Рецензенти
др Јасмина Богићевић, редовни професор Економског факултета и Факултета техничких наука Универзитета у Крагујевцу
Драгана Гајовић, дипломирани економиста, наставник економске групе предмета у економској
школи у Чачку
Јелена Миошић Дугоњић, дипломирани економиста, наставник економске групе предмета у Другој
економској школи у Београду
Уредница
др Љиљана Тешмановић
Одговорни уредник
др Татјана Костић
Главни уредник
др Милорад Марјановић
За издавача
др Милорад Марјановић, в. д. директора
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-217/2022-03 од 29. 9. 2022. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.
CIP - Каталогизација
у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
37.016:657(075.3)
ЂУКИЋ, Тадија, 1966–Рачуноводство : уџбеник за четврти разред економске школе / Тадија Ђукић, Милица Ђорђевић, Сузана Кулагић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2022 (Београд : АМД систем). - 230 стр. : илустр. ; 29 cm
Тираж 2.500. - Библиографија: стр. 230.
Извод из аналитичког контног оквира за привредна друштва, задруге и предузетнике. - 12 стр. ; 29 cm
ISBN 978-86-17-20807-1
1. Кулагић, Сузана, 1970- [аутор] 2. Ђорђевић, Милица, 1981- [аутор]
COBISS.SR-ID 76355849
ISBN 978-86-17-20807-1
© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2022.
Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
РЕЧ АУТОРА
Драги ученици и професори, Уџбеник Рачуноводство намењен је првенствено ученицима четвртог разреда средњих економских школа који се образују за профил економски техничар, али се надамо да ће користити и свима онима који су заинтересовани за стицање нових или продубљивање постојећих знања
везаних за разматране теме.
Концепцијом овог уџбеника водили смо рачуна о изменама Правилника о плану и програму наставе и учења стручних предмета средњег стручног образовања у подручју рада Економија, право и администрација, насталих 2019. године, а везаних за предмет Рачуноводство. Уважавајући постављене циљеве и задатке које су пред нас постављени новим правилником, конципирали смо садржај и обим овог уџбеника. Написан
је у складу са актуелним законским прописима о рачуноводственим евиденцијама. Међутим, пошто се законска регулатива о вођењу пословних
књига мења много брже него сами уџбеници, надамо се да ће професори
бити подршка ученицима да се приближе пракси.
Тематски, циљ и задаци уџбеника Рачуноводство подељени су у четири дела у којима се обрађује следећа проблематика.
‣ Први део: Евиденција робног промета;
‣ Други део: Евиденција увоза и извоза; ‣ Трећи део: Евиденција услуга у робном промету; ‣ Четврти део: Утврђивање и расподела резултата пословања трговинских предузећа.
Драги ученици, у четвртом разреду учићете о рачуноводственом
обухватању робе у трговинским предузећима. Научићете да евидентирате робу у домаћем робном промету, међународном робном промету, као и услуге у робном промету, те приходе и расходе и утврдите резултат трговинског предузећа.
Трудили смо се да у уџбенику јасно и с много примера изложимо наставну материју како бисте што лакше препознали и усвојили нова знања. Надамо се да ће овај уџбеник допринети да се заинтересујете за рачуноводство и олакшати вам савладавање градива. Такође се надамо
да ће бити велика помоћ и наставницима у раду и припремама часова. Захваљујемо рецензентима који су својим примедбама и сугестијама
допринели квалитету уџбеника. Будући да је ово прво издање уџбеника
писаног у складу с новим Планом и програмом наставе и учења Минис тарства просвете за образовни профил економски техничар за предмет
Рачуноводство, спремно ћемо прихватити све предлоге и сугестије.
Август 2022. године
Аутори
САДРЖАЈ
ПРВИ ДЕО Евиденција робног промета 7
1. Појам и фазе робног промета 9
2. Калкулација цена робе – појам и елементи 10
3. Разлика у цени – појам, облици, врсте 12
3.1. С лободно обрачуната (слободно формирана) разлика у цени 13
3.2. Рабат 14
3.3. Маржа 16
4. Документација у вези с набавком робе 18
5. Евиденција набавке робе у финансијском и робном књиговодству 19
5.1. Евиденција набавке робе за магацин 23
5.2. Евиденција набавке робе у промету на велико 25
5.2.1. Евиденција набавке робе у промету на велико када се залихе робе евидентирају по набавној цени .................................. 25
5.2.2. Евиденција набавке робе у промету на велико када се залихе робе евидентирају по продајној вредности без ПДВ-а ................. 31
5.2.3. Евидентирање набавке робе у малопродаји ..................... 41
6. Интерно кретање робе . . . .
7. Документација у вези с продајом робе
8. Евиденција продаје робе у финансијском и робном књиговодству
8.1. Евиденција продаје робе у промету на велико......................... 58
8.1.1. Евиденција продаје робе у промету на велико када се залихе евидентирају по набавној вредности .................. 58
8.1.2. Евиденција продаје робе у промету на велико када се залихе евидентирају по продајној вредности (без ПДВ-а) ............... 65
8.2. Евиденција продаје робе у промету на мало ........................... 67
9. Обрачун остварене разлике у цени . . . .
10. Промена продајне цене – повећање и снижење цена
11. Трошкови пословања трговинског предузећа
12. Трговачки попуст (рабат)
13. Евиденција вишкова и мањкова робе
13.1. Евиденција вишкова робе
13.2. Евиденција мањкова робе 107
14. Евиденција утврђеног кала, растура, лома и квара робе 117
15. Усаглашавање аналитичке и синтетичке евиденције робе 125
ДРУГИ ДЕО
Евиденција увоза и извоза 131
1. Основне карактеристике спољнотрговинског пословања 133
2. Девизни рачун – појам, плаћања преко девизног рачуна
и обрачун курсних разлика 133
3. Увоз робе – појам 136
4. Калкулација увоза робе 137
5. Евиденција увоза робе 138
добити у трговинском предузећу 192
2.2. Утврђивање и покриће губитака у трговинском предузећу
2.3. Планирање будућих резултата пословања на основу утврђеног
3. Финансијски извештаји трговинског предузећа у складу са Међународним стандардима
Прилог: Контни оквир за привредна друштва, задруге и предузетнике
ЕВИДЕНЦИЈА
РОБНОГ ПРОМЕТА
Садржај поглавља
1. Појам и фазе робног промета
2. Калкулација цена робе – појам и елементи
3. Разлика у цени – појам, облици, врсте
4. Документација у вези с набавком робе
5. Евиденција набавке робе у финансијском и робном књиговодству
6. Интерно кретање робе
7. Документација у вези с продајом робе
8. Евиденција продаје робе у финансијском и робном књиговодству
9. Обрачун остварене разлике у цени
10. Промена продајне цене – повећање и снижење
11. Трошкови пословања трговинског предузећа
12. Трговачки попуст (рабат)
13. Евиденција вишкова и мањкова робе
14. Евиденција утврђеног кала, растура, лома и квара робе
15. Усаглашавање аналитичке и синтетичке евиденције робе
1. ПОЈАМ И ФАЗЕ РОБНОГ ПРОМЕТА
По завршетку овог поглавља моћи ћете да:
‣ објасните појам и фазе робног промета;
‣ наведете документа у вези с набавком робе;
‣ разликујете облике разлике у цени;
‣ саставите калкулацију цена робе;
Основна делатност производних предузећа је производња и продаја готових производа. Основа те производње је материјал од којег настају готови производи. Материјал није једини фактор од којег настају готови производи, али материјал умногоме одређује квалитет и цену готовог производа. Самим тим, за производна предузећа политика набавке и трошење материјала спадају у најважније пословне одлуке које треба да се донесу. Материјал представља предмет рада потребан за обављање процеса производње. Циклус процеса репродукције производног предузећа почиње када предузеће располаже новчаним средствима (Н) која улаже за набавку сировина и/или материјала (Р). Процесом обраде настаје полупроизвод/недовршена производња (П), да би се у финалној фази добио готов производ (П1), који се износи на тржиште с намером да се оствари сума новца већа од уложене (Н1). Овакав процес репродукције приказан је на слици 1.
‣ евидентирате набавку робе у робном и финансијском књиговодству на основу одговарајуће документације;
‣ евидентирате интерно кретање у финансијском и робном књиговодству на основу одговарајуће документације;
‣ евидентирате обрачунати рабат као трговински попуст;
‣ евидентирате продају робе у финансијском и робном књиговодству на основу одговарајуће документације;
Слика 1: Циклус процеса репродукције производног предузећа
‣ евидентирате обрачунату остварену разлику у цени;
‣ објасните разлог корекције конта Набавна вредност продате робе;
‣ утврдите набавну вредност продате робе;
‣ саставите нивелацију цена;
‣ евидентирате промене цена у робном и финансијском књиговодству;
‣ процените утицај промене цене на укалкулисану разлику у цени;
‣ евидентирате вишкове и мањкове робе у робном и финансијском књиговодству;
‣ евидентирате утврђени кало и квар робе;
‣ усагласите аналитичку и синтетичку евиденцију робе.
1. ПОЈАМ И ФАЗЕ РОБНОГ ПРОМЕТА
Основна делатност трговинских предузећа је набавка (куповина) робе
и продаја робе купцима, најчешће у непромењеном облику. С обзиром
на то да трговинска предузећа послују с робом, основне залихе ових
предузећа су у облику робе.
Робни промет је сав промет робе од произвођача до купца.
Робни промет можемо дефинисати као сав промет робе од произвођача до купца, односно потрошача, а тај промет се може обављати директно (непосредно) и индиректно (посредно). Непосредни облик робног промета је Р–Н–Р, претварање робе у новац и поновно претварање новца у робу, продавање ради куповања.
Индиректни робни промет изражавамо формулом Н–Р–Н1, односно
новац се претвара у робу и поновно се роба претвара у новац, односно
купује се ради продавања. У овој ситуацији робни промет пролази кроз
две супротне фазе. У првој фази, Н–Р, куповини, новац се претвара у робу.
У другој фази, Р–Н1, продаји, роба се враћа у облик новца.
Трговинска предузећа се баве пословима индиректног робног
промета. Њиховим пословањем обављају се две фазе робног промета: фаза набавке или куповине робе (Н–Р) и фаза продаје робе (Р–Н1).
Циљ пословања трговинских предузећа је да новац на крају робног промета (Н1) буде већи од новца уложеног на почетку робног промета (Н), односно да је Н1 већи од Н.
ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Да ли се може десити да је је Н1 мањи од Н? Које су то ситуације? Како то утиче на резултат трговинског предузећа?
Робни промет преко трговинских предузећа можемо приказати на следећи начин:
НОВАЦ – РОБА – НОВАЦ 1
фаза набавке фаза продаје
Слика 1. – Робни промет преко трговинских предузећа
Набављену робу трговинска предузећа могу сместити у магацине, великопродајне или малопродајне објекте.
Према претежној врсти купаца трговинска предузећа се могу поделити на трговинска предузећа која обављају робни промет на велико (трговина на велико) и трговинска предузећа која обављају робни промет на мало (трговина на мало).
Роба је облик залиха који се јавља код трговинских предузећа.
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
Истражите да ли трговинска предузећа и која имају акције које котирају на Београдској берзи.
Трговинска предузећа
Трговина на велико Трговина на мало
Слика 2. – Подела трговинских предузећа Трговина на велико набављену робу продаје трговцима на мало, индустријским и другим корисницима или другим трговцима на велико. Трговина на мало продаје набављену робу купцима ради личне потрошње или потрошње у домаћинству, и то најчешће преко продавница.
Контролна питања и задаци
1. Дефинишите робни промет.
2. Који облик имовине трговинских предузећа представља роба?
3. Које су разлике између директног и индиректног робног промета?
4. Шематски представите робни промет преко трговинског предузећа и обележите фазе.
Калкулација представља методолошко-обрачунски поступак за утврђивање одговарајућих цена. Код трговинских предузећа служи за утврђивање цена робе и то: набавне цене робе, продајне цене робе без пореза на додату вредност (ПДВ) и продајне цене робе с порезом на додату вредност (ПДВ). У трговинским предузећима калкулација има следеће елементе.
Ред. број Елементи калкулације
1.Фактурна цена робе
2.+ Зависни трошкови набавке
3. = Набавна цена (1 + 2)
4.+ Разлика у цени
5. = Продајна цена робе (без ПДВ-а) (3 + 4)
6.+ Порез на додату вредност
7. = Продајна цена робе са ПДВ-ом (малопродајна цена) (5 + 6)
Фактурна цена робе је цена по којој купац (трговац) купује робу од продавца – добављача. Та цена је наведена у фактури као књиговодственом документу добијеном од добављача. Постоји бруто и нето фактурна цена. Бруто фактурна цена је цена која не садржи никакве попусте. Када се од бруто фактурне цене одузму одобрени и искоришћени попусти (дисконти), добија се нето фактурна цена.
2. КАЛКУЛАЦИЈА ЦЕНА РОБЕ – ПОЈАМ
И ЕЛЕМЕНТИ
Разликујемо следеће врсте попуста или дисконта: количински попуст, сезонски дисконт, готовински (попуст) дисконт, дисконт по основу
плаћања унапред. Попуст или дисконт су синоними за умањење цене.
Количински попуст (дисконт) продавци дају купцима за куповину
великих количина робе.
Сезонски дисконт је врста попуста који добављачи одобравају
купцима за сезонске производе на крају сезоне (на пример, смањење
цена зимске гардеробе на крају зимске сезоне).
Готовински дисконт је попуст који се нуди купцима за плаћање у
уговореном року. Најчешће се исказује у процентима од фактурне цене. На пример, купац може платити фактуру за 30 дана. Уколико плати за 15 дана, остварује готовински попуст од, рецимо, 3%.
Дисконт по основу плаћања унапред појављује се када купац плати купљену робу знатно пре истека готовинског дисконтног периода. Готовински попуст од 3% купац остварује ако плати фактуру за 15 дана, а право на додатни попуст остварује ако је платио фактуру, на пример, у року од 3 дана.
Попусти реализовани у тренутку пријема фактуре (количински и
сезонски дисконт) узимају се у обзир приликом састављања калкулације.
Попусте који су познати, али још увек нису реализовани (готовински, дисконт по основу плаћања унапред) приликом
пријема фактуре, не би требало узети у обзир приликом састављања калкулације.
Ово стога што није извесно да ли ће попуст бити и реализован, односно да ли ће купац искористити право на попуст. Накнадно одобрени попусти од добављача не утичу на цену приликом састављања калкулације, зато што нису познати у тренутку пријема робе или фактуре. У фактури добављача исказује се и износ ПДВ-а. За трговинска предузећа која су у систему ПДВ-а порез на додату вредност не представља трошак, па неће бити исказан у калкулацији. За трговинска предузећа која нису у систему ПДВ-а порез на додату вредност исказан у фактури добављача представља трошак и користи се приликом састављања калкулације.
Зависни трошкови набавке робе су трошкови који настају у фази
преноса робе од продавца до купца. Најчешћи су следећи трошкови: трошкови утовара, превоза, истовара, осигурања, губитака у роби и сл. Зависни трошкови набавке укључују се у набавну цену робе најчешће на
основу фактуре добављача који су обавили ту услугу.
Зависни трошкови набавке робе могу бити директни и индиректни.
ЗА РАЗМИШЉАЊЕ
Када купац нема зависне трошкове набавке?
Директни зависни трошкови набавке јављају се када се набавља
само једна врста робе. Када се набавља више артикала робе, настају индиректни зависни трошкови. Индиректни трошкови се распоређују на поједине артикле робе према одговарајућим кључевима. Најчешће се као кључеви користе фактурна вредност робе (за осигурање, кало и царину) и количина робе (за утовар, превоз, истовар).
Набавна цена представља збир фактурне цене и документованих зависних трошкова набавке робе, односно: набавна вредност (НВ) = фактурна вредност (ФВ) + зависни трошкови набавке (ЗТН).
Набавна цена показује вредност уложеног капитала за једну јединицу робе, а набавна вредност за укупну количину набављене робе.
Када се на набавну цену робе дода разлика у цени, добија се продајна цена робе без ПДВ-а.
Додавањем пореза на додату вредност на продајну цену робе без ПДВ-а добија
се продајна цена робе са ПДВ-ом. Продајна цена са ПДВ-ом позната је као малопродајна цена.
Кутија чоколада = набавна вредност
Слика 3. – Поређење цене и вредности
Kонтролна питања и задаци
1. Наведите елементе калкулације малопродајне цене.
2. Које вредности и цене робе можемо утврдити калкулацијом?
3. Када је фактурна цена једнака набавној цени?
4. На који начин се распоређују зависни трошкови набавкe робе?
3. РАЗЛИКА У ЦЕНИ – ПОЈАМ, ОБЛИЦИ, ВРСТЕ
Разлика у цени (РУЦ) је елемент калкулације који представља разлику између продајне цене без ПДВ-а и набавне цене. Разлика у цени служи трговинским предузећима за покриће трошкова пословања (трошкова зарада запослених, трошкова амортизације грађевинских објеката и постројења и опреме, трошкова материјала и енергије и сл.) и остварење извесног добитка. Трговинско предузеће остварује добитак тек када из остварене разлике у цени преостане неки износ након покрића трошкова пословања.
Разликују се следећe врсте разлике у цени:
‣ укалкулисана разлика у цени и
‣ ос тварена разлика у цени.
Укалкулисана (обрачуната, планирана, потенцијална) разлика у цени је разлика у цени садржана у роби која се налази у магацину, стоваришту
или продавници, односно у роби која није продата. Износ ове разлике
у цени може се повећавати или смањивати (услед повећања или
смањивања цена робе) све док се роба не прода. Укалкулисана разлика
у цени се неће реализовати све док се роба налази на залихама.
Остварена (реализована) разлика у цени је разлика у цени садржана
у продатој роби. Остварена (реализована) разлика у цени служи за
покриће трошкова пословања трговинског предузећа и остваривање
резултата (добитка или губитка).
Према начину обрачуна, постоје следећи облици разлике у цени: ‣ с лободно обрачуната или слободно формирана разлика у цени –користи се код робе где се продајна цена слободно формира под утицајем понуде и тражње;
‣ маржа – код производа чију је произвођачку или продајну цену лимитирао државни орган или ју је контролисала држава (нпр., бензин), а исказује се процентуално или у апсолутном износу у односу на набавну цену;
‣ рабат – код производа с јединственом малопродајном ценом (нпр., новине, цигарете и сл.) утврђује се процентуално у односу на продајну вредност робе без ПДВ-а.
3.1. Слободно обрачуната (слободно формирана)
разлика у цени
Слободно обрачуната (слободно формирана) разлика у цени јавља
се за робу када трговинско предузеће самостално, под утицајем понуде
и тражње, формира продајну цену. По правилу, овај тип разлике у цени се обрачунава као одређени проценат од набавне вредности робе.
Истовремено, слободно формирана разлика у цени може бити исказана
и у апсолутном износу.
По фактури број 11/22 од добављача „X”, купљено је 10 комада робе А
по цени од 500,00 динара по комаду. Фактура број 12/22 од добављача
„Y” за трошкове превоза износи 2.000,00 динара. ПДВ се обрачунава по
општој стопи од 20%. Саставити калкулацију продајне вредности са ПДВом ако је разлика у цени за укупно набављену робу утврђена на 700,00 динара.
Пример слободно обрачунате разлике у цени у апсолутном износу Ред.
Елементи калкулације За 1 комадЗа 10 комада
1.Фактурна цена/вредност робе
2.+ Зависни трошкови набавке
Набавна цена/вредност
Разлика у цени
5. = Продајна цена/вредност
цена/вредност
Објашњење
Зависни трошкови по комаду = трошкови превоза : набављена количина = 2.000,00 : 10 = 200,00 динара
РУЦ по комаду = укупна РУЦ : набављена количина = 700,00 : 10 = 70,00 динара
Напомена. – Продајна вредност робе без ПДВ-а означава се са ПВ1 а продајна вредност са ПДВ-ом означава се са ПВ2.
Пример слободно обрачунате разлике у цени у одређеном проценту
По фактури број 13/22 од добављача „X”, купљено је 100 комада робе Б по цени од 100,00 динара по комаду. Фактура број 14/22 од добављача „П” за трошкове превоза износи 2.000,00 динара. ПДВ се обрачунава по општој стопи од 20%. Саставити калкулацију продајне вредности са ПДВ-ом ако је разлика у цени утврђена на 10%.
7.
цена/вредност робе са ПДВ-ом (малопродајна цена/вредност) (5 + 6)
Објашњење Слободно обрачуната РУЦ = (НВ × % РУЦ)/100
Разлика у цени за 1 комад = 120,00 × 10/100 = 12,00 динара.
Разлика у цени за 100 комада = 12.000,00 × 10 /100 = 1.200,00 динара.
3.2. Рабат
Рабат је врста разлике у цени и јавља се код робе с јединственом малопродајном ценом (нпр., дневне новине, цигарете и сл.) и утврђује процентуално у односу на продајну вредност робе, односно:
Рабат = Продајна вредност (ПВ) × % рабата 100
Рабат представља одбитни елемент у калкулацији продајне вредности робе зато што се увек одузима од продajне вредности (цене) робе.
Пример утврђивања рабата број 1 Саставити калкулацију продајне вредности са ПДВ-ом на основу следећих података.
По фактури број 15/22 од добављача „О” набављено је 100 комада робе Ц
чија је продајна цена без ПДВ-а утврђена на 500,00 динара по комаду.
Рабат је 20%. ПДВ се обрачунава по општој стопи од 20%.
1.Фактурна цена/вредност робе
2.+ Зависни трошкови набавке 0,00 0,00
3. = Набавна цена/вредност (1 + 2)
4. + Разлика у цени
5. = Продајна цена/вредност робе (без ПДВ-а) (3 + 4) 500,0050.000,00
6.+ Порез на додату вредност 20%
7 . = Продајна цена/вредност робе са ПДВ-ом (малопродајна цена/вредност) (5 + 6)
Објашњење
Продајна вредност робе Ц = 100 комада × 500,00 = 50.000,00
динара
Рабат = 50.000,00 × 20 % = 10.000,00 100
Фактурна вредност робе = продајна вредност робе – разлика у цени –
зависни трошкови набавке
Фактурна вредност робе Ц = 50.000,00 – 10.000,00 = 40.000,00 динара
Пример утврђивања рабата број 2
По фактури број 15/22 од добављача „П” набављено је 100 комада робе Ц
чија је продајна цена без ПДВ-а утврђена на 500,00 динара по комаду.
Фактура за превоз број 16/22 од добављача „С” гласи на 6.000,00 динара. Рабат је 20%. Порез на додату вредност је 20%.
1.Фактурна цена/вредност робе
2.+ Зависни трошкови набавке
3.= Набавна цена/вредност (1 + 2)
4. + Разлика у цени
5. = Продајна цена/вредност робе (без ПДВ-а) (3 + 4)
6.+ Порез на додату вредност 20%
7. = Продајна цена/вредност робе са ПДВ-ом (малопродајна цена/вредност) (5 + 6)
Објашњење
Продајна вредност робе Ц = 100 ком. × 500,00 = 50.000,00 динара рабат 20%
Рабат = 50.000,00 × 20 % = 10.000,00 100
Зависни трошкови набавке = 6.000,00 : 100 комада = 60,00 дин./ком.
Фактурна вредност робе = продајна вредност робе – разлика у цени –
зависни трошкови набавке
Фактурна вредност робе Ц = 50.000,00 – 10.000,00 – 6.000,00 = 34.000,00
динара
100,0010.000,00
600,0060.000,00
Ред.
3.3. Маржа
Маржа је врста разлике у цени која се јавља код робе широке потрошње (нпр., хлеб, млеко, гориво) чију је произвођачку или продајну цену лимитирао државни орган. Он најчешће одређује распон у којем је могуће формирати маржу (на пример, од 5 до 10%). Доњом границом марже штите се произвођачи (могућност покрића трошкова пословања), а горњом границом марже купци (заштита од високих цена). Маржа је додатни елемент калкулације продајне вредности (цене) јер се додаје на набавну вредност робе.
Маржа се може исказати процентуално или у апсолутном износу у односу на набавну цену. Уколико је маржа дата процентуално у односу на набавну цену, рачуна се једноставно, процентним рачуном од сто.
Међутим, маржа се обично прописује процентуално од унапред утврђене продајне цене без ПДВ-а. С обзиром на то да се маржа утврђује у одређеном проценту од продајне вредности, а да је у калкулацији позната набавна вредност, маржа се може израчунати и од набавне вредности применом процентног рачуна ниже сто. Односно, маржа се рачуна на следећи начин:
Маржа =
Набавна вредност × % марже 100 – % марже
Пример утврђивања марже Саставити калкулацију продајне вредности са ПДВ-ом ако је разлика у цени дата у виду марже од продајне вредности без ПДВ-а, на основу следећих података.
По фактури број 18/22 од добављача „М” купљено је 200 комада робе Д у износу од 200.000,00 динара. Од добављача „Х” примљена је фактура за превоз број 19/22 на 30.000,00 динара. ПДВ се обрачунава по општој стопи од 20%.
Маржа за ову робу износи 9,0909% од продајне вредности без ПДВ-а.
број Елементи калкулације За 1 комадЗа 200 комада
1.Фактурна цена/вредност робе
2.+ Зависни трошкови набавке
3. = Набавна цена/вредност (1 + 2)
4. + Разлика у цени
5. = Продајна цена/вредност робе (без ПДВ-а) (3 + 4)
6.+ Порез на додату вредност 20%
1.000,00200.000,00
1.150,00230.000,00
1.265,00252.999,97
7. = Продајна цена/вредност робе са ПДВ-ом (малопродајна цена/вредност) (5 + 6) 1.518,00303.519,97
Објашњење
Маржа за 200 комада = (230.000,00 × 9,0909) / (100 – 9,0909) = 22.999,97
динара
Маржа за 1 комад = (1.150,00 × 9,0909) / (100 – 9,0909) = 115,00 динара
Напомена. – Уколико је маржа дата процентуално у односу на набавну цену, била би утврђена на следећи начин: маржа = набавна цена х % марже/100, односно 1.150,00 х 10/100 = 115,00 динара по комаду.
Kонтролна питања и задаци
1. Да ли је разлика у цени заправо профит трговинских предузећа?
2. Трговинско предузеће послује са добитком:
а) када је остварена разлика у цени већа од плаћених трошкова пословања;
б) када је остварена разлика у цени мања од плаћених трошкова пословања.
Заокружи тачан одговор.
3. Шта је укалкулисана, а шта остварена разлика у цени? Да ли су оне увек једнаке?
4. Да ли у случају примене слободно обрачунате РУЦ трговац заиста има потпуну слободу у формирању продајне цене? О чему мора да води рачуна приликом њеног формирања?
5. Када се јавља маржа као облик разлике у цени?
6. Како се маржа (која је процентуално прописана) израчунава од набавне, а како од продајне цене?
7. Шта је рабат као облик разлике у цени? У ком смеру се ради калкулација у случају рабата? Зашто?
8. Допуни калкулацију. а) НВ.................
б) НВ...........................................
маржа (15%)_____________ с лободно обр. РУЦ (20%)..... ПВ1...............
ПДВ 20%______________
ПВ2............... 108.000,00
ПВ1........................................
ПДВ 20%................................
ПВ2.............................106.200,00
ЗА РАДОЗНАЛЕ:
На основу Закона о електронском документу, електронској
идентификацији и
услугама од поверења у електронском
пословању (Сл. гласник РС, број 94/2017 и
52/2021) и Правилника о
елементима електронске
фактуре, форми и начину
доставе пратеће и друге документације кроз
систем електронских фактура, начину и
поступку електронског евидентирања обрачуна
пореза на додату
вредност у систему електронских фактура и начину примене стандарда електронског
фактурисања (Сл.
гласник РС, број 69/2021, 132/2021 и 46/2022),
сви привредни субјекти у Републици Србији у
обавези су да до краја 2022. године пређу на систем електронског фактурисања.
Електронско
фактурисање
подразумева издавање, примање и архивирање
е-фактура у складу са
српским стандардом електронског фактурисања, за шта је потребно
коришћење софтвера информационог
посредника одобреног
од стране Министарства финансија.
4. ДОКУМЕНТАЦИЈА У ВЕЗИ
С НАБАВКОМ РОБЕ
Приликом набавке робе у трговинском предузећу настаје одговарајућа
документација:
‣ купопродајни уговор,
‣ отпремница,
‣ пријемница или комисијски записник о пријему робе,
‣ фак туре од добављача и
‣ калкулација.
Поступак набавке робе почиње најчешће склапањем купопродајног уговора између купца и продавца. Приликом испоруке робе од стране добављача и пријема робе код купца настаје одговарајућа књиговодствена документација.
На основу склопљеног купопродајног уговора добављач испоручује робу купцу заједно са отпремницом. С обзиром на то да отпремница прати робу на путу, у њој, поред осталих, морају бити исказани и подаци о начину превоза, превознику, врсти и количини испоручене робе.
На основу отпремнице, добављач доставља купцу фактуру за продату робу или извршене услуге (на пример, за превоз робе). У фактури су поред осталих исказани подаци о врсти испоручене робе, односно количина, цена и износ. Фактура може да прати робу заједно са отпремницом, а може бити достављена и накнадно. Приликом доласка робе код купца врши се њен пријем, односно проверавају се врста и количина испоручене робе. Уколико испоручена роба одговара роби назначеној у отпремници, саставља се пријемница (интерни документ код купца), на основу које се задужује рачунополагач (магационер или пословођа продавнице).
Када роба није испоручена у складу са уговором или отпремницом, комисија која врши квантитативни и квалитативни пријем робе саставља комисијски записник о пријему робе. Комисија констатује одступања између нарученог и испорученог и предлаже решења. На основу комисијског записника саставља се рекламација и упућује добављачу. Он на основу рекламације доставља купцу књижно писмо у форми књижног одобрења којим умањује рачун купцу.
На основу претходних докумената, саставља се калкулација цена робе. Калкулација представља методолошко-обрачунски поступак за утврђивање одговарајућих цена, а код трговинских предузећа служи за утврђивање цена робе. Истовремено, калкулација представља књиговодствени документ на основу којег се спроводе књижења у вези с набавком робе. Односно, на основу калкулације се евидентира повећање залиха робе. У калкулацију се уносе следећи подаци: назив и количина сваке врсте набављене робе, урачунати зависни трошкови, разлика у цени, стопа ПДВ-а, износ ПДВ-а, формирана цена. Истовремено, калкулација треба да садржи број калкулације, датум састављања калкулације, назив предузећа које је саставило калкулацију, назив добављача, податке о отпремници (број и датум), податке о фактури (број, датум издавања, валута плаћања).
Често се у оквиру калкулације изврше и одређене рекапитулације: збир фактурне вредности, збир зависних трошкова набавке, збир набавне вреднос ти, збир разлике у цени, збир продајне вредности без ПДВ-а, збир ПДВ-а, збир продајне вредности са ПДВ-ом. Најчешће се исказује и износ улазног ПДВ-а и детаљно описују зависни трошкови набавке.
Kонтролна питања и задаци
‣ Која документација се користи приликом набавке робе?
‣ Да ли је купопродајни уговор књиговодствени документ?
‣ Да ли је рекламација књиговодствени документ?
‣ Чему служи књижно писмо?
‣ Наведите елементе калкулације као књиговодственог документа.
5. ЕВИДЕНЦИЈА НАБАВКЕ РОБЕ
Евиденција о роби води се у класи 1 контног оквира, а на основу МРС 2 – Залихе. На синтетичком конту робе спроводи се евиденција робе
само по вредности. То значи да синтетички рачун Робе својим прометом
и салдом приказује стање и кретање укупних залиха робе по вредности.
На дуговној страни евидентирају се почетно стање и сва повећања
залиха робе у току обрачунског периода, која настају набавком робе, повећањем цена и сл. На потражној страни синтетичког конта робе евидентирају се сва смањења робе која најчешће настају продајом робе.
Салдо за изравнање евидентира се на потражној страни синтетичког конта Роба. Придржавајући се наведених правила књижења, евиденција на синтетичком конту се спроводи на следећи начин:
Дугује
Почетно стање Повећање (набавка...)
Роба Потражује
Смањење (издавање, продаја) Салдо за изравнање
На основу збирне калкулације (збирних података из калкулације)
спроводе се књижења на синтетичком конту робе, а на основу појединачне калкулације, за сваку врсту набављене робе, врши се евидентирање на аналитичким рачунима у оквиру помоћних књига.
ЗА РАДОЗНАЛЕ: Предузећа која примењују Међународне стандарде финансијског извештавања за мала и средња предузећа (МСФИ за МСП) признавање и вредновање залиха робе врше у складу са одељком 13 – Залихе у МСФИ за МСП. Правна лица и предузетници који примењују Правилник за микро правна лица примењују члан 26. Правилника за микро правна лица.
Аналитичка
евиденција робе води се у робном књиговодству и магацинској еиденцији Робно књиговодство представља део аналитичке евиденције робе у којој се за сваку врсту робе отвара посебан рачун (на пример роба А, роба Б и сл.), док се стање и промене сваке врсте робе прати по количини, цени и вредности. Разлог увођења овакве врсте аналитичке евиденције
У ФИНАНСИЈСКОМ И РОБНОМ КЊИГОВОДСТВУ
робе јесте што је предузећу потребна информација у сваком тренутку колико је стање сваке врсте робе по количини, цени и вредности како би на прави начин донело адекватне пословне одлуке. Другим речима, ако трговинско предузеће, на пример, жели да направи план набавке и продаје неке робе на период од три месеца, потребно је да зна тренутну количину сваке врсте робе и њену цену/вредност како би планирало набавку и будуће продајне вредности робе. Робно књиговодство се води у помоћним књигама.
Аналитичка картица робе (робна картица) може се приказати на следећи начин:
Млеко 2,8 % Јед. мере: литар
Датум Опис
Количина Цена Вредност УлазИзлазСтање ДугујеПотражујеСалдо
Аналитичка картица робе се састоји из следећих колона: у колону Датум уноси се датум када је настала промена стања робе, колона Опис даје опис промене робе (на основу одређеног документа), колона Количина даје приказ робе по количини (састоји се из следећих колона: улаз, излаз, стање), колона Цена и колона Вредност (састоји се из колона: дугује, потражује, салдо). У колони улаз евидентира се количина примљене робе, у колони излаз количина издате робе, а колона стање показује количинско стање робе на залихама. Количина из колоне улаз помножена ценом даје износ за колону дугује, а количина из колоне излаз помножена ценом даје износ за колону потражује.
Закључак аналитичке картице робе (по правилу на крају године) врши се утврђивањем салда за изравнање, на тај начин што се сабере колона улаз и од тог збира одузме збир колоне излаз, па се разлика унесе у колону излаз (у суштини то је стање одређене врсте робе на дан закључивања картице). Исто тако, сабере се колона дугује и од ње одузме збир колоне потражује, па се разлика унесе у колону потражује (у суштини то је салдо на картици на дан закључивања картице). После књижења салда за изравнање, збирови колона улаз и излаз и колона дугује и потражује су исти и подвлаче се двема линијама.
Веома је битно напоменути да збир аналитичких рачуна свих врста робе мора бити једнак вредности на синтетичком рачуну РОБА.
Магацинска евиденција робе представља евиденцију о стању и кретању робе по количини, и то аналитички (појединачно) за сваку врсту робе одвојено (на пример за робу А, робу Б и сл.) Разлог за такву евиденцију јесте чињеница да магационер одговара само за количине робе. Магацинска евиденција робе је значајна пошто омогућава контролу раду магационера, као и контролу висине залиха појединих врста роба. Магацинска евиденција се најчешће води на посебним картицама, на основу одговарајуће документације (на пример, пријемнице, от-
премнице, фактуре и сл.) којом се потврђује улаз односно излаз робе из магацина. Сваки улаз робе у магацин повећава постојеће стање робе и
евидентира се на магацинској картици у колони улаз. Сваки излаз робе из магацина смањује постојеће стање робе у магацину и евидентира се на магацинској картици у колони излаз. Колона стање показује тренутно
стање робе у магацину. Магацинска картица се закључује на крају године,
након утврђивања салда за изравнање.
Магацинска картица робе може изгледати овако:
мере:литар
У финансијском књиговодству књижење набавке робе може бити спроведено индиректно (када се користи конто 130 – Обрачун набавке робе) и директно (када се не користи конто 130 – Обрачун набавке робе
већ конта131 – Роба у магацину, 1320 – Роба у промету на велико или 1340 – Роба у промету на мало).
Индиректно књижење набавке робе врши се преко конта 130 –
Обрачун набавке робе. Рачун 130 – Обрачун набавке робе користи се за утврђивање набавне вредности набављене робе, односно на њему се исказује фактурна вредност добављача, зависни трошкови набавке и остале дажбине које чине набавну вредност робе. Са овог конта се прекњижава утврђена набавна вредност на рачуне робе. Књижење у вези набавке робе за магацин врши се на основу
калкулације набавне цене, која се саставља за сваки контигент купљене
робе, на основу одговарајуће документације (примљених фактура: за купљену робу, зависне трошкове у вези превоза, осигурања и сл.). За сваку појединачно примљену фактуру задужује се конто 130 – Обрачун набавке робе и конто ПДВ у примљеним фактурама, а одобрава конто добављача за вредност примљене фактуре са ПДВ. Када се прокњиже сви трошкови у вези набавке робе, врши се прекњижавање са конта 130 – Обрачун набавке робе, на конкретни конто робе – на пример 131 – Роба у магацину.
Пример евиденције набавке робе индиректним путем
1. Предузеће је набавило робу за потребе магацина, по фактури добављача број 1, у вредности 150.000,00 динара увећаној за 30.000,00 динара по основу ПДВа по стопи од 20%.
2. За превоз робе предузеће је добило фактуру број 21 на 10.000,00 динара, увећаној за 2.000,00 динара по основу ПДВа по стопи од 20%.
набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи
Добављачи у земљи
По фактури бр. 1
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи
Добављачи у земљи
По фактури бр. 21
Роба у магацину Обрачун набавке робе
За набавну вредност робе
Д130 – Обрачун набавке робеП
1) 150.000,00
2) 10.000,00
2а) 160.000,00
Д435 – Добављачи у земљиП
1) 180.000,00
2) 12.000,00
Главна књига
Д
270 – ПДВ у примљеним фактурама
по општој стопи П
1) 30.000,00
2) 2.000,00
Д131 – Роба у магацинуП
2а) 160.000,00
Основна карактеристика директног начина евидентирања набавке робе је та да се не користи конто 130 – Обрачун набавке робе, већа да се на основу калкулације сви трошкови набавке директно евидентирају на конкретном конту робе, на пример 131 – Роба у магацину.
Пример евиденције набавке робе директним путем
1. Предузеће је набавило робу за потребе магацина, по фактури добављача број 1, у вредности 150.000,00 динара увећаној за 30.000,00 динара по основу ПДВ-а по стопи од 20%.
За превоз робе предузеће је добило фактуру број 21 на 10.000,00
динара, увећаној за 2.000,00 динара по основу ПДВ-а по стопи од 20%.
Д131 – Роба у магацинуП
1) 160.000,00
Д435 – Добављачи у земљиП
1) 192.000,00
Главна књига
Д 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи П
1) 32.000,00
5.1. Евиденција набавке робе за магацин
У магацин се смешта роба пре стављања у промет. Магацин није продајни објекат и у њему се роба припрема за стављање у промет. У магацину се роба чува, сортира, пакује у мања паковања, маркира, односно врше се припреме за пренос робе у велепродајне или малопродајне објекте.
Роба у магацину се увек води по набавној вредности
на конту 131 – Роба у магацину.
Како је већ истакнуто, набавна вредност представља
збир фактурне вредности (ФВ) и насталих зависних трошкова набавке (ЗТН), односно:
НВ = ФВ + ЗТН.
Овако утврђена набавна вредност одређује се на
основу збирне калкулације. Када се истовремено набавља
више врста робе (на пример, млеко, јогурт, павлака и сл.), треба утврдити набавну вредност сваке врсте набављене робе на основу појединачних калкулација.
Приликом састављања појединачне калкулације треба утврдити зависне трошкове набавке по јединици мере набављене робе (комаду, килограму, литру и сл.). На овај начин се распоређују трошкови превоза, утовара, истовара и сл.
ЗТН/kg =
износ зависних трошкова набавке (ЗТН)
укупно набављена количина робе
Оваква формула за израчунавање зависних трошкова набавке не
може се применити на трошкове осигурања. Другим речима, уколико
су ЗТН трошкови осигурања, онда се трошкови осигурања по јединици мере рачунају по следећој формули:
износ ЗТН (трошкови осигурања)
укупна фактурна вредност набављене робе
ЗТН (трошкови осигурања по јединици) = ( ) × фактурна цена Књижење у вези с набавком робе за магацин обавља се на основу
калкулације набавне цене, која се саставља за сваки контингент купљене
робе, и то на основу одговарајуће документације (примљених фактура:
за купљену робу, зависне трошкове у вези с превозом, осигурања и сл.).
За укупну набавну вредност купљене робе повећава се конто Обрачун
набавке робе и конто ПДВ у примљеним фактурама, а одобрава конто
Добављача за вредност примљених фактура са ПДВ-ом. Након тога врши
се пренос са конта Обрачун набавке робе на конто Роба у магацину. Исплата обавеза за набављену робу књижи се задужењем конта Добављачи, а одобрава конту Текући (пословни) рачуни.
Д 435 – Добављачи у земљи П
исплата обавезаВредност фактура за набављену робу
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
Д 131 – Роба у магацину П
Д 130 – Обрачун набавке робе П
Набавна вредност
набављене робе
270 – ПДВ у примљеним Д фактурама по општој стопи П
С) .............Исплата обавеза ПДВ у фактурама и царинској декларацији
Шематски приказ евиденције набавке робе за магацин
Пример
По фактури број 30/22 од добављача „Х” набављено је 10 монитора по 10.000,00 динара и 10 тастатура по 1.000,00 динара без ПДВ-а и примљена је фактура на 132.000,00 динара са урачунатим ПДВ-ом од 22.000,00 динара. Роба је смештена у магацин. Саставити збирну и појединачне калкулацију и спровести потребна књижења.
Збирна калкулација бр. 20
Ред. број Елементи калкулацијеИзнос без
вредност
вредност (1 + 2)
Појединачна
ПДВ
основу састављених калкулација, пословна промена би била евидентирана у пословним књигама.
набавке робе
у примљеним фактурама по општој стопи
у земљи
бр. 30/22
Д 131 – Роба у магацину П
1а) 110.000,00
Д 270 – ПДВ у примљеним
фактурама по општој стопи П
1) 22.000,00
Главна књига
Д 435 – Добављачи у земљиП
1) 132.000,00
Д130 – Обрачун набавке робе П
1) 110.000,00
Аналитичка евиденција робе у магацину
Д Монитори П
1а) 10 x 10.000,00 = 100.000,00
1а) 110.000,00
Д Тастатуре П
1а) 10 x 1.000,00 = 10.000,00
5.2. Евиденција набавке робе у промету на велико
Набавку робе за великопродајне објекте (складиште, стовариште и
друге продајне објекте) обављају предузећа регистрована за продају
робе на велико другим предузећима и организацијама или за продају
робе на велико и на мало преко својих продавница. У промету на велико
се залихе робе могу евидентирати по набавним и по продајним ценама
без ПДВ-а. У наставку биће приказана евиденција продаје на велико преко складишта
5.2.1. Евиденција набавке робе у промету на велико
када се залихе робе евидентирају по набавној цени
Књижење у вези с набавком робе за складиште обавља се на основу
калкулације набавне цене (идентична као код набавке робе за магацин),
која се саставља за сваки контингент купљене робе, и то на основу
одговарајуће документације. За укупну набавну вредност купљене робе задужују се конто Обрачун набавке робе и конто ПДВ у примљеним
фактурама, а одобрава конто добављача за вредност примљених
фактура са ПДВ-ом. Након утврђивања набавне вредности врши се
прекњижавање са конта 130 – Обрачун набавке робе на конто 1320 –
Роба у промету на велико. Исплата обавеза за набављену робу књижи
се задужењем конта Добављачи, а одобрава конту Текући (пословни)
рачуни.
на велико П
Д 435 – Добављачи у земљи П
Д 130 – Обрачун набавке робе П исплата обавезаВредност фактура за набављену робу
Набавна вредност набављене робе
Д 270 – ПДВ у примљеним фактурама П
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
С) ............. Исплата обавеза
по општој стопи
ПДВ у фактурама
Шематски приказ евиденције набавке робе у промету
велико када се залихе евидентирају по набавној вредности
Пример
Предузеће „Јуниор” из Ниша које се бави трговачком делатношћу 01. 09. т. г. набавило је за потребе складишта, по фактури 55/22 робу по фактурној вредности без ПДВ-а од 325.000,00
динара, а ПДВ се обрачунава по стопи од 20%, и то: 1.000 kg
шећера по цени од 100 динара по килограму, 2.500 kg брашна по цени од 80,00 динара по килограму и 500 kg соли по цени од 50 динара по килограму. Трошкови превоза материјала по фактури број 17/22 износе 16.000 динара а ПДВ је 20%. Саставити збирну калкулацију набавне вредности и појединачне калкулацију набавне цене набављене робе.
Збирна калкулација бр. 21
Ред. број Елементи калкулације
1.Фактурна вредност
– трошкови превоза
вредност (1 +
Појединачна калкулација набавне цене робе са одговарајућим елементима, без ПДВ-а садржаним у фактурама (рачунима) за набављену робу, може изгледати овако:
Појединачна калкулација набавне цене робе бр. 21
Објашњење
Зависни трошкови набавке по kg = укупни зависни трошкови / набављена количина робе = 16.000,00 / 4.000 = 4,00 дин./kg
Део ЗТН за шећер = набављена количина x ЗТН/kg = 1.000 kg × 4,00 дин./kg = 4.000,00 динара
Део ЗТН за брашно = набављена количина x ЗТН/kg = 2.500 kg × 4,00 дин./kg = 10.000,00 динара
Део ЗТН за со = набављена количина x ЗТН/kg = 500 kg × 4,00 дин./kg = 2.000,00 динара
Дневник предузећа „Јуниор” Ред.
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи
По фактури бр. 55/22
Роба у промету на велико Обрачун набавке робе Интерни обрачун
Главна књига предузећа „Јуниор“
341.000,00 68.200,00
341.000,00
Д 1320 – Роба у промету на велико П Д435 – Добављачи у земљиП
1а) 341.000,00 1) 409.200,00
270 – ПДВ у примљеним фактурама
Д по општој стопи П
1) 68.200,00
(100+4)
Д 130 – Обрачун набавке робе П
1) 341.000,001а) 341.000,00
Аналитичка евиденција робе у складишту (робно књиговодство)
(80+4)
Д Шећер П Д Брашно П
1а) 1.000 × 104 ,00
1а) 2.500 × 84,00 = 104.000,00 = 210.000,00
(50+4)
Д Со П
1а) 500 × 54,00 = 27.000,00
Пример 1
Трговинско ПД „Добри комшија” из Смедерева има следеће стање у робном књиговодству:
Кекс „Wellness”, какао и малина, 150 g (В-544)
Датум т. г.
Темељница Количина (ком.)
Јед. мере – ком.
Цена Вредност
УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
01. 11.Почетно стање200/20070,0014.000,00/14.000,00
05. 11.Пријемница бр.
07. 11.Отпремница бр.
Кекс Бамби „Плазма“, 150 g (П-544)
стање500/50060,0030.000,00/30.000,00
Дана 08. 11. ПД „Добри комшија” набавило је и по пријемници бр. 44 примило у складиште робу од добављача „Бамби”, Пожаревац, и фактуру бр. 113. са следећим елементима:
ФАКТУРА бр. 113
Ред. број Назив робе
1. Кекс „Wellness”, какао и малина, 150
Кекс Бамби „Плазма” , 150 g
одобреног рабата:
Tрговинско ПД „Добри комшија” је у систему ПДВ-а; робу на залихама евидентира по набавној вредности, а уговором дефинисано место испоруке робе је FCO магацин добављача (купац преузима робу у складишт у добављача). Уз робу је примљена и фактура бр. 15 од превозника ПД „Јанча” из Пожаревца са следећим елементима:
1П002Услуга превоза робе Смедерево–Пожаревац
Саставити калкулацију набавне вредности робе и спровести евиденцију у робном и финансијском књиговодству.
Калкулација набавне вредности купљене робе
„Wellness”, какао и малинаКекс Бамби „Плазма”
Објашњење
Зависни трошкови набавке, у овом случају трошкови превоза распоређују се према набављеној количини, на следећи начин: трошкови превоза набављена количина
ЗТН/ком. = = = 4,00 дин./ком.
Евиденција у робном књиговодству:
Кекс „Wellness”, какао и малина, 150 g (В-544)
Датум т. г. Темељница
Jед. мере – ком.
Вредност УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
Количина (ком.) Цена
Кекс Бамби „Плазма”, 150 g (П-544)
Jед. мере – ком. Датум
г. Темељница
Количина (ком.)
ПотражујеСалдо
11.Почетно стање500/50060,0030.000,00/30.000,00
Евиденција у финансијском књиговодству:
Дневник ПД „Добри комшија”
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 113
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 15
Роба у промету на велико Обрачун набавке робе Пренос на залихе
Главна књига ПД „Добри комшија”
Д 130 – Обрачун набавке робе П Д 435 – Добављачи у земљиП
1) 51.000,00
1а) 3.200,00
1б) 54.200,00
1) 61.200,00
1а) 3.840,00
Д 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи П
1) 10.200,00
1а) 640,0
Пример за самосталaн рад
Д1320 – Роба у промету на великоП
1б) 54.200,00
ПД „ТИП-ТОП хемија” из Београда је:
Почетно стање на робним
‣ 130 ком. „Мер-glass” по набавној цени од 85,00 динара и
‣ 220 ком. „Мер-абразив” по набавној цени од 97,00 динара.
1) Дана 12.11. т. г. Трговинско ПД „ТИП-ТОП хемија” из Београда набавило је робу (и по пријемници бр. 78 сместило у складиште) од ПД „Мерима”, Крушевац и примљена је фактура бр. 2344; место испоруке – FCO складиште добављача. (ТП „ТИП-ТОП хемија” је у систему ПДВ-а и залихе робе обрачунава по набавној вредности.)
Истога дана примљена је и фактура бр. 445 од превозника „City express” из Београда.
Саставити калкулацију набавне вредности робе и спровести евиденцију у робном и финансијском књиговодству.
5.2.2. Евиденција набавке робе у промету на велико када се залихе робе евидентирају по продајној
вредности без ПДВ-а
У зависности од пословне политике и одабране рачуноводствене политике, роба се у великопродаји (у промету на велико) може водити по набавној вредности (НВ) или по продајној вредности (без ПДВ-а).
Када се роба у великопродаји евидентира по продајној вредности без ПДВ-а, у обрачун продајне вредности без ПДВ-а укључују се следећи елементи: фактурна вредност, зависни трошкови набавке и разлика у цени.
Основ за књижење набавке робе у складишту представља калкулација продајне вредности која има следећу структуру:
1. фактурна вредност,
2. зависни трошкови набавке,
3. НАБАВНА ВРЕДНОСТ (1 + 2),
4. разлика у цени,
5. ПРОДАЈНА ВРЕДНОСТ (без ПДВ-а), (3 + 4). Продајну вредност робе чини збир две основне компоненте, набавна вредност и разлика у цени. Набавна вредност показује вредност по којој
је набављена роба, а продајна вредност – вредност по којој ће предузеће
продати робу купцима. Разлика у цени која је урачуната у продајну
вредност представља укалкулисану (обрачунату или планирану) разлику
у цени, односно потенцијалну зараду предузећа уколико успе да прода
робу по продајној цени.
Укалкулисана разлика у цени је нереализована све док се роба налази на залихама. Тек продајом робе на екстерном тржишту разлика у цени ће
се реализовати (остварити).
Остварена (реализована) разлика у цени служи за покриће трошкова пословања трговинског предузећа и остваривање резултата (добитка или губитка).
Д 1327 – Укалкулисана разлика у цени П
Разлика у цени продате робеРазлика у цени набављене робе
Конто 1327 – Укалкулисана разлика у цени служи за евидентирање разлике између набавне и продајне вредности робе без ПДВ-а, када се роба у пословним књигама води по продајној вредности без ПДВ-а. Приликом евиденције набавке робе, књижења на овом конту се спроводе на страни потражује. Приликом продаје робе, врши се смањење вреднос ти овом конту на страни дугује. Суштински, конто 1327 – Укалкулисана разлика у цени има функцију корективног конта, и то рачуна 1320 – Роба у промету на велико (када се роба евидентира по продајној вредности без ПДВ-а) и рачуна 1340 – Роба у промету на мало. Заједно, на пример, конто 1320 – Роба у промету на велико и 1327 – Укалкулисана разлика у цени, показује набавну вредност робе на залихама. У билансу стања предузећа, залихе робе морају бити исказане по набавној вредности.
Када се залихе робе евидентирају по продајној вредности без ПДВ-а, на основу калкулације, спроводе се следећа књижења у вези с набавком робе: задужује се конто 130 – Обрачун набавке робе за набавну вредност купљене робе и конто 270 – ПДВ у примљеним фактурама (за износ ПДВ-а урачунатог у фактурама добављача), а одобравају се конто 435 –Добављачи за износ примљених фактура са урачунатим ПДВ-ом. Након тога повећава се конто 1320 – Роба у промету на велико за продајну вредност без ПДВ-а а смањује се конто 130 – Обрачун набавке робе за набавну вредност набављене робе и конто 1327 – Укалкулисана разлика у цени робе у промету на велико за износ укалкулисане разлике у цени.
Д 435 – Добављачи у земљи П
Вредност фактура за
набављену робу
Д 1327 – Укалкулисана разлика у цени П
Укалкулисана разлика
у цени
Д 130 – Обрачун набавке робе П
Набавна вредност
набављене робе
270 – ПДВ у примљеним фактурама Д
по општој стопи П
ПДВ у фактурама
Д 1320 – Роба у промету на велико П Продајна вредност набављене робе
Шематски приказ евиденције набавке робе – роба се евидентира по продајној вредности без ПДВ-а
Након утврђивања зависних трошкова набавке по јединици мере (по истим формулама које су појашњене) саставља се појединачна калкулација да би се утврдиле продајне цене појединачних врста робе.
На крају, на основу појединачне калкулације евидентирају се залихе робе у помоћним књигама, односно на аналитичким рачунима.
Пример
Предузеће „Јуниор“ из Ниша које се бави трговачком делатношћу
01. 09. т. г. године набавило је за потребе складишта, по фактури
бр. 55/22 робу по фактурној вредности без ПДВ-а од 325.000,00 динара, а ПДВ се обрачунава по стопи од 20%, и то: 1.000 kg шећера по цени од 100,00 динара по килограму, 2.500 kg брашна по цени од 80,00 динара по килограму и 500 kg соли по цени од 50,00 динара по килограму. Трошкови превоза материјала по фактури бр. 17/22 износе 16.000,00 динара а ПДВ је 20%. Саставити појединачну и збирну калкулацију продајне вредности
без ПДВ-a, предузећа „Јуниор” из Ниша, ако је разлика у цени слободно
формирана и износи за шећер 10%, за брашно 20% и за со 25% од набавне
вредности робе.
Ред.
Збирна калкулација продајне вредности бр. 21
број Елементи калкулацијеИзнос
Појединачна калкулација
Дневник предузећа „Јуниор“
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи
По фактури бр. 55/22
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи
По фактури бр. 17/22
Роба у промету на велико Обрачун набавке робе Укалкулисана разлика у цени
Пренос на залихе
Главна књига предузећа „Јуниор“
Д 130 – Обрачун набавке робе П Д435 – Добављачи у земљиП
Д 270 – ПДВ у примљеним
фактурама по општој стопиП
1) 65.000,00
1а) 3.200,00
Д1327 – Укалкулисана разлика у цениП
1б) 59.150,00
Д1320 – Роба у промету на великоП
1б) 400.150,00
Аналитичка евиденција робе (робно књиговодство)
Д Шећер П Д Брашно П
1) 1.000 × 114,40 = 114.400,00
Д Со П
1) 500 × 67,50 = 33.750,00
1) 2.500 × 100,80 = 252.000,00
Пример евиденције набавке робе у складишту када се залихе евидентирају по продајној вредности без ПДВ-а Трговинско друштво на велико „Слатки залогај”, Панчево је набавило 07. 10. т. г. робу од ПД „Исхрана” из Смедерева и по пријемници бр. 56 сместило jу је у великопродајно складиште. ТПД „Слатки залогај” је у систему ПДВ-а, робу на залихама евидентира по продајној вредности без ПДВ-а, а уговором дефинисано место испоруке робе је FCO складиште добављача. Примљена је и фактура бр. 227.
ФАКТУРА бр. 227
Ред. број Назив робе Јед. мере Количина Цена по јединици
1. Смрзнути кроасани с јагодом (паковање од 20 ком.)
2. Смрзнути кроасани с чоколадом (паковање од 20 ком.)
3. Смрзнуте ролнице с маком (паковање од 20 ком.)
Пореска основица Стопа ПДВ-а Износ ПДВ-а Укупна вредност
за испоручену робу: 65.800,00
одобреног рабата:
за ПДВ: 65.800,00
ПДВ-а: 13.160,00 Укупно за уплату: 78.960,00
Примљена је и фактура бр. 8 од превозника „Тами” из Смедерева:
превоза робе Смедерево–Панчево, возило SD-198-ЕТ
Саставити калкулацију и књижити пренос на залихе робе ако је продајна цена робе (без ПДВ-а): паковање смрзнутих кроасана с јагодом
162,00 дин./ком., смрзнутих кроасанa с чоколадом 185,00 дин./ком. и паковање смрзнутих ролница с маком 154,00 дин./ком.
Калкулација продајне вредности купљене робе
Ред. број Елементи
Роба Смрзнути кроасани с јагодом
Смрзнути кроасани с чоколадом
Смрзнуте ролнице с маком Укупно 1 ком.150
Објашњењe
трошкови превоза набављена количина
6.360,00 530 ком.
ЗТН/ком. = = = 12,00 дин./ком.
Евиденција у робном књиговодству
Почетно стање је дато на робним картицама.
Смрзнути кроасани с јагодом (К-111)
Смрзнути кроасани са чоколадом (К-112)
– ком. Датум
Темељница Количина (ком.)
Цена Вредност УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
стање70/70185,0012.950,00/12.950,00
Смрзнуте ролнице с маком (Р-110)
Количина (ком.)
мере – ком.
Цена Вредност
УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
Дневник ТПД „Слатки залогај”
Обрачун набавке робе ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 227
Обрачун набавке робе ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 15
Роба у промету на велико Обрачун набавке робе Укалкулисана РУЦ Пренос на залихе
Главна књига ПД „Слатки залогај”
Д 130 – Обрачун набавке робе П
1) 65.800,00
1а) 6.360,00
1б) 72.160,00
Д 270 – ПДВ у примљеним
фактурама по општој стопи П
1) 13.160,00
1а) 1.272,00
Д1327 – Укалкулисана РУЦП
1б) 16.860,00
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
Евиденција нефактурисане робе
Д435 – Добављачи у земљиП
1) 78.960,00
1а) 7.632,00
Д1320 – Роба у промету на великоП
1б) 89.020,00
У неким ситуацијама се дешава да роба буде испоручена, а да фактура
још није стигла. У складу са принципом ажурности, неопходно је да
се набавка робе евидентира, иако фактура још није примљена. Тада
се уместо конта 435 – Добављачи у земљи, за очекивану вредност (из уговора, т.ј. закључнице) обавеза привремено књижи на конту 4358 –Добављачи у земљи за нефактурисане обавезе.
Када фактура накнадно буде примљена очекивани износ дуга по фактури који се налази на конту 4358 – Добављачи у земљи за нефактурисане
обавезе се, заједно са претходним ПДВ-ом који се из примљене фактуре
издваја на конто 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи,
преноси на конто 435 – Добављачи у земљи. Описано књижење се
шематски може представити овако:
Д 435 – Добављачи у земљи П
Д 130 – Обрачун набавке робе П Вредност фактура за робу
Набавна вредност набављене робе
Д 241 – Текући (пословни) рачуни П
4358 – Добављачи за Д нефактурисану робу П
.............Исплата обавезе Очекивана (уговорена) вредност набављене робе 270 – ПДВ у примљеним фактурама Д по општој стопи П ПДВ у фактурама
Шематски приказ евиденције нефактурисане робе
Уколико се очекивана и остварена вредност фактуре разликују, за износ
разлике се повећава односно смањује износ на конту 1327 – Укалкулисана
разлика у цени.
Пример евиденције нефактурисане робе
1. Трговинско ПД на велико „Стил” из Краљева набавило је по пријемници бр. 442 и од ПД „Меркур” из Новог Сада 25 женских капута по цени од 10.000,00 динара без ПДВ-а и 20 мушких капута по цени од 11. 500,00 динара без ПДВ-а. Фактура још није примљена, а наведене цене су дефинисане купопродајним уговором/закључницом бр. 22. Место испоруке је франко складиште добављача. Примљена је фактура бр. 17 од превозника „Звезда” у износу од 9.900,00 динара (превозник није у систему ПДВ-а), а трошкови осигурања робе у транспорту по фактури бр. 34 износе 4.800,00 динара. Саставити калкулацију и књижити пренос на залихе робе (залихе се воде по продајној вредности без ПДВ-а) ако је слободно формирана разлика у цени 20% од набавне вредности робе. Спровести евиденцију у финансијском и робном књиговодству.
2. Накнадно је примљена фактура бр. 798 од ПД „Меркур” у вредно-с ти од 480.000,00 динара. ПДВ обрачунати по општој стопи. За плаћање у року од 7 дана добављач „Стил” одобрава каса сконто од 5%.
3. Према изводу бр. 112 измирена је обавеза по фактури бр. 798 уз коришћење понуђеног каса сконта. Извршити корекцију ПДВ-а.
4. Према изводу бр. 113 измирена је обавеза по фактурама бр. 17 и 34. Збирна калкулација продајне вредности робе (без ПДВ-а)
Ред. Бр. Елементи вредност без ПДВ-а
1. Фактурна вредност (очекивана) 25 ком. × 10.000,00 дин. + 20 ком. × 11.500,00 дин.
2. Зависни трошкови набавке
– трошкови превоза
– трошкови осигурања 4.800,00
3. Набавна вредност робе (1 + 2)
4. Разлика у цени –20%
5. Продајна вредност робе без ПДВ-а (4 + 5)
Појединачна калкулација продајне вредности робе без ПДВ-а
број Врста робе Јед. мере Количина (1)
Фактурна цена (2)
Продајна цена без ПДВ-а (7 = 5 + 6) тр. превоза (3) тр. осигурања
Зависни трошкови набавке ( по ком.) Набавна цена (5 = 2 + 3 + 4) Разлика у цени (6 = 5 х 20%)
Трошкови превоза се расподељују према количини, а трошкови оси-
4.800,00 480,000,00
Трошкови осигурања = = 0,01 динара (на динар фак
турне вредности робе)
Трошкови осигурања за мушке капуте : 230.000,00 х 0,01 = 2.300,00 динара 2.300,00 / 20 ком. = 115,00 дин./ком.
Евиденција у финансијском књиговодству
Дневник ТПД „Стил” Краљево
Обрачун набавке робе Добављачи за нефактурисане обавезе
По закључници бр. 22
Обрачун набавке робе Добављачи у земљи
По фактури бр. 17
Обрачун набавке робе Добављачи у земљи
По фактури бр. 34
Роба у промету на велико Обрачун набавке робе Укалкулисана РУЦ
Пренос на залихе
Добављачи за нефактурисане обавезе
ПДВ у примљеним фактурама по општој
стопи Добављачи у земљи
По фактури бр. 798
Добављачи у земљи
Текући (пословни) рачуни Остали финансијски приходи
По изводу бр. 112
Остали финансијски приходи ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи
Корекција ПДВа
Добављачи у земљи Текући (пословни) рачуни По изводу бр. 113
Објашњење
3а) Износ од 4.800,00 добијен је на следећи начин: 96.000,00 × 5/ 100 = 4.800,00 динара (умањење претходног ПДВ за 5% колики је одобрени сконто).
Главна књига ТПД „Стил” Краљево
Д 130 – Обрачун набавке робеП Д435 – Добављачи у земљиП
1) 480.000,00
1а) 9.900,00
1б) 4.800,00
Д 270 – ПДВ у примљеним фактурама
по општој стопи П
Д1320 – Роба у промету на великоП
Д1327 – Укалкулисана РУЦП Д 4358 – Добављачи за нефактурисану робу П
Д241 – Текући (пословни) рачуниП
Евиденција у робном књиговодству
Д669 – Остали финансијски приходиП
Женски капути (ЖК-53) Јед. мере – ком.
Датум
Темељница
Количина (ком.)
Цена Вредност
УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
Мушки капути (МК-58) Јед. мере – ком.
Датум
т. г.
Темељница Количина (ком.)
05.12.Пријемница
Цена Вредност
УлазИзлазСтање Дугује ПотражујеСалдо
Пример за самосталaн рад
1. Трговинско ПД на велико „Меркатор” из Новог Сада набавило је од добављача „Слатки кутак” из Новог Сада по фактури бр. 443 и пријемници бр. 18 следећу робу:
– 30 кутија крем бананица по цени од 200,00 дин./ком., – 80 ком. „ Јафа кекса” по цени од 72,00 дин./ком. и
– 120 ком. „Ноблица” по цени од 80,00 дин./ком. (цене су исказане без ПДВ-а). ПДВ обрачунати по стопи од 20%. Место испоруке је магацин купца. За плаћање у року од 5 дана добављач одобрава каса сконто од 2%. Саставити калкулацију и евидентирати пренос на залихе у финансијском и робном књиговодству ако је маржа 15% од продајне вредности робе. Евиденција робе на залихама води се по продајној вредности без ПДВ-а.
2. Банка нас изводом бр. 22 извештава да је исплаћена обавеза по фактури 443 уз коришћење понуђеног каса сконта. Књижити корекцију ПДВ-а.
5.2.3. Евидентирање набавке робе у малопродаји
Продаја робе на мало најчешће се врши преко продавница грађанима, али и другим предузећима. Набавка робе за потребе продавница врши се из магацина или складишта предузећа или директно од добављача.
У овом делу показаћемо евидентирање набавке робе од добављача за
потребе продавнице.
Роба у малопродаји се евидентира на конту 1340 – Роба у промету на
мало, по продајној вредности са укалкулисаним (урачунатим) ПДВ-ом.
Уобичајено се продајна вредност са ПДВ назива малопродајна вредност, а продајна цена са ПДВ-ом за јединицу робе – малопродајна цена.
Продајна вредност са ПДВ-ом (малопродајна вредност), састоји се
од три елемента: набавне вредности, разлике у цени и укалкулисаног ПДВ-а, односно
ПВ са ПДВ-ом = НВ + РУЦ + ПДВ.
По правилу, укалкулисани ПДВ се обрачунава као проценат (%) од продајне вредности без ПДВ-а и додаје се на утврђену продајну вредност
робе.
Приликом набавке робе за потребе продавница треба саставити калкулацију продајне вредности и цене (са укалкулисаним ПДВ-ом), односно калкулацију малопродајне цене набављене робе. Ова калкулација квалитативно се разликује од калкулације набавне цене (вреднос ти).
Разлог за то је што се код продаје робе на велико калкулација саставља
приликом продаје појединим купцима, док код продаје робе на мало
није могуће за сваког купца у продавници састављати калкулацију.
Зато је неопходно, приликом набавке робе за продавницу, саставити
калкулацију малопродајне вредности и цене по јединици да би роба
могла да се стави у промет, тј. да се продаје. Након књижења на конту 130 – Обрачун набавке робе на основу калкулације малопродајне цене врши се финансијско задуживање конта 1340 – Роба у промету на мало за малопродајну вредност набављене
Ред.
робе и одобрење конту 130 – Обрачун набавке робе за набавну вредности набављене робе, конту 1348 – Укалкулисана разлика у цени
Д 435 – Добављачи у земљи П
Д 130 – Обрачун набавке робе П Вредност обавеза по фактурама за набављену робу
Д 1348 – Укалкулисана разлика у цени П
Разлика у цени набављене робе
Д 1344 – Укалкулисани ПДВ П
За обрачунати ПДВ
Набавна вредност набављене робе
270 – ПДВ у примљеним Д фактурама по општој стопи П
ПДВ у фактурама
1340 – Роба у промету Д на мало П
Малопродајна вредност
Шематски приказ евидентирања набавке робе по продајној вредности
робе у промету на мало за обрачунату разлику у цени и конту 1344 –Укалкулисани ПДВ робе у промету на мало. Пример
За потребе продавнице, по фактури бр. 31/22 од добављача „Студент” д. о. о. Ниш, купљено је 100 комада робе „А” чија је фактурна цена без ПДВа 45,00 динара по комаду, фактурна вредност без ПДВа 4.500,00 динара, а улазни ПДВ 900,00 динара. Фактура за превоз бр. 32/22 од добављача „Транзит” д. о. о. Ниш, гласи на 600,00 динара са урачунатим ПДВом од 100,00 динара. Укалкулисати слободно формирану разлику у цени по стопи од 10%. ПДВ се обрачунава по стопи од 20%.
На основу датог примера калкулација малопродајне цене робе може се приказати на следећи начин: Калкулација малопродајне цене робе у продавници број 17.
Дневник
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи
По фактури број бр. 31/22
Обрачун набавке робе
ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури број бр. 32/22
Роба у промету на мало Обрачун набавке робе Укалкулисани ПДВ Укалкулисана разлика у цени Пренос на залихе
Главна књига
Д 130 – Обрачун набавке робеП Д435 – Добављачи у земљиП
Д 270 – ПДВ у примљеним
1) 900,00
1а) 100,00
фактурама по општој стопи П
Д1340 – Роба у промету на малоП
1б) 6.600,00
Д1348 – Укалкулисана разлика у цениП
Аналитичка евиденција робе
Д Роба А П
1) 100 × 66,00 = 6.600,00
Д1344 – Укалкулисани ПДВП
Пример евиденције набавке робе када се залихе евидентирају по
продајној цени са ПДВ-ом
Трговинско друштво на мало „Интерпрогрес”, Смедерево је 08. 10. т. г.
набавило робу од ПД „Милан Благојевић” из Смедерева и по Пријемници
бр. 77 сместило је у складиште у коме се залихе воде по малопродајној
цени (продајна цена са ПДВ-ом). ПД „Интерпрогрес” је у систему ПДВ-а, а
уговором дефинисано место испоруке робе је FCO складиште добављача.
Примљена је и фактура бр. 1018.
испоручену робу: 320.000,00
Износ одобреног рабата:
Основица за ПДВ: 320.000,00
Износ ПДВ-а: 64.000,00
Укупно за уплату: 384.000,00
Примљена је и фактура бр. 21 од превозника „Тами” из Смедерева: ФАКТУРА бр. 21
Ред.
број Шифра Назив услуге Износ без
20 – Доситејева 44, Смедерево, возило SD-387 LZ
Саставити калкулацију и књижити пренос на залихе робе у финансијском и робном књиговодству ако је продајна цена производа (без ПДВ-а):
– шпорет на дрва „Алфаплам” – 50.000,00 динара – пећ на дрва „Тара” – 32.000,00 динара
Збирна калкулација малопродајне вредности робе (са ПДВ-ом)
Ред. број
1.Фактурна вредност
Елементи
2.Зависни трошкови набавке
3.Набавна вредност робе (1 + 2)
4.Разлика у цени
5. Продајна вредност робе без ПДВ-а (5 х 50.000,00 + 5 х 32.000,00) (3 + 4)
6.ПДВ – 20%
7. Продајна вредност робе са ПДВ-ом (5 + 6)
Вредност без ПДВ-а ПДВ у примљеним рачунима
Укупно (са ПДВ-ом)
Појединачна калкулација малопродајне цене
Разлика
Разлика у цени је добијена као
робе.
Евиденција у робном књиговодству
Почетно стање је дато на робним картицама
Шпорет на дрва „Алфаплам” ( МБ-702) Јед. мере – ком.
Датум т. г. Темељница Количина (ком.)
УлазИзлазСтање
Цена
Вредност
Дугује ПотражујеСалдо
Пећ на дрва „Тара”, ( МБ-844)
Јед. мере – ком. Датум
Темељница
Вредност УлазИзлазСтање
Количина (ком.) Цена
Евиденција у финансијском књиговодству
Дневник ТП „Интерпрогрес”
Обрачун набавке робе ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 1018
Обрачун набавке робе ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи Добављачи у земљи По фактури бр. 15
Роба у промету на мало Обрачун набавке робе Укалкулисана разлика у цени Укалкулисани ПДВ Пренос на залихе
Главна књига ТП „Интерпрогрес”
Д130 – Обрачун набавке робеП
Д435 – Добављачи у земљиП
Д 270 – ПДВ у примљеним фактурама по општој стопи П
1) 64.000,00
1а) 2.480,00
Д1340 – Роба у промету на малоП
1б) 492.000,00
Д1348 – Укалкулисана РУЦП
Д1344 – Укалкулисани ПДВ П
Примери за самосталан рад
Пример 1
1. Трговинско ПД на мало „Мини маркет” из Параћина набавило је од добављача „Doncafe” из Београда по фактури бр. 1105 и Пријемници
бр. 99 следећу робу:
– 280 ком. „Doncafe moment” (200 g) по цени од 140,00 дин./ком.
– 350 ком. „Doncafe moment” (100 g) по цени од 80,00 дин./ком.
– 250 ком. „Doncafe minas” (200 g) по цени од 130,00 дин./ком.
– 300 ком. „Doncafe minas” (100 g) по цени од 70,00 дин./ком.
(Цене су исказане без ПДВ-а.) ПДВ – 20%.
Место испоруке је складиште добављача. За плаћање у року од 7 дана добављач одобрава каса сконто од 5%.