САДРЖАЈ
ПРВИ ДЕО Евиденција обавеза из пословања 7
1. Појам поверилаца – добављача 9
1.1. Документација везана за добављаче
2. Аналитичка и синтетичка евиденција обавеза према добављачима
2.1. Извод из аналитичке евиденције добављача 17
3. Порез на додату вредност у примљеним рачунима
3.1. Евиденција обавеза према добављачима са порезом на додату вредност 24
4. Одобрени попусти добављача 27
4.1. Евиденција плаћања доспелих обавеза уз одобрени каса сконто и бонификацију
5. Евиденција трошкова пословања услужног предузећа на основу примљених рачуна од добављача
5.1. Примери евиденције трошкова у услужном предузећу
5.2. Временска разграничења трошкова
5.3. Обавезе по основу зарада и накнада зарада
6. Евиденција финансијских и других обавеза предузећа
6.1. Евиденција обавеза по узетим кредитима
6.2. Евиденција других обавеза предузећа
6.3. Евиденција меничних обавеза
ДРУГИ ДЕО
Евиденција потраживања из пословања
1. Законска, професионална и интерна рачуноводствена регулатива 69
2. Појам дужника – купца и документација
2.1. Аналитичка и синтетичка евиденција потраживања од купаца . . . . . . 75
2.2. Извод из аналитичке евиденције купаца 80
2.3. Евиденција потраживања од купаца са порезом на додату вредност . 82
2.4. Порез на додату вредност у издатим рачунима (фактурама) .
86
3. Евиденција прихода од услуга 88
4. Временска разграничења прихода . .
5. Евиденција наплате доспелих потраживања уз одобрене попусте
6. Евиденција других потраживања 103
6.1. Потраживања за камату и дивиденде
6.2. Потраживања од запослених
7. Обезвређење потраживања – процена наплативости, директан и индиректан отпис 110
8. Евиденција наплате меницом
9. Остали облици плаћања – компензација, цесија и асигнација 116 10. Обрачун пореза на додату вредност на крају обрачунског периода 125 10.1. Евиденција плаћања обавезе на ПДВ на крају обрачунског периода 131
ЕВИДЕНЦИЈА ОБАВЕЗА
ИЗ ПОСЛОВАЊА
Садржај поглавља
1. Појам поверилаца – добављача
2. Аналитичка и синтетичка евиденција обавеза према добављачима
3. Порез на додату вредност у примљеним рачунима 4. Одобрени попусти добављача
5. Евиденција трошкова пословања услужног предузећа на основу примљених рачуна од добављача
6. Евиденција финансијских и других обавеза предузећа
По завршетку овог поглавља моћи ћете да:
‣ дефинишете појам поверилаца – добављача и наведете документацију која прати настанак и престанак обавеза према добављачима;
‣ евидентирате обавезе према добављачима у аналитичкој и синтетичкој евиденцији;
‣ објасните улогу пореза на додату вредност и евидентирате ПДВ у примљеним фактурама;
‣
наведете попусте које добављач одобрава и евидентирате их у пословним књигама;
‣ дефинишете трошкове пословања по основу којих добијате фактуре од добављача;
‣
обрачунате и евидентирате трошкове зарада као део трошкова пословања;
‣ објасните улогу временских разграничења трошкова и евидентирате их;
‣ дефинишете и евидентирате обавезе предузећа.
Ради остваривања циљева пословања, предузеће ступа у пословне односе са пословним партнерима – добављачима и купцима. Наведени послови имају утицаја на позиције биланса стања (имовину, обавезе и капитал) и биланса успеха (расходе и приходе).
У наставку овог уџбеника, уместо термина привредно друштво, користићемо традиционални и за ученике једноставнији термин за правна
лица која обављају делатност ради стицања добити – предузеће.
Предузећу су неопходни тачни и благовремени подаци о томе колико
од кога и на основу чега потражује и о томе коме, колико и по којем основу дугује.
На почетку желимо да објаснимо појмове поверилац и добављач. Обавезе према добављачима у највећем броју случајева настају куповином опреме, материјала, робе или одређених услуга. Добављачи су сва правна или физичка лица од којих предузеће купује добра или услуге. Уколико приликом преузимања добара или извршења услуга предузеће одмах не изврши плаћање добављачу, настају обавезе. Односно, обавезе према добављачима су обавезе предузећа за примљена (преузета) добра или услуге које још увек нису плаћене. Све док се не плати преузета роба, производ или услуга, постоји обавеза према добављачу. Обавезе према добављачу могу се извршити на следеће начине:
‣ плаћањем унапред, новац се даје пре него што се преузме, на пример, купљена опрема (давање новца унапред назива се аванс);
‣ плаћањем у моменту преузимања купљеног добра или услуге; ‣ плаћањем после преузимања добара, у законском или уговором дефинисаном року.
У пословној пракси уобичајено је да се плаћање обавезе према добављачу изврши у уговором или законом предвиђеном року после преузимања, на пример, материјала и тада добављач постаје поверилац. Поверилац је физичко или правно лице које има потраживање од својих дужника.
Очигледно је, да је добављач заправо поверилац (правно или физичко лице) који испоручује добра или услуге и по том основу потражује од дужника накнаду за вредност извршене испоруке добара или услуга.
Осим добављача, под појмом повериоци, подразумевамо и банке за дате кредите, повериоце по примљеним кауцијама и сл. На основу напред наведеног закључујемо да је појам повериоци шири од појма добављачи.
Обавеза према добављачима је двострани правни однос у коме се дужник – купац обавезује да плати робу, готове производе или услуге, а поверилац – добављач стиче право да од дужника захтева измирење
обавеза на уговорени начин.
Купопродајним уговором одређени су врста, количина, квалитет и
цена предмета купопродаје, као и рок и начин плаћања обавезе према
добављачу. Обавезе према добављачима по основу набавке – куповине чине део пасиве. Према Правилнику о Контном оквиру, обавезе према
добављачима исказују се на рачунима групе 43 – Обавезе из пословања.
Непоклапање
момента преузимања добара или услуга са моментом плаћања.
Добављачи су
повериоци за испоручена добра или извршене услуге.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Истражите у ком случају добављач постаје поверилац.
Контролна питања и задаци
1. Објасните појам добављач.
2. Објасните појам поверилац.
3. Који су начини измирења обавеза према добављачима?
4. У којој ситуацији добављач постаје поверилац?
1.1. Документација везана за добављаче
Документацију која се издаје и користи у односима предузећа са добављачима чине:
‣ купопродајни уговор,
‣ отпремница,
‣ улазна фактура (рачун),
‣ комисијски записник,
‣ књижно писмо и
‣ инс трументи за готовинско и безготовинско плаћање.
Купопродајни уговор склапају купац и продавац. У њему се једна уговорна страна – продавац, обавезује да ће испоручити купцу предмет уговора (добра или услуге), а друга уговорна страна – купац, обавезује се да ће исплатити потраживање у договореном року и под условима који су назначени уговором. Купопродајни уговор јесте документ, али није књиговодствени документ. На основу купопродајног уговора, најмање два лица се обавезују на одређено понашање у будућности. Купопродајни уговор се саставља у најмање два примерка, од којих је један намењен продавцу, а други купцу материјалних добара или услуга. Овај документ назива се и закључница, јер се на основу њега закључује посао. Отпремница је документ који се саставља приликом испоруке материјала, производа или робе на основу купопродајног уговора. Отпремницу саставља предузеће које се налази у улози добављача. Отпремница прати производе, материјал или робу на путу. Она садржи податке о врсти и количини добара, а може имати и податке о цени и вредности производа (робе).
Отпремница треба да садржи број, датум и адресу продавца и купца. Обавезно је да буде назначен број купопродајног уговора на основу којег се саставља отпремница. Отпремница садржи и податке о начину превоза и превознику, врсти и количини производа или робе, као и потпис лица које је издало и лица које је примило робу. Саставља се у најмање четири примерка. Један се саставља за магацин, други за купца, трећи за продајно одељење, а четврти за књиговодство обрачуна трошкова, где се уноси цена коштања.
Предузеће „Студент”
Ниш, ул. Косовска, број 55
Предузеће „Рачуновођа”
ул. Скопска, број 11
Датум: 20. 10. 2020. ПИБ: 117921324
ПИБ: 147544712
Мбр. 22192431
Ред. број
артикла
Улазна фактура (рачун) јесте документ који добављач испоставља
купцу за продату робу, производе или извршене услуге. Обавеза издавања рачуна за сваки промет прописана је Законом о порезу на додату вредност. Фактура се саставља на основу отпремнице. Улазна фактура (рачун) представља основни документ за књижење износа обавеза према добављачима.
Фактура треба да садржи основне податке о продавцу и купцу. Јасно морају бити истакнути назив купца и продавца, њихова адреса, порески идентификациони број – ПИБ, матични број купца и продавца и текући
рачун обе стране у купопродајном односу. Обавезни елементи фактуре су и њен број, датум састављања, начин превоза производа или робе, документ о испоруци робе, рок и начин плаћања. Рок и начин плаћања нису обавезни елементи фактуре, јер су назначени купопродајним уговором, али се најчешће уносе у фактуру. Затим, у фактури морају бити назначена врста испоручене робе или производа, односно количина, цена и износ. У ситуацији када производи, роба или услуга подлежу опорезивању, додаје се и износ обрачунатог пореза нa додату вредност и добија се укупан износ фактуре са порезом на додату вредност. У фактури морају бити одвојено исказани износ накнаде о извршеном промету
без ПДВ-а (износ основице), примењена пореска стопа и обрачунат ПДВ и укупан износ накнаде са урачунатим ПДВ-ом. Уколико продавац није у систему ПДВ-а то мора бити јасно истакнуто. Такође, ако промет фактурисаног добра или услуге не подлеже плаћању ПДВ-а, онда у фактури мора бити назначен члан Закона о порезу на додату вредност на основу којег је промет ослобођен плаћања ПДВ-а. ПДВ ћемо касније детаљно обрадити. Фактуру треба да потпишу лице које ју је саставило и овлашћено лице, а добављач који је испоставио фактуру оверава је печатом. Рачун може бити пуноважан и без печата и потписа. Улазна фактура се саставља у најмање два примерка. Један остаје код продавца, други се шаље купцу.
07643275
Фактура је основни књиговодствени документ који представља основ за књижење износа обавеза према добављачима.
Продавац Предузеће „Студент”
Ниш, ул. Косовска, број 55 ПИБ: 111111111
Мбр. 22192431
Место издавања рачуна: Ниш
Купац
Предузеће „Рачуновођа”
Пирот, ул. Скопска, број 11
ПИБ: 121212121
Мбр. 07643275
Датум издавања рачуна: 20. 10. 2020. Датум промета: 20. 10. 2020.
ФАКТУРА БР. 43
На основу Уговора број 14, послали смо наведену робу на Вашу адресу
Начин отпреме: камионом
Начин плаћања: безготовински у року од 15 дана
Ред.
број
Назив артикла Јед. мере
Износ словима: стодвадесетхиљада динара Напомена о пореском ослобођењу. – Нема пореског ослобођења. Издавалац рачуна је у систему ПДВ-а.
Саставио, Ј. Ј.
Књига улазних фактура (КУФ)
је увезана или програмски израђена књига у којој су приказане фактуре добављача примљене у одређеном временском периоду.
Печат
Директор, Н. Н.
Књига улазних фактура (КУФ) је помоћна књига у којој се евидентирају фактуре које су примљене од добављача у одређеном временском периоду. Књига улазних фактура представља помоћну евиденцију и у њу се хронолошким редом уносе све улазне фактуре примљене у току пословне године. Књига улазних фактура и књига издатих фактура представљају основу на обрачун ПДВ пореског обвезника. Сви обвезници ПДВ-а дужни су да формирају књиге примљених рачуна. На основу ове евиденције, омогућена је контрола обрачуна и плаћања ПДВ-а у сваком пореском периоду. Форма књиге улазних фактура није прописана али њени елементи произлазе из Правилника о облику, садржини и начину вођења евиденције ПДВ-а. Елементи књиге улазних фактура приказани су на следећој слици.
Књига улазних фактура
Ред. број Број рачуна
Датум
издавања фактуре Назив добављача ПИБ
Вредност набављених добара и услуга са ПДВ-ом
Вредност добара и услуга које се не опорезују
Износ обрачунатог ПДВ-а по општој стопи 20%
Износ обрачунатог ПДВ-а по посебној стопи 10%
Износ ПДВ-а који се не може одбити
Комисијски записник о вишку или мањку је документ који се саставља
у ситуацији када је добављач (продавац) испоручио купцу више или мање
робе или производа од количине која је уписана у отпремници или факту-
ри. Овај документ саставља купац. Пише се најмање у три примерка (један примерак остаје магацину у којем је примљена роба или производ, један се шаље књиговодству и један добављачу – продавцу). Вишак испоручених производа или робе повећава обавезу купца према добављачу, док
мањак испоручених производа или робе, ову обавезу смањује.
Књижно писмо јесте документ који добављач (продавац) пише на основу рекламације купца везане за квалитет или количину испоручених добара или извршених услуга. Књижно писмо добављач (продавац) упућује купцу у форми књижног одобрења којим умањује већ издати рачун купцу, односно даје бонификацију (попуст) купцу. Саставља се у најмање три примерка и може се прокњижити само ако је потписано од стране купца. Књижним писмом се такође накнадно одобрава попуст (нпр. ради унапређења сарадње, задржавање купца у условима појачане конкуренције и др.). Књижно писмо је основ за смањење обавезе према добављачу.
Инструменти за готовинско плаћање су налог за уплату и налог за исплату.
Налог за уплату је готовински инструмент који предузеће користи за уплату обавезе у готовом новцу у корист рачуна повериоца.
Налог за исплату предузеће користи да на терет свог рачуна наложи исплату у готовом новцу примаоцу који нема отворен рачун код банке (нпр. физичком лицу за извршену услугу).
Инструмент за безготовинско плаћање је налог за пренос. Налог за пренос се користи за безготовинско плаћање, када предузеће налаже банци да на терет његовог рачуна пренесе средства у корист рачуна добављача.
Контролна питања и задаци
1. Наведите књиговодствена документа која се користе при пословању са добављачима.
2. Наведите елементе које треба да садржи улазна фактура.
3. Чему служи књига улазних фактура?
4. У којој ситуацији се саставља комисијски записник, а у којој књижно писмо?
5. Наведите инструмент за безготовинско плаћање обавеза према добављачима.
6. Одговорите која од следећих тврдњи је тачна, а која није.
‣ Купопродајни уговор је књиговодствени документ.
‣ Поверилац је физичко или правно лице које има потраживање од својих дужника.
‣ Обавеза према добављачима настаје плаћањем у
моменту преузимања купљеног добра или услуге.
‣ Фактура представља основни документ за књижење
обавеза према добављачима.
‣ Обавезе према добављачима се безготовински измирују налогом за пренос.
Тачно / Нетачно
Тачно / Нетачно
Тачно / Нетачно
Тачно / Нетачно
Тачно / Нетачно
Синтетичка евиденција
добављача – укупна (збирна) евиденција о промету и стању обавеза према добављачима.
2. АНАЛИТИЧКА И СИНТЕТИЧКА ЕВИДЕНЦИЈА ОБАВЕЗА ПРЕМА
ДОБАВЉАЧИМА
На рачунима пасиве (обавезе и капитал) почетно стање
и сва повећања
евидентирају се на страни потражује, а сва смањења на страни дугује. Рачун добављача представља конто обавеза и има карактер рачуна пасиве.
Сходно томе, приликом евидентирања пословних промена у вези са добављачима примењују се правила књижења која важе за рачуне пасиве. Књиговодствено евидентирање пословних промена на конту (рачуну) добављач, књижи се на следећи начин:
‣ на страни потражује уноси се почетно стање уколико се ради о постојећем добављачу, а ако је добављач нов, уносимо пословни догађај по основу којег настаје прва обавеза према добављачу, ‣ на страни потражује књижи се повећање обавеза по основу фактуре за испоручену робу, производе или услуге, као и вишкови при испоруци добављача, ‣ на дуговној страни евидентира се смањење обавезе према добављачу на основу извршених плаћања, ‣ на дуговној страни евидентирају се и пословне промене које настају због враћања робе, мањка утврђеног при испоруци и одобрени попусти (сконто, бонификација),
‣ на дуговној страни се евидентира и салдо за изравнање на крају године.
Наведено књижење пословних промена евидентира се на следећи
начин:
Дугује ДОБАВЉАЧИ Потражује
– Смањење обавеза (исплата, враћена роба, мањкови при испоруци, одобрени попуст)
– Салдо за изравнање на крају године
– Почетно стање – Повећање обавеза (фак тура за робу, вишкови при испоруци и сл.)
Синтетички рачун добављача пружа глобалну слику о стању и промету са добављачима у целини (вредност обавеза према свим добављачима). Овај рачун показује збирно – синтетичко повећање, смањење и стање обавеза према добављачима. Он не пружа податке о имовинско-правним односима предузећа са појединим добављачима, који су неопходни предузећу. Зато је нужно рашчланити синтетички (збирни) конто добављача на аналитичку (појединачну) евиденцију добављача из које се могу добити информације о појединим добављачима. Аналитичка евиденција даје податке о томе колико се дугује и по ком основу (обавеза по фактури, вишак при испоруци, задужење за амбалажу) сваком појединачном добављачу.
Синтетички рачун добављача води се у финансијском књиговодству, а пословне промене у вези са пословањем са појединачним добављачима евидентирају се у посебном аналитичком књиговодству добављача.
Значи, аналитичка евиденција добављача подразумева отварање рачуна (конта) за сваког добављача појединачно, а на основу следећих података: почетног стања добављача, улазних фактура и извода текућег
рачуна о исплати добављача.
Синтетичка евиденција води се у главној књизи збирно (синтетички),
на конту који показује стање и промене обавеза према добављачима. За
евиденцију на синтетичком конту саставља се збирни преглед фактура
из аналитичке евиденције.
Пример: Евиденција обавеза на конту добављача Почетно стање добављача предузеће „Студент” Ниш, на дан 01. 10. текуће године износи 15.000,00 динара.
1. Дана 02. 10. купљен је од добављача „Студент” Ниш по улазној фактури број 18 канцеларијски материјал у вредности од 28.000,00 динара.
2. Дана 05. 10. банка нас изводом број 55 извештава да је измирено добављачу „Студент” Ниш део обавезе у износу од 7.500,00 динара.
3. Дана 12. 10. купљен је од добављача „Студент” Ниш по улазној фактури број 20 канцеларијски материјал у вредности од 40.000,00 динара.
4. Дана 19. 10. изводом број 56 банка нас извештава да је плаћена обавеза добављачу „Студент” Ниш по улазној фактури број 18.
Аналитичка евиденција
добављача –рашчлањено, тј. појединачно евидентирање
промета и стања за сваког добављача посебно.
Добављач предузеће „Студент” Ниш
Пример: Аналитичка и синтетичка евиденција обавеза према добављачима Предузеће „Економац” Ниш, бави се пружањем услуга одржавања опреме. Највећи део набавки овог предузећа односи се на набавку резервних делова које користи приликом одржавања опреме својих клијената. Предузеће „Економац” имало је дана 01. 01. текуће године следеће стање на рачунима: синтетички конто Добављачи у земљи 500.000,00, аналитичко књиговодство добављача: добављач предузеће „Дрина” Прибој
200.000,00, добављач предузеће „Морава” Параћин 180.000,00, добављач
предузеће „Космај” Београд 120.000,00 динара. На основу датих података, отворити синтетички и аналитичка конта добављача, и на њима књижити следеће пословне промене.
1. Дана 10. 03. текуће године извршена је набавка резервних делова и
од добављача су примљене следеће фактуре:
‣ од предузећа „Дрина” из Прибоја, фактура број 11, на износ од 64.000,00 динара,
‣ од предузећа „Морава” из Параћина, фактура број 25, на износ од 100.000,00 динара,
‣ од предузећа „Космај” из Београда, фактура број 32, на износ од 41.000,00 динара.
2. Према изво ду пословне банке број 55, од 15. 03, са текућег рачуна извршене су следеће исплате: добављачу „Дрина” 124.000,00, добављачу „Морава” 240.000,00 и добављачу „Космај” 60.000,00 динара.
3. Према изводу банке број 56, од 25. 03, с текућег рачуна исплаћена је обавеза према добављачу „Дрина” у износу од 40.000,00 и добављачу „Космај” у вредности 80.000,00 динара.
Аналитичка евиденција добављача Добављач предузеће „Дрина” Прибој
Добављач предузеће „Морава” Параћин
Синтетички
Контролна питања и задаци
1. Објасните правила за књижење на рачунима добављача.
2. Који су облици евиденције обавеза према добављачима?
3. Које информације пружају различити облици евиденција о добављачима?
Задатак за размишљање
На основу примера за аналитичку и синтетичку евиденцију добављача
предузећа „Економац” Ниш, одговорите на следећа питања:
а) Колико је стање обавеза према добављачима предузећа „Економац” на дан 25. 03?
б) Према ком добављачу је у периоду од 01. 03. до 25. 03. дошло до највећег повећања обавеза?
в) Према ком добављачу је у периоду од 01. 03. до 25. 03. дошло до највећег смањења обавеза?
2.1. Извод из аналитичке евиденције добављача
С обзиром на то да су аналитички рачуни добављача делови синтетичког рачуна, спроведена књижења у аналитичком књиговодству добављача морају дати исте податке који су исказани на синтетичким рачунима.
Контрола исправности књижења на синтетичким и аналитичким рачунима, или слагање евиденција, спроводи се помоћу прометног листа или извода из аналитичке евиденције добављача. Поступак контроле исправности књижења спроводи се обавезно на крају године, пре припреме и презентовања биланса стања, а по правилу на крају месеца, како би се лакше утврдила евентуална грешка. У савременим условима када се евиденција обавља аутоматском
обрадом података коришћењем одговарајућих софтвера, немогуће је да се деси рачунска неусклађеност аналитичке и синтетичке евиденције добављача. Улога прометног листа добављача престаје да буде контролна, већ само омогућава преглед промета и стања појединачних конта добављача.
Извод из аналитичке евиденције добављача је табеларни преглед у коме се уносе подаци за сваког добављача појединачно. После уношења појединих аналитичких рачуна у прометни лист (извод) са износима промета и салда за сваки од њих, сабирају се колоне у прометном листу (изводу).
У наставку дајемо извод из аналитичке евиденције добављача састављен на основу примера за евиденцију обавеза према добављачима предузећа „Економац” Ниш.
Извод из аналитичке евиденције добављача (прометни лист)
Укупан збир промета и салда аналитичких рачуна мора да буде једнак промету и салду одговарајућег синтетичког рачуна. У нашем примеру збир колоне дугује промета аналитичких рачуна добављача у прометном листу износи 544.000,00 динара, што одговара промету дуговне стране синтетичког рачуна добављача. Исто тако, збир колоне потражује промета аналитичких рачуна добављача у прометном листу износи 705.000,00 динара, што одговара промету стране потражује синтетичког рачуна добављача. Такође, укупан збир салда аналитичких рачуна у прометном листу износи 161.000,00 динара, што одговара салду синтетичког рачуна Добављачи у земљи. Ова сагласност промета и салда аналитичких рачуна добављача са синтетичким рачуном добављача потврђује исправност књижења на овим рачунима.
Контролна питања и задаци
1. Чему служи извод из аналитичке евиденције добављача?
2. Колико често се саставља извод из аналитичке евиденције добављача?
Пример:
Услужно предузеће „Соко” Неготин, које се бави пружањем здравствених услуга, послује са добављачима чије је почетно стање 01. 01. текуће године следеће:
‣ Добављач предузеће „Град” Београд 35.000,00 динара
‣ Добављач предузеће „Извор” Аранђеловац 42.000,00 динара.
На синтетичком рачуну и аналитичким рачунима добављача евидентирати следеће промене:
1. Дана 05. 01. купљен је по фактури број 1 материјал за одржавање хигијене од добављача „Град” у вредности од 10.000,00 динара, а од до-
бављача „Извор” по фактури број 2 набављено је гориво у вредности 14.000,00 динара.
2. Дана 09. 01. изводом број 5 банка извештава да је измирена обавеза за део дуга из почетног стања у износу од 20.000,00 динара према добављачу „Извор”.
3. Дана 10. 01. изводом број 6 банка извештава да су добављачима „Град” и „Извор” измирене обавезе по фактурама 1 и 2.
4. Дана 20. 01. примљена је фактура број 7 од добављача „Алтер” из Ниша за услугу Очишћења простора у вредности од 25.000,00 динара.
5. Дана 25. 01. купљено је по фактури број 10 од добављача „Град” материјал за одржавање хигијене 14.000,00 динара.
6. Дана 29. 01. изводом број 7 банка извештава да су измирене обавезе добављачима по фактурама 7 и 10.
7. Саставити извод из аналитичке евиденције добављача.
Напомена: У досадашњим примерима, из методолошких разлога, ми смо вршили изоловану евиденцију пословних промена најпре на аналитичком конту добављача, затим на аналитичким и синтетичком конту добављача. Такав вид евидениције има сва обележја простог књиговодства
у коме се води једнострана евиденција само за одређени део имовине. У условима евидентирања пословних промена по систему двојног књиговодства, пословне промене се евидентирају кроз све пословне књиге: дневник, главну књигу и аналитичке евиденције. У систему двојног књиговодства свака промена у вези с контом добављача, евидентира се најмање на још једном рачуну главне књиге.
Пример: Евиденција обавеза према добављачима у систему двојног књиговодства
На основу података из примера за аналитичку и синтетичку евиденцију обавеза према добављачима, спровести књижења кроз дневник, главну књигу и аналитичку евиденцију добављача.
Дневник
1. 102 435 Резервни делови Добављачи у земљи По фактурама добављача
у земљи
(пословни) рачуни
435 241 Добављачи у земљи
(пословни) рачуни По изводу банке број 56
Главна књига
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П Д 102 – Резервни делови П
435 – Добављачи у земљи П
Аналитичка евиденција добављача Д 4350 – Предузеће „Дрина” Прибој П Д 4351 – Предузеће „Морава” Параћин П
Д 4352 – Предузеће „Космај” Београд П
Објашњење књижења: почетно стање на конту Добављачи у земљи, нисмо евидентирали у дневнику, због тога што немамо остале позиције из почетног биланса. Остале промене евидентирали смо кроз дневник, главну књигу и аналитичка конта добављача. За евидентирање пословних промена на синтетичком и аналитичким контима користили смо конто у облику слова Т (школски конто).
3. ПОРЕЗ НА ДОДАТУ
ВРЕДНОСТ У ПРИМЉЕНИМ РАЧУНИМА
Од 1. јануара 2005. године у Републици Србији се примењује Закон о порезу на додату вредност. Порез на додату вредност (ПДВ) представља „општи порез на потрошњу који се обрачунава и плаћа на испоруку добара и пружање услуга, у свим фазама производње и промета добара и услуга, као и на увоз добара”. Да би лице стекло статус ПДВ обвезника, треба да оствари укупну вредност испоручених добара и пружених услуга већу од 8.000.000,00 динара у току претходних 12 месеци. Фирме и предузетници који имају мали промет не морају да буду у систему ПДВ-а. Оне се називају малим обвезницима, а цензус за обавезан улазак у систем ПДВ-а је тренутно 8.000.000,00 динара укупног промета у претходних
12 месеци. Мали обвезници не обрачунавају ПДВ у излазним рачунима, нити користе претходни порез из рачуна добављача. Не обрачунавају
ПДВ обавезу нити подносе ПДВ пријаву.
ПДВ се обрачунава једномесечно или тромесечно у зависности од укупног промета оствареног у претходних 12 месеци. Пореска пријава предаје се пореској управи електронски до 15. у месецу за претходни месец за оне обвезнике који плаћају ПДВ месечно, а 15. у месецу за претходно тромесечје за оне који ПДВ плаћају тромесечно. То значи да до тог датума треба обрачунати обавезу за ПДВ и платити је. Приликом набавке материјалних добара и услуга, предузеће добија фактуру, у којој је урачунат одређени износ ПДВ-а. Тај износ ПДВ-а евидентира се на рачунима групе 27 – Порез на додату вредност. Предузеће, приликом продаје производа или после извршене услуге, купцу испоставља фактуру и у њој обрачунава одређени износ ПДВ-а. Тај износ ПДВ-а евидентира се на рачунима групе 47 – Обавезе за порез на додату вредност.
Износ ПДВ-а који је обрачунат и плаћен при набавци добара и услуга (ПДВ из групе 27) предузеће може да одбије од ПДВ-а који дугује (ПДВ из групе 47). Самим тим обавеза предузећа по основу ПДВ-а биће умањена
за износ плаћеног пореза при набавци добара и услуга.
Пореска обавеза за један порески период утврђује се тако што се од
ПДВ-а у издатим рачунима (збир конта из групе 47 – Обавезе за порез на
додату вредност) одузима се ПДВ у примљеним рачунима (збир конта из
групе 27 – Порез на додату вредност).
Пореска преплата јавља се у случају када је износ претходног пореза (збир конта из групе 27 – Порез на додату вредност) већи од ПДВ у издатим рачунима (збир конта из групе 47 – Обавезе за порез на додату вредност). У том случају предузеће може да тражи повраћај овог износа од државе, или да га користи као порески кредит, односно за тај износ биће умањена пореска обавеза у наредном периоду.
Сагласно наведеном, ПДВ се обрачунава и плаћа, дакле, у свакој фази производно-прометног циклуса, с тим да увек када производ, односно
роба или услуга прелази из једне фазе у другу фазу промета, плаћа се
само порез на износ додате вредности у тој фази.
У суштини, порез на додату вредност се плаћа на разлику између продајне и набавне вредности, тј. на вредност која је додата у производњи и промету.
Битни елементи за обрачун пореза на додату вредност су пореска основица и пореска стопа.
Пореском основицом се сматра износ накнаде (у новцу, стварима
или услугама) коју обвезник прима или треба да прими за испоручена
добра или пружене услуге, у коју није укључен ПДВ. У пореску основицу се укључују и акцизе, царине и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а и сви споредни трошкови које пружалац услуга зарачунава.
Код увоза добара, односно робе пореску основицу представља вредност увезеног добра (робе) по царинским прописима. При томе, поменута пореска основица се увећава за царине и друге увозне дажбине.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Пронађите према тренутно важећем
Закону о ПДВ-у критеријуме да би порески период био један или три месеца.
Однос претходног (улазног) и
обрачунатог
(излазног) пореза на додату вредност –пореска обавеза или претплата за ПДВ.
Порески период –месец или тромесечје Група 47 > групе 27 = Пореска обавеза.
Група 27 > групе 47 = пореска преплата (порески кредит).
Што се тиче пореске стопе, треба рећи да се она изражава у виду опште или посебне стопе.
Општа стопа ПДВ-а за опорезивање промета добара и услуга или на увоз износи 20%. Ова стопа се примењује за опорезивање: нафте и нафтних девирата, дувана и дуванских прерађевина, алкохола, средстава за одржавање хигијене, сухомеснатих производа, електричне енергије и сл. Посебна стопа ПДВ-а је 10%. По овој стопи опорезује се промет следећих добара и услуга: хлеба, млека и млечних производа, брашна, шећера, јестивог уља од сунцокрета, свежег, расхлађеног и смрзнутог воћа, поврћа, меса, житарица, сунцокрета, соје, шећерне репе и уљане репице; лекова, уџбеника и наставних средстава; дневних новина; смештаја у угоститељским објектима, превоза путника, ортотичких и протетичких средстава, као и медицинских средстава и сл. Постоје одређена добра за која се не плаћа ПДВ. ПДВ се не плаћа, на пример, на промет добара која су намењена извозу, за добра која су унета у слободне зоне, царинско складиштење и слободне царинске продавнице. Такође, не плаћа се на услуге повезане са извозом, транзитом, међународним превозом путника, као и на уговоре о донацији, уговоре о кредиту и друге међународне уговоре. Наведене стопе ПДВ-а користе се приликом састављања калкулације продајне цене и примењују се на вредност набављене робе или производа без ПДВ-а.
Пример: ПДВ у примљеним рачунима Добављач предузеће „Авала”, Београд је по фактури број 12 извршио услугу превоза предузећу „Економац” Ниш чија је вредност 1.000,00 динара (набавна вредност). На тих 1.000,00 динара обрачунат је порез на додату вредност по општој стопи од 20%, односно 200,00 динара. Обрачун ПДВ-а:
пореска основица × пореска стопа 100 ; ПДВ = 1.000,00 × 20 100 = 200,00 динара.
Значи, купац „Економац” плаћа добављачу „Авала” фактуру за превоз 1.200,00 динара, 1.000,00 динара на име вредности услуге и 200,00 динара на име ПДВ-а.
У улазној фактури добављач је дужан да искаже вредност испоручених производа или извршених услуга без ПДВ-а, износ обрачунатог ПДВ-а и вредност испоручених производа или услуга с ПДВ-ом. Купац плаћа добављачу вредност набављених производа са урачунатим ПДВ-ом.
На основу улазне фактуре број 12, обавеза према добављачу у предузећу „Економац” била би књижена на следећи начин.
Трошкови транспортних услуга ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи За набавку по фактури број 1.000,00 200,00 1.200,00
Плаћање обавезе према добављачу на
би се на следећи начин.
основу извода
бр. 8 књижило
Дневник
Ред. број Рачун ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ Д П
2. 435 241 Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни За исплату по изводу број 8
1.200,00 1.200,00
услуга
435 – Добављачи у земљи П
Контролна питања и задаци
Д 270
– ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи
2. Наведите групе рачуна контног оквира на којима се евидентира ПДВ.
3. Објасните начин функционисања система ПДВ-а.
4. Објасните пореску обавезу и порески кредит.
5. Шта је пореска основица за обрачун ПДВ-а?
6. Које пореске стопе постоје по тренутно важећем Закону о ПДВ-у?
7. Наведите пример добара која се опорезују општом, а која посебном стопом ПДВ-а.
8. На која добра се не обрачунава ПДВ?
9. Међу следећим исказима заокружите оне који су потпуно тачни: а) Порески обвезник у сис тему ПДВ-а је правно лице које је у току претходних 12 месеци имало промет добара и услуга већи од 8.000.000,00 динара.
б) Пореска обавеза утврђује се када се од претходног пореза одузме обрачунати (излазни) порез на додату вредност.
в) Пореска стопа у Републици Србији на сва добра и услуге износи 20%.
г) Порез на додату вредност се плаћа на сва добра и услуге.
д) Пореска основица је износ накнаде коју обвезник прима или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, у коју није укључен ПДВ.
3.1. Евиденција обавеза према добављачима са порезом на додату вредност
Пример
1. Од добављача је примљена фактура број 11 за резервне делове чија је вредност без ПДВ-а 50.000,00 динара. Обрачунати ПДВ по стопи од 20%.
2. Обавеза према добављачу по фактури број 11 исплаћена је са текућег рачуна по изводу број 18.
3. Од добављача је примљена фактура број 12 за извршене транспортне услуге у вредности од 27.780,00 динара са обрачунатим ПДВ-ом по општој стопи.
4. Обавеза према добављачу по фактури број 12 исплаћена је са текућег рачуна – извод број 19.
5. Од добављача је примљена фактура број 15 за набављене намирнице за ресторан у вредности 40.000,00 динара са обрачунатим ПДВ-ом по стопи од 10%.
6. Обавеза према добављачу по фактури број 15 исплаћена је са текућег рачунa по изводу број 20.
Обрачун ПДВ-а у фактурама врши се на следећи начин:
1) када су дати подаци о вредности добара или услуга која су предмет купопродаје без ПДВ-а (износ основице), тада на вредност основице обрачунавамо ПДВ применом пореске стопе од 20% или 10% и примењујемо процентни рачун од 100%.
ПДВ = Вредност без ПДВ-а × 10 100 или ПДВ = Вредност без ПДВ-а × 20 100 .
2) када су дати подаци о износу фактуре са урачунатим ПДВ-ом, износ ПДВ-а добијамо применом процентног рачуна више 100.
ПДВ = Вредност са ПДВ-ом × 10 110 или ПДВ = Вредност са ПДВ-ом × 20 120 .
Објашњење књижења: Јубиларне награде које се исплаћују запосленима за предузеће представљају трошак. Док се не исплате, евидентирају се на потражној страни конта Обавеза за јубиларне награде. Законом о порезу на доходак грађана одређује се за сваку пословну годину неопорезиви део. Износ јубиларне награде одређује предузеће колективним уговором или уговором о раду. Приликом исплате јубиларне награде гасе се конта обавезе а потражује конто Текући (пословни) рачуни.
6.3. Евиденција меничних обавеза
Меница представља хартију од вредности, која се може издати добављачу и другим повериоцима ради измирења обавеза. Предност менице је што се може издати и кад нема новца на текућем рачуну. Основни разлог за коришћење менице је одлагање исплате обавезе за одређени
временски период. На име одлагања обавезе плаћа се одговарајућа камата.
Предузећа која се баве продајом трајних добара веће вредности, као што су пољопривредне машине, опрема и аутомобили врло често прихватају меницу као средство плаћања. Меница је хартија од вредности
по наредби и средство обезбеђења плаћања којом њен издавалац (трасант) издаје безусловни налог другом лицу (трасату) да кориснику исправе (ремитенту) исплати одређену своту новца или сам издавалац обећава да ће извршити ту исплату.
Меница је хартија од вредности којом се издавалац безусловно обавезује да исплати одређену суму новца, и то лицу које је означено у меници.
Закон о меници прописује две врсте меница и то: ‣ Трасирана меница – коју издавалац менице исплаћује преко неког другог лица назначеног у меници, и ‣ Сопствена меница – коју је сам издавалац дужан да исплати. Уочљиво је да је разлика између ових врста меница у наплати истих.
Меница треба да садржи следеће елементе (Закон о меници, чл. 1):
1) ознаку да је меница, написано у самом слогу исправе, на језику на коме је она састављена,
2) безусловни упут да се плати одређена свота новца,
3) име онога који треба да плати (трасат),
4) означење доспелости,
5) место где плаћање треба да се изврши,
6) име онога коме се или по чијој наредби мора платити (ремитент),
7) означење дана и места издања менице,
8) потпис онога који је меницу издао (трасант).
Обавезе по издатим меницама представљају остале обавезе из пословања. Ради се о краткорочним обавезама. На овим обавезама евидентирају се менице које су предате повериоцима за измирење обавеза. Меница се издаје после настанка дужничко-поверилачког односа. Посебно се евидентира номинална вредност менице а посебно камата за будуће
Меница:
‣ хартија од вредности,
‣ краткорочна обавеза,
‣ не захтева покриће на рачуну,
‣ номинална вредност и камата будућег периода.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Истражити шта је Индосамент, Акцепт менице, Авал.
Које су све могућности за одређивање дана доспелости?
периоде, односно камата за то што се обавеза не плаћа одмах већ после извесног времена (30, 60, 90 дана). Износ камате мора бити јасно истакнут
на потврди о предаји менице, јер се камата односи на будући период.
Са протеком времена обавеза расте за износ камате и на дан доспећа
меничне обавезе једнака је износу на који меница гласи (вредност на дан доспећа). Вредност на дан доспећа представља укупан новчани одлив по основу менице на дан њеног доспећа. Вредност на дан доспећа је номинална вредност менице плус камата. Вредност на дан доспећа за номиналну вредност менице од 10.000,00 динара за 90 дана, уз камату од 8% израчунава се на следећи начин.
Вредност на дан доспећа = главница + камата
= 10.000,00 + (10.000,00 x 8/100 x 90/360)
= 10.000,00 + 200,00
= 10.200,00
Формула за обрачунавање камате је = главница × каматна стопа × број дана / 360
Каматне стопе се обично обрачунавају на годишњој основи. На пример, камата од 8% на 1.000,00 динара, за период од годину дана би била 80,00 динара (1000,00 x 8/100 x 12/12 = 80,00). Да је рок, или временски период трајања менице био три месеца уместо годину дана, зарачуната камата би била 20,00 динара (1000,00 x 8/100 x 3/12 = 20,00). Према Правилнику о Контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге и предузетнике евиденција меничних обавеза води се на рачуну 439 – Остале обавезе из пословања. Пошто се на овом конту исказују и обавезе за издате чекове, за евиденцију меничних обавеза користи се аналитички рачун 4391 – Обавезе за издате менице, а за евиденцију камате садржане у номиналној вредности меница користи се рачун 4392 – Камата будућег периода која је садржана у меницама.
Пример: Евиденција меничних обавеза
1. За плаћање обавезе према добављачу по фактури број 223 која је гласила на 425.000,00 динара, издата је меница у номиналној вредности од 500.000,00 динара за измирење обавезе по фактури. Датум издавања менице је 01. 09. текуће године са датумом доспећа за наплату код банке на дан 30. 11. текуће године. У номиналној вредности менице садржана је камата од 75.000,00 динара.
2. Поверилац је своје потраживање од дужника наплатио на дан доспећа менице, подношењем менице на наплату код своје пословне банке – извод број 272.
241 4392
Добављачи у земљи Камата будућег периода која је садржана у меницама Обавезе за издате менице За дату меницу добављачу
Обавезе за издате менице Расходи камата Текући (пословни) рачуни Камата будућег периода која је садржана у меницама Наплаћена меница – извод број 272
Главна књига
1) 425.000,00 0) 425.000,00 1) 75.000,00 2) 75.000,00
2) 500.000,00 1) 500.000,00 2) 75.000,00
П
С) ……… 2) 500.000,00
Задатак за размишљање
За плаћање обавезе према добављачу предузеће „Модус” Нови Сад издали сте меницу у номиналној вредности од 552.500,00 динара. Дуг на факту-
ри је износио 520.000,00 динара, а каматна стопа је 25% годишње. Датум издавања менице је 01. 12. текуће године, а датум доспећа 28. 02. следеће
године. Добављач одбија да прими меницу, тврдећи да је износ меничне
обавезе погрешно утврђен и да треба, по његовом обрачуну, да износи
563.333,00 динара. Да ли је добављач „Модус” Нови Сад исправно обрачунао номиналну вредност менице?
За радознале Обавезе за издате чекове
Чекови представљају хартије од вредности, које се могу дати добављачу ради измирења обавеза. Чекови се могу дати за измирење обаве-
за према добављачима у земљи – који гласе на домаћу валуту и за измирење обавеза према инодобављачима – који гласе на страну валуту.
Чек је писана исправа којом издавалац/потписник даје банци безусловну наредбу да подносиоцу чека исплати назначену суму новца. За разлику од менице, која се издаје и када нема новца на рачуну, чек се издаје само уз постојање новчаног покрића.
Битни елементи чека су:
‣ ознака да је то чек,
‣ безусловни налог за исплату наведеног износа,
‣ име лица које треба да исплати чековну своту (трасат),
‣ датум и место издавања и ‣ потпис издаваоца чека (трасант).
У погледу трасаната и трасата разликујемо банкарски чек, чији је трасат банка и небанкарски чек чији је трасат нека фирма или физичко лице.
За евиденцију обавеза за издате чекове користи се рачун 439 –Остале обавезе из пос ловања. Пошто се на овом конту исказују и обавезе за издате менице, за евиденцију обавеза према повериоцима плаћених чеком користи се аналитички рачун 4390 – Обавезе за издате чекове.
Пример: Евиденција издатих чекова
1. За измирење обавезе према добављачу у земљи по фактури број 86 која гласи на износ од 126.000,00 динара дат је чек.
2. По изводу банке број 34 чек је наплаћен. Дневник
у земљи Обавезе за издате чекове
издат чек
2. 4390 241 Обавезе за издате чекове Текући (пословни) рачуни
исплату по чеку по изводу број 34
књига
Добављачи у земљи П Д 4390 – Обавезе за издате чекове
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
Временска разграничења прихода АВР – обрачунати, а ненаплаћени приходи
и
4. ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА ПРИХОДА
У претходном поглављу већ смо говорили о појму временских разграничења и разлозима за временско разграничење прихода и расхода. На рачунима прихода предузећа обухватају се стварно настали приходи за
ПВР – унапред наплаћени приходи.
дати обрачунски период. То је случај када предузеће остварује приход по основу пружања услуге или продаје робе и производа купцима и када су приходи покривени примањима или потраживањима у обрачунском периоду. Дакле, у питању је околност када приходи и примања настају у истом обрачунском периоду (нпр. месецу). Уколико у обрачунском периоду настану трансакције којима предузеће унапред наплаћује новац за услуге које ће тек бити обављене (примања претходе приходима), настаје потреба за временским разграничењем прихода. Насупрот томе, предузеће може извршити услугу и остварити приход за дати обрачунски период, али наплата из одређених разлога (нпр. по уговору о закупу где се фактурише у наредном месецу за текући месец) није извршена. Ове околности такође захтевају временско разграничење прихода. Временска разграничења прихода у рачуноводству евидентирају се путем рачуна временских разграничења. Рачуни временских разграничења омогућавају да приходи буду обухваћени у оном обрачунском периоду у којем настају, а не у периоду у којем се наплаћује приход. Стога се користе рачуни активних временских разграничења (рачуни АВР) и рачуни пасивних временских разграничења (рачуни ПВР). Временска разграничења прихода деле се на:
‣ ак тивна временска разграничења, на којима се евидентирају обрачунати а ненаплаћени приходи, и
‣ пасивна временска разграничења, која се користе за евиденцију унапред наплаћених прихода.
ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА ПРИХОДА
АКТИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА Обрачун прихода Наплата
ПАСИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА Наплата Обрачун прихода Рачуни активних временских разграничења прихода представљају специфични облик имовине, будући да се ради о потраживању текућег према претходном обрачунском периоду, односно о износима остварених а нефактурисаних прихода. Потраживања за нефактурисане приходе најчешће се признају када је:
‣ уговором о закупу предвиђено плаћање закупнине и издавање рачуна по истеку временског периода дужег од једног месеца (најчешће тромесечно или шестомесечно),
‣ обрачунато потраживање за камату, а обрачун камате није достављен дужнику и
‣ признавање прихода и потраживање од инвеститора за изведене грађевинске радове у обрачунском периоду у којем се не испостављају привремене ситуације.
Књижење остварених, а нефактурисаних и ненаплаћених прихода ради се задужењем рачуна Потраживање за нефактурисани приход (281)
а одобрава неком од рачуна прихода који се односе на тај период, који обрачунски припадају том периоду, на пример, рачун Приходи од закупнина (650) или рачун Приходи од премија, субвенција, дотација, донација (640).
Шематски приказ евиденције активних временских разграничења прихода
Д 6__ – Конто прихода П Д 281 – Потраживања за
нефактурисани приход П 1) 1) 2)
Д 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи П Д 204 – Купци у земљи П 2) 2)
Објашњење шематског приказа: промена број 1: књижење обрачуна прихода који није фактурисан промена број 2: фактурисање претходно разграниченог прихода
Пример: Евиденција активних временских разграничења прихода –потраживања за нефактурисан приход
1. Предузеће је у децембру месецу текуће године дало у закуп пословни простор. Месечни износ закупнине износи 120.000,00 динара. Уговором о закупу предвиђено је издавање периодичних рачуна за временски период од два месеца. Урадити обрачун за децембар месец.
2. Урадити обрачун за јануар месец наредне године.
3. Испос тављена је фактура број 10 у јануару наредне године закупцу на 288.000,00 динара са обрачунатим ПДВ-ом по стопи 20%.
Дневник
1. 281 650 Потраживања за нефактурисани приход Приходи од закупа
Закупнина за децембар
2. 281 650
Потраживања за нефактурисани приход Приходи од закупа
Закупнина за јануар
3. 204 281 470
Купци у земљи Потраживања за нефактурисани приход Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи
Фактура број 10
Д 281 – Потраживања за
240.000,00 48.000,00 Главна књига
нефактурисани приход П Д 650 – Приходи од закупа П 1) 2) 120.000,00 120.000,00 3) 240.000,00
1) 2) 120.000,00 120.000,00
Д 204 – Купци у земљи П Д 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи П
3) 288.000,00
3) 48.000,00 Рачуни пасивних временских разграничења прихода представљају специфичан облик обавеза. Ради се о обавезама по основу унапред наплаћених прихода. У оквиру рачуна 491 – Унапред наплаћени приходи најчешће се евидентирају следећи издаци:
‣ унапред наплаћена закупнина и
‣ претплата на стручне публикације.
ПДВ код пасивних временских разграничења:
‣ у случају валутне клаузуле, користе се конта Обавезе за ПДВ по примљеним авансима конта 472 или 473,
‣ издавање коначног рачуна у динарима – конто 470 или 471.
Унапред наплаћени приход књижи се задужењем конта Текући (пословни) рачун (241) уз одобрење рачуна Унапред наплаћени приходи (491) и рачуна Обавезе за обавезе за порез на додату вредност из групе 47. Месечни износ закупнине књижи се задужењем рачуна Унапред наплаћени приходи (491) у корист рачуна Приходи од закупнина (650).
Из аспекта Закона о порезу на додату вредност, унапред наплаћени приходи имају карактер аванса за будући промет добара и услуга. Коришћење конта ПДВа код евиденције унапред наплаћених прихода се разликује у зависности од степена извесности. Код уговора везаних за унапред наплаћене приходе, ако се користи валутна клаузула (уговарање посла везивањем за вредност неке стране валуте, на пример евра, а књижење у динарској противвредности по девизном курсу који важи
на дан фактурисања), због неизвесности који девизни курс ће важити тог
дана користи се конто 472 – Обавезе за порез на додату вредност по
примљеним авансима по општој стопи или 473 – Обавезе за порез на
додату вредност по примљеним авансима по посебној стопи. У случају
кад се приходи унапред наплаћују по коначној фактури где се посао исказује у динарима, користе се конта 470 – Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по општој стопи или 471 – Обавезе за порез на додату вредност по издатим фактурама по посебној стопи.
Шематски приказ евиденције пасивних временских разграничења прихода
Д 491 – Унапред наплаћени приходи П
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
2) 1) 1)
Наплата Д 204 – Купци у земљи П
1)
Фактурисање
Д 47 – Обавезе за порез на додату вредност П
Д 6__ – Конто прихода П
1) 2)
(2) Обрачун прихода
Објашњење шематског приказа: промена број 1: књижење унапред наплаћеног или унапред фактурисаног прихода (до 12 месеци)
промена број 2: књижење обрачуна прихода за један месец или текући обрачунски период
Пример: Евиденција пасивног временског разграничења прихода –унапред наплаћени приходи
1. Уговором о закупнини утврђена је месечна закупнина у износу од 2.000,00 € у динарској противвредности увећана за 20% ПДВ. У складу са уговором, закупац је уплатио за 6 месеци унапред за период
од 01. 10. текуће године, закључно са 31. 03. наредне године, износ
од 12.000,00 € у динарској
противвредности 1.424.400,00 износа за-
купнине (по средњем курсу 1 ЕUR = 118,70 динара) и 284.880,00 динара ПДВ.
2. Обрачунати приход од закупнине за месец октобар.
3. Издавач стручне публикације издао је фактуру број 36 за годишњу претплату у износу од 55.000,00 динара са урачунатим ПДВ-ом 10%.
4. Обрачунати приход издавача за текући месец.
Дневник
Текући (пословни) рачуни Унапред наплаћени приходи Обавезе за ПДВ по примљеним авансима по општој стопи Унапред наплаћена закупнина
237.400,00 237.400,00
55.000,00 50.000,00 5.000,00 4. 491 614
471
Унапред наплаћени приходи Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту
месечног прихода
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
1) 1.709.280,00 2) 4) 237.400,00 4.166,67 1) 3) 1.424.400,00 50.000,00
Д 650 – Приходи од закупа П Д 472 – Обавезе за ПДВ по примљеним авансима по општој
П
Д 471 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи П
3) 5.000,00
Објашњење књижења прве промене. Унапред наплаћен приход за 6 месеци евидентира се на потражној страни конта 491 – Унапред наплаћени приходи у износу од 1.424.400,00 динара. Због постојања валутне клаузуле, ПДВ се евидентира на потражној страни рачуна 472 – Обавезе за ПДВ по примљеним авансима по општој стопи у износу од 284.880,00 динара. За укупно наплаћен износ од 1.709.280,00 задужује се конто 241 –Текући (пословни) рачуни.
Објашњење књижења друге промене. Месечни износ прихода од 237.400,00 динара добијен је тако што је укупно наплаћен приход од 1.424.400,00 динара подељен са 6, због шест месеци временског разграничења. За утврђен износ смањује се део временског разграничења евиденцијом на страни дугује конта 491 – Унапред наплаћени приходи, а месечни приход се евидентира на страни потражује рачуна 650 – Приходи од закупа. Објашњење књижења треће промене. За износ фактуре од 55.000,00
задужен је рачун 204 – Купци у земљи. ПДВ је издвојен из вредности фактуре (55.000,00 x 10/110) и износ од 5.000,00 динара евидентиран је на страни потражује рачуна 471 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по
посебној стопи. Унапред наплаћен приход за 12 месеци добијен је тако
што је износ фактуре од 55.000,00 динара умањен за обрачунат ПДВ од
5.000,00 динара и евидентиран на потражној страни конта 491 – Унапред наплаћени приходи у износу од 50.000,00 динара.
Објашњење књижења четврте промене. Месечни износ прихода од
4.166,67 динара добијен је тако што је укупно разграничен приход од
50.000,00 динара подељен са 12, због дванаест месеци временског разграничења. За утврђен износ смањује се део временског разграничења
евиденцијом на страни дугује конта 491 – Унапред наплаћени приходи, а месечни приход се евидентира на страни потражује рачуна 614 – Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту.
Контролна питања и задаци
1. Када настаје потреба за временским разграничењем прихода?
2. Како се дефинишу активна временска разграничења прихода?
3. Набројте приходе који се најчешће активно временски разграничавају.
4. Како се дефинишу пасивна временска разграничења прихода?
5. Набројте приходе који се најчешће пасивно временски разграничавају.
6. Како се третира ПДВ код пасивних временских разграничења?
7. Због чега рачуни АВР представљају специфични облик имовине?
8. Због чега рачуни ПВР представљају специфични облик обавеза?
Задатак за размишљање
Запослен/запослена си у предузећу „Економац”, Ниш. Издали сте у закуп
пословни простор за период од 01.12. текуће до 31.01. наредне године.
Месечна закупнина је 120.000,00 динара, увећана за 20% ПДВ-а. Закупац је уплатио закупнину по уговору – извод бр. 207. Одговори на питања.
1. Колики је месечни приход од закупнине?
2. На ком конту и у ком износу је евидентирана обавеза за ПДВ?
г) Цесија је уступање потраживања са једног на другог повериоца и спроводи се на основу уговора.
д) Асигнација је налог дужника другом правном лицу да за његов рачун изврши плаћање трећем правном лицу – повериоцу.
ђ) Ако су код асигнације међусобна потраживања и обавезе у различитим износима, измирује се обавеза која има највиши износ.
Пример за вежбу
1. Предузеће „Авала” је дана 10. 06. текуће године набавило материјал
од предузећа „Зета” по фактури број 37 у вредности од 440.000,00
динара, а дана 12. 07. текуће године продало је предузећу „Зета” по фактури број 55 готових производа у износу од 350.000,00 динара.
На основу изјаве о компензацији на износ од 350.000,00 динара спровести књижење, и то:
а) у пословним књигама – дневнику код предузећа „Авала” и
б) у пословним књигама – дневнику код предузећа „Зета”.
2. Предузеће „Економац”, Ниш има обавезу према предузећу „Вест”, Чачак по фактури број 23. За купљену опрему у износу од 450.000,00
динара, а истовремено има потраживање од предузећа „Сан”, Крагујевац за извршене услуге одржавања опреме по фактури број 86 у износу од 520.000,00 динара.
Предузеће „Економац” овластило је предузеће „Сан” да за његов рачун
уплати предузећу „Вест” износ од 450.000,00 динара, а предузеће
„Вест” да исти износ прими у његово име. Сви учесници су се сложили и потписали уговор о асигнацији.
У методским јединицама „Евиденција потраживања од купаца са порезом на додату вредност” и „Порез на додату вредност у примљеним рачунима” је детаљно обрађена материја која се односи на порез на додату вредност (ПДВ) као општег пореза на потрошњу који се обрачунава и плаћа у свим фазама производње и промета, као и на увоз добара. Поред осталог, већ је речено да се књиговодствено обухватање ПДВ-а реализује са разликовањем обрачуна за ПДВ у примљеним и издатим фактурама. ПДВ у примљеним фактурама представља порез садржан у набављеним добрима и услугама и представља тзв. претходни, улазни порез. Претходни порез је износ ПДВ-а обачунат у претходној фази промета производа и услуга, односно плаћен при куповини добара или услуга, а који предузеће – обвезник, може да одбије од ПДВ-а који дугује. ПДВ у издатим, односно излазним фактурама представља порез који се обрачунава приликом продаје производа и услуга и представља обавезу.
10. ОБРАЧУН ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ НА КРАЈУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА
Пореска преплата (порески кредит) Рачуни групе 27 > рачуна групе 47 Користимо конто 279 – Потраживања за више плаћени порез на додату вредност.
Обрачун пореза на додату вредност на крају пореског периода подразумева спровођење одређених поступака и радњи и ради се у циљу утврђивања пореске обавезе.
Порески период је календарски месец за обвезника који је у претходних 12 месеци остварио укупан промет добара и услуга већи од 50.000.000,00 динара, или тромесечје ако је промет мањи од 50.000.000,00 динара. Пореска пријава се подноси електронски до 15-ог у месецу. Предузеће које обрачунава и плаћа ПДВ упоређује стања улазног и
Пореска обавеза Рачуни групе 47 > рачуна групе 27 Користимо конто 479 – Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ и претходног пореза.
излазног ПДВ-а – стања на рачунима групе 27 – Порез на додату вредност са стањем на рачунима групе 47 – Обавезе за порез на додату вредност. Уколико је вредност ПДВ-а у издатим фактурама већа од вредности ПДВ-а у примљеним фактурама, утврђује се разлика у виду обавеза и књижи на рачуну 479 – Обавезе за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза. У том случају предузеће, односно порески обвезник дужан је да у року од 15 дана од истека календарског месеца, односно 15 дана од истека од календарског тромесечја поднесе пореску пријаву о обрачунатом ПДВ-у пореском органу на чијој се територији налази. Закључно књижење разлике која представља обавезу за ПДВ ради се тако што се задужују рачуни групе 47 – Обавезе за порез на додату вредност, а одобравају рачуни групе 27 – Порез на додату вредност и рачун 479 – Обавезе за порез на додату вредност по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза. С друге стране, уколико је вредност ПДВ-а у примљеним фактурама већа од ПДВ-а у издатим фактурама, утврђује се разлика у виду потраживања за више плаћени ПДВ, а књижење се спроводи тако што се задужују рачуни групе 47 – Обавезе за порез на додату вредност и рачун 279 – Потраживања за више плаћени порез на додату вредност, а потражују рачуни групе 27 – Порез на додату вредност. Према Закону о ПДВ-у, наведена разлика се признаје као порески кредит и користи као умањење обавезе за ПДВ из наредних обрачунских периода или се у висини разлике враћају новчана средства. Средства за порез враћају се најкасније у року од 45 дана, односно у року од 15 дана за предузећа који се претежно баве извозом, по истеку рока за предају пореске пријаве.
Суштина књижења обрачуна ПДВ-а на крају пореског периода је да се салдо на појединачним рачунима група 27 и 47 затвара на крају сваког пореског периода, док се разлика евидентира на рачуну 279, односно 479.
Пореска пријава се подноси на обрасцу Пореска пријава пореза на додату вредност (образац ПП ПДВ). Ова пријава подноси се у електронском облику. Уз пореску пријаву подноси се и преглед обрачуна ПДВ-а на обрасцу ПОПДВ. Пријава се попуњава за одређени порески период и подаци о почетку и завршетку пореског периода уносе се у први део пријаве. Затим се у другом делу пријаве уносе подаци о подносиоцу пријаве (његов назив и адреса и порески идентификациони број). Трећи део пријаве исказује податке о износу основице односно накнаде за промет добара и услуга и износу обрачунатог ПДВ-а. Одвојено се уноси износ без ПДВ-а и износ ПДВ-а. Елементи 1-5 у трећем делу обрасца односе се на ПДВ у издатим фактурама, евидентиран у групи 47. Под редним бројем 5 се утврђује укупни обрачунати (изла -
зни) ПДВ. У четвртом делу обрасца пореске пријаве уносе се подаци о набављеним добрима и услугама и претходном порезу. У редовима 6 – 9 уносе се износи претходног ПДВ-а из групе 27. Под редним бројем 9 уноси се износ укупне вредности набављених добара и услуга и укупног претходног ПДВ-а. Износ ПДВ-а у пореском периоду исказује се под редним бројем 10 као износ ПДВ за уплату или повраћај. Подносилац пријаве који је исказао износ пореза за повраћај, под редним бројем 11 – Повраћај, уноси број 1 ако се определио за повраћај исказаног износа, или уписује ознаку 0 ако се определио да утврђени износ пореза користи као кредит за наредни период.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА – ПОРЕСКА УПРАВА
ПОРЕСКА ПРИЈАВА ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ
I Подаци о пријави:
1.1. Порески период 1.2. Измена пријаве врста
1.2а Идентификациони број пријаве која се мења
II Подаци o подносиоцу:
2.1. Тип подносиоца
2.4. Назив, односно име и презиме и адреса
2.5. Електронска пошта
2.2. Ознака пореског периода
2.3. Порески идентификациони број
Образац ПП ПДВ
III ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА
Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ са правом на одбитак претходног пореза
Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ без права на одбитак претходног пореза
Промет добара и услуга по општој стопи
4.Промет добара и услуга по посебној стопи
5.ЗБИР (1+2+3+4)
IV ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ
6.Претходни порез плаћен приликом увоза
надокнада плаћена пољопривреднику
Износ накнаде без ПДВ
ПДВ (у динарима без децимала)
11.Повраћај
Пример попуњеног обрасца ПП ПДВ
Предузеће „Атлантис“ д.о.о. из Београда ул. Градска бр. 8 поднело је дана 05.10.2020. године пореску пријаву за период од 01.07.2020. године до 30.09.2020. године. Порески период за ово предузеће је календарско тромесечје. ПИБ предузећа је 103310908, а електронска пошта office@atlantis.rs.
Подаци на основу којих је попуњен образац ПП ПДВ су следећи: ‣ проме т добара и услуга по општој стопи износио је 1.903.560,00 динара, а ПДВ обрачунат на ову основицу 380.712,00 динара, ‣ проме т добара и услуга по посебној стопи износио је 82.150,00 динара, а ПДВ обрачунат на ову основицу 8.215,00 динара, ‣ износ основиц е, односно вредност набављених добара и услуга је 1.757.800,00 динара, а претходни порез по основу набављених добара и услуга износио је 344.780,00 динара.
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ПОРЕСКА ПРИЈАВА ПОРЕЗА НА ДОДАТУ ВРЕДНОСТ
1.1. Порески период
II Подаци o подносиоцу:
2.1. Тип подносиоца
2.4. Назив, односно име и презиме и адреса
2.5. Електронска пошта
1.2. Измена пријаве врста
2.2. Ознака пореског периода
III ПРОМЕТ ДОБАРА И УСЛУГА
2.3. Порески идентификациони број
д.о.о. Градска 8, Београд
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА – ПОРЕСКА УПРАВА ПДВ (у динарима без децимала)
Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ са правом на одбитак претходног пореза
Промет добара и услуга који је ослобођен ПДВ без права на
претходног пореза
Промет добара и услуга по општој стопи
4.Промет добара и услуга по посебној стопи
IV ПРЕТХОДНИ ПОРЕЗ
плаћен приликом увоза
Износ накнаде без ПДВ 001
Пример: Књижење када је износ ПДВ-а у издатим фактурама већи од износа ПДВ-а у прим љеним рачунима
1. Стање на рачунима је следеће: 270 – ПДВ у примљеним фактурама
по општој стопи 126.000,00 динара, 271 – ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи 48.000,00 динара, 274 – ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи 81.000,00 динара, 470 – Обавезе за ПДВ
по издатим фактурама по општој стопи 230.000,00 динара, 471 –Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи 145.000,00 и 474 – Обавезе за ПДВ по основу сопствене потрошње по општој стопи 12.000,00 динара.
Утврдити и књижити разлику ПДВ-а на крају обрачунског периода. Дневник
Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи Обавезе за ПДВ по основу сопствене потрошње по општој стопи ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ и претходног пореза Утврђена пореска обавеза
Главна књига Д 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи П
230.000,00 145.000,00
12.000,00
126.000,00 48.000,00 81.000,00 132.000,00
474 – Обавезе за ПДВ по основу сопствене потрошње по општој стопи
Д 271 – ПДВ у примљеним
фактурама по посебној стопи
Д 471 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи П
270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи
479 – Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ и претходног пореза П
274 – ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи
Пример: Књижење када је износ ПДВ-а у издатим фактурама мањи од износа ПДВ-а у примљеним фактурама
1. Стање на рачунима је следеће: 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи 239.000,00 динара, 271 – ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи 33.000,00 динара, 274 – ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи 65.000,00 динара, 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи 262.000,00 динара, 471 –Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи 55.000,00 динара.
Утврдити и књижити разлику ПДВ-а на крају обрачунског периода.
Дневник
Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој
стопи
Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по
посебној стопи
Потраживања за више плаћени порез на додату
вредност
ПДВ у примљеним фактурама по
општој стопи
ПДВ у примљеним фактурама по
посебној стопи
ПДВ плаћен при увозу добара по
општој стопи
Утврђена пореска преплата
Главна књига
Д 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи П Д
471 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи П
279 – Потраживања за више плаћени порез на додату вредност
270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи П
271 – ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи П Д 274 – ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи П
Контролна питања и задаци
1. Шта представља ПДВ у излазним фактурама?
2. Зашто се врши обрачун ПДВ-а на крају пореског периода?
3. Који је рок за подношење пореске пријаве?
4. К ако се утврђује износ разлике на рачуну 479 – Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ-а и претходног пореза и како се књижи?
5. К ако се утврђује износ разлика на рачуну 279 – Потраживања за више плаћени ПДВ и како се књижи?
6. Шта значи да се разлика ПДВ-а може користити као порески кредит?
Пример за вежбу
Књижити у дневнику и на контима главне књиге следеће пословне промене.
1. Стање на рачунима је следеће: 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи 201.000,00 динара, 271 – ПДВ у примљеним фактурама по посебној стопи 24.000,00 динара, 274 – ПДВ плаћен при увозу добара по општој стопи 93.000,00 динара, 470 – Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по општој стопи 287.000,00
динара, 471 –Обавезе за ПДВ по издатим фактурама по посебној стопи 85.000,00 и 474 – Обавезе за ПДВ по основу сопствене потрошње по општој стопи 17.000,00 динара.
Утврдити и књижити разлику ПДВ-а на крају обрачунског периода.
Задатак за размишљање
На основу података датих у примеру за вежбу и упутства о попуњавању
обрасца ПП ПДВ, преузети образац користећи интернет претраживач и
попунити га. Размислите како ћете доћи до износа основице ако имате износе ПДВ-а обрачунате на ту основицу. Подаци о предузећу дати су у
примеру попуњеног обрасца ПП ПДВ.
10.1. Евиденција плаћања обавезе на ПДВ на крају обрачунског периода
У претходној методској јединци „Обрачун ПДВ-а на крају обрачунског периода” утврђене су разлике између претходног и обрачунатог ПДВ-а.
Поменуте разлике исказане су на одговарајућим рачунима: рачун 479 –
Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ-а и претходног пореза и рачуна 279 – Потраживања за више плаћени ПДВ.
Евиденција плаћања обавезе на ПДВ на крају обрачунског периода
спроводи се тако што се за износ обавезе задужује рачун 479 – Обавезе за ПДВ по основу разлике обрачунатог ПДВ-а и претходног пореза, а одобрава конто 241 – Текући (пословни) рачуни. Наплата потраживања за више плаћени ПДВ књижи се задужењем конта 241 – Текући (пословни) рачуни и одобрењем рачуна 279 – Потраживања за више плаћени ПДВ.
3. ВРЕДНОСТИ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА
У предузећу се воде евиденције о свим врстама основних средстава
које предузеће има. Свако основно средство има своју вредност изражену у новцу и може бити:
‣ фактурна вредност, ‣ набавна вредност, ‣ амортизована/отписана вредност,
‣ садашња вредност, ‣ тржишна вредност и
‣ резидуална вредност.
Фактурна вредност (ФВ) је вредност по којој је основно средство
купљено од добављача. Назначена је на самој фактури добављача.
Набавна вредност (НВ) је квантитативно одређена као збир фактурне
вредности и зависних трошкова набавке тих средстава (трошкови допреме, утовара, истовара, монтаже, осигурања, царине и др.).
Зависни трошкови набавке (ЗТН) обухватају све трошкове који су настали да би се основно средство довело на место и у радно стање, да би се користило за намену за коју је набављено. Набавна вредност је основица за обрачунавање амортизације, тј. вредносног трошења основних средстава.
НВ = ФВ + ЗТН
Амортизована/отписана вредност (ОВ) основног средства је потрошени, искоришћени износ основног средства приликом употребе, а у току века његовог трајања. Амортизација је новчани израз трошења материјалних средстава. Отписана вредност је трошак имовине у периоду њеног коришћења. То је укупно пренета вредност отписаног средства на учинке у периоду његовог коришћења.
Садашња вредност (СВ) основног средства добија се када се набавна вредност основног средства умањи за извршене отписе (амортизовану вредност). Ради се о неамортизованој, непотрошеној вредности основног средства која показује колико средство стварно вреди у одређеном
моменту. Добија се применом следеће формуле:
СВ = НВ – ОВ.
Тржишна вредност (ТВ) основног
средства представља вредност
основног средства која се постиже његовом продајом на тржишту.
Може бити једнака, већа или мања од садашње вредности основног средства. То је вредност која се формира на тржишту под утицајем понуде и потражње.
Резидуална вредност неког средства је процењени износ који би предузеће примило ако би продали средство на крају његовог века употребе по одбитку очекиваних трошкова продаје (укључујући и трошкове демонтаже). То је, у ствари, вредност ликвидационог остатка који би се добио када би се продало расходовано основно средство.
За евиденцију свих основних средстава књиговодство сваког предузећа користи рачуне групе 02 – Некретнине, постројења и опрема и 03 – Биолошка средства. На овим рачунима обезбеђују се сви неопходни подаци о набавној вредности конкретних средстава. Такође, за сва
Набавна вредност = фактурна вредност + зависни трошкови набавке.
Амортизована вредност је отписана, тј. утрошена вредност основног средства приликом употребе.
Садашња вредност = набавна вредност – амортизована вредност.
Д
основна средства (осим за земљишта, шуме, основна стада и вишегодишње засаде који се не отписују) користи се још један паралелни рачун – Исправка вредности основног средства. На том рачуну обезбеђују се подаци о отписаној вредности конкретне врсте средства. Тачна евиденција на паралелним рачунима омогућава обрачунавање и садашњe вредности.
Исправка вредности
основног средства П Д Основно средство П
ОВ НВ = ФВ + ЗТН
Пример за утврђивање вредности основних средстава Предузеће „Економац” Ниш купило је 01. 07. 2017. године по фактури број 23/17 машину за препакивање у вредности од 340.000,00 динара. Трошкови превоза машине по фактури број 37/17 износили су 12.000,00 динара. Трошкови монтаже машине по фактури број 38/17 износили су 20.000,00 динара. Предузеће „Економац” обрачунавало је месечну амортизацију за машину у износу од 3.875,00 динара. После 3 године коришћења (36 месеци) предузеће је због застарелости решило да прода машину. Добило је понуду да прода машину за 240.000,00 динара и то је урадило по фактури број 56/20. Утврдити ефекат продаје машине.
Фактурна вредност (ФВ) = 340.000,00
динара Зависни трошкови (ЗТН):
1. Трошкови превоза 12.000,00 динара
2. Трошкови монтаже 20.000,00 динара Укупни ЗТН 32.000,00 динара Набавна вредност (НВ) = ФВ + ЗТН НВ = 340.000,00 + 32.000,00 = 372.000,00 динара Отписана вредност (ОВ) = 3.875,00 × 36 = 139.500,00 динара Укупну отписану вредност у периоду коришћења добили смо када смо месечну амортизацију од 3.875,00 динара помножили са бројем месеци коришћења, а то је 36. Садашња вредност (СВ) = НВ – ОВ СВ = 372.000,00 – 139.500,00 = 232.500,00 динара Тржишна (продајна) вредност (ТВ) = 240.000,00 динара Ефекат продаје = Тржишна вредност – Садашња вредност Ефекат продаје = 240.000,00 – 232.500,00 = 7.500,00 динара Предузеће „Економац” је приликом продаје машине остварило добитак од 7.500,00 динара.