.

4. Наведите поделу пословних књига према значају које имају у систему двојног књиговодства.

2.1. Дневник – хронолошка евиденција Дневник у систему двојног књиговодства представља пословну књигу у којој се хронолошки (по редоследу настанка) евидентирају пословне промене. Зато се ова књига и назива хронолошка евиденција. Дневник се некад називао приманота (прва књига, основна књига) јер су се промене прво евидентирале у њему, а затим преносиле на рачуне у Главној књизи. Дневник као хронолошка евиденција пружа потпуне информације о пословној промени на једном месту. Потпуност информа­ ције о пословној промени чине следећа сазнања: време настанка (датум) пословне промене, дуговна и потражна страна пословне промене које чине једну целину и кратко објашњење пословне промене. За разлику од Дневника, где се пословна промена изражава целовито на једном месту, у виду књиговодственог става, у Главној књизи, као другој обаве­ зној пословној књизи, та иста промена бележи се на различитим рачунима. Имајући у виду да Главна књига може имати и више стотина рачуна (конта), било би тешко одредити чињенице и информације о свакој пословној промени. Зато се истиче да Дневник као евиденција показује све информације о некој пословној промени и њеном књижењу на је­ дном месту. Важна улога Дневника је помоћ у спречавању грешака. Правило је да постоји једнакост дуговне и потражне стране за сваку посло­ вну промену. Ипак, уколико настане грешка при књижењу у Дневнику (на пример, промена је евидентирана само на једном рачуну, а не и на другом), она се једноставно може утврдити аутоматском, односно рачунском контролом (правило система двојног књиговодства да збир дуговне и потражне стране дневника мора да се слаже). Због тога се често истиче да Дневник као пословна књига има контролну функцију. Италијански облик (форма) дневника, због своје дидактичке вре­ дности, данас се користи у настави приликом изучавања система двојног књиговодства, првенствено због његове једноставности, али и могу­

ДРУГИ ДЕО СИСТЕМ ДВОЈНОГ КЊИГОВОДСТВА

81

ћности увида у целовитост пословне промене, као и праћења повезаности промене између Дневника и Главне књиге. Италијански облик дневника, односно дневник може се дати у виду шематског приказа на следећи начин: ДНЕВНИК предузећа „Мит” а. д. за 20__. год.

Редни број пословне промене

Редни број

Датум

0.

01. 01.

Рачун П

200.000,00 60.000,00 140.000,00 90.000,00

Отварање главне књиге финансијског књиговодства Акцијски капитал Добављачи у земљи Отварање конта пасиве по почетном билансу

490.000,00

300 435

Постројења и опрема Добављачи у земљи Набављена опрема, фактура бр. 24

150.000,00

435

Текући (пословни) рачуни Краткорочни кредити и зајмови у земљи Одобрен кредит, извод бр. 1

35.000,00

422

Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни Исплата обавезе по фактури бр. 7, извод бр. 2

50.000,00

241

700

0а.

01. 01.

1.

2.

10. 01.

700

12. 01.

023

241

Број конта који потражује 3.

15. 01.

Прост став

ДУГУЈЕ Грађевински објекти Материјал Купци у земљи Текући (пословни) рачуни Отварање главне књиге финансијског књиговодства Отварање конта активе по почетном билансу

022 101 204 241

Сложен став

Број конта који дугује

ИЗНОС ОПИС

Д

Датум настанка пословне промене

стр. 1

435

ПОТРАЖУЈЕ

Опис пословне промене 490.000,00

400.000,00 90.000,00

150.000,00

Пренос на страну 2

35.000,00

50.000,00

1.215.000,00

1.215.000,00

Раставна црта Назив конта који дугује

Назив конта који потражује

Износ конта који дугује

Износ конта који потражује

Пренос на наредну страну Збир износа колоне дугује

Збир износа колоне потражује

Дневник је једнострана табела која садржи следеће колоне: редни број, датум, опис и промет − износ с потколонама – дугује и потражује. Колона за редни број − садржи број пословне промене, односно књиговодственог става. Колона датума − служи за уписивање дана, односно дана и месеца када је настала пословна промена. Колона рачун има две потколоне у које се уносе нумеричке ознаке рачуна које су прописане контним оквиром. О контном оквиру као прописаном списку рачуна учићемо детаљније у наредним излагањима. У колону Д се уноси број рачуна који дугује у пословној промени, а у колону П број рачуна који потражује. Нумеричка ознака рачуна омогућава да се повежу дневник и главна књига као пословне књиге. Напомена: Док не обрадимо методску јединицу Контни оквир – појам, принципи састављања у примерима евиденције пословних промена кроз дневник као пословну књигу користићемо табелу Дневник без колоне Рачун. Колона описа − служи за спровођење књижења и опис пословне промене. У дневнику се пословне промене књиже у облику ставова. Под књиговодственим ставом се подразумева књижење пословне промене

82

РАЧУНОВОДСТВО

тако да најмање један конто дугује и један потражује. У зависности од тога на колики број рачуна се односи, књиговодствени став може бити: ‣п рост став – један конто дугује и један потражује и ‣ с ложен став – више конта дугују, односно потражују. У колони опис прво се уписује рачун или рачуни који дугују, а затим рачун или рачуни који потражују. Рачуни који потражују пишу се мало удесно у односу на рачуне који се књиже на страни Дугује. После тога се уноси кратак опис пословне промене с позивом на документацију на основу које се промена евидентира. Испод описа повлачи се раставна црта, и то само у колони „опис”. То се чини ради јаснијег одвајања једног књиговодственог става од другог. Колона промета (износа) садржи две потколоне. Износ се књижи или у колони дугује, или у колони потражује, у зависности од тога на којој страни је евидентиран књиговодствени конто. Додатна објашњења. Када се једна страница дневника попуни, књижење се наставља на наредној страници итд. На крају сваке стране утврђује се њен промет, односно збир износа у колонама дугује и потра­ жује. Тај промет се преноси на наредну страну. Када се утврђује промет стране, збир колона дугује и потражује мора да се поклопи. Ако се не поклапа, то значи да постоји грешка у евиденцији и треба је отклонити. На тај начин се врши аутоматска контрола књижења. Поступак и начин књижења у дневнику приказаћемо на следећем примеру. Предузеће „Прима” а. д., Ниш има почетни биланс стања са следећим позицијама. ПОЧЕТНИ БИЛАНС СТАЊА предузећа „Прима” а. д. Ниш на дан 01. 01. 20__. године Редни број 1.

2.

3.

АКТИВА Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

ИЗНОС 20.000,00 30.000,00 50.000,00

Редни број 1.

2.

ПАСИВА Капитал Добављачи у земљи

100.000,00

ИЗНОС 60.000,00 40.000,00 100.000,00

На основу почетног биланса стања отворите дневник и књижите следеће промене у јануару текуће године.

1) 03. 01. 20__. По фактури број 1 купљена је роба од добављача у земљи у износу од 10.000,00 динара.

2) 05. 01. 20__. С текућег рачуна исплаћена је обавеза према добављачу у земљи у износу од 8.000,00 динара. Извод број 1.

3) 06. 01. 20__. По изводу банке број 2, купци у земљи су уплатили на текући рачун 15.000,00 динара.

4) 08. 01. 20__. Из одобреног краткорочног кредита измирена је обавеза према добављачима у земљи у износу од 20.000,00 динара.

ДРУГИ ДЕО СИСТЕМ ДВОЈНОГ КЊИГОВОДСТВА

83

ДНЕВНИК предузећа „Прима” а. д. Ниш за 20__. год. Редни Датум број 0.

стр. 1 ИЗНОС

ОПИС

01. 01. Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни Отварање главне књиге финансијског књиговодства отварање активе по почетном билансу

Дугује 20.000,00 30.000,00 50.000,00

0а.

01. 01. Отварање главне књиге финансијског књиговодства Капитал Добављачи у земљи отварање пасиве по почетном билансу

100.000,00

1.

03. 01. Роба у магацину Добављачи у земљи купљена роба по фактури број 1

10.000,00

2.

05. 01. Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни по изводу број 1

8.000,00

3.

06. 01. Текући (пословни) рачуни Купци у земљи по изводу број 2

15.000,00

4.

08. 01. Добављачи у земљи Краткорочни кредити и зајмови у земљи измирена обавеза

20.000,00

Промет:

253.000,00

Потражује

100.000,00

60.000,00 40.000,00

10.000,00

8.000,00

15.000,00

20.000,00 253.000,00

Напомена: у Дневнику је књижење спроведено у складу с датим обја­ шњењима која се односе на садржину колона обрасца Дневника и уз поштовање правила за књижење на рачунима.

Објашњење књижења Промена 0 и 0а: На основу почетног биланса отвара се Дневник као пословна књига. Рачуни активе отварају се тако што се њихово стање преузима на страну Дугује, а равнотежа књижења се постиже помоћу рачуна Отварање главне књиге финансијског књиговодства који преузима збир укупне активе на страни Потражује. Рачун пасиве отвара се задуживањем рачуна Отварање главне књиге финансијског књиговодства за укупан збир пасиве, а рачуни пасиве уносе се појединачно на страну Потражује са стањем које се преузима из почетног биланса стања. После отварања рачуна активе и пасиве, збир дуговне и потражне стране рачуна Отварање главне књиге финансијског књиговодства једнак је збиру биланса стања на основу којег се отвара рачун Главне књиге. Рачун Отварање главне књиге финансијског књиговодства омогућава контролу преузимања позиција биланса, односно брзо и лако сагледавање да ли су све позиције унете у Главну књигу. Промена 1: Купљена роба по фактури евидентира се тако што се повећање робе као конта активе евидентира на страну Дугује, а повећање обавезе према добављачима као конта пасиве евидентира се на страну Потражује. Промена 2: Плаћање добављачу доводи до смањења обавеза предузећа. Смањење обавезе на конту добављача као конта пасиве евиденти-

84

РАЧУНОВОДСТВО

5. КРАЈЊИ БИЛАНС На крају пословне године саставља се финансијски извештај о пословању предузећа. Крајњи биланс стања је биланс који се саставља на крају обрачунског периода (пословне) године. Законом о рачуноводству прописано је његово састављање с даном 31. 12. сваке пословне године у којој предузеће послује. Крајњи биланс саставља се на основу утврђених стања на контима после књижења свих пословних промена за посматрану пословну годину. Он показује стање средстава, капитала и обавеза предузећа на дан 31. 12. Крајњи биланс једне пословне године је истовремено Почетни биланс наредне године. Саставља се на основу преузимања салда рачуна из Пробног биланса. На основу претходно састављеног Пробног биланса предузећа, приказаћемо крајњи биланс – Биланс стања предузећа „Леони” а. д. из Ниша. КРАЈЊИ БИЛАНС СТАЊА предузећа „Леони” а. д. Ниш на дан 31. 12. 20__. године Редни број 1.

2.

3.

4.

5.

6.

АКТИВА Грађевински објекти Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни Благајна

ИЗНОС 230.000,00 130.000,00 81.000,00 12.000,00 109.000,00 3.000,00

Редни број 1.

2.

3.

4.

ПАСИВА Капитал Дугорочни кредити и зајмови у земљи Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

565.000,00

ИЗНОС 330.000,00 100.000,00 90.000,00 45.000,00 565.000,00

Биланс стања као део завршног рачуна приказује финансијско (имовинско) стање предузећа на крају обрачунског периода (године), тачније на дан 31. 12. Састоји се од три различита дела: имовине, обавеза и капитала. Крајњи биланс стања показује финансијски положај предузећа, односно висину имовине предузећа и ниво задужености. Контролна питања и задаци 1. Шта је Крајњи биланс стања?

2. На основу којег прегледа се саставља Крајњи биланс стања?

3. Шта показује финансијски положај предузећа?

4. Саставите Крајњи биланс стања предузећа на основу Пробног биланса предузећа „Модус”, састављеног у оквиру задатка за вежбање, датог у методској јединици Пробни биланс. Задатак за размишљање Упоредите Крајњи биланс стања предузећа „Леони” а. д., Ниш с Почетним билансом стања и закључите следеће.

1. Да ли је дошло до промене у вредности имовине предузећа „Леони”?

2. Какав је однос између сопствених и позајмљених извора финансирања на почетку, а какав на крају године?

ДРУГИ ДЕО СИСТЕМ ДВОЈНОГ КЊИГОВОДСТВА

103

Задатак за самостални рад Почетно стање на рачунима предузећа „Астрал” д. о. о. Београд на дан 01. 01. 20_. године је следеће: Грађевински објекти 1.450.000,00 динара, Постројења и опрема 840.000,00 динара, Материјал 50.000,00 динара, Купци у земљи 90.000,00 динара, Текући (пословни) рачуни 180.000,00 динара, Дугорочни кредити и зајмови у земљи 390.000,00 динара, Добављачи у земљи 130.000,00 динара. Израчунајте Капитал.

0) Саставите Почетни биланс предузећа „Астрал”, Београд и отворите пословне књиге.

1) Банка је по изводу бр. 1 одобрила и пренела краткорочни кредит предузећу у износу од 70.000,00 динара.

2) Банка је одобрила предузећу дугорочни кредит у вредности од 130.000,00 динара који је искоришћен за измирење обавезе према добављачима по почетном стању.

3) Исплаћена је рата дугорочног кредита у износу од 30.000,00 динара по изводу бр. 2.

4) Купци су уплатили дуг по почетном стању. Извод бр. 3.

5) Благајна је подигла налогом за исплату с текућег рачуна 25.000,00 динара по изводу бр. 4.

6) У готову је набављен материјал у вредности од 4.500,00 динара.

7) Купљена је машина по фактури бр. 7, која гласи на 65.000,00 динара.

8) Обавеза према добављачима по фактури бр. 7 исплаћена је делом из краткорочног кредита 15.000,00 динара, а остатак с текућег рачуна. Извод банке бр. 5.

9) Саставите Пробни и Крајњи биланс и закључите пословне књиге.

10) Упоредите вредност имовине, обавеза и капитала по Почетном и Крајњем билансу. Да ли је финансијски положај предузећа бољи или гори на крају пословне године у односу на почетак?

6. ГРЕШКЕ И КОРЕКЦИЈА ГРЕШАКА У КЊИГОВОДСТВУ 6.1. Врсте грешака у књиговодству ЗА РАДОЗНАЛЕ Истражите чиме се бави форензичко рачуноводство.

104

РАЧУНОВОДСТВО

Подаци и други извештаји које пружа књиговодство треба да буду тачни и благовремени. То претпоставља да приликом књижења пословних промена и састављања финансијских и других извештаја не смеју да буду учињене грешке. Међутим, приликом евиденције пословних промена могу да настану грешке. Најчешће су то случајне, ненамерне грешке, али уколико се не отклоне, имају за последицу нетачне податке, односно непоуздане финансијске извештаје. Поред случајних, ненамерних, постоје и намерне грешке (преваре), које су производ разних облика манипулација и злоупотреба. Према последицама које имају, ненамерне грешке се могу поделити у две групе. Прва група грешака нарушава аутоматску

4

ЕВИДЕНЦИЈА РАСХОДА И ПРИХОДА Садржај поглавља 1. Појам и врсте расхода и прихода 2. Дејство расхода и прихода на биланс стања предузећа 3. Дејство расхода и прихода на капитал предузећа 4. Правила књижења на успешним контима 5. Обрачунски период 6. Биланс успеха – појам и значај

По завршетку овог поглавља моћи ћете да: ‣ дефинишете расходе и приходе; ‣ класификујете расходе и приходе; ‣ наведете четири групе промена у вези с расходима и приходима које утичу на биланс стања; ‣ објасните утицај расхода и прихода на биланс стања; ‣ разликујете утицај расхода и прихода на капитал; ‣ објасните настанак успешних конта; ‣ објасните значај успешних конта; ‣ примените правила евидентирања на контима расхода и прихода; ‣ евидентирате пословне промене у вези с расходима и приходима кроз дневник и на контима главне књиге; ‣ дефинишете обрачунски период; ‣ дефинишете биланс успеха; ‣ објасните структуру биланса успеха и његов значај; ‣ објасните место добитка или губитка у билансу успеха.

1. ПОЈАМ И ВРСТЕ РАСХОДА И ПРИХОДА Ради обављања делатности и испуњавања задатака због којих су и основана, предузећа користе средства која поседују. Током пословања повећавају се или смањују средства и извори средстава предузећа. Смањења и повећања настају због расхода и прихода. Поређењем остварених прихода и расхода утврђује се резултат пословања предузећа.

1.1. Појам и врсте расхода Расходи су смањење средстава у обрачунском периоду, или повећања обавеза који доводе до смањења капитала. Расходи представљају сва улагања у пословни процес која настају у вези с непосредним стварањем учинака или обављањем услуга. Могу се посматрати као по­ трошња добара, издаци везани за финансирање и други издаци који настају у вези са обављањем пословног процеса предузећа, или су резултат ванредних околности. Расходи су негативна компонента резултата, односно представљају смањење активе или повећање обавеза, што за последицу има смањење капитала предузећа. Расходи се обухватају у класи 5 Контног оквира. Према појавним облицима, групишу се у три категорије: пословни, финансијски и остали расходи.

Расходи су смањење средстава у обрачунском периоду или повећања обавеза. Расходи доводе до смањења капитала предузећа.

Шематски приказ расхода према појавним облицима ПОСЛОВНИ РАСХОДИ

РАСХОДИ

ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ

ЗА РАДОЗНАЛЕ Дефиниција расхода према МСФИ

ОСТАЛИ РАСХОДИ

Пословни расходи су последица стварања учинака, односно обавља­ ња редовне делатности предузећа и као такви доприносе стварању користи, тј. прихода. У редовне пословне расходе, између осталог, спадају: ‣н абавна вредност продате робе – расход који се јавља у трговинским предузећима, а везан је за набавку робе која је предмет продаје; ‣ т рошкови материјала – вредност утрошеног материјала као чини­ оца пословних процеса предузећа;

Расходи су смањење економских користи током извештајног периода у облику одлива, или умањивања имовине, или настанак обавеза које имају за резултат смањење капитала, које не представља смањење по основу расподела учесницима у капиталу.

ЧЕТВРТИ ДЕО ЕВИДЕНЦИЈА РАСХОДА И ПРИХОДА

159

‣ т рошкови зарада, накнада зарада и остали лични трошкови – расходи који се обрачунавају сваког месеца, а настају ангажовањем радне снаге; ‣ т рошкови амортизације – вредносни, тј. новчани израз трошења сталне имовине; ‣ т рошкови производних услуга – новчани израз трошења одређених услуга (ПТТ трошкови, трошкови закупнине, трошкови реклама, услуге одржавања, трошкови превоза и др.); ‣н ематеријални трошкови – новчани израз трошења различитих ­врста накнада, непроизводних услуга, даџбина и сл. (трошкови репрезентација, трошкови платног промета, трошкови осигурања и др.).

ЗА РАДОЗНАЛЕ Према редовности јављања расходи се деле на: редовне и остале расходе. Редовни расходи су повезани са обављањем основне делатности предузећа и могу се планирати у зависности од обима активности предузећа. Остали расходи настају неплански, није их могуће предвидети и нису резултат редовног пословања.

Приходи представљају повећање средстава у обрачунском периоду, или смањења обавеза. Приходима се повећава капитал.

160

РАЧУНОВОДСТВО

Финансијски расходи последица су финансирања предузећа туђим средствима у току пословања или накнаде другима. У ове расходе, између осталих, спадају: ‣р асходи камата – предузеће их обрачунава према уговору о коришћењу кредита од банака и других организација; ‣ з атезне камате – расходи који настају због неблаговременог плаћања обавеза (добављачима, држави и сл.); ‣н егативне курсне разлике − настају у случају пораста или пада девизног курса и др.; ‣к аса сконто – попуст који се одобрава купцу ако плати у року одре­ ђеном уговором. Овај попуст се одобрава да би се купац стимулисао да што пре плати. Остали расходи нису везани за стварање учинака. Настају повремено, због неких специфичних околности и њихов обим и време настанка не могу се предвидети. У остале расходе спадају: ‣ г убици по основу расходовања и продаје нематеријалне имовине, некретнина, постројења и опреме, губици од продаје материјала – настају ако је продајом остварена вредност мања од тренутне књиговодствене вредности, или се расходује (избацује из употребе) средство које није у потпуности утрошено; ‣м ањкови – настају када је стварно стање мање од књиговодственог стања и тај износ пада на терет предузећа; ‣о тпис потраживања – расходи по основу директних отписа ненаплаћених потраживања од купаца; ‣б онификација – попуст који се одобрава купцу ако квалитет испоручених добара или извршене услуге не одговара условима предвиђеним уговором; ‣ш тете на имовини, пенали (казне) и остали непоменути расходи.

1.2. Појам и врсте прихода Приходи, за разлику од расхода, представљају позитивне економске токове. Приходи су повећање средстава у обрачунском периоду или смањење обавеза. Битно је да је реч о повећању средстава предузећа без обавезе њиховог накнадног враћања. Они су позитивна компонента резултата јер доводе до повећања капитала предузећа. Приходи се обу­

хватају у класи 6 Контног оквира. Као и расходи, и приходи су веома ра­ зноврсни, а у зависности од тога да ли настају по основу обављања пословних, финансијских или неких других активности, групишу се у три категорије: пословни, финансијски и остали приходи. Шематски приказ прихода према појавним облицима ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ

ПРИХОДИ

ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ

ЗА РАДОЗНАЛЕ Дефиниција прихода по МСФИ Приход је бруто прилив економских користи током датог периода који настаје из редовних активности ентитета, при чему тај прилив резултира повећањем капитала који не представља пораст по основу доприноса учесника у капиталу.

ОСТАЛИ ПРИХОДИ

Пословни приходи настају обављањем основне, редовне делатности и представљају позитивне ефекте улагања у пословање предузећа. Они највише учествују у укупним приходима, па су стога и најважнија категорија прихода у предузећу. У важније пословне приходе спадају: ‣п риходи од продаје робе, производа и услуга – настају продајом, тј. фактурисањем за продате производе, робу и услуге купцима; ‣п риходи од активирања сопствeних учинака – настају када предузеће употребљава своје сопствене производе, робу и услуге за разне потребе у пословању; ‣п риходи од премија, субвенција, дотацијa од државних органа – представљају облике новчане помоћи које државни органи дају предузећу; ‣д руги пословни приходи – приходи од чланарина, закупнина и др. Финансијски приходи настају услед пласирања (улагања) слободних новчаних средстава предузећа. У важније финансијске приходе спадају: ‣п риходи од камата − предузеће их остварује на депонована средства код банака или кредите које даје другим предузећима; ‣п риходи од учешћа у добитку – остварују се по основу учешћа у капиталу других предузећа; ‣п озитивне курсне разлике − настају услед промене девизног курса; ‣к аса сконто – приход који предузеће оствари када плати обавезу добављачу у року који му је понуђен и др. Остали приходи су резултат специфичних, неочекиваних или непре­ двиђених догађаја у току обављања пословне активности. Нису непосредно повезани са обављањем редовне делатности и не могу се планирати. У остале приходе спадају: ‣д обици од продаје нематеријалне имовине, некретнина, постро­ јења, опреме и материјала – настају уколико је продајом остварена вредност већа од њихове тренутне књиговодствене вредности;

ЗА РАДОЗНАЛЕ Према редовности јављања приходи се деле на: редовне и остале приходе. Редовни приходи резултат су обављања делатности предузећа. Њихов настанак је резултат уобичајених пословних активности и они се могу планирати. Остали приходи настају повремено, од случаја до случаја, резултат су непредвиђених околности. За ове приходе не може се предвидети ни време настанка, ни очекивана вредност.

ЧЕТВРТИ ДЕО ЕВИДЕНЦИЈА РАСХОДА И ПРИХОДА

161

‣в ишкови – настају када је стварно стање веће од књиговодственог стања; ‣н аплаћена отписана потраживања – настају када се неочекивано наплате потраживања од купаца која су раније била отписана; ‣о добрене бонификације – попусти које добављачи одобравају ако испоручена добра или извршене услуге не одговарају условима предвиђеним уговором; ‣о тписане обавезе – приходи који настају када добављачи, банке, државни органи или неки други повериоци отпишу предузећу обавезе.

Контролна питања и задаци 1. Дефинишите и наведите врсте расхода.

2. Која је разлика између пословних и осталих расхода?

3. Дефинишите приходе.

4. Размислите и наведите случај повећања средстава предузећа који не представља приход.

5. Наведите којој врсти расхода припадају: ‣ трошкови амортизације

_____________________,

‣ каса сконто одобрен купцима

_____________________,

‣ камата по узетим кредитима

_____________________,

‣ набавна вредност продате робе

_____________________,

‣ губици по основу расходовања

_____________________.

6. Наведите којој врсти прихода припадају: ‣ добици од продаје материјала

_____________________,

‣ приходи од учешћа у добитку

_____________________,

‣ вишкови

_____________________,

‣ приходи од продаје робе

_____________________,

‣ позитивне курсне разлике

_____________________.

7. Које су разлике између пословних прихода и пословних расхода?

162

РАЧУНОВОДСТВО

2. ДЕЈСТВО РАСХОДА И ПРИХОДА НА БИЛАНС СТАЊА ПРЕДУЗЕЋА Биланс стања представља преглед целокупне имовине предузећа и извора финансирања те имовине на одређени дан. У активи су приказана средства којима предузеће располаже на дан билансирања, а у пасиви извори тих средстава. Узимајући у обзир да биланс стања приказује имовину предузећа с два различита аспекта (у активи према функцији, а у пасиви према изворима), његова веома значајна карактеристика је билансна равнотежа. Та равнотежа се, као што смо већ рекли, приказује на следећи начин: Актива = Пасива, односно Актива = Капитал + Обавезе. Раније је било речи о пословним променама које утичу на биланс стања независно од појаве расхода и прихода. Поред ових пословних промена, постоје пословне промене у вези с расходима и приходима које такође утичу на биланс стања. Узимајући у обзир да расходи и приходи доводе до промене сред­става, обавеза или капитала, пословне промене у вези с расходима и приходима које имају дејство на биланс стања могу се груписати у четири групе. Прва група промена − настанак прихода доводи до повећања активе и повећања капитала. Ова група промена доводи до повећања збира биланса. БИЛАНС СТАЊА Актива Повећање активе

Пасива Повећање капитала

>∑=>∑ Друга група промена − настанак прихода доводи до смањења обавеза и повећања капитала. БИЛАНС СТАЊА Актива

Пасива Повећање капитала Смањење обавеза

∑=∑ Друга група промена не утиче на активу. Збир биланса се такође не мења. Трећа група промена − настанак расхода доводи до смањења активе и смањења капитала. Збир биланса се смањује. БИЛАНС СТАЊА Актива Смањење активе

Пасива Смањење капитала

<∑=<∑

ЧЕТВРТИ ДЕО ЕВИДЕНЦИЈА РАСХОДА И ПРИХОДА

163

Четврта група промена − настанак расхода доводи до повећања обавеза и смањења капитала у пасиви. Ова група промена не утиче на активу, која остаје непромењена. Збир биланса се не мења. БИЛАНС СТАЊА Актива

Пасива Повећање обавеза Смањење капитала

∑=∑ Дејство пословних промена на биланс стања везаних за настанак прихода и расхода приказаћемо на примерима полазећи од следећег биланса стања. ПОЧЕТНИ БИЛАНС СТАЊА Редни број 1.

2.

3.

4.

АКТИВА

ИЗНОС

Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

150.000,00 270.000,00 200.000,00 100.000,00

Редни број 1.

2.

3.

ПАСИВА Капитал Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

720.000,00

ИЗНОС 200.000,00 120.000,00 400.000,00 720.000,00

Пословна промена која припада првој групи промена Пример: На име издавања пословног простора у закуп наплаћено је преко текућег рачуна 30.000,00 динара. Настанком ове пословне промене у активи се увећава позиција Текући (пословни) рачуни за 30.000,00 динара. На овај начин се повећавају сопствена средства предузећа, а на страни пасиве увећава се позиција Капитал, такође за 30.000,00 динара. Збир биланса се повећао за исти износ и дејство ове пословне промене приказано је у Билансу стања бр. 1. БИЛАНС СТАЊА бр. 1 Редни број 1.

2.

3.

4.

АКТИВА

ИЗНОС

Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

150.000,00 270.000,00 200.000,00 130.000,00

Редни број 1.

2.

3.

ПАСИВА Капитал Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

750.000,00

ИЗНОС 230.000,00 120.000,00 400.000,00 750.000,00

Пословна промена која припада другој групи промена Пример: Добављач је одобрио попуст у износу од 5.000,00 динара на име бонификације за раније купљену робу која није одговарала уговореном квалитету.

164

РАЧУНОВОДСТВО

После ове пословне промене актива је остала непромењена, односно ова промена делује на промену структуре пасиве. Обавеза према добављачима смањена је за 5.000,00 али је истовремено капитал повећан за исти износ. Имовина предузећа није промењена. Збир биланса остаје исти, а утицај ове пословне промене приказан је у Билансу стања бр. 2. БИЛАНС СТАЊА бр. 2 Редни број 1.

2.

3.

4.

АКТИВА Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

ИЗНОС 150.000,00 270.000,00 200.000,00 130.000,00

Редни број

ПАСИВА Капитал Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

1.

2.

3.

750.000,00

ИЗНОС 235.000,00 120.000,00 395.000,00 750.000,00

Пословна промена која припада трећој групи промена Пример: На име трошкова рекламе с текућег рачуна је исплаћено 7.000,00 динара. Ова промена је довела до смањења у активи и пасиви за 7.000,00 динара. Тачније, ова промена утиче на смањење средстава на текућем рачуну у активи, уз истовремено смањење позиције Капитал у пасиви. Збир биланса се смањује за 7.000,00 динара и дејство ове промене приказано је у Билансу стања бр. 3. БИЛАНС СТАЊА бр. 3 Редни број 1.

2.

3.

4.

АКТИВА Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

ИЗНОС 150.000,00 270.000,00 200.000,00 123.000,00

Редни број 1.

2.

3.

ПАСИВА Капитал Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

743.000,00

ИЗНОС 228.000,00 120.000,00 395.000,00 743.000,00

Пословна промена која припада четвртој групи промена Пример: Због неблаговременог плаћања рате кредита банка је зарачунала затезну камату у износу од 1.000,00 динара. У овој промени структура активе остаје непромењена, док се у пасиви једна позиција повећава, а друга смањује. Тачније, ова промена условила је повећање обавеза по краткорочним кредитима у пасиви биланса стања уз истовремено смањење позиције Капитал за 1.000,00 динара. Збир биланса остаје непромењен. Дејство ове пословне промене приказано је у Билансу стања бр. 4.

ЧЕТВРТИ ДЕО ЕВИДЕНЦИЈА РАСХОДА И ПРИХОДА

165

БИЛАНС СТАЊА бр. 4 Редни број 1.

2.

3.

4.

АКТИВА Постројења и опрема Роба у магацину Купци у земљи Текући (пословни) рачуни

ИЗНОС 150.000,00 270.000,00 200.000,00 123.000,00

Редни број 1.

2.

3.

ПАСИВА

ИЗНОС

Капитал Краткорочни кредити и зајмови у земљи Добављачи у земљи

227.000,00 121.000,00 395.000,00

743.000,00

743.000,00

Контролна питања и задаци 1. Како се групишу пословне промене у вези с расходима и приходима?

2. За сваку групу пословних промена у вези с расходима и приходима дајте по један пример.

3. Којој групи пословних промена припадају следеће промене? Плаћени су с текућег рачуна ПТТ трошкови у износу од 8.000,00 динара. __________ Добављач је одобрио бонификацију због лошијег квалитета извршене услуге.

__________

Продати су готови производи у вредности од 250.000,00 динара.

__________

Утврђен је вишак материјала у вредности од 5.000,00 динара.

__________

Добављач је обрачунао затезну камату због кашњења у плаћању.

__________

3. ДЕЈСТВО РАСХОДА И ПРИХОДА НА КАПИТАЛ ПРЕДУЗЕЋА Приходи доводе до прилива или повећања имовине или смањења обавеза, што за резултат има повећање капитала (нето имовине) предузећа, док расходи доводе до одлива или смањења имовине или повећања обавеза, што за последицу има смањење капитала (нето имовине) предузећа. У зависности од правне форме предузећа, приходи и расходи би се евидентирали на одговарајућем конту капитала у Класи 3 (Акцијски капитал, Удели друштва са ограниченом одговорношћу, Улози, Државни капитал и др.).

166

РАЧУНОВОДСТВО