Дај ми звезду један круг - 14113

Nataš a Dobrić • Gordana Štasni Srpski kao nematernji jezik

DAJ MI ZVEZDU JEDAN KRUG

4

ČITANKA za 4. razred osnovne škole

K.B. 14113

www.zavod.co.rs

Nataša Dobrić • Gordana Štasni

Srpski kao nematernji jezik

DAJ MI ZVEZDU JEDAN KRUG ČITANKA za 4. razred osnovne škole

ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti Dr Pavle Ilić, prof. Metodike nastave srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, u penziji Dr Ljiljana Petrovački, red. prof. Metodike srpskog jezika i književnosti na Odseku za srpski jezik i lingvistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Ljilja Cerovac, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „Narodni heroji” u Čantaviru Karolina Gašparovski, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „15. oktobar” u Pivnicama Urednik Jelica Nedić Odgovorni urednik Slobodanka Ružičić Glavni urednik Dragoljub Kojčić Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktora

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je ovaj udžbenik svojim rešenjem broj 650-02-00163/2007-06 od 10. jula 2007. godine za upotrebu u četvrtom razredu osnovne škole.

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:821-82(075.2) DAJ mi zvezdu jedan krug : srpski kao nematernji jezik : čitanka za 4. razred osnovne škole / [priredile] Nataša Dobrić, Gordana Štasni ; [ilustracije Dušan-Duda Vukojev]. - 5. izd. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2018 (Loznica : Mobid). - 123 str. : ilustr. ; 27 cm Lat. i ćir. - Tiraž 3.000.

ISBN 978-86-17-19832-7 1. Добрић, Наташа, 1967- [уредник] COBISS.SR-ID 322250503

ISBN 978-86-17-19832-7 © Завод за уџбенике, Београд, (2007–2018) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

I.

Školske reči

A

1.

lekcija

GDE JE TORBA

Mama: Simo!

Sima (lenjo): Mo-lim!

Mama: Znaš li ti, sine, da ćeš za nekoliko dana u školu?

Sima (lenjo): Znam.

Mama: Trebalo bi da pripremiš svoje stvari za školu…

A gde je tvoja torba? Odavno je nisam videla.

Sima (zbunjeno): Pa… tu, tu… je negde.

Mama: Pa gde – tu?

Sima: Sigurno je ispod kreveta.

Mama: Kuku, crni sine! Šta će školska torba ispod kreveta?!

Odmah da je doneseš!

Sima: Dobro… (Zavlači se ispod kreveta.) Nema je, mama, ovde!

Mama: Pa gde je onda?

Sima: Al᾽,… Sigurno je na kajsiji!

Mama: A šta će tamo torba?

Sima: Možda je ostala na drvetu kad sam brao kajsije!

Mama: Trči odmah i donesi je.

Sima: (Istrči napolje, pa se brzo vrati.) Nema je ni tamo! Mora da je u šupi.

Mama: Pa otkud torba u šupi? Idi, vidi…

Sima: (Opet iziđe i vrati se.) Auh, nema je ni tamo!

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

lenjo – bez volje i želje da se nešto uradi pripremiti, pripremim – staviti sve što je potrebno na jedno mesto da se može lako uzeti kad zatreba Kuku, crni sine! – kaže se kada je neko veoma zabrinut kajsija, ž. rod

šupa, ž. rod – mala pomoćna prostorija u kojoj se obično drži alat, drvo za ogrev i razne druge stvari koje se ne drže u kući zavlačiti se, zavlačim se – ulaziti s naporom u uzan, mali prostor

3

Mama: Simo, Simo! Novu torbu sam ti kupila prošle godine, mogao si da je imaš još pet godina, a ti si je sigurno izgubio.

Sima: I šta sad da radim?

Mama: Pa ne možeš da ideš u školu bez torbe.

Sima: U redu, neću da idem u školu… To si mogla odmah da mi kažeš, a ne ovoliko da tražim…

Dragan Lukić

RAZGOVARAJMO O DRAMSKOM TEKSTU

Na šta mama upozorava sina? Šta Sima sve treba da spremi?

Gde dečak traži školsku torbu? Šta ti to govori o Simi? Kakav je on dečak?

Kako Sima odgovara mami? Pronađi te delove u tekstu i podvuci ih.

Pročitaj ih glasno.

Da li je uspeo da pronađe torbu? Šta je mama na kraju kazala Simi?

Kako je Sima razumeo mamine reči?

Da li Sima želi da ide u školu? Navedi delove teksta iz kojih se to vidi.

RAZMISLIMO PA ISPRIČAJMO Da li ti se dopao Sima? Ličiš li ponekad na njega?

Gde ti držiš svoj školski pribor?

Kako se obično pripremaš za početak školske godine?

Gde je tvoja torba „provela” raspust?

GLUMIMO, MAŠTAJMO I STVARAJMO Izaberi jednu od uloga iz teksta i spremi se da je odglumiš na sledećem času.

Pričaj o Simi kao da je veoma brižljiv dečak koji voli da ide u školu.

Baš se raduje, samo...

*

4

B

VRABAC U ŠKOLSKOJ TORBI

Svakog jutra spremnu torbu nosila je Biljana u školu. I uvek je sve bilo na svome mestu. Školski inventar stavljan je svake večeri prema rasporedu časova, a užinu je mama jutrom stavljala preko knjiga i svezaka. I ničeg nije bilo čudnog, sve je bilo prema školskom rasporedu.

Ali, jednog jutra u školskoj torbi je spavao vrabac Živko. Zašto? On nema nikakve veze sa školom i školskim rasporedom. I, što je najdrskije, taj vrabac se čak nije ni prijavio mami kad je ujutro otvorila torbu i u nju stavila užinu, već je ćuteći dozvolio da Biljana torbu odnese u školu i tamo, na času, dok je učenica otvarala torbu i izvlačila čitanku, izleteo iz torbe, popeo se učitelju na glavu i odatle prhnuo kroz školski prozor u dvorište.

I kako to sve sad objasniti?

Kako je vrabac Živko već dugo živeo u Biljaninom stanu, znao je da se u torbu svakoga jutra stavlja sveža užina. To je primetio i počeo o tome da razmišlja. Njemu nikada niko nije spremio doručak. Možda u danima detinjstva i jeste, ali to je zaboravio. Zato se vrabac i usudio da se jedne večeri krišom uvuče u školsku torbu, kao da je predviđen po rasporedu da prespava u njoj noć i da tamo sačeka užinu. Dok se torba klatila u Biljaninoj ruci, taj isti vrabac, kao u vagonu za ručavanje, doručkovao je Biljaninu užinu.

I, naravno, u školi nije imao nikakva posla i zato je, čim je Biljana otvorila torbu, izleteo iz torbe i kroz prozor prhnuo u školsko dvorište.

Dragan Lukić

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI školski inventar – stvari potrebne za nastavu, školu (pribor, sveske, knjige, bojice…) najdrskije – bez stida, s namerom da se svađa i to u najvećoj meri prhnuti, prhnem – poleteti, uzleteti mašući krilima usuditi se, usudim se – imati hrabrosti i snage da se nešto uradi krišom – tajno, bez ičijeg znanja predviđen, predviđena, predviđeno – unapred isplaniran klatiti se, klatim se – pomerati se levo-desno, tamo-amo, ljuljati se vagon za ručavanje – deo voza u kojem putnici mogu da se služe jelom i pićem

5

RAZGOVARAJMO O TEKSTU O čijoj školskoj torbi se govori u ovoj priči? Šta je sve Biljana nosila u svojoj školskoj torbi?

Ko se jednog jutra pojavio u školskoj torbi?

Kada je vrabac Živko izleteo iz torbe?

Zašto se usudio da uđe u Biljaninu torbu?

Kako se vrabac uvukao u torbu? Šta je doručkovao u Biljaninoj torbi?

Zašto je vrabac prhnuo kroz školski prozor?

PRIČAJMO

Da li i ti nosiš užinu u školu?

Ko je priprema?

Deliš li nekada svoju užinu sa drugarima?

PISMENA VEŽBA Odgovori na pitanja. Šta obično nosi Biljana u školskoj torbi?

Ko se jednog jutra pojavio u njenoj torbi, a nije deo školskog inventara?

Zašto se vrabac Živko uvukao u torbu?

Kada je pojeo Biljaninu užinu?

Kako je vrabac iznenadio sve u učionici?

* MAŠTAJMO I STVARAJMO Dovrši započetu priču.

Mama je svakoga jutra ostavljala užinu Ani. Užina je bila na stolu. Dok se Ana pripremala za polazak u školu, njena maca se obično igrala u dvorištu.

Jednoga jutra maca nije izašla napolje…

6

A

OCENA IZ DRUGARSTVA

Jednom, pre više godina, dok sam išao u drugi razred, bio sam redar.

Za vreme odmora, rvući se u učionici sa jednim drugom, neki Jova Lazić ogulio je cipelama masnu boju sa zida.

A kada je učiteljica prišla i videla Jovino odelo, pitala je mene, redara, ko je to učinio.

Ja sam ćutao nekoliko trenutaka, a onda sam odgovorio da ne znam.

Slagao sam učiteljicu i ona je to, po mom oklevanju, sasvim lepo shvatila.

Izgrdila me je, rekla kako sam loš redar i da će o ovome slučaju razgovarati sa mojim tatom.

Uskoro je na roditeljskom sastanku sve ispričala, a tata me je, posle, kod kuće, dobro izgrdio.

Sve je, međutim, moglo da se odigra i drugačije.

Da sam učiteljici rekao kako je zid ogulio Jova Lazić, onda bi on dobio kaznu od svog tate, a ne ja.

Ali onda bi mi razred dao jedinicu iz drugarstva zato što sam „izdao“ druga.

A nikako ne znam šta je dao Jovi, koji je mirno prećutao svoju krivicu iako je video da ću ja da stradam?

To mi ni danas, posle toliko godina, nije jasno. Dobro, ja sam ostao drug u očima razreda, ali šta je bilo s Jovom?

Koliku je ocenu zaslužilo njegovo drugarstvo?

Šta vi mislite?

Vojislav Stanojčić

2.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI rvati se, rvem se

oklevanje, sr. rod – nespremnost da se nešto uradi, kaže i sl., neodlučnost masna boja – boja za zidove koja se ne skida lako i koja se može prati odigrati se, odigra se – dogoditi se, desiti se stradati, stradam – imati teške i loše posledice zbog nekog postupka oguliti, ogulim – ovde: oštetiti, skinuti boju s nečega biti (nekakav) u nečijim očima – proceniti nekoga, izneti lično mišljenje o nekome ili nečemu (npr.: biti velik u nečijim očima – biti veoma važan)

7

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Šta se dogodilo u učionici?

Ko je ogulio boju sa zida?

Koga je učiteljica pitala o tome što se dogodilo? Šta je dečak odgovorio?

Kako je učiteljica postupila? Šta je bilo na roditeljskom sastanku?

O čemu je dečak razmišljao? Šta mu nije bilo jasno ni onda kada se sve to dogodilo, a ni danas? Šta je razred mislio o dečaku?

Koju ocenu je zaslužilo Jovino drugarstvo? Šta ti misliš?

RAZMISLIMO PA ODGOVORIMO Već smo rekli da biti velik u nečijim očima znači biti veoma važan. Ugledaj se na dati primer, razmisli i napiši šta bi sledeći izrazi mogli da znače: biti kriv u nečijim očima biti mali u nečijim očima biti crn u nečijim očima

GOVORNA VEŽBA Prepričaj tekst prema datom planu: Jednom, pre više godina...

A kada je učiteljica prišla...

Slagao sam učiteljicu...

Na roditeljskom sastanku...

Moglo je da se odigra i drugačije.

* ZAMISLIMO I ISPRIČAJMO

Sve je, međutim, moglo da se odigra i drugačije. Zamisli i ispričaj nam kako.

Da se nađem u sličnoj situaciji, ja bih...

DOBRO JE ZNATI Svi znamo da nije dobro lagati. To nas roditelji uče od malih nogu. Neke se laži odmah prepoznaju, a neke ne.

Objasni kako ti razumeš ovu poslovicu:

8

U LAŽI SU KRATKE NOGE.

.

B

OD KUĆE DO ŠKOLE

Nečija škola je na brdu, nečija u dolini, nečija u gradu, a nečija u selu.

Neko u školu ide preko potoka i livada. Neko se penje strmom uzbrdicom.

Neko u školu ide pločnikom, a neko se vozi tramvajem ili autobusom. Ljudi žive na raznim mestima, pa tako i njihovu decu razni putevi vode do škole.

Put od kuće do škole i od škole do kuće je uzbudljiv. To je prvo veliko đačko šetalište. Na tom putu se svašta sretne i doživi. Đaci pešaci, koje put do škole vodi kroz šumu, mogu da sretnu zeca i vevericu, nekad i medveda. Neki đaci na putu od kuće do škole i od škole do kuće moraju da prelaze potoke i reke, a neki da prelaze ulice.

U raspored časova nije upisano sve što se u školi uči. Nije upisano drugarstvo. A nije upisano u raspored časova zato što se drugarstvo uči na svim časovima, pa i na velikom i malom odmoru, na putu od kuće do škole i od škole do kuće...

Drugarstvo se uči svuda i svakog časa se ocenjuje.

Dušica Lukić Iz knjige E, baš hoću lepo da se ponašam

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI dolina, ž. rod – ravan prostor između dva brda ili brega strm, strma, strmo – koji je nagnut, iskošen uzbrdica, ž. rod – predeo ili put koji se penje naviše, nagore pločnik, m. rod – put prekriven kamenim ili nekim drugačijim pločama

9

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Gde se sve može nalaziti škola?

Neko u školu ide preko potoka i livada. Šta misliš ko?

Kako se sve može stići u školu?

Pronađi u tekstu i pročitaj naglas kako pisac opisuje put od kuće do škole.

Zašto je put od kuće do škole uzbudljiv?

Koga mogu da sretnu đaci pešaci koje put vodi kroz šumu? Šta moraju neki đaci da pređu na putu do škole? Šta nije upisano u raspored časova?

Zašto drugarstvo nije u rasporedu časova?

Gde i kako se sve drugarstvo uči?

PRIČAJMO Kako ti ideš u školu?

Ima li kakvih opasnosti na tom putu?

S kim obično ideš u školu?

O čemu najčešće razgovaraš sa drugom ili drugaricom dok idete u školu ili se vraćate iz nje?

Da li ti se desilo nešto neobično na putu od kuće do škole? Šta je to bilo? Kako se to dogodilo?

Ko je sve u tom događaju učestvovao? Ispričaj nam.

PISMENA VEŽBA Opiši svoj put od kuće do škole.

Ova ti pitanja mogu pomoći: Kada krećeš u školu?

Ko te ispraća?

S kim ideš do škole?

Kako ideš u školu?

Koga obično sretneš usput?

Umoriš li se dok ne stigneš u školu?

10

A

NAJVAŽNIJE U ŠKOLI

3.

lekcija

Razmišljaju deca šta je najvažnije u školi:

Vаžna je crna tabla! Da nje nema – gde bismo pisali!

Važna je tabla. Moramo da je čuvamo, lepo brišemo, još lepše na njoj da pišemo, ali da nje nema – mogli bismo da pišemo na papiru, i na zidu, na zemlji i na pesku, na kamenu... Opet bismo naučili slova...

Da. Da. Tabla je važna, ali nije najvažnija.

Važne su klupe!

Najvažnije su klupe! Da njih nema, ne bismo imali na čemu da sedimo: gde knjige da držimo, na čemu da pišemo!

Da nema klupa, mi bismo na podu sedeli: knjige i torbe ispred sebe držali. Opet bismo naučili da pišemo, da brojimo, da sabiramo i množimo!

11

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI poljanče, sr. rod – manje ravno zemljište gde se obično deca igraju

Važna je školska zgrada!

Zgrada je najvažnija! U nju dolazimo. Tu se sakupljamo. Tu učimo.

Da nema zgrade, gde bismo sedeli, u šta bismo gledali?!

Sedeli bismo na poljančetu, a gledali učitelja ili učiteljicu kako nam objašnjavaju i kako nas uče da nam sve bude jasno.

Najvažniji su naši učitelji!

Zato ustanimo i pozdravimo ih kad dođu da nas uče.

Jovanka Jorgačević

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko je razmišljao o tome šta je najvažnije u školi?

Zašto tabla nije najvažnija školska stvar?

Gde se sve može pisati? Pronađi i pročitaj naglas taj deo teksta.

Klupe su važne, ali nisu najvažnije. Reci zbog čega.

Da nema klupa, gde bi sve deca mogla da sede i uče? Čemu služi školska zgrada? Šta pisac kaže o tome?

Da li je ona najvažnija?

Gde se deca još okupljaju osim u školskoj zgradi?

Ko je najvažniji u školi? Objasni zašto.

PRIČAJMO Ispričaj nam nešto o svojoj školi.

Navedi ono što ti smatraš najvažnijim školskim stvarima. Šta ili ko je tebi najvažniji u školi?

PISMENA VEŽBA Prepričaj tekst Najvažnije u školi prema datom planu: – Vаžna je crna tabla!

– Važne su klupe!

– Važna je školska zgrada!

– Najvažniji su naši učitelji!

12

B

ŠKOLSKE REČI

Škola je vaspitno-obrazovna ustanova, rekla je škola. Škola je puna nevaspitane dece, rekao je školski pedagog.

Samo oprezno, rekao je psiholog. Škola je prazna, rekla je nedelja.

U školi je graja, rekao je školski horovođa.

U školi se pravilno ocenjuje, rekla je petica.

Tako je, rekla je ulizica.

Ima puno nepravde u školi, rekla je slaba ocena.

Dete je sposobno za školu, rekao je školski test.

Posle zvona ne može da se uđe, rekla je tetkica.

Uđi, rekla su velika školska vrata i otvorila se.

I zvono beše istog mišljenja.

Kreda je izašla na tablu i rekla: „Ja ću te naučiti da pišeš, a ti posle samo pročitaj ono što je napisano.”

Vojislav Donić

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI vaspitno-obrazovna ustanova – škola pedagog, m. rod – stručna osoba koja se bavi organizovanjem vaspitnog rada u školi psiholog, m. rod – stručna osoba koja pomaže deci i odraslima da rešavaju određene probleme, obično u vezi sa ponašanjem graja, ž. rod – mnoštvo glasova u isto vreme, galama horovođa, m. rod – onaj koji rukovodi horom, dirigent ulizica, m. rod i ž. rod – osoba koja radi lične koristi ljudima govori ono što oni žele da čuju, a ne ono što zaista misli

13

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Kako je sebe nazvala škola? Šta o učenicima misli pedagog?

Da li psiholog misli isto što i pedagog? Podvuci tu rečenicu u tekstu. Šta je rekao horovođa? Koji deo teksta nam to kazuje? Pronađi ga. Šta misli petica?

Ko potvrđuje mišljenje petice?

Ko misli da u školi ima puno nepravde? Šta ocenjuje školski test? Zašto je važno njegovo mišljenje?

Ko je rekao da posle zvona ne može da se uđe u školu?

Da li školska vrata i zvono misle isto kao tetkica? Šta je poručila kreda?

GOVORNA VEŽBA Sigurno primećuješ da u Školskim rečima pričaju i oni kojima govor nije svojstven. Nabroj sve te školske predmete.

Sa čijim se mišljenjem slažeš, a sa čijim ne? Obrazloži zašto.

Da je i tvoja reč među navedenim rečima, kako bi ona glasila?

RAZMIŠLJAJMO Zašto nije dobro biti ulizica?

Koja je njihova glavna osobina?

Da li su ulizice dobro prihvaćene u društvu?

Poznaješ li ti nekog sa takvim osobinama?

PISMENA VEŽBA Pokušaj da dramatizuješ Školske reči. Pomoći ćemo ti:

14

Škola: Ja sam vaspitno-obrazovna ustanova. Školski pedagog: Škola je puna nevaspitane dece!

Psiholog: Nedelja: Školski horovođa: Petica: Ulizica: Slaba ocena: Školski test:

Tetkica: Školska vrata (otvaraju se i govore): (Zvono potvrđuje): Kreda (izlazi na tablu i govori): Zavesa

A

DOMAĆI ZADATAK

Dejan je dugo smišljao kako da napiše domaći zadatak, pa pošto mu to nije polazilo za rukom, otišao je kod Bosiljke koja je bila dobar đak i još bolji drug.

– Ne mogu, Boska, da napišem o tome kako sam proveo zimski raspust.

– A gde si ga proveo?

– Kod babe i dede na selu.

– Pa šta si video tamo?

– Video sam kokoške, ovce, prasiće, krave...

– A šta ti radi baba?

– Muze, kuva mleko, hrani živinu i stoku, pravi gibanice.

– Kako ti se sviđaju njena jela?

– Prosto ne mogu da se najedem, toliko su ukusna.

– Kako te zove baba kad treba da jedeš?

– Kaže: „Ustani, sunce moje, spremila je baba doručak!”

– Pa, eto, samo napiši to što si mi rekao!

Selimir V. Milosavljević

4.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI smišljati, smišljam – ovde: dugo razmišljati o nečemu musti, muzem

živina, ž. rod – pernate domaće životinje, koke, patke, guske… stoka, ž. rod – krupne domaće životinje, konji, krave... gibanica, ž. rod – jelo sa korama i sirom ispečeno u rerni

15

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Dejan i Bosiljka su drugovi. Kakva je Bosiljka? Šta je Dejana mučilo?

Koja je tema njegovog domaćeg zadatka?

Kako mu je Bosiljka pomogla? Šta ga je prvo pitala? Šta je Dejan video na selu? Šta radi Dejanova baba?

Kakva su bakina jela?

Kako baka zove Dejana na doručak?

Kako je Bosiljka posavetovala Dejana?

Pronađi u tekstu Bosiljkine reči i podvuci ih.

Pročitaj glasno taj deo teksta.

PRIČAJMO Kada ti pišeš domaće zadatke?

Ko ti pomaže da rešiš teške zadatke?

Iz kog školskog predmeta najčešće tražiš pomoć?

Imaš li ti druga ili drugaricu koji su kao Bosiljka?

PREPRIČAJMO TEKST PREMA DATOM PLANU – Dejan ne može da napiše sastav.

– Bosiljka mu pomaže.

– Ona pita, Dejan odgovara.

– Samo treba da napiše to što je rekao.

STVARAJMO Opiši svog pomoćnika u izradi domaćih zadataka.

16

B

CENOVNIK

Ulazi dečak i pita:

– Molim vas, da li je ovo servis za izradu domaćih zadataka?

Službenik potvrđuje:

– Jeste. Izvolite, molim vas, šta ste želeli?

– Molim vas jedan domaći zadatak iz srpskog „Kako sam se proveo na izletu“. To nije teško, ali mrzi me da sam radim... Onda pet upitnih rečenica iz engleskog, a matematiku treba samo da ponovimo...

– Da li želite za trojku, četvorku ili peticu – pita dalje službenik. Za peticu je malo skuplje..., a za dvojku je skoro besplatno...

– Pa može za dvojku – pristaje dečak – važno je da je prelazna ocena.

– Dođite za dva meseca, urađeni zadaci će vas čekati – kaže službenik i duboko se pokloni.

– Za dva meseca! Pa ne mogu toliko da čekam! Meni su zadaci potrebni za sutra... Onda bolje da platim za trojku ili četvorku. Koliko to košta?

– Pa evo, ovako: za trojku treba samo da oribate kuhinju, operete posuđe... i odnesete cipele kod obućara na opravku... Za četvorku, sve to i još pranje prozora... Za peticu, sve to, pranje prozora, i još morate pismo da odnesete na poštu. Ako idete kod obućara (a morate da idete jer se sve to računa u cenu), onda vam to neće biti teško. U istom je pravcu.

– Sve to da uradim za to malo zadataka?! – čudi se mušterija.

– Sve to, naravno. Mogu da kažem, čak, da smo mi vrlo jeftini... Ako uradite sve kako treba, možemo da vas naučimo i neku pesmu napamet!

– Pesmu! – prvo se obradova dečak takvom poklonu, ali kad bolje promisli, odustade: – Neka, hvala lepo. Sam ću sve da napišem i naučim. Nisu mi potrebne usluge vašeg servisa.

– Molim, kako hoćete – reče službenik ravnodušno. – Mi uvek imamo dovoljno mušterija. Izvol’te sledeći. Šta vi to imate za domaći zadatak? Za koju ocenu hoćete? Kad treba da bude gotovo?

Jovanka Jorgačević

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI servis, m. rod – obično radionica za popravku i održavanje uređaja, automobila i sl. službenik, m. rod – radnik u kancelariji mrzi me – ne radi mi se neki posao prelazna ocena – dvojka mušterija, m. i ž. rod – osoba koja koristi usluge određenog servisa ili koja kupuje određenu robu i sl. promisliti, promislim – razmisliti dobro o nečemu ribati, ribam

usluga, ž. rod – pomoć stručnog lica (lekar, pekar, apotekar, psiholog...) ravnodušno – bez uzbuđenja

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Gde je dečak ušao?

S kim je razgovarao u servisu za izradu domaćih zadataka?

Zašto je otišao u ovaj servis? Podvuci i pročitaj naglas delove teksta koji govore o tome. Šta mu je odgovorio službenik iz servisa?

Od čega zavisi cena usluge u servisu?

Koja bi ocena ovom dečaku bila dovoljna?

Zašto nije prihvatio ponudu službenika za pozitivnu ocenu? Šta je sve trebalo da uradi za bolje ocene? Šta je dečak na kraju odlučio?

Da li se službenik uznemirio zbog dečakove odluke? Zašto?

Pročitaj naglas taj deo teksta. Vodi računa o tome kako službenik izgovara te reči.

17

RAZMIŠLJAJMO Kakav servis je opisan u ovom tekstu?

Ovakav servis, naravno, ne postoji. Međutim, postoje osobe koje nam ponekad pružaju ovakve usluge.

Potraži u tekstu šta sve dečak treba da uradi za dobru ocenu i razmisli ko može biti službenik iz servisa.

Da li ti ponekad koristiš njegove usluge? Kada najčešće?

Kada bi postojao ovakav servis, koje bi njegove strane bile dobre, a koje loše?

PREPRIČAJMO TEKST PREMA DATOM PLANU – „Izvolite, šta ste želeli?...”

– „Molim vas, jedan domaći iz...”

– „Dođite za dva meseca...”

– „Pa ne mogu toliko da čekam...”

– „Sve to da uradim za to malo zadataka?...”

– „Neka, hvala lepo...”

A sada, pokušajte da izvedete ovaj tekst po ulogama.

5.

lekcija

A

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI raspitivati se, raspitujem se – pitati nekoga o nečemu spokojno – bezbrižno, mirno iz prikrajka – sa strane

18

ŠKOLSKI ODMOR

Nastava se u školi obično izvodi u dve smene, pre podne i posle podne.

Tada se smenjuju predmeti po rasporedu časova. Oni su različiti, ali je uvek između časova odmor. Mali odmor, i samo mu ime kaže, kratko traje, samo pet minuta. Nije on ni tako mali: za to vreme pripremimo knjige za sledeći čas, obrišemo tablu, otvorimo prozore da uđe svež vazduh...

Neko se raduje jer je na prethodnom času dobio odličnu ocenu, neko je tužan pa mu je teško da se spremi za čas, radije bi išao kući i zaboravio sve školske probleme. Utom se i zvono oglasi, počinje novi čas i tako redom.

Međutim, veliki odmor, ne samo što traje skoro 20 minuta, veliki je i zbog svega onoga što se za to vreme dogodi. Neki raspravljaju o rešenjima na kontrolnom iz matematike, i zamalo da se posvađaju oko rezultata. Neko se raspituje za izlet koji je spominjala učiteljica iz drugog razreda, pričalo se o tome na roditeljskom sastanku. Mnogi sa uživanjem užinaju i piju sok i spokojno čekaju sledeći čas.

A neko je tužan. Iz prikrajka posmatra kako se Ivana i Nemanja smeju, kako Nemanja nosi Ivanin blok za crtanje i kako zajedno odlaze prema ulaznim vratima. Eh, mislio je, da bar mogu blok da joj nosim...

RAZGOVARAJMO U koliko se smena obično odvija nastava u školi?

Koliko traje mali odmor?

Koliko traje veliki odmor? Šta se obično radi za vreme malog odmora?

A šta se radi za vreme velikog odmora?

Neko je srećan, neko tužan, neko spokojan. Reci zašto je tako.

Zbog čega je dečak iz priče tužan?

PRIČAJMO Kako ti provodiš vreme tokom velikog odmora?

Da li ti se nekada dogodilo nešto neobično za to vreme?

Ispričaj nam o tom događaju.

PISMENA VEŽBA Ova je priča mogla još da traje. Pokušaj da sastaviš plan po kojem ćeš je dopuniti.

Na primer: Sutradan, na sledećem školskom odmoru, Ivana se šetala sa drugaricama…

19

B

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI razumljivo – potpuno jasno, shvatljivo cevčica, ž. rod balkon, m. rod – istureni i ograđeni deo na kući ili zgradi, terasa nasapunati, nasapunam – naneti sapuna na kožu, ruke, lice, telo zameriti, zamerim – ne slagati se, ne odobravati nečiji postupak, delo

20

SLOBODNO VREME

Jednom Joci stalno se događa da domaće zadatke piše na brzinu ili da ih prepisuje u školi pred čas.

Ali to je sasvim razumljivo ako se zna šta sve taj jadni Joca mora da uradi u toku jednog dana.

Prvo, on mora da odigra jednu utakmicu sa Mišom.

Posle toga mora da se potuče sa Mišom.

Posle toga mora da zviždi stepeništem.

Posle toga mora da stoji na balkonu i da kroz jednu cevčicu duva zrna pasulja i suvoga graška na prolaznike.

A posle toga je strašno žedan i mora da pije vode.

A kad je već kod česme, onda mora da uzme tatinu četkicu za brijanje i da njome malo nasapuni svoje lice, i da malo nasapuni svoje ruke, i da malo nasapuni svoje cipele... A posle toga... eto – mora da brzo pođe u školu.

Vidite, pa taj siroti Joca nema vremena, nema ni jednog jedinog trenutka slobodnog vremena. I onda, onda mu se, naravno, ne može ni zameriti što domaće zadatke uvek mora da piše na brzinu – pred sam polazak u školu.

Aleksandar Popović

RAZGOVARAJMO O PRIČI Kada Joca obično piše domaće zadatke?

Kako ih piše? Šta sve Joca mora da uradi pre nego što napiše domaće zadatke?

Kako se onda zabavlja sa Mišom? Šta radi dok ide stepeništem? Šta radi na balkonu?

A kada ožedni i nađe se pored česme, Joca mora mnogo toga da uradi. Pronađi i pročitaj glasno taj deo teksta.

Koliko su važni svi ti poslovi koje Joca mora da obavi?

Ima li Joca važniji posao kojem treba više da se posveti?

Kako i kada Joca piše domaće zadatke?

Pisac kaže da mu se to ne može zameriti.

Da li on to misli ozbiljno ili se možda, ipak, ruga Joci?

PRIČAJMO Kada ti pišeš domaće zadatke?

Kako provodiš slobodno vreme? Kao Joca ili to činiš na svoj način?

GOVORNA VEŽBA Sigurno ti se dogodilo da ne napišeš na vreme domaći zadatak. Verovatno pamtiš zašto ti se to dogodilo. Kako se snalaziš u školi bez domaćeg zadatka? Kako reaguje učiteljica, a kako tvoji roditelji? Kako je bilo tebi?

21

6.

lekcija

A

II. Moja porodica МАМА S OBAVEZAMA

mama kućne novosti

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI uspavati se, uspavam se – ne probuditi se na vreme zamrzivač, m. rod

pljeskavica, ž. rod

dosaditi, dosadim – izgubiti volju ili želju za nečim ili nekim boginje, ž. rod

22

Ćao mama!

Sve je super, samo se ujutru dugo oblačimo jer tata ne zna gde šta stoji.

Zamisli, jutros mi je spremio da obujem dve različite čarape! Nemoj da zaboraviš da mi kupiš igricu! Javi kad se vraćaš da te čekamo.

Volimo te tata i ja.

Ćao mama!

I ovde pada kiša. Jutros me tata nije probudio na vreme, pa sam se uspavala za prvi čas. Najviše me nervira što zaspi pre mene, pa moram da ugasim TV i lampu.

Iz poznavanja prirode sam dobila peticu. Vežbam klavir, ali manje jer se nastavnica razbolela. Jesi li mi kupila onu igricu?

Volimo te tata i ja.

Ćao, mama!

Baš dobro što sutra dolaziš! Pojeli smo sve iz zamrzivača, pa tata svakog dana donosi pljeskavice od Kokija. Već su mi dosadile! Super što si mi kupila tu igricu! U školi nema ništa novo, samo je Darko dobio boginje. E, zamisli, Petrovićima pobegao papagaj! Ako ima i drugi deo igrice, ti mi ga kupi.

Volimo te tata i ja.

Jasminka Petrović

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko piše mami?

O čemu ona piše? Šta misliš, kuda je mama otišla?

Kako se devojčica i tata snalaze bez nje?

Na šta se devojčica žali?

Pronađi u pismima ove devojčice rečenice u kojima se ona žali mami.

Koliko joj mama nedostaje?

PRIČAJMO Ide li tvoja mama ponekad na put?

Kako je tebi kad ona nije tu? Šta ti sve nedostaje?

Kako je dočekaš kad dođe s puta?

* STVARAJMO

Zamisli da si na maminom mestu. Pokušaj da napišeš pismo koje je ona poslala svojoj devojčici.

B

RAZGOVOR O TATAMA

(Jednočinka za roditeljski sastanak)

Lica: Slavica i Mira

Slavica: E, Miro, baš imaš slatku haljinicu! Je li nova?

Mira: Jeste.

Slavica: Blago tebi! Gde si je kupila?

Mira: Doneo mi je tata sa službenog puta.

Slavica: Imaš silnog tatu!

Mira: Dobar je, ali nije savršen.

Slavica: Zašto?

Mira: Zamisli, imam jednu veliku tajnu i juče sam htela da mu je ispričam.

On je samo odmahnuo rukom i rekao da nema vremena za gluposti. Ima, kaže, stotinu drugih briga.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI sladak, slatka, slatko – ovde: lep, dopadljiv službeni put – putovanje zbog posla silan, silna, silno – ovde: – divan, veoma dobar savršen, savršena, savršeno – bez ijedne greške, mane

23

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI Vraga! – kažemo kad nešto stvarno nije, samo se čini da jeste propustiti, propustim – pustiti da prođe sekirati se, sekiram se – nervirati se, jediti se Nisam ni ja u boljem položaju. – Nije ni meni lako. nogomet, m. rod – fudbal

24

Slavica: Možda je čovek stvarno bio zauzet.

Mira: Vraga zauzet! Čitao je novine.

Slavica: Pa mora da sazna šta se događa kod nas i u svetu. Sigurno ga zanima

kad već čita.

Mira: A ne zanima ga moja tajna, je li?

Slavica: Zašto mu je nisi rekla kad je pročitao novine?

Mira: Zato što se odmah spremio i otišao na neki sastanak. Vratio se u pola

osam. Doneo mi je čokoladu s lešnikom i rekao da ga ostavim na miru.

Slavica: Baš je pažljiv!

Mira: Pa dobro, Slavice, na čijoj si ti strani? Na mojoj ili na tatinoj?

Slavica: Što se odmah ljutiš?! Sama si rekla da ti je kupio čokoladu. Za tajnu

nije imao vremena. Ima svojih briga.

Mira: Ma kakvih briga?! Odmah je uključio televizor da ne propusti vesti.

Posle je gledao film, i tako...

Slavica: Nemoj se samo zbog toga sekirati. Iskreno da ti kažem, nisam ni ja u

boljem položaju. Moj tata je retko kod kuće, a i onda samo priča o

nogometu. Kaže da je dovoljno što me dobro hrani i odeva...

Mira: Znači, nisam jedina!

Slavica: Naravno!

Mira: Znaš, razmišljala sam o tome kako bi bilo kad bi deca mogla da menjaju očeve.

Slavica: I šta si smislila?

Mira: Skoro ništa! Ne bi bilo nikako! Ja i pored svega ne bih menjala svog tatu.

Slavica: Ni ja!

Laslo Blašković

RAZGOVARAJMO O DRAMSKOJ IGRI Zašto je ova dramska igra namenjena roditeljskom sastanku?

O kome i o čemu se obično razgovara na ovom sastanku?

Ko su glavne junakinje ove dramske igre?

O kome one razgovaraju?

Kakav je Mirin tata? Šta on čini za svoju ćerku?

Zašto ona nije zadovoljna njime?

Za šta on nikad nema vremena? Šta Slavica misli o Mirinom tati? Kako ga brani?

Zašto Mira misli da je Slavica na strani njenog tate?

Liči li i Slavičin tata na Mirinog?

O čemu je Mira razmišljala kad je bila ljuta na tatu?

Zašto ništa nije smislila?

U čemu su se najzad složile Mira i Slavica?

GLUMIMO Podelite se po ulogama i čitajte glasno ovu dramsku igru. Predložite nastavniku/nastavnici da organizuje takmičenje u lepom čitanju. Čitajte kao da ste glumice. Izaberite na kraju najbolji par „glumica” i nagradite ih aplauzom.

Nauči jednu od uloga, pa je sa svojim drugom ili drugaricom izvedi na roditeljskom sastanku.

Ako si dečak, neka te ne brine to što su glavne junakinje Mira i Slavica. Umesto njih to mogu biti Miroslav i Slaviša.

PRIČAJMO Gde radi tvoj tata?

Koliko vremena provodite zajedno u toku dana? Kako ga provodite? Čime se tvoj tata bavi kada je slobodan, kad ne radi?

25

7.

A

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI strina, ž. rod – žena očevog brata, strica biti po volji – sviđati se unapred – pre nego što dođe vreme za nešto krempita, ž. rod

26

STRININ RUČAK

Kada me neko pita ko najbolje kuva, ja uvek odgovaram: „Moja strina Mara.” Ni mojoj baki, a ni mojoj mami odgovor nije bio po volji. Uvek su se pitale: „Zašto? Šta to strina Mara kuva i šta u ručak stavlja?” Nisam njima mogao da kažem, a evo, vama mogu.

Kod strina Mare obično ručam nedeljom. Čim uđem u njenu mirisnu kuhinju, ona pita: „Šta strinino dete najviše voli? To ću danas da skuvam.”

Ja odgovor znam, unapred ga spremam. Kažem: „Peci pile, strina, pržene krompire i krempitu slatku. Supu neću ni po zadatku!”

Strina se smeje i rernu greje.

Sa mamom je sve drugačije. Ona kaže: „Spanać jedi, pun je vitamina. Ne budeš li jeo boraniju i kuvani kupus, nema slatkiša”, i tako redom...

Eto, zato je strina Marin ručаk najlepši.

RAZGOVARAJMO O TEKSTU

PRIČAJMO

Čija jela dečak najviše voli?

Zašto to mami i baki nije po volji?

Kada dečak ruča kod strine?

Zašto ona najbolje kuva? Šta mu obično sprema?

A kako je s mamom? Šta misliš, da li je mama u pravu?

Da li je i tvoja mama kao mama iz ove priče?

Moraš li da pojedeš i ono što ne voliš?

Ako i takav ručak pojedeš, kako te ona ubedi da to učiniš?

Možda ti ponekad i popušta. Reci kada.

PISMENA VEŽBA Odgovori na pitanja. Čija jela dečak najviše voli?

Zašto je strinin ručak najlepši?

Kada dečak ruča kod nje? Šta mu strina sprema? Šta dečak ne voli da jede?

Zašto ga mama tera da jede to što ne voli?

B Ja sam znao od samog početka da me je rodila moja tetka Nisam imao nikakve pretke Nikoga živog osim tetke Na ceo svet sam s visine gledô Kao tetkino pametno čedo Moja tetka je gospođa retka Ona me muštrala svakog petka Šta ću da čitam Šta ću da pevam Šta ću da pitam U šta da zevam Zbog nje sam postao ovako fini Il’ mi se čini

TETKIN SIN

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI predak, preci, m. rod – rođak u dalekoj prošlosti gledati (nekog) s visine – biti suviše ponosan, uobražen čedo, sr. rod – dete muštrati, muštram – terati nekoga da radi ono što mu se ne dopada, što ne želi zevati u nešto (nekoga) – nepristojno gledati u nekoga ili nešto

Ljubivoje Ršumović

27

RAZGOVARAJMO O PESMI O kome pesnik Ljubivoje Ršumović govori u ovoj pesmi?

Pesma se zove Tetkin sin. Šta je u ovom naslovu neobično?

Zašto on misli da ga je rodila tetka?

Koliko dečak voli i poštuje svoju tetku? Navedi stihove iz kojih se to vidi. Čemu ga je ona učila?

Kako je on gledao na ostali svet? Objasni šta to znači. Šta je time želeo da pokaže?

Da li je dečak zaista postao fin? Zašto tako misliš? Čija je to zasluga?

POTRAŽIMO U STIHOVIMA I OBJASNIMO Da li ti se dopada tetka iz ove pesme?

Obrazloži svoj odgovor i podvuci stihove koji potvrđuju tvoje mišljenje.

PRIČAJMO Imaš li ti tetku?

Koliko je često viđaš? Da li se raduješ susretima s njom?

Uporedi svoju tetku s tetkom iz pesme. U čemu su slične, u čemu se razlikuju?

28

A

8.

lekcija

ROĐENDAN JASNINE LUTKE

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI bokal, m. rod

Juče je bio rođendan Jasnine lutke i Jasnina mama i Jasna umesile su za taj dan lepih kolačića i napravile su bokal limunade. Jasna je na lutkin rođendan pozvala svog plišanog slona, gumenog crnca i tri patke koje žive u maminoj vitrini. I nikoga više Jasna nije pozvala. Ali u trenutku kada je Jasna počela da poslužuje lutku i svoje pozvane goste kolačima, neko je zazvonio.

Jasna je otvorila vrata, a na vratima je stajao dečak iz stana broj dvadeset dva.

– Zdravo, Jasna, došao sam da tvojoj lutki čestitam rođendan.

Jasna je s nepoverenjem upitala dečaka:

– A otkud ti znaš da je mojoj lutki danas rođendan?

– Ja sam lutkin ujak – odgovorio je dečak.

Jasna se zbunila, otrčala u kuhinju i tiho upitala mamu:

– Mama, ima li moja lutka ujaka?

Mama se nasmešila i rekla:

– Pa, može da ima.

I Jasna je pustila ujaka u kuću i rekla mami:

– Mama, molim te, posluži lutkinog ujaka.

Ujak je povukao lutku za jedno i za drugo uvo i odmah pojeo dva kolača. Kada je ujak pružio ruku i za treći kolač, opet se začulo zvonce. Jasna je otvorila vrata, a na vratima je stajao dečak iz stana broj sedam.

– Zdravo, Jasna, došao sam da tvojoj lutki čestitam rođendan.

Jasna je nepoverljivo upitala dečaka:

– A otkud ti poznaješ moju lutku i šta si ti njoj?

plišani, plišana, plišano – koji je napravljen od mekog materijala koji se zove pliš crnac, m. rod – osoba koja ima crnu boju kože vitrina, ž. rod

nepoverenje, sr. rod – sumnja u nekoga ili u nešto zbuniti se, zbunim se – doći u zabunu, nemati pravi odgovor ili ne reagovati na pravi način nepoverljivo – s nepoverenjem, ne verujući uzeti reč – početi govoriti

29

– Ja sam lutkin deda – odgovorio je dečak.

Jasna je upitno pogledala mamu, a mama je klimnula glavom. I Jasna je pustila u kuću i lutkinog dedu i zamolila mamu:

– Mama, molim te, posluži lutkinog dedu.

I dok je Jasna bila vrlo ozbiljna, i dok su se služili kolačima lutkin ujak i lutkin deda, došla je i lutkina tetka – devojčica iz stana broj sedamnaest.

Onda je Jasna upitala ujaka, dedu i tetku svoje lutke:

– Da li vi znate, hoće li na lutkin rođendan doći lutkina ujna, lutkina baba i lutkin teča?

Lutkin ujak je odmah uzeo reč i vrlo smireno odgovorio Jasni, naravno uz jedan kolač:

– Lutkina ujna, lutkina baba i lutkin teča neće doći na rođendan. Oni danas idu u školu pre podne.

Dragan Lukić

RAZGOVARAJMO O PRIČI Čiji rođendan je slavila Jasna? Šta su ona i mama za tu priliku pripremile?

Koga je Jasna pozvala na lutkin rođendan?

Koji gosti su došli nepozvani?

Kako su se oni predstavili?

Zašto je Jasna nepoverljiva prema njima?

Kako su se gosti proveli na lutkinom rođendanu? Šta je Jasna na kraju želela da zna?

Zašto ujna, baba i teča Jasnine lutke neće doći na rođendan?

PRIČAJMO Šta misliš, koliko godina ima Jasna? Zašto je Jasna slavila lutkin rođendan?

Opiši neku od svojih omiljenih igara iz predškolskog doba.

PISMENA VEŽBA Postavi pitanja tako da odgovor bude istaknuti deo rečenice.

1. Jasnina lutka je slavila rođendan.

2. Jasna i mama su poslužile goste kolačima.

3. Došao je lutkin deda.

4. Čestitao je lutki rođendan.

5. Jasna ga je nepoverljivo gledala.

6. Lutkin teča, lutkina baba i lutkina ujna idu u školu pre podne.

7. Oni neće doći na rođendan.

30

B

KAŽI TETI „DOBAR DAN”

– Izvolite! – dočekuje deda.

– Dozvolite! – pridržava tata.

– Doviđenja! – ispraća baba.

– Ovuda! – sprovodi tetka.

– Kaži teti: „Dobar dan”! – šapuće mi mama.

– Što je porasla! – primam poklon.

– A što je lepa! – odbijam poljubac.

– Kako te slušaju mama i tata? – vuku me za uši.

– A znaš li neku deklamaciju? – unose mi se u lice.

– Zna! Zna! – dovikuje mama.

– Da čujemo! – svi se udružuju.

– Možeš onu o zimi! – podseća me tata.

– Zaboravila sam – vrtim glavom.

– Onda onu o proleću! – gurka me mama.

– Nju ne volim! – gledam u pod.

– A onu o vetru? – nastavlja tata.

– Ni nju ne volim! – nastavljam ja.

– Dobro, onda nam nešto odsviraj! – ne odustaje mama.

– Nešto nam odsviraj! – ne odustaje niko.

Tišina. Čeka se da počnem. Ali mene toliko bockaju čarape da jedva sedim na stolici, a kamoli još i da sviram klavir. Što se tiče cipela, njih bih najradije bacila u đubre. Em su lakovane, em su s mašnicom. Bljak!

– Počni Jasminka! – štipka me mama za nadlakticu.

– Ne znam šta da sviram! – sležem ramenima.

– Sviraj bilo šta! – dovikuju iz „publike”.

– Nećemo te pustiti dok nam nešto ne izvedeš!

– Tako je! Tako! – oduševljenje raste.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI sprovoditi, sprovodim – ovde: voditi do određenog mesta odbijati, odbijam – ne hteti nešto deklamacija, ž. rod – recitacija, pesmica unositi se (nekome) u lice – jako se približiti nečijem licu s namerom da se naglasi ono što je rečeno ili da se preti lakovan, lakovana, lakovano – premazan lakom, sjajan nadlaktica, ž. rod

slegati ramenima – podizati i spuštati ramena, s namerom da pokažemo da nešto ne znamo izvesti, izvedem – uraditi, npr. odsvirati, otpevati, odglumiti nešto pred nekim

31

Srce mi kuca sve brže i brže. Dlanovi su mi sasvim mokri. Šta ako se ne setim nijedne pesmice? Šta ako me stvarno ne puste da ustanem? Šta ako ostarim i umrem za klavirom? Šta ako...? Tišinu prekida zvono na vratima.

Skačem sa stolice i trčim da otvorim. Nevenka i Dragana. Toliko sam srećna što su došle, i to baš sad, u ovom trenutku, da ih ne puštam iz zagrljaja. Mom radovanju se pridružuje i Bil. On skače po mojim leđima i laje. Vuče me za haljinu, cepa čarape. Kad bi hteo još i cipele da mi skine i da ih zakopa negde u dvorištu, ovo bi bio moj najlepši rođendan u životu.

Jasminka Petrović

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko slavi rođendan?

Kako se devojčica oseća na svom rođendanu?

Zbog čega joj je neprijatno? Šta od nje žele gosti?

Zašto Jasminka ne želi ni da recituje, ni da peva, ni da svira?

Kako se ona oseća? Pronađi deo teksta koji nam to kazuje. Pročitaj ga glasno.

Kako ju je mama obukla?

Gosti kažu: „A što je lepa!”. Da li i Jasminka tako misli?

Pronađi delove teksta iz kojih se vidi šta Jasminka misli o odeći i cipelama koje nosi.

Kako se devojčica izvukla da gostima ništa ne izvede?

Ko se pojavio na vratima u trenutku kad je pomislila da će ostariti za klavirom?

Ko se pridružio njenom radovanju?

Kad bi ovaj rođendan bio najlepši u njenom životu?

* STVARAJMO

Na Jasminkin rođendan su došli njeni rođaci: baka, deda, tetka... Devojčica njih sigurno voli, ali se ne oseća prijatno na svom rođendanu jer ne može da ga proslavi onako kako ona želi. Jasminka se veoma obradovala kada su došle njene drugarice. Reci zašto. Zamisli i ispričaj šta se dalje dešavalo na Jasminkinom rođendanu?

PISMENA VEŽBA Postavi pitanja tako da odgovor bude istaknuti deo rečenice.

1. Na Jasminkin rođendan je došlo mnogo gostiju.

2. Tražili su od nje da im nešto izvede.

3. Ona se osećala veoma neprijatno.

4. Stezale su je lakovane cipele.

5. Tišinu je prekinulo zvono na vratima.

6. Jasminka nije htela da ih pusti iz zagrljaja.

7. Radovanju se pridružio Bil.

32

A

DUGAČKA PSEĆA PESMA

Da se razumemo: ja sam koliko juče bio kuče.

Govorili su za mene da sam, ah, slatko štene.

Da se razumemo: negde ću, pored nekog plota, sresti kerušu svog života.

Iz našeg braka na svet će stići prekrasni psići.

Da se razumemo: danas je prošlo sve to; leto pa zima pa leto i eto postadoh odraslo pseto.

Da se razumemo: njihov će život pseći teći u sreći a onda će mi neko od njih reći:

Da se razumemo: mama, nemoj me više maziti tata, nemoj me više paziti nemojte pasti u fras: štene je postalo pas.

Da se razumemo: sam ću goniti i sam bežati sam ću ležati i režati sam se kroz život probijati i sam na mesec zavijati.

9.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI da se razumemo – da se otkloni sumnja, da je svima jasno pseto, sr. rod – pas pasti u fras – ovde: jako se čuditi, iznenaditi se goniti, gonim – terati režati, reži

„Da se razumemo: ja sam koliko juče bio kuče...”

Vlada Stojiljković

zavijati, zavijam

plot, m. rod – drvena ograda keruša, ž. rod – ženka psa brak, m. rod – zajednica muškarca i žene teći, tečem – ovde: prolaziti (vreme, život...)

33

RAZGOVARAJMO O PESMI Kome se obraća pas iz pesme?

Kakvo štene je bio? Šta je sad postao?

Kako razumeš značenje reči da je to bilo koliko juče? Šta on traži od svojih roditelja? Šta misliš, kako se njegovi roditelji odnose prema njemu – kao prema štenetu ili kao prema odraslom psu?

Zašto ne želi više da se mazi? Šta sve želi da radi sam?

Kakva je njegova budućnost?

Koga će sresti? Šta će njih dvoje dobiti? Šta će mu jednog dana reći jedno njegovo kuče?

POIGRAJMO SE Šta je šaljivo u ovoj pesmi? Šta se u njoj ponavlja?

Da li bi se ova pesma mogla odnositi i na tvoje odrastanje?

Pokušaj da je pročitaš tako da, umesto šteneta, u njoj glavni lik budeš ti.

PRIČAJMO Jesi li gledao kako odrasta neka životinja – na primer, tvoj ljubimac?

Koliko vremena mu je trebalo da odraste?

Ispričaj kako i koliko brzo rastu životinje, a kako ljudi.

34

B

KAD SE BRZO RASTE

Kad je Lisko bio štene, deca su se slobodno igrala s njim, gnjavila ga, davila, za rep vukla, s njim se valjala... i svakako radost iskazivala, a Lisko je sve to podnosio i mislio da druge igre s decom ne postoje, i da će celoga života tako sa njima da se igra...

Ali za pola godine, ako ne i manje, Lisko se raskrupnja, poraste; pa mu glava postade nekako velika, a zubi ogromni, šiljati... Rep nije više rep, nego repina! Kad zamahne – to udari da zaboli! Noge dugačke, šape krupne... kad se propne, viši je od najvišeg deteta, a još uvek voli da se igra, da skače... da se valja, da juri, ali to je sad sasvim drugačije. Kad projuri pored tebe – gurne te!

Kad skoči da te njušne po glavi – sruši te!

Pogledaj kolikо je ta džukela porasla!

Deca ga više ne zovu, već ga teraju od sebe: „Beži! Odlazi kući!” Šibe!

Gađaju ga! Teraju ga od sebe! Beže od njega!

Lisko je tužan. To nikako ne može da razume. Šta je ovoj deci? Pa zar to nisu njegovi stari drugovi? I s kim sada da se igra?

Ponekad se poigra s nekim odraslim čovekom koji još uvek ume da se igra sa psom... ali, to nije to! Nije to kao igra sa decom... Smiri se pa ih posmatra kako su najednom postala mala, pa mu ni to nije jasno...

Kako su to deca najednom postala tako mala i slaba?

Žao mu je, ali ne može ništa da promeni.

Jovanka Jorgačević

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI gnjaviti, gnjavim – dosađivati nekome daviti, davim – ovde: dosađivati valjati se, valjam se – kotrljati se po podu raskrupnjati se, raskrupnjam se – postati krupan, velik šiljat, šiljata, šiljato – koji je zaoštren na vrhu zamahnuti, zamahnem – učiniti brz pokret rukom propeti se, propnem se – uspraviti se, podići se na zadnje noge (životinje) njušnuti, njušnem – pomirisati njuškom džukela, ž. rod – ružan naziv za psa

35

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Šta je Lisko bio?

Kako su se deca tada igrala s njim? Šta je on mislio?

Koliko brzo je Lisko porastao?

Kako sada izgleda?

Opiši svojim rečima njegovu glavu, zube, rep, šape.

Sada uporedi svoj opis sa opisom u tekstu.

Kako izgleda kad se propne?

Kako se deca sad ponašaju prema njemu? Šta Lisko i dalje želi? Šta on nikako ne može da razume?

PRIČAJMO Jesi li gledao kako odrasta neka životinja, npr. tvoj kućni ljubimac?

Ispričaj kako i koliko brzo rastu životinje.

Kad im više ne treba pomoć roditelja?

Da li je tako i sa ljudima?

Ko brže raste i postaje samostalan?

36

III. Ovo sam ja

A

10. lekcija

ZA SVAKI SLUČAJ

Lica: dečak i mama

(Soba. Mama briše prašinu. Plač se čuje pre nego što dečak uđe.)

Dečak: Jao, jao... Maaa-maaa... (Kroz plač.)

Mama: Šta je, sine? Zašto plačeš?

Dečak: Udario me Peraaaa... (I dalje plače.)

Mama: Dobro, dobro... Udario te – pa će proći. Nemoj toliko vikati!

Dečak: E, baš hoću. (Dere se.) Aaa-aaa...

Mama: Čuće te svi susedi... Sine, smiri se!

Dečak: Ja i hoću da me čuju... (Plače.) Aaa-aaa...

Mama: Dobro... Smiri se. Daću ti čokolade!

Dečak: Daj... (Prestaje da plače.)... Smirio sam se!

Mama: (Daje mu čokoladu.) Uzmi, sine... Ta-ko! A zašto te je Pera udario?

Dečak: Šta ja znam... pitaj njega!

Mama: Neću da pitam, ali više ne možeš na ulicu. Bolje da sediš kod kuće

nego da te na ulici svako tuče!

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI derati se, derem se – vikati, galamiti

37

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI izbiti, izbijem – ovde: istući ostati dužan (nekome) – ne uzvratiti nekome istom merom uštinuti, uštinem – prstima uhvatiti i stisnuti kožu pesnica, ž. rod

Dečak: Ma šta, svako... mene?

Mama: Pa, eto to... Izbiju te začas!

Dečak: Mene? Ha-ha-ha... Ko mene može da tuče?

Mama: Pa, do sada si plakao. Čak te je i Pera istukao!

Dečak: Nije me tukao, nego me udario jedanput.

Mama: Dobro, udario te jedanput...

Dečak: A ja njega? Pitaj šta sam ja radio!

Mama: A ti si počeo da plačeš, eto šta!

Dečak: Ti misliš, ja sam mu ostao dužan? Ha-ha... On mene udari po leđima,

a ja njega prvo uštinem, pa ga lupim po glavi, pa pesnicom u stomak...

Ha-ha...

Mama: Teško meni – pa ti si toliko puta Peru udario?

Dečak: Nego šta sam! Nisam lud da ćutim.

Mama: Crni sine, pa to si u stvari ti tukao Peru, a ne on tebe!

Dečak: Jesam... Da me drugi put ne dira kad je slabiji!

Mama: Eh, sine... A zašto si onda plakao i derao se?

Dečak: Morao sam. Izašao na kapiju Perin tata!

Mama: A tako! Sram te bilo!

Zavesa Aleksandar Antić

RAZGOVARAJMO O DRAMSKOJ IGRI Ko su glavni junaci ove dramske igre?

Zašto dečak plače?

Kako ga je mama umirila?

Zbog čega ga je Pera udario?

Dečak je promenio ponašanje kad je mama rekla da više ne može na ulicu.

Kakav se odjednom pravi? Šta je mama na kraju saznala? Ko je koga tukao? Šta je on sve Peri uradio?

A zašto je onda toliko plakao?

RAZMISLIMO I OBJASNIMO Kakav je dečak iz ovog dramskog teksta? Zaokruži odgovore za koje misliš da su tačni: a) hrabar b) hvalisav c) grub d) pažljiv e) neiskren.

38

Objasni zašto tako misliš.

ZAPAMTIMO Izraz ostati dužan nekome znači ne uzvratiti nekom jednako kao on tebi. Kaže se i vratiti milo za drago. Ta dva izraza imaju isto značenje. Zapamti ih. Često ćeš ih čuti u svakodnevnom razgovoru. Ko kome u ovoj dramskoj igri nije ostao dužan?

Kako izgleda kad ostaneš dužan nekome? Da li ti se to dogodilo? Opiši kako ti je tada bilo.

STVARAJMO Glavni junak ove dramske igre nije lepo postupio.

Dovrši ovu dramsku igru tako da se on izvini i pomiri sa Perom.

UČIMO, MAŠTAJMO I GLUMIMO Već znaš da su dramski tekstovi predviđeni za izvođenje na pozornici. Izvode ih glumci. U takvim delima obično se koristi dijalog – razgovor dva ili više lica.

Da bi što bolje objasnio šta treba da čini glumac na pozornici, pisac obično koristi uputstva – napomene. Piščeve napomene nalaze se u zagradama.

Odaberi jednu od uloga – mamu ili dečaka, dobro je nauči i pokaži da i ti možeš biti dobar glumac ili dobra glumica. Dok glumiš, vodi računa o piščevim napomenama.

B

INAT

Sima se sinoć naljutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se duže igra u dvorištu. Bio je, istina, već mrak, ali neki njegovi drugovi ostali su i posle njega. Samo je on morao da ode kući.

Za vreme večere je ćutao i otišao na spavanje ljut. Kada se jutros probudio, svega se setio. I ljutina se vratila.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI inat, m. rod – namerno postupanje protiv nečije volje, želje ljutina, ž. rod – bes

39

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI napućiti, napućim (usne)

namrgoditi se, namrgodim se

zembilj, m. rod – korpa za pijacu zakrckati, zakrckam – proizvesti zvuk lomljenjem, grickanjem... staniol, m. rod – sjajni srebrni papir u koji je uvijena čokolada

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Zašto se Sima naljutio na mamu?

Kako se ponašao te večeri i ujutru?

Opiši kako je Sima izgledao dok se inatio.

Kako je mama pokušala da ga oraspoloži? Šta misliš, voli li Sima čokoladu s lešnicima?

Kako se osećao kad je pod sestrinim zubima zakrckao lešnik? Šta je na kraju ostalo od čokolade?

Kad je Sima pokazao da mu je žao što nije popustio?

Ko se prema njegovom mišljenju inatio?

Da li je dečak u pravu? Šta je trebalo da učini?

RAZMISLIMO I ODGOVORIMO

STVARAJMO

Kakav je dečak iz ove priče?

Zaokruži odgovore za koje misliš da su tačni. Objasni zašto tako misliš.

Da li se ti ponekad inatiš?

Nacrtaj sebe kako izgledaš kad teraš inat nekome.

Opiši kako se tada osećaš.

Razmisli sad i reci zašto nije lepo inatiti se, odnosno terati inat.

Dečak je:

40

Skočio je s kreveta. Usne stisnuo i napućio. Namrgodio se. Ništa ne pita. Ni sa kim ne razgovara. „Simo, donela sam ti čokoladu s lešnikom”, kaže mama tek što se vratila sa pijace. U ruci joj pun zembilj. „Ne mogu”, odgovori Sima. „Uzmi, vrlo je ukusna. Nisi valjda još uvek ljut?” „Ne mogu”, ponavlja tiho. „Dobro kad nećeš. Poješćemo je tvoja sestra i ja.”

Sima i dalje ćuti. A kad je pod sestrinim zubima zakrckao lešnik, samo je trepnuo. Ubrzo više čokolade nije bilo. Od nje je ostao samo komad svetlog staniola. Sestra ga je pažljivo raširila, ispravila savijene uglove i stavila među listove knjige. „Eto, kakve ste! Ništa mi niste ostavile!”, ljutito je šapnuo Sima. „Mama ti je dvaput nudila. Što nisi uzeo?” „Da mi je bar još jednom ponudila, sigurno bih uzeo. Ali ona nije htela.

Za inat.”

Zlata Vidaček

a) sebičan, b) tvrdoglav, c) neodlučan, d) jogunast, e) popustljiv.

SAMOSTALNO SASTAVI PLAN ZA PREPRIČAVANJE Podeli na celine tekst Inat. Svakoj celini daj odgovarajući naslov.

– Samo on je morao da ide kući.

– – – – ­ –

* STVARAJMO

Pošto se Sima inatio, čokoladu su pojele mama i sestra. Zamisli da je dečak ipak popustio i da se ujutru nije probudio ljut. Prepričaj sada ovu priču tako da se Sima nije inatio i da je i on dobio čokolade.

A

USPEO SAM!

11.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Moj tata ludo voli fudbal. Uživao sam da sa njim gledam utakmice. Uvek sam zamišljao sebe kao fudbalera koji igra u nekom velikom timu. Kada sam poželeo da se upišem na fudbal, moj se tata veoma obradovao.

Ali sve je započelo onako kako sam najmanje očekivao. U timu sam bio najmlađi i najsitniji. Bio sam brz, ali i nespretan. Ostali su već dosta dugo trenirali zajedno, bili su dobro uigran tim, a ja sam morao mnogo da učim i da vežbam kako bih mogao da zaigram s njima.

Dogodila se i moja prva utakmica.

ludo voleti – kaže se kada nekoga ili nešto veoma volimo teren, m. rod – otvoreni prostor za utakmice i treniranje tim, m. rod – grupa igrača, sportista uigran, uigrana, uigrano – dobro uvežban

41

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI nespretan, nespretna, nespretno – koji nevešto, nesigurno nešto radi bodriti, bodrim –hrabriti, navijati za nekoga šeprtlja, m. rod i ž. rod – osoba koja je nespretna, nespretnjaković gubitnik, gubitnici, m. rod – onaj koji ne postiže uspehe, koji gubi gorko zaplakati – tužno i jako zaplakati zbog nekoga ili nečega

Svi su došli da me gledaju, čak i mama i baka. Bio sam srećan, ali i uplašen. A imao sam razloga za strah. Evo kako je to bilo.

Utakmica je počela. Navijači su glasno bodrili svoje ljubimce. Uplašio sam se. Nikada nisam video toliko ljudi na jednom mestu. Trčao sam tamo-ovamo i niko da mi doda loptu, kao da ne postojim. U jednom trenutku lopta je poletela prema meni. Od silnog uzbuđenja nisam uspeo da je primim i ona je došla protivničkom igraču. On je iskoristio priliku i dao gol! Čuo sam: šeprtljo, nespretnjakoviću, gubitniče... Istrčao sam sa igrališta i gorko zaplakao.

Međutim, u drugom poluvremenu desilo se čudo. Trčao sam i borio se za loptu, nisam osećao strah. Moji drugovi su mi sve češće dodavali loptu i negde pred kraj utakmice čulo se: „To, Nemanja! Bravo, bravo! Postigao sam gol!” Kroz nekoliko minuta i Jovan je zatresao mrežu protivnika. Pobedili smo!

Kakva sreća!

Verujte, od tog trenutka sve se promenilo. Ja sam postao deo tima i nikada se više nije čulo: šeprtljo, nespretnjakoviću...

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Ko je glavni junak u ovoj priči?

Kakav je bio Nemanja?

Kako se snašao među novim drugarima, fudbalerima?

Zašto novi drugari, fudbaleri, nisu prihvatili Nemanju?

Kako je Nemanja igrao u prvom poluvremenu svoje prve utakmice? Šta misliš, zašto je gorko plakao? Šta se dogodilo u drugom poluvremenu?

Koje osоbine krase Nemanju?

Koje od tih osobina su mu najviše pomogle da i on postane deo tima?

STVARAJMO Sve se moglo i drugačije odigrati. Zamisli da je Nemanja odmah očarao svoje drugove izvanrednom igrom. To bi možda bilo najbolje. Moglo je sve biti isto s tim da se u drugom poluvremenu nije vratio na teren. Kakav bi tada bio Nemanja?

Veruješ li da će on postati poznat fudbaler?

* PISMENA VEŽBA Pokušaj da napišeš sastav o odraslom Nemanji i njegovim sportskim uspesima.

42

B

NEOBIČAN SPORT – RONJENJE

Čovekova radoznalost nema granice. Da bismo upoznali život i svet pod vodom, morske dubine, stanovnike ovog vodenog carstva, bavimo se sportom koji se zove ronjenje. Ronilac je istraživač sveta ispod površine vode.

Za ovaj sport je potrebna odgovarajuća oprema, ali pre svega dobro zdravlje i fizička spremnost. Sigurno ste na moru videli ljude obučene u neobično tesno odelo i opremljene bocama sa kiseonikom. To su ronioci. Oni uvek rone u paru i čuvaju jedan drugog u morskim dubinama. Neobične ribe živopisnih boja, korali, olupine starih, potonulih brodova, mračne pećine, raznovrsne vodene biljke privlače ljude da se bave ovim sportom.

I ti možeš roniti, ali ne tako kao pravi sportisti sa opremom. Ne zaboravi, uvek se roni u paru, a ti odaberi svoga tatu ili starijeg brata, druga. Opremi se ronilačkom maskom i roni koliko ti tvoja snaga dozvoljava. Sigurno ćeš videti lepu morsku zvezdu, jato riba, neobične velike školjke. Možeš kao uspomenu s mora poneti neki od tvojih ronilačkih trofeja, školjku ili zanimljiv kamen.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI kiseonik, m. rod – sastojak u vazduhu bez kojeg nema života živopisan, živopisna, živopisno – koji je veoma uverljiv, upečatljiv koral, m. rod

olupina, ž. rod – ostatak potonulog broda ronilačka maska, ž. rod

trofej, m. rod – znak pobede na sportskom takmičenju (pehar, medalja, zastavica)

43

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Zašto se ljudi bave ronjenjem?

Ko je ronilac? Šta je sve potrebno da bismo se mogli baviti ovim sportom?

Kako ronioci rone? Šta sve mogu videti u morskim dubinama?

Da li se i mi, koji nismo pravi ronioci, možemo baviti ronjenjem? Šta nam je, pored opreme, potrebno?

RAZGOVARAJMO O VAŠIM ISKUSTVIMA Da li znate da plivate i ronite?

Kada ste to naučili?

Ko vas je učio?

Da li idete na more? Šta mislite, da li je lepo roniti u reci?

VEŽBA *PISMENA

Zamisli da si istraživač morskih dubina, član ekspedicije koja podmornicom ispituje podvodni svet.

U jednom trenutku ste ugledali neverovatan prizor. Ti nastavi dalje...

44

A

JA SAM TVOJ KOMPJUTER

Znaj da nisam hvalisavac, radim vredno, kô Japanac.

Tek kada mi daš podatke, rešavam ti sve zadatke.

Bez mene bi ceo svet bio mnogo zauzet.

Volim školu, volim znanje, al’ sam uvek za igranje.

Bez mene nijedna sprava ne bi bila ona prava.

Kad ne mozga tvoja glava, ja sam samo glupa sprava.

Milenko Pajović

Kad ne mozga tvoja glava, ja sam samo glupa sprava.

12.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI hvalisavac, m. rod – osoba koja voli da se hvali sprava, ž. rod – aparat, uređaj podatak, podaci, m. rod – informacija mozgati, mozgam – razmišljati

RAZGOVARAJMO O PESMI Ko u ovoj pesmi govori o sebi?

Kako radi kompjuter?

Kakav bi svet bio bez njega?

Kakve bi bile druge sprave?

Kada kompjuter rešava sve zadatke?

Da li kompjuter voli samo školu i znanje? Šta pokreće kompjuter na rad?

Kada je on samo glupa sprava?

U ovoj je pesmi kompjuter prikazan kao živo biće koje govori, radi, razmišlja, igra se...

Kada je kompjuter stvarno koristan?

Kada i kako nam kompjuter pomaže?

45

PRIČAJMO Da li ti imaš kompjuter?

Koliko vremena provodiš igrajući se na njemu?

Da li ti kompjuter služi samo za igranje?

Verovatno i tvoji roditelji provode vreme uz kompjuter.

Da li se i oni igraju ili nešto drugo na njemu rade?

Kompjuter mnogim ljudima pomaže u poslu. Primećuješ li da su neka mesta na kojima ljudi rade nezamisliva bez kompjutera?

Obrati pažnju na to kada se nađeš u pošti ili sa roditeljima u banci.

Ispričaj kako njima kompjuter pomaže u radu.

B OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI služiti se, služim se – koristiti zasecati, zasecam – praviti rez na nečemu, zarezivati perorez, m. rod – mali nož za zarezivanje pera pisar, m. rod – službenik koji prepisuje dokumente očerupan, očerupana, očerupano – kome su počupana pera čelični, čelična, čelično – koji je od čelika, vrste metala opruga, ž. rod

izumeti, izumem – izmisliti, otkriti, pronaći nešto

46

PRIČA O REČIMA – PERO

Kad pišemo pismeni zadatak ili pismo, ili bilo šta drugo, obično se služimo perom. A to pero, kojim pišemo, nije, zapravo, nikakvo pero. Ljudi su odavno prestali da se pri pisanju služe perom.

U stara vremena ljudi su stvarno pisali perom, pravim pravcatim ptičjim perom. Ta pera zasecali su perorezima, umakali ih u mastilo i njima ispisivali slova.

Broj pismenih ljudi postajao je sve veći, a na svetu nije bilo toliko gusaka da im svaki pisar može iščupati makar samo po jedno pero. Zamislite kako bi to izgledalo kad bismo i danas morali pisati guščijim perima!? Svaki bi učenik, na primer, morao hraniti po dve-tri guske, a odlikaš – da bi uredno izradio domaći zadatak, morao bi ih imati bar pet ili šest. Koliko bi tek gusaka trebalo jednom novinaru ili piscu velikih romana?! Osim toga, na svetu bi bilo vrlo,

vrlo tužno i ružno – bilo bi mnogo ružnih, očerupanih gusaka. A i guske su živi stvorovi – i njih boli kad im se čupaju pera.

No, na veliku sreću ljudi i gusaka, pre nekih stotinu pedeset godina jedan nemački izumitelj napravio je od čelične opruge („federa”) svog džepnog sata predmet sličan vrhu guščijeg pera i time počeo pisati. Tako je postalo metalno pero.

Milan Šipka

Prema knjizi Priče o rečima

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Čime obično pišemo zadatak ili pismo?

Kako su ljudi pisali u davna vremena?

Kako bi to izgledalo kad bismo i danas morali pisati guščijim perima? Pronađi taj deo teksta i pročitaj ga glasno.

Kada je izmišljeno metalno pero?

Ko ga je izmislio?

Od čega je izumitelj napravio prvo metalno pero?

ŠTA TI MISLIŠ Šta ti je bilo smešno u ovoj priči o peru? Podvuci te rečenice u tekstu. Čime obično pišeš?

Imaš li omiljenu olovku ili pero?

Možda je to poklon od nekog pa ti je izuzetno drag.

Ako jeste, ispričaj nam ko ti je i kojim povodom poklonio olovku.

VEŽBAJMO RUKOPIS Da li nekada pišeš penkalom ili nalivperom i mastilom?

Penkalom i mastilom prepiši ovu lepu pesmicu koju je napisao pesnik Momčilo Tešić.

Ruke Vole moje ruke: da crtaju ruže, da olovku pruže, da uberu jabuke, da sade topole, da prave svirajku... al’ najviše vole da zagrle majku.

47

IV.

13. lekcija

A

Zimske slike STIGLA ZIMA

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Stigla zima, nije šala, pa već sunce progutala.

Okovala reke, bare, vodenice setne, stare.

progutati, progutam – pojesti okovati, okujem – ovde: zalediti vodenica, ž. rod

Na grad, šumu, polje, selo, baca radost – cveće belo.

Rusomir Arsić

setan, setna, setno – tužan

RAZGOVARAJMO O PESMI Šta je stiglo?

Zašto se zima ne šali?

Kakvo vreme ona donosi?

Slikar slika bojama, a pesnik „slika” rečima. Kad pesnik kaže da je zima progutala sunce, onda:

a) se našalio s nama; b) stvorio je pesničku sliku; c) pokazao je da se zima ne šali.

Pronađi u pesmi još dve pesničke slike i ispiši ih na linijama.

48

Čime je zima okovala reke, bare i vodenice?

Kakvo „cveće” je bacila na grad, šumu, polje i selo?

U praznom kvadratu pokušaj da ilustruješ jednu od tih pesničkih slika.

ČITAJMO I RECITUJMO Čitaj pesmu lepo naglas.

Nauči je kod kuće napamet i odrecituj je na sledećem času.

B

NESTRPLJENJE

Dosta mi je zime suve staze prazne, šume gluve.

Nestrpljenje već me steže, hajde počni jednom sneže.

Dosta mi je jakih slana, magluština sa svih strana.

Rusomir Arsić

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI nestrpljenje, sr. rod – osobina onoga ko ne može da čeka, nema strpljenja suva zima – zima bez snega slana, ž. rod – prirodna pojava slična snegu koja se stvara na zemlji i travi ujutru i uveče kada je hladno i maglovito vreme magluština, ž. rod – jaka, gusta magla

49

RAZGOVARAJMO O PESMI Zašto je dečak nestrpljiv? Čega mu je dosta?

Pronađi i podvuci u pesmi reči koje slikaju suvu zimu, odnosno zimu bez snega.

Izdvoj iz ove pesme sve prideve i ispiši ih na liniji.

Obraduj dečaka iz ove pesme. Zamisli i opiši zimu kakvu on želi. Možeš početi ovako: Staze pokrivene mekim belim snegom;

Zbog čega dečak tako željno očekuje sneg?

Kako se deca zabavljaju na snegu?

ČITAJMO I RECITUJMO Čitaj pesmu lepo naglas. Podsećamo te da je dečak nezadovoljan i nestrpljiv jer nema snega. Dok čitaš pesmu, pokušaj da dočaraš njegovo raspoloženje.

REŠIMO ZAGONETKE Bele koke s neba pale, naša vrata zatrpale.

50

Bele pčele na zemlju sele.

A

14.

lekcija

SVETLOST U KUĆI

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Pošao Sveti Sava po svetu da uči narod. Pred jednom novom kućom video je ljude kako vrećama nešto unose. On ih zapita: – Šta to radite, braćo?

– Eto, sagradili smo kuću, ali se u njoj ne vidi – odgovori gazda. Tri dana unosimo svetlost vrećama, ali ništa ne pomaže. Unutra je mrak, pa mrak.

– E, ljudi Božji – reče Sveti Sava – to vam ništa neće pomoći. Treba načiniti prozore na kući.

Kako oni nisu znali kako to treba uraditi, svetac je probio zidove i namestio prozore.

Zahvalili su ljudi Svetom Savi što ih je tako naučio, a posle su uvek zidali kuće s prozorima i kroz njih dobijali svetlost.

Narodna priča

vreća, ž. rod

gazda, m. rod – domaćin kuće načiniti, načinim – napraviti, uraditi nešto svetac, m. rod

probiti, probijem – ovde: napraviti otvor

51

RAZGOVARAJMO O PRIČI Kuda je pošao Sveti Sava?

Zašto je pošao po svetu?

Koga je video pred jednom novom kućom?

Kome se obratio Sveti Sava?

Na šta se gazda požalio?

Zašto je u kući mrak?

Kako su ljudi pokušavali da unesu svetlost u kuću? Šta im je rekao Sveti Sava?

Ko im je napravio otvore na zidovima i namestio prozore? Šta su ljudi posle toga radili?

NAUČILI SMO Sigurno ste čuli za Svetog Savu. Ispričajte šta znate o njemu.

On je učio ljude mnogim lepim i korisnim stvarima – kako da uče i vaspitavaju decu, kako da rade, kako da se leče, kako da zidaju kuće...

Ako želite da saznate još nešto o njemu, pročitajte i drugi tekst u čitanci. Šta ste u ovoj priči saznali o Svetom Savi?

Kako su ljudi živeli u njegovo vreme?

Zašto su tako živeli?

Ova priča nas uči: a) da je uvek dobro poslušati drugog; b) da je bolje umeti, nego imati; c) da treba biti uporan.

PRIČAJMO Da li ste nekada videli kuću bez prozora?

Zašto je važno da svetlost ulazi u kuću?

* STVARAJMO Ispričajte, da li vam se nekada desilo da ostanete sami u kući, da napolju počinje da pada mrak i da je iznenada nestalo struje…

52

B

SVETI SAVA – ŠKOLSKA SLAVA

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI slava, ž. rod – svečan i praznični dan u čast određenog sveca svetac, m. rod – veoma poseban čovek kojeg crkva nakon smrti proglašava svetim zbog zasluga i velike brige za druge ljude i decu

Kod Srba je ovako: svaka kuća ima svoju slavu i sveca koji je štiti. Tako i škola, velika kuća sa puno, puno ukućana, i velikih i malih, ima svoga sveca i svoju slavu. Taj svetac je Sveti Sava, a slava je 27. januara.

Nije slučajno Sveti Sava postao zaštitnik dece i škole.

Pre mnogo stotina godina, u 12. veku živeo je Rastko Nemanjić. Sigurno se pitaš: kako sada Rastko, a slavi se Sveti Sava? Evo kako je to bilo.

Rastko se rodio kao kraljević, i s radošću je dočekan na dvoru kao treće i najmlađe dete. Njegov otac je bio kralj, Stefan Nemanja. I kada je postao dečak, Rastko je poželeo da više uči, radi, da živi u manastiru. U ono vreme u manastirima i crkvama se učilo kao danas u školama. Tamo su bile biblioteke i pismeni, učeni ljudi. Tako je i bilo. Rastko Nemanjić je u manastiru dobio novo ime Sava.

Pošto je bio veoma učen, pisao je knjige koje i danas s ljubavlju čitamo.

Puno je vremena provodio među običnim svetom, učio ih je kako da žive bolje i zdravije, kako da neguju decu i bolesne, kako da uspešnije obavljaju mnoge poslove na njivi, kako da se čuvaju od zla. Zato je Sava uvek bio rado viđen i dobrodošao gost. Život je proveo čineći dobra dela.

Kada je Sava umro, postao je svetac i zaštitnik dece i škole.

zaštitnik, m. rod – onaj koji čuva i štiti nekoga kraljević, m. rod – onaj kojem su roditelji kralj i kraljica učen, učena, učeno – čovek koji puno čita, zna, koji je veoma obrazovan manastir, m. rod – crkva sa drugim zgradama u kojima žive ljudi, monasi običaj, m. rod – način života, rada i ponašanja koji se ne menja

53

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Koji je svetac kod Srba zaštitnik dece i škole?

Kada se proslavlja školska slava?

Kako se zvao otac Svetog Save?

Kako se zvao Sveti Sava pre odlaska u manastir?

Zašto je Rastko želeo da ode u manastir?

Kada je dobio ime Sava?

Koje su zasluge Svetog Save?

Zašto je bio rado viđen gost u svakoj kući?

Kada je postao svetac?

DOBRO JE ZNATI Slava Svetoga Save ne može se zamisliti bez izvođenja himne njemu u čast.

Himna je svečana pesma posvećena državi ili nekoj veoma značajnoj ličnosti.

Ovu himnu obično peva školski hor, ali i svi prisutni, nastavnici, učenici i ostali gosti.

Evo jedne strofe iz svetosavske himne.

Pročitaj je prvo u sebi, a onda naglas. Podvuci nepoznate reči i pokušaj da zajedno sa nastavnikom ili nastavnicom otkriješ njihovo značenje.

Blagodarna Srbijo, Puna si ljubavi Prema svome pastiru Svetitelju Savi.

Celo Srpstvo slavi slavu Svoga oca Svetog Savu.

Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

Postoji i državna himna.

Za domaći zadatak napiši nekoliko stihova iz naše državne himne.

54

A

ZIMOVANJE

Počelo je drugo polugodište. Svi smo bili uzbuđeni i radosno iščekivali polazak u školu.

Pred raspust smo bili zabrinuti ne toliko zbog ocena i uspeha. Mnogo više nas je brinulo to što nikako da se sve zabeli i prekrije ledenim snežnim pahuljama. Izgledalo je kao da se bliži prolećni, a ne zimski raspust. Činilo se kao da od sankanja, grudvanja, Sneška Belića neće biti ništa ove zime.

Tako je i bilo, umesto blistavosnežnih dana, bilo je hladnih, vetrovitih, kišnih i mnogo sunčanih dana nalik na prolećne. Već smo izgubili svaku nadu.

Ali, jednog jutra probudio sam se neobično rano. Bilo je isuviše mirno i tiho. Pogledao sam kroz prozor i nisam znao da li još uvek sanjam. Ugledao sam velike snežne pahulje koje su polako osvajale moje dvorište.

Nisam dugo oklevao. Obukao sam se, navukao rukavice i istrčao napolje.

Jurio sam za pahuljama koje su kao balerine izvodile najlepšu igru padajući na travu, granje, krov... Želeo sam da što više i što duže veje sneg.

Međutim, sunce je sve jače sijalo, a pahulje su se otapale i pre nego što bi pale na tlo. Zimska čarolija je kratko trajala i niz moje lice skotrlja se vrela suza.

Tog dana su moji roditelji odlučili da spakujemo svoje stvari za zimovanje, sanke, skije, odela i da otputujemo na planinu, bar na pet dana, i uživamo u snegu, skijanju, sankanju. Bio sam presrećan. I ove zime sam uživao na snegu i sad mogu da napišem lep sastav o zimskom raspustu i doživljajima sa zimovanja.

15.

lekcija

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI oklevati, oklevam – odlagati posao ili donošenje odluke otapati se, otapam se – pretvarati se u vodu tlo, sr. rod – zemlja čarolija, ž. rod – ovde: lepota

55

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Zbog čega se deca raduju zimskom raspustu? Šta je zadavalo brige deci iz ove priče?

Kakvi su bili zimski dani pred kraj prvog polugodišta? Šta se dogodilo jednog jutra?

Zašto je dečak mislio da još uvek sanja? Šta je učinio kada je shvatio da zaista veje sneg? Šta je pokvarilo zimsku čaroliju? Šta su tog dana odlučili dečakovi roditelji?

Kako se on tada osećao?

Kako ti je prošao zimski raspust?

Opiši svoje poslednje zimovanje.

PISMENA VEŽBA Sastavi plan i zatim opiši jedan događaj sa zimskog raspusta ili zimovanja.

B

56

NA KLIZANJU

RAZGOVARAJMO O PRIČI Šta deca rade u sobi?

O čemu se oni dogovaraju?

Kuda su krenuli?

Kako se ulazi na klizalište?

Bez čega nema klizanja?

Jesu li deca iz priče vešti klizači? Po čemu to zaključuješ?

Među njima je i jedan dečak ne tako vešt. Šta mu se dogodilo? Zbog čega?

Drugi su nastavili da se kližu svakoga dana na zimskom raspustu, ali njega nisu zaboravili. Kako su ga zabavljali dok je ležao povređen?

PRIČAJMO Gde se sve može klizati? Šta je potrebno za klizanje?

Kako je na pravom klizalištu?

Postoje razni sportovi na ledu. Navedi neke od njih: ,

,

.

57

V. Деца воле 16.

лекција

смешне речи TATA-MATA

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ кома, м. род – комад аа-маа – онај који је веома спосо- бан, вешт, мајстор

ТАТА ТАТИН ТАТА ТАТИНОГ ТАТЕ ТАТА ТАТИНОГ ТАТЕ ТАТИН ТАТА ТАТИНОГ ТАТЕ ТАТИНОГ ТАТЕ ТАТА Сто комата ТАТА док се роди један ТАТА-МАТА Душан Радовић

РАЗГОВАРАЈМО Ко је татин тата? А знаш ли можда ко је татиног тате тата? Шта значи бити тата-мата за нешто? Колико тата треба да би се родио један тата-мата? За шта си ти тата-мата?

58

ЧИТАJMO, РЕЦИТУЈMO, ПИШИMO Читај ову песмицу наглас. Научи лепо да је рецитујеш. Сад провери умеш ли и да је напишеш ћирилицом. Напиши аутодиктат у своју свеску.

A

БИК И ЗЕЦ

Спази бик зеца где као стрела бежи преко поља, па му позавиде на брзини. Кад се једном састадоше, рече му:

– Благо теби кад си тако брз! Ти можеш да умакнеш и најопаснијем непријатељу! Ништа у животу не бих више желео него да сам тако брз. Тада бих могао да побегнем од сваког непријатеља.

Насмеја се зец бику, па му одговори:

– Луда је твоја жеља, пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и снажне рогове. Боље је поносито се борити с непријатељем, него целог века срамно пред њим бежати.

Народна басна

17.

лекција

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ сазии, спазим – видети, приметити озавиеи, позавидим – бити љубоморан због онога што други има умаћи, умакнем – по- бећи

РАЗГОВАРАЈМО О БАСНИ Ко су главни јунаци ове народне басне? На чему је бик позавидео зецу? Прочитај гласно његове речи. Зашто је пожелео да буде брз као зец? Зашто је зецу смешна и луда бикова жеља? Шта зец више жели од брзине?

ПОТРАЖИMO У БАСНИ Потражи у басни реченицу која највише личи на пословицу. Испиши је на линији. Како је разумеш?

ПРЕПРИЧАЈMO БАСНУ Препричај басну према плану. Уради то писмено.

– Спази бик зеца.

– Благо теби кад си тако брз.

– Насмеја се зец бику.

– Боље је...

59

ЗВАЛИ МАГАРЦА НА СВАДБУ

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ ремаи, дремам – не спавати чврсто, бити у полусну јасле, ж. род – дрвена хранилица за крупну стоку (краве, коње магарце)

шала, ж. род – зграда за стоку, стаја

60

Дремао магарац за празним јаслама, док неко закуца на врата од штале. Кад ли ко је – долетела ластавица на брзину, те рече магарцу: „Пожури, послали су ме по тебе да идеш на свадбу.” Упита га син: „Што ли тебе зову, стара, а мене млада не, кад бих ја боље запевао и поиграо од тебе?” „Ваљда им је нестало дрва или воде, па да им донесем” одговори магарац.

Народна басна

РАЗГОВАРАЈМО О БАСНИ Шта је магарац радио? Зашто је ластавица дошла? Чему се чудио млади магарац? Шта је он мислио? Како му је отац одговорио?

РАЗМИСЛИMO И ОДГОВОРИMO Млади магарац не разуме зашто на свадбу не зову њега младог, него његовог старог оца. Млади магарац је: а) лукав,

б) наиван,

в) тврдоглав.

Старом магарцу је одмах јасно зашто га зову у свадбу. Он је: а) искусан, б) мудар,

в) вредан.

Заокружи само једну од понуђених особина, ону која највише одговара особинама животиња из ове басне.

ДОБРО ЈЕ ЗНАTИ Поређај правим редом речи ове реченице и сазнаћеш коју поруку шаље ова басна. ШТО МЕНЕ ТРЕБАМ ТИ МЕ НЕ НЕГО ЗОВЕШ ВОЛИШ, ЗАТО ЈЕР ТИ Не зовеш

ПИШИMO ПРЕМА ПЛАНУ Састави план и према њему препричај ову басну у своју свеску.

61

A

18.

лекција

ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ ажаја, ж. род – измишљено биће орко лакаи – плакати јако и неутешно вређаи, вређам – говорити некоме речи које ће га повредити

Аждаја горко плаче јер вређају њено аждајче. Рекли су му да је ружно, па је мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо.

Љубивоје Ршумовић

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ

ЗНАШ ЛИ...

Зашто плаче аждаја? Шта су рекли за њено младунче? Како се мајка осећа? Шта она мисли о свом аждајчету? Шта је смешно у овој песми?

У којим причама се појављују аждаје? Како су оне у њима представљене? Каква је аждаја из ове песме? Можеш ли да је замислиш? Покушај и да је опишеш.

ЧИТАЈMO И РЕЦИТУЈMO

62

лекција

Читај ову песмицу више пута наглас. Научи је напамет и потруди се да је што лепше одрецитујеш.

ПРИЧАЈMO И ПИШИMO Све мајке брину за своју младунчад. Како оне то чине? Младунче аждаје песник је назвао аждајчетом. Како се зову младунци ових животиња: Младунче мачке је гуске

, пса , а младунче ћурке

, патке

,

.

ДЕЦА ВОЛЕ Деца воле чудне ствари као што су оџачари, као што су кочничари, као што су, као што су…

Деца воле слатке ствари као што су сутлијаши, као што су грилијаши, као што су, као што су… Деца воле смешне ствари као што су пападаћи, као што су сумарени, као што су, као што су… Душан Радовић

OБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ oџачар, м. рoд

кoчничар, м. рoд – онај који зауставља, кочи возило сулијаш, м. рoд – пи ринач скуван у млеку и ослађен рилијаж, м. рoд – слат киш од прженог шеће ра и ораха аааћ, м. род – врста комарца сумарен, м. род – под морница

63

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ Зашто деца воле чудне ствари? Које је све чудне ствари песник навео? Шта је ту необичније, ствар или њено име? Које слатке ствари помиње песник? Јестe ли јели сутлијаш и грилијаж? Какве су то посластице? Да ли сте некада чули за пападаће? То су инсекти слични комарцу, живе близу мора. Шта је сумарен, то можете видети на илустрацији. Ми то чешће зовемо

.

ПРИЧАЈMO И ПИШИMO Које ствари су теби необичне? Напишите неке смешне речи за које сте чули, а не знате шта значе.

Замоли наставника или наставницу да ти објасни шта значе те речи или их заједно потра жите у речнику.

64

VI.

A

Спајај корисно и лепо

19.

лекција

ХРАБАР ДЕЧАК

Када заболи зуб, готово се сваки дечак или девојчица плаши да оде зубару. Узалуд говоре тате, маме, баке и деде да ће се свршити без болова, ипак је страх од зубара и његових клешта јачи. Али за Милана се не може рећи да је такав. Он није кукавица. Зубара и његових клешта се нимало не боји. Са својим малим братом храбро улази у ординацију зубног лекара.

– Треба да извадите зуб – каже он одлучно. И молим вас, нека траје што краће.

– Добро, добро, мали. Није то ништа – храбри га лекар.

– И не морате употребити ништа против болова.

– Изванредно! Па ти си прави јунак! – каже зубар. – Хајде да видимо тај зуб. Милан се окреће свом брату и каже: – Хајде, брацо, покажи доктору зуб који те боли... Алекса Микић

OБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ свршии (се), свршим (се) – завршити се клеша, ж. род

кукавица, м. род и ж. род – особа која се боји, плашљивац оринација, ж. род – лекарска соба олучно – чврсто реше но, без двоумљења

ЗУБАР

65

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Зашто се деца, па и многи одрасли плаше зубара? Како Милан улази у ординацију зубног лекара? С ким је дошао код зубара? Којим речима му се обраћа? Зашто је зубар помислио да је Милан прави јунак? Шта о Милану сазнајеш на крају ове приче? Да ли се он разликује од других дечака и девојчица? Писац је ову причу назвао Храбар дечак. Тако је хтео: а) да изрази своје дивљење према Милану; б) да истакне његову храброст; в) да му се наруга и подсмехне. Образложи свој одговор.

САМОСТАЛНО САСТАВИ ПЛАН ЗА ПРЕПРИЧАВАЊЕ Подели текст Храбар дечак на целине. Свакој целини дај одговарајући наслов. Према плану који добијеш препричај текст.

ПРИЧАЈМО Када ти идеш зубару? Ти сигурно имаш више храбрости од Милана и не плашиш се зубара. Опиши како се осећаш кад треба да идеш зубару.

ЗУБОБОЉА Лица: Небојша и Нада (На сцени је сто са столицама, велики орман, кревет и неки мањи кома ди намештаја. На столу је тањир с колачима. За столом седи Не бојша и учи, чита нешто из књиге на столу.) Небојша (устаје од стола, шета по соби, задржи се за тренутак пред

тањиром с колачима па продужи да шета; опет се врати тањиру

с колачима, погледа око себе и стрпа колач у уста). Нада (улази у том тренутку у собу).

66

Небојша (збуни се, не гута колач већ га држи у устима од чега му је

образ као натечен...) Нада (прилази Небојши радознало): Шта ти је? Небојша (слеже раменима). Нада: Па, Небојша, шта ти је?... Чекај, па зашто ти је образ тако натечен?

Да тебе не боли зуб? Небојша (слеже раменима). Нада: Да ниси случајно дирао ове колаче са стола? Небојша (одречно клима главом). Нада (застаје као да нешто мисли): Сетила сам се... Ставићу ти облогу

од ракије... Од тога мора да прође. Небојша (гунђа нешто и супротставља се). Нада: Седи лепо, па да ти ставим облогу... Мора то да прође... Небојша (неодређено заклима главом). Нада (везује му мараму око образа): Ето тако, видећеш како ће брзо да

ти прође... И немој да је скидаш... Ја ћу бити у кухињи па ме зови

кад се осуши... (Полази ка вратима па застане код тањира с ко лачима)... Баш су лепи колачи... Ал’ шта вреди кад не смемо да их

дирамо... Је л’ би ти волео да поједеш макар један?... Небојша (одречно клима главом). Нада: Ја бих један баш и могла... Али кад се не сме – шта да радимо... (Одлази). Небојша (сачека неколико тренутака на столици, затим устаје, оде до

врата, ослушне тренутак-два па се врати према публици жваћући;

ОБЈАШЊЕЊЕ НEПОЗНАТИХ РЕЧИ наечен, натечена, на течено

оречно климаи лавом – померати главу лево-десно кад жели мо да покажемо да нешто није тачно

67

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ оазии, опазим – видети, приметити сласнуи, спласнем – смањити се оок, м. род – натечено место бојажљиво – са страхом уубии се, удубим се – јако се посветити не чему ообраваи, одобравам – слагати се са нечијим поступком или мишљењем халаљиво јеси – јести много и брзо

68

погледа према вратима па скине нервозно мараму с образа и приђе

поново тањиру с колачима). Нада (у том тренутку нагло улази): Хтела сам да ми даш резач... (Тек

тада опази да му је образ „спласнуо” и да нема мараме; изнена ђена)... Па шта је то, Небојша? Зашто си скинуо мараму?... Чекај

да видим... (Ухвати га за лице)... Није могуће да ти је оток спао?!... Небојша: Кад је ракија много љута... Свег ме је испекла... Шта се чу диш?... Нада: Добро, дај ми резач... (Као за себе): Ово морам мами да испри чам... Немогуће!... Небојша (седа незадовољан на столицу, покушава да учи; устаје од сто ла па се опет враћа на столицу, с времена на време погледа боја жљиво у тањир с колачима; после дужег оклевања прилази тањи ру, затим се тргне, оде до врата, ослушне неки тренутак, врати

се колачима, узме један и стави га у уста). Нада (улази изненада): Замисли, Небојша, нашла сам ону свеску... Ево

ти резач... Небојша (као удубио се у учење). Нада (погледа га радознало): Шта ти је... Небојша, шта је то опет?... По дигни главу! Небојша (гура је збуњен руком). Нада: Молим те, шта си радио? Па како је могло овако поново да отек не? Небојша (слеже раменима). Нада: Не знам шта да радим... (Иде по соби па застане). Дај, где је она облога? (Прилази столу и узима је). Ставићу ти опет ову облогу од ракије... Небојша (одбија руком и главом). Нада (прилази му и везује му облогу око главе): Шта нећеш, кад ти је ма лопре онако брзо прошло?! Ето тако... Лези сад овде мало на кревет

док ти се не смири... Небојша (невољно пристаје и леже на кревет). Нада: Ето, лези тако... И не смеш да устајеш... (Полази према вратима

и застане пред тањиром, гледа у тањир па у Небојшу). Је л’

хоћеш нешто да те питам?... (Прилази му и умиљава се): Је л’

нећеш да будеш тужибаба?... Да узмем само један колач, много су фини?... Да узмем један колач, а ти никад да не кажеш?...

Само један... Небојша (одобрава јој главом). Нада (прилази столу): Само један... мали... Ево овај! (Једе халапљиво и

с великим задовољством). Небојша (подигао главу и гледа радознало). Нада: Много су лепи... Штета што ти не можеш да узмеш... Небојша, има

овде још један мали, сасвим мали... Је л’ могу и њега да узмем?...

Само још њега?... Небојша (несигурно клима главом).

Нада (брзо пилази и узима колач, једе га халапљиво): Јао, не можеш ни да замислиш

како су фини! Штета што те боли зуб!... (Замисли се, погледа у Небојшу, приђе

стoлу и узме још један колач)... Морам још један и готово!... Ти не смеш да ме ту жиш, ја ћу да кажем мами како си разбио прозор на подруму... (Стави колач у

уста). Небојша (скочи узбуђен с кревета, баци мараму, бесно приђе столу, зграби тањир и

окрене Нади леђа; жваће и говори): Јесте, ти ћеш да поједеш три колача – а ја сам

само два појео?!... Извини ти то, госпођице! Нада (гледа разрогачено).

Према тексту Душана Радовића

РАЗГОВАРАЈМО О ДРАМСКОЈ ИГРИ Ко су главни јунаци ове драмске игре? Зашто Небојша не може да учи? Шта му скреће пажњу? Како га је Нада изненадила? Зашто није прогутао колач? Како му због тога изгледа образ? Шта је Нада помислила? Како му је лечила зуб? Како Небојша покушава да се отараси сестре? Шта је урадио с облогом кад је она изашла? Колико пута је Нада изненадила брата? Чиме је он њу изненадио на крају?

РАЗМИСЛИMO, ОДГОВОРИMO, ПОТРАЖИMO... Ова драмска игра је: а) озбиљна,

б) шаљива,

в) необична.

Ко ти је смешнији – Небојша или Нада? Шта је најсмешније код Небојше? Насмејао/насмејала сам се Небојшином: а) изгледу,

б) говору,

в) понашању.

Пронађи и прочитај гласно делове текста који су те највише засмејали.

69

ГЛУМИМО Поделите улоге и покушајте да одглумите овај комад по сећању. Потрудите се да што пажљивије пратите пишчева упутства о томе како треба да се понашате на сцени. На крају изаберите најбољи пар „глумаца“.

ПРИЧАЈМО Небојша није имао праву зубобољу, већ се само правио болестан – претварао се. Узрок Небојшине болести били су колачи. Јеси ли се ти некада правио/правила да си болестан/боле- сна? Који су били твоји разлози?

20.

лекција

A

КОД ШКОЛСКОГ ЛЕКАРА

Јована је болесна. Она данас не може да иде на наставу. Прехладила се. Боли је грло, кашље, а има и температуру. Спремила се, узела је своју здравствену књижицу и сама... Где је Јована дошла? Шта она чека? Где је оставила здравствену књижицу?

школски лекар

70

предшколски лекар

Извините, да ли...

Да, др Илић Примиће те чим...

.

Добар дан.

Изволи, Реци шта...

.

Докторе, боли ме...

Сада ћемо погледати . Зини јако и...

Хвала...

Добро, прво ћемо...

Грло је овај...

Изволите.

. Пићеш

Сачекај...

Сигурно и ти већ сада сам, односно сама идеш лекару. Помози Јовани. Доврши започете дијалоге. Девојчица сад све мора сама да уради: да преда књижицу на право место, да објасни медицинској сестри и док тору зашто је дошла... Кад завршиш, изведи са другом или другарицом из клупе ситуације приказане на илустрацијама пред целим одељењем.

ПРИЧАЈМО Када си ти последњи пут био/била код лекара? Објасни зашто ти је био потребан лекар. Опиши детаљно како ти је било и шта се све дешавало у амбуланти.

71

РАЗМИСЛИМО И... Покушај да довршиш ову реченицу. Ако то успешно урадиш, добићеш једну народну изреку. Објасни како је разумеш.

ЗДРАВЉЕ НИЈЕ СВЕ, АЛИ БЕЗ ЗДРАВЉА СВЕ ЈЕ

ШKOЛСKИ ЛEKAРСKИ ПPEГЛEД Нa пoчeтку свaкe школске гoдине ђaци иду нa лeкaрски прeглед. Нијe тo oбичaн преглед. To je школски лекарски преглед! Прегледају главу – дa ли може дa пaмти све лекције. Прегледају срце – дa ли сe плаши слабих oценa. Прегледају jeзик – дa ли разговара на часу. Прегледају oчи – дa ли виде шта наставник уписује. Прегледају зубе – дa ли жваћу жваку нa часу. Прегледају уши – дa ли чују прозивку из дневника. Прегледају мишиће – дa ли сe могу потући нa oдмору...

Kaд увиде дa je све исправно, напишу црвеним фломастером: Здрав као дрен! Све може да научи, све може да зна! За незнање – нема оправдања! Јованка Јоргачевић

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ розивка, ж. род – прозивање по не ком утврђеном списку увиеи, увидим – схватити рен, м. род – врста листопадног дрвета

72

.

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Куда ђаци иду на почетку сваке школске године? Где се обавља тај преглед? Шта лекари све прегледају? Овакав преглед зовемо и систематски преглед. Зашто је он важан? Ауторка овог текста се мало нашалила кад је објашњавала зашто ученике прегледају. Подвуци једном бојом реченице у којима се шали, а другом реченице у којима озбиљно говори о томе зашто лекари прегледају ученике. Шта лекари напишу кад увиде да је све у реду? Кад нема оправдања за незнање?

ЗНАШ ЛИ... За неког кажемо да је здрав као дрен кад је потпуно здрав, чврст и скоро никада није био болестан. Знаш ли да је дрен врста веома чврстог дрвета? Постоји још један занимљив израз о здрављу. Кажемо да неко пуца од здравља:

а) кад неко мало кашље; б) кад никад није био болестан; в) кад се преједе чоколаде па га мало боли стомак. Заокружи тачан одговор.

ПРИЧАЈМО Сигурно је и твоје одељење ишло на систематски преглед. Да ли лекари мере и прегледају још нешто што се не помиње у тексту Школски лекарски преглед? Шта се дешава ако примете да нешто није у реду?

A

21.

лекција

НЕИЗВЕДЕНА ПРИРЕДБА

Скупили се на једном дрвету гаврани. Данас је проба комада „Гавран и лисица“. Један гавран стоји на дрвету и држи парче сира. Други гавран стоји под дрветом и игра лисицу, он говори: – Чула сам да си ти птица која најлепше пева. Хајде, запевај неку песму! И сад онај гавран на дрвету треба да испусти сир, али он помисли: боље је да ја поједем ово парче сира, него да га поједе онај доле. И гавран поједе парче сира.

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ неизвеен, неизведена, неизведено – неоди гран, који је планиран, а није приказан кома, м. род – овде: мања позоришна пред става ираи, играм – овде: глумити

73

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ уравник, м. род – осо ба која управља, ру ководи неком органи зацијом, установом оложии, одложим – овде: извести дру гом приликом, ка сније риказиваи, прика зујем – овде: глуми ти, играти улогу у комаду

Сад се управник позоришта наљути и доведе другог гаврана да глуми. Али и онај други гавран поједе сир. Онда управник позоришта доведе трећег гаврана, па четвртог, па десетог. И сви су појели по парче сира. Кад је управник видео да више нема сира, одложио је пробу и изјавио: – Незгодно је да овај комад приказују гаврани.

РАЗГОВАРАЈМО О ПРИЧИ Каква проба је била на једном дрвету? Ко треба да глуми у комаду? Сигурно ти је позната ова басна. Препричај укратко њен садржај. Чему ниједан гавран који је глумио гаврана није одолео? Како су сви размишљали? Наведи њихове речи. Кад се управник позоришта наљутио и одложио пробу? Шта је на крају изјавио? Зашто се прича зове Неизведена приредба?

ПИСМЕНА ВЕЖБА Према датом плану препричај причу Неизведена приредба.

74

– Проба комада – Гаврани глумци – Проблеми са сиром – Управник се љути – Отказана проба

Драган Лукић

* ПИШИМО И СТВАРАЈМО

Писац Драган Лукић се поиграо са басном Гавран и лисица и написао занимљиву причу. Поиграј се и ти. Покушај ову причу да испричаш тако да у овом комаду глуме само лисице. Причу напиши у своју свеску.

ПОДЕЛА УЛОГА

Лица: редитељ, Мирко, Павле, Бранко, Миле и девојчица.

(На позорници је сто за којим седи редитељ, који пред собом држи неке хартије. Са десне стране су столице на којима седе дечаци и девојчице.) Редитељ: Сада, другови, када сте саслушали комад који ћемо изводити

на школској приредби, хајде да пређемо на поделу улога, а онда

ћемо почети са пробом. Слажете ли се? Сви: Слажемо се! Слажемо се! Редитељ: Добро, да почнемо. Да видимо ко ће у нашем комаду игра ти Магарца? (Настане тотпуна тишина. Сви дечаци ћуте покуњени

и оборене главе. Након кратке паузе редитељ наставља.) Дакле,

другови, питам вас: ко ће играти Магарца? Хајде, нека се јави ко

ће, па да пређемо на друге улоге. Немамо времена за губљење. (Де чаци и даље седе онако и ћуте. Девојчица се смешка.) Хајде, Мирко,

хоћеш ли ти? Мирко: А не, не, ја ћу играти вучјака. Умем да лајем и да режим. Ето: вау,

вау, вауууу. Редитељ: Добро. Онда ти, Павле. Павле: Извини, ја ћу бити лав. Ја могу да рикнем да ме чују одавде до

зоолошког врта. А онда се тамо све звери покуње и скупе, а само ми

лав одговара: Уууу... Редитељ: Добро, онда ћеш ти бити лав. Али ко ће бити Магарац? Бранко,

хоћеш ли ти? Бранко: А не, ја ћу бити ловац. Ја сам најбољи стрелац у разреду. (Пока зује дечју пушку, коју је до тада држао између ногу.) Ево, ја се од

своје пушке не одвајам ни дању ни ноћу. Редитељ: Ма добро, другови. Неко ипак треба да игра Магарца. Миле,

хоћеш ли ти? Миле: Ја ћу да играм Пајаца. Превртаћу се све овако. (Преврне се неколи ко пута преко главе. Устане.) Ако треба, могу и педесет пута.

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ реиељ, м. род – стручњак који осмишљава и орга низује позоришну представу окуњен, покуњена, покуњено – тужан, нерасположен обории лаву – саг нути главу од стида кома, м. род – овде: мања позоришна представа вучјак, м. род

рикнуи, рикнем – испустити јак и про- доран глас (обично дивље звери) окуњии се, покуњим се – растужити се, постати нерасполо жен срелац, м. род – онај који гађа из пушке или пиштоља пајац, м. род

75

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ сено, ср. род

шрудла, ж. род

комешање, ср. род – померање у разли читим правцима укоаи се у месу – стати тако да нико не може да те помери

Редитељ: Ето сад! Не можеш ни ти. Добро, па ко ће онда да игра Магар ца? (Љутито.) Чујете ли ме ви? Девојчица: (Устане, приђе редитељу и нешто му шапне, па се врати на

своје место.) Редитељ: (смешка се): Ах, да, заборавио сам да вам кажем нешто врло

важно. Рекао сам вам да у комаду Магарац треба да једе сено које

лежи пред њим. Да, тако ће изгледати гледаоцима, а он ће у ствари

јести штрудлу с маком. (Међу дечацима настане комешање.) Штруд ла ће се налазити усред сена, али тако да то гледаоци неће видети. То

је требало одмах да вам кажем. Дакле... Мирко: Ја ћу. Ја умем да њачем боље него прави магарац: иа, иа, иааа! Павле: Ја ћу. Ја ћу. Ја умем да се... као нико. (Показује.) Бранко: Не, не, ја ћу. Умем да се укопам у месту да ме нико не може по мерити. Неће ме маћи ни десет њих. (Укопа се у месту.) Пробајте, па

видите. Миле: Ја ћу, ја ћу. (Приђе редитељу.) Умем да се ваљам и да дижем све

четири увис као прави магарац. (Легне на леђа и диже руке и ноге

увис и њаче.) Иа, иа, иаааа! Сви дечаци (углас): Ја ћу, ја ћу, ја ћу... Редитељ: Еј, станите мало! Откуд сада одједном сви хоћете да играте Ма гарца? Толики ми магарци нису потребни. Ја за овај комад тражим

само једнога и потражићу га негде другде. (Изађе, а дечаци остану покуњени.) З А В Е С А

76

Гвидо Тартаља

РАЗГОВАРАЈМО О ДРАМСКОЈ ИГРИ Ко су главни јунаци ове драмске игре? За коју улогу редитељ не може да нађе глумца? Зашто се никоме не допада улога магарца? Које улоге дечаци радије бирају? Какву улогу у овом комаду има девојчица? Шта је она шапнула редитељу? Како су дечаци реаговали кад су чули да ће у сену бити сакривена штрудла с маком? Зашто су на крају сви остали покуњени?

РАЗМИСЛИМО ПА ОДГОВОРИМО Ова драмска игра је: а) озбиљна,

б) неозбиљна,

в) смешна.

Шта те је највише засмејало у комаду Подела улога? Зашто је писац речи Магарац и Пајац написао великим словом? Која би ти улога из овог комада највише одговарала? Образложи зашто.

ГЛУМИМО И МАШТАЈМО Поделите улоге и покушајте да изведете овај комад. Потрудите се да што више засмејете публику.

A

22.

лекција

У ПОСЛАСТИЧАРНИЦИ

Тог сам се дана вратио из школе уморнији него обично. Ручао сам и одлучио да се мало одморим. Заспао сам и почео да сањам: округласте, четвртасте, купасте, лоптасте,

каo пирамиде, штанглице и ролнице преливене чоколадом, напуњене марципаном,

с орасима, лешницима,

кокосом и бадемом – колаче.

OБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ марциан, м. род – слатка маса од мле веног бадема, и колач од те масе куаст, купаста, купасто – који има облик купе

77

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ оојан, опојна, опојно – овде: пријатан, ди ван олучии се, одлучим се – донети одлуку, одабрати некога или нешто оласии се, огласим се – овде: рећи нешто

78

Пробудио сам се и отрчао до фрижидера, али ништа, нити се шарени, нити се бели, нема опојног мириса. Мој деда је све то посматрао, склопио је своје новине и повео ме у шетњу. Стигли смо до посластичарнице: – Добар дан, шта желите? – упитала је пријатна госпођа. Чоколадну коцку, па куглицу с орасима, воћни ролат, шампиту, кремпиту – све сам желео, али сам се одлучио за парче чоколадне торте и велику чашу лимунаде. Уживао сам, пријала ми је и торта, и лимунада, и дедин осмех, и мирис колача у посластичарници.

– Желите ли још нешто? – поново се огласила госпођа.

– Хвала лепо, било ми је сасвим, сасвим довољно – одговорио сам ја.

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Како се дечак осећао када се вратио из школе? Шта је радио? О чему је сањао? Када се пробудио, куда је отрчао? Ко је све то посматрао? Куда су отишли дечак и његов деда? Ко их је послужио у посластичарници? Шта је дечак одабрао? Да ли је био задовољан?

ИСПРИЧАЈ НЕШТО О СЕБИ Да ли ти волиш колаче и торте? Који ти је колач омиљен? Ко ти обично припрема колаче? Да ли и ти помажеш? С ким обично идеш у посластичарницу? Да ли више волиш мамине или колаче из посластичарнице? Дивни су колачи које је дечак у причи сањао. Покушај да их нацрташ, али пази на облик колача! Најпре попуни празна места: округласти – који је округлог облика. четвртасти – који је купасти – који је у облику лоптасти – који је као

облика. . . Ови су колачи познати као куглице,

од чоколаде, са орасима и сл.

округласти

као пирамида

четвртасти

купасти

штанглица

лоптасти

ролнице

79

У РЕСТОРАНУ ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ јеловник, м. род – спи сак јела која се служе у неком ресторану рејело, ср. род – јело које се служи пре главног јела есер, м. род – по сластица лиња, ж. род

ролница, ж. род

кајмак, м. род – врста млечног производа охован, похована, по ховано – уваљан у јаја, брашно или мр вице и печен жица (за роштиљ), ж. род

Први пут сам у правом ресторану. Како сам поносан! Довео ме је тата. Сели смо за један слободан сто. Око столова се провлаче конобари. Носе тацне с храном, из кухиње допире пријатан мирис, а ја сам тако гладан. Тата узима јеловник са стола и бира шта ћемо јести.

– Тата, хоћу и ја да видим шта све имају! – буним се ја. – Ух, предјела, главна јела, салате, десерти, телећи медаљони, карађорђева шницла, ражњићи, лигње на жару... Тата, шта им је све ово? Скоро ништа не препознајем. Добро, супе и чорбе кува и мама, прави и разне салате и посластице, али каква су ово главна јела? И сва имају неке необичне називе. Свиђају ми се сва та лепа имена, волео бих нешто ново да пробам, а бојим се да ми се неће допасти. Шта сад да узмем и како да знам шта ће ми донети?

– Па, сине, ту је тата. Помоћи ћу ти да се одлучиш. Ево, карађорђева шницла је ролница од меса пуњена кајмаком и похована, ражњићи су комадићи меса печени на жици, лигње су... – објашњава тата...

– Изволите. Шта желите да поручите? – љубазно нас пита конобар.

– Па, ја мислим да ћу пробати ражњиће, салату од парадајза, а за десерт ћу узети палачинке с пекмезом од кајсија и орасима – храбро се одлучујем.

– И мени донесите исто, само без десерта – каже тата.

– У реду. Желите ли нешто да попијете? – пита конобар.

– Може два сока од јабуке – поручује тата.

– Забележено. Сачекаћете мало, све ће бити брзо готово. Није баш све било тако брзо готово, али кад је донео јело, уверио сам се да сам добро изабрао. Палачинке су биле предивне, али сам их једва појео после свега.

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Где je тата довеo дечака? Зашто је дечак поносан? Како му се допада ресторан? Зашто га је збунио јеловник? Каква јела се налазе у њему? Како je тата помогаo сину? Шта су на крају поручили? Да ли је дечак погрешио? Какве су биле палачинке?

80

ПРИЧАЈМО Идеш ли ти некад у ресторан? Ко те води? Шта волиш да једеш? Како ти се допадају њихова јела?

ПИСМЕНА ВЕЖБА Постави питања тако да одговори буду истакнути делови реченице. Тата је довео дечака у ресторан. Из кухиње је долазио пријатан мирис. Служили су их љубазни конобари. Називи јела су дечаку били врло необични. Тата је помогао сину да изабере главно јело. Дечак је све слатко појео.

81

VII. 23.

лекција

Сунчева златна рука

A

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ околина, ж. род – пре део око неког места, природно окружење скуа – заједно о авнина – од дав них дана, од пре мно го година имаи бисар ум – бити паметан, разу- ман

ЧОВЕКОВА ОКОЛИНА

Вода ваздух земља шума скупа живе од давнина У две речи то се зове Човекова околина. Човек дивна чуда прави снагом свога бистрог ума само када су му здрави вода ваздух земља шума.

Душко Трифуновић

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ Ко „живи” скупа од давнина? Какви они треба да буду? Како је човеку у таквој околини? Човек може да се разболи. Може ли и наша околина да се разболи? Како? Песник каже да човек ствара разна чуда. Погледај илустрације. Каква је све чуда човек створио?

82

Како је успео у томе? Потражи у песми стихове који говоре о томе. Да ли му је околина при том помагала или одмагала? Може ли човек неким од ових чуда да угрози своју околину?

ЧИТАЈМО И РЕЦИТУЈМО Читај песму наглас. Научи је напамет.

ЦЕНОВНИК – Колико се плаћа претплата за цвркут птица?

– Колика је цена ваздуха у новим динарима?

– Да ли се хлад дрвета плаћа на сат или на метар?

– Да ли је цена Сунца иста лети и зими?

– Да ли цвеће посебно наплаћује гледање, а посебно мирисање?

– Колико времена треба да се сагради планина средње величине?

– Да ли је река јефтинија на извору или на ушћу?

– Извините, колико сте платили што сте се родили?

ШТА ЈЕ БЕСПЛАТНО?

САМО ОНО ШТО ЈЕ НАЈВЕЋЕ, НАЈЛЕПШЕ,

И НАЈВАЖНИЈЕ!

Душан Радовић

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ ценовник, м. род – спи сак одређене робе или услуга са ценама релаа, ж. род – унапред плаћен но вац обично за неку робу или услугу цврку, м. род – глас малих птица извор, м. род – место где подземна вода избија на површину ушће, ср. род – место где се река или поток улива у већу реку или море беслаан, бесплатна, бесплатно – који не мора да се плати

83

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Шта је ценовник? Где се он све може наћи? У твојој читанци се налази још један текст са истим насловом. Ако сте га читали, реци на шта се односи тај ценовник. Зашто је овај ценовник необичан? Свака реченица у тексту Ценовник је једно питање. Каква питања песник поставља? Пронађи их у тексту и подвуци их. Знаш ли да одговориш на неко од његових питања? Шта је бесплатно? Покушај да допуниш песников списак још нечим што је исто тако лепо и важно, а бесплатно је.

РАЗМИСЛИМО И ОДГОВОРИМО Наведи још једном све што се налази у ценовнику Душана Радовића. Зашто је песник у свој необични ценовник ставио ваздух који удишемо, Сунце које нас греје, гледање и мирисање цвећа – оно што је у природи најлепше, најважније и највеће, оно што заправо нема цену? На шта је желео да нас подсети?

ПРИЧАЈМО Како се ти односиш према природи која те окружује? Размишљаш ли о томе колико је природа важна? Зашто је важно да природа око нас буде лепа и здрава?

*СТВАРАЈМО

Састави и ти један необичан ценовник. Нека се на њему налази оно што је за тебе највеће, најлепше и највредније. Можеш га и илустровати.

84

A

24.

лекција

НЕБЕСКА ЦРТАНКА

Гледам облаке, па ми се чини Сваки на нешто личи: Један је лађа на пучини, Други је витез у некој причи. И мало даље, на планини, Медвед огромних шапа корача, Од другог облака ти се чини Да видиш дугобрадог врача. Велимир Милошевић

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ учина, ж. род – отво рено море, непре гледна морска повр шина виез, м. род

уобра, дугобрада, дугобрадо – који има дугачку браду врач, м. род – чаробњак

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ

ЧИТАЈМО И РЕЦИТУЈМО

Шта песник посматра? На шта га све подсећају облаци? Наведи његове речи. Можеш ли да замислиш облаке које песник види? Који ти је најнеобичнији? Због чега?

Читај песму гласно. Научи је напамет.

85

ПОСМАТРАЈМО И МАШТАЈМО Да ли ти понекад посматраш облаке? Када то чиниш? Погледај сада кроз прозор учионице и реци какве облаке видиш. Какве су боје? Да ли су ниско или високо на небу? Подсећа ли те неки облак не нешто? Опиши га.

ЗНАШ ЛИ... Кад на небу има много облака, кажемо да је Када облака нема, онда је небо

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ околии, опколим – окружити некога или нешто рмљавина, ж. род – бука од ударања громова оресаи, потресам – трести, узнемирава ти ударцима некога или нешто ома – код куће олуја, ж. род – веома јак ветар праћен грмља вином и падавинама мећава, ж. род – снажан ветар са снегом шибати, шибам (студен, ветар) – каже се кад је јако хладно или кад јако дува суен, ж. род – јака хладноћа цвокоаи, цвокоћем – од зиме или страха ударати зубима о зубе ека, ж. род – покривач

86

. .

СУНЧЕВА ДЕЦА Где живе сунчеви зраци Кад небо опколе облаци? Шта раде нежна сунчева деца Кад грмљавина небо потреса? Ко чува сунчев дом од грома Кад сунце није с децом дома? Ко ложи ватру на небу Да сунчева деца не озебу? Може ли сунце мирно да спава Кад је олуја и мећава? Како је сунчевој деци ноћу Кад шиба студен и цвокоћу? Кад нема сунчеве златне руке, Да им да деке и јастуке. Велимир Милошевић

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ Кога песник назива сунчевом децом? Зашто се забринуо за њих? Сунце и његови зраци у песми имају људске особине. Сунце је ,а њена деца. Од чега све треба мама да заштити децу? Песник каже да су сунчева деца нежна. Додај још речи којима ћеш их описати. Сунце у песми има златне руке. Шта све сунце чини за нас својим златним рукама? Какво је време кад нема сунца и његове деце? Како се ти тада осећаш?

ПРИСЕТИМО СЕ И ИСПРИЧАЈМО Како вас је мама чувала и бринула се о вама кад сте били мали? Сада то умеш и без њихове помоћи. Испричај како.

СТВАРАЈМО

Посматрај илустрацију, замисли да си ти на месту овог дечака. Да ли ти се некад десило да те изненади невреме? Испричај како се то догодило.

87

25.

лекција

A

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ мишји, мишја, мишје – који припада мишу или се тиче миша венчање, ср. род – скла пање брака уаи се, удам се – сту пити у брак (девојка) обраии се, обратим се – замолити некога нешто, затражити помоћ, савет заклонии, заклоним – учинити да се неко или нешто не види добро рекрии, прекријем – потпуно покрити, заклонити рориси, прогризем – направити рупу зу бима

88

МИШЈЕ ВЕНЧАЊЕ

Миш и мишица су имали врло лепу ћерку. Кад је дошло време да се она уда, многе мишје породице су се за њу заинтересовале. Они су их одбијали говорећи: „Не желимо да удамо нашу ћерку за обичног миша!” Док је једног дана мама мишица уживала на сунцу и штрикала џемпер, тата миш ју је упитао: „Драга, ко ће бити најбољи за нашу ћерку?” „Она ће бити најсрећнија ако се уда за Сунце”, одговорила је мама мишица. Тата миш се одмах обратио Сунцу: „Господине Сунце, ви сте најјачи на свету. Хоћете ли да узмете нашу ћерку за жену?” Сунце је одговорило с осмехом: „Лепо је што мислиш тако, али има и јачих од мене.” „Ко може бити јачи од тебе?”, упита миш. У том тренутку црни облак заклони Сунце. „Видиш! Ништа не могу да учиним кад ме облак прекрије.” Миш се онда обрати облаку: „Господине Облаче, пошто сте ви најјачи на свету, узмите моју ћерку за жену.” „То није тачно. Ветар је јачи од мене.” Тада поче да дува ветар и однесе облак далеко. Миш се онда обрати ветру: „Господине Ветре, ви сте најјачи! Узмите моју ћерку за жену.” „А, не. Зид је јачи од мене. Не могу да га срушим колико год јако дувао.” И ветар почне дувати, али зид се само смешкао. Није се нимало померио.

Онда тата миш замоли зид: „Господине Зиде, ви сте најјачи на свету. Узмите моју ћерку за жену.” Зид одговори: „То није тачно! Миш је јачи од мене. Његови зуби прогризу зид.” Тада миш својим оштрим зубима направи рупу у зиду. Кад је то видеo, отац миш реши да своју ћерку уда за миша.

Према Езоповој басни

РАЗГОВАРАЈМО О БАСНИ Ко су главни јунаци ове басне? Зашто нису хтели своју ћерку да удају за обичног миша? Ког зета су пожелели? Шта је сунце одговорило кад га је тата миш замолио да узме његову ћерку за жену? Зашто ни облак, ни ветар нису желели да се ожене мишицом? Ко је јачи од ветра? Ни ветар, ни сунце, ни облак, ни зид нису желели мишицу за жену. Кадa је тата миш схватио да је ипак најбоље да ћерку уда за миша?

РАЗМИШЉАЈМО Једна народна пословица се не слаже с овом басном. Пронађи је и заокружи слово испред ње. а) Што не можеш имати, немој желети. б) Паметан не тражи што стићи не може. в) Где нема мачке, мишеви коло воде.

ЗНАШ ЛИ... Знаш ли ко су млада и младожења? Девојка се удаје, а младић се

.

Како се другачије каже венчање? Јеси ли некада био на нечијем венчању? Опиши тај догађај.

ГОВОРНА И ПИСМЕНА ВЕЖБА Састави план и према њему препричај басну Мишје венчање.

89

ВЕТАР И СУНЦЕ ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ свире, свирепа, свире по – веома суров, немилосрдан северац, м. род – хла дан ветар који дува са севера реираи се, препи рем се – свађати се исробаи снау – про верити колико си јак сручии се, сручим се – срушити се, пасти роклињаи, про клињем – бити љут на некога, јако и ошт ро изгрдити некога село, ср. род

Једном су се Сунце и свирепи Северац препирали ко је од њих јачи. Дуго су се тако препирали и најзад одлучили да испробају своју снагу на путнику који је у то време јахао великим друмом.

– Пази – рекао је Северац – кад се сручим на њега, одмах ћу му скинути огртач! Чим је то изговорио, одмах поче дувати из све снаге. Али што је више дувао Северац, то се јаче путник увијао у свој огртач: он је проклињао невреме, али ипак јахао је све даље и даље. Северац се љутио, беснео, бацао на јадног путника снег и кишу. Проклињући Северца, путник је обукао свој огртач и чвршће затегнуо појас. Онда се и сам Северац уверио да не може скинути огртач с путника. Сунце, видећи немоћ свог противника, насмешило се, извирило иза облака, огрејало и осушило земљу и јадног полусмрзнутог путника. Осетивши топлоту Сунчевих зрака, путник је сам скинуо огртач, умотао га и привезао за седло.

– Видиш – рекло је Сунце свирепом Северцу – милошћу и добротом може се много више урадити него љутњом. Народна приповетка

милос, ж. род – па жња, наклоност

90

РАЗГОВАРАЈМО О ПРИЧИ Због чега су се препирали Сунце и Северац? На коме су решили да испробају своју снагу? Пронађи у причи реченицу којом Северац прети путнику. Како је покушао да скине огртач с путника? Шта је путник чинио док је он дувао? Кад се Северац предао? Како је Сунце скинуло огртач с путника? Шта је на крају Сунце рекло Северцу?

РАЗМИСЛИМО ПА ОДГОВОРИМО Ова прича нас учи: – Да не будемо сурови – – – –

УПОРЕДИМО Упореди главне ликове ове приче. Какав је Северац, а какво је Сунце? Испиши на линијама њихове особине. Сунце је Северац је

ГОВОРНА ВЕЖБА Састави план и према њему препричај причу Ветар и Сунце. Замисли сада другачију ситуацију: путник путује по врелом летњем дану. Сунце немилосрдно пржи, а ветар га расхлађује...

*

91

26.

лекција

A

ИМА ЈЕДАН

Има један доста лукав Час у шешир час у рукав Ал чим ловци сврате Уши му се скрате Име му је Нек се чује Зец

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ свраии, свратим – доћи негде у краћу посету руар, м. род

Има један доста мудар Што се прави да је рудар Па чим почне тресак Он главу у песак Име му је Нек се чује Ној Има једна доста вредна Лукава као и чедна Ал кад стигне неког петла Тај не види више светла

ресак, треска, м. род – јак звук који се чује када нешто падне, ломи се, удара чеан, чедна, чедно – који је безазлен, не мисли никоме зло заурлаи, заурлам – по чети испуштати јак глас, рику (вук, пас и сл.)

Име јој је Нек се чује Лија Има један страшно снажан Што се често прави важан Ал чим тигар заурла Тресе му се сурла

Име му је

Нек се чује Слон Љубивоје Ршумовић

92

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ Којим је животињама песник Љубивоје Ршумовић посветио ову песму? У строфи о зецу подвуци речи које говоре о његовим особинама. Какав је ној? Шта о лији каже песник? А какав је слон?

ЧИТАЈМО ПЕСМИЦУ ПОНОВО И ПОТРАЖИМО ОДГОВОРЕ Да ли примећујеш да се у свакој строфи изражава одређена супротност? Шта је супротно у првој строфи? Особине зеца: лукав и плашљив. Када зец постаје плашљив? Подвуци тај стих. Даље настави самостално. Особине ноја: И ној је плашљив. Када ној забија главу у песак? Особине лије: Када петао више не види светла? Оваквим поступком лија открива особину која је супротна

.

Особине слона: Када се слону тресе сурла и шта то значи? Допуни реченице: Зец се плаши

.

Ној се плаши

.

Слон се плаши Кога се плаши петао?

. .

93

ЛАВ И МИШ

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ шчеаи, шчепам – нагло и снажно ухватити некога или нешто малецки, малецка, ма- лецко – веома ситан, мали усуђиваи се, усуђујем се – имати храбро сти, смелости да се учини нешто моћан, моћна, моћно – који има моћ, власт, снагу умиљао – на умиљат, благ начин слава, ж. род – овде: успех којем се други диве осавии, поставим – ставити, наместити ја, м. род – несрећа срџба, ж. род – бес, љутња обровор, м. род – онај који помаже, чини другима добро

94

Лав је био уморан. Он леже у хлад да се одмори и заспа. Пролазећи туда, миш реши да претрчи преко лава. Међутим, лав се пробуди и шчепа миша.

– Је ли, малецки? Зар се ти усуђујеш да преко мојих леђа правиш пут? Шта ћемо сада, говори! – викну лав.

– Моћни лаве – одговори миш умиљато. – Много сам погрешио, признајем. Молим те да ми опростиш. Никада више нећу то да учиним, ово је први и последњи пут. Уосталом, помисли: каква би то слава била за лава да убије миша? Лав се насмеја и пусти миша здравог и читавог. После неколико дана, лав се несрећно ухвати у јаку мрежу коју су поставили ловци. Није могао да се извуче, па је рикао од јада и срџбе. То је чуо миш. Одмах је дотрчао. Када је угледао свог добротвора у мрежи, није губио време. Почео је да гризе мрежу и мало-помало начинио довољно велики отвор кроз који се лав извукао и тако спасио.

– Какве се чудне ствари догађају на овом свету! – рече лав. – Ко би икад помислио да и миш може да спасе лава од смрти! Према басни Жана Лафонтена

РАЗГОВАРАЈМО О БАСНИ Ко су главни ликови у овој басни? Ко је пробудио уморног лава и како? Како је миш успео да оде здрав и читав? Шта се после неколико дана догодило лаву? Како је миш помогао лаву да се спасе од смрти? Шта је лав на крају помислио? Пажљиво прочитај басну још једном и напиши какав је миш, које су његове особине и какав је лав. Особине миша:

.

Особине лава:

.

И СТВАРАЈМО *МАШТАЈМО

Басна се могла завршити и другачије. Тада лав не би био тако моћан. Њему тако јаком и великом не би било тешко да савлада малог и слабог миша. Покушај да измениш ток догађаја у басни, али да она ипак има срећан крај. Лав је веома љут, скаче на миша, али миш захваљујући...

95

VIII. Шта је лепо 27.

лекција

да се ради лети

A

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ аванура, ж. род – узбудљив и опасан догађај, пустоловина веверица, ж. род

96

НА ФРУШКОЈ ГОРИ Топле летње дане обично проводим на Дунаву, купајући се и играјући са друговима. Подједнако волим и излет на Фрушку гору. Веома ми прија свежина у шуми, зеленило, дуге шетње, цвркут птица. На излет увек идемо са маминим и татиним пријатељима и њиховом децом, мојим другарима. Када смо били млађи, никада се нисмо одвајали од родитеља. Али, прошлог лета доживели смо праву авантуру. Пажљиво посматрај слике и испричај шта се догодило.

РАЗГОВАРАЈМО О ПРИЧИ Како дете у причи воли да проводи летње дане? Када је доживело авантуру? Ко је све био на излету у шуми? Шта су радили родитељи и деца? Зашто су деца сама отишла у шуму? Кога су тамо прво срели? На кога су наишли тражећи веверицу? Шта им се догодило? Како су се тада осећали? Проблем су решили. Испричај нам како. На крају се све лепо завршило, а могло је бити и другачије...

РАЗГОВАРАЈМО Зашто су родитељи дозволили деци да се шетају сама кроз шуму? Шта мислиш, да ли су они очекивали да ће се деца изгубити? Како су се родитељи осећали када су схватили шта се догодило? Зашто је ова прича поучна?

МАШТАЈМО И СТВАРАЈМО

*

Замисли ситуацију у којој деца схватају да су се изгубила у шуми. Они су уплашени и разговарају о томе како да пронађу пут до својих родитеља. Доврши њихов дијалог Девојчица: Јао, где смо ми сада? Дечак први: Где бисмо били, у

.

Дечак други: Јесте, јесте, само, у ком правцу треба сада да идемо? Девојчица: Страх ме је. Шта ће

и

рећи?

Дечак други: Не бој се, нешто ћемо већ

.

Девојчица: Имам идеју! Ко сме да се попне на ово високо дрво? Дечак први: Ја сам овде најстарији и најјачи. Ја

.

Девојчица: Реци, шта видиш? Дечак први: Не бојте се, видим

.

Силази са дрвета, хватају се за руке и весело трче родитељима у сусрет.

97

МИКИЦА ИДЕ НА ИЗЛЕТ

Лица: Микица, Павле, Драган

(Насред позорнице сто и на њему повећи путнички кофер. Микица нешто распрема по њему. У углу пећ. Изненада се споља чује дозивање: „Микице, Микице.” То Микицу зову његови другови Павле и Драган.) ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ бања, ж. род – лековито одмаралиште усребаи, устреба – затребати окошуља, ж. род – мајица која се носи испод кошуље кад је хладно јо, м. род – течност за чишћење рана ваа, ж. род

завој, м. род

оељење, ср. род – овде: просторија, соба шалче, ср. род – мали шал

98

Микица (прилази прозору; даје руком знак друговима да дођу горе):

Хајде, попните се. Павле (из дворишта): Зар још ниси готов? Драган (из дворишта): Пожури... Микица: Сад ћу. Дођите горе. (Враћа се столу и наставља да распо ређује ствари по коферу.) Павле и Драдан (улазе): Здраво, здраво. Микица: Здраво. Ево, сад ћу ја. Павле: Треба одмах да пођемо. Закаснићемо. Љутиће се учитељ. Микица: Неће... Стићи ћемо на време. Драдан: А шта ти је то? Шта радиш? Микица: Спремам се, видите. Павле: Па нећеш ваљда и тај кофер да носиш на излет! Микица: Него шта! Узео сам један мањи, али не може све да ми стане. Драдан: Па ти као да се селиш из стана... Или бар као да путујеш у бању

на три недеље. Павле: А већ после подне ћемо се вратити са излета. Микица: Па, знате, нешто ипак морам понети. Не могу тек онако, без ичега. Драдан: А како ми не носимо? Сваки по једну кесу... са ручком и ужи ном. Нешто новца у џепу и готово... Микица: Ја тако не могу. Није ни то много. Много би било кад бих носио

три кофера. А овај један ћу лако. Павле: Али кад ти не треба... Драдан: Нико други неће носити. Ни ранац, ни школску торбу, а камоли

оволики кофер. Микица: Други нека раде како хоће, а ја ћу како ја знам. Моћи ћу, ако

устреба и да седнем на њега. Уосталом, сам ћу да носим. Нећу ни кога молити да ми помогне. Павле: Али зашто? Зашто, кад ти не треба? Микица: Зато. Шта ја знам шта све може бити... Лепо каже моја тетка Ленка, може да захлади и усред лета... На пример, ову поткошуљу мо рам понети. (Показује је и враћа у кофер.) Драдан: Зар по оваквом времену? Микица: Ех, овакво време! Промени се зачас...

Павле (угледа на столу једну бочицу): А шта је ово? Микица: То су ми капљице... Ако ме заболи стомак. Павле: А употребљаваш ли увек те капљице? Микица: Не употребљавам. Али, знаш, може случајно да ме заболи, а

онда шта ћу? Тамо нема апотеке... Понећу и овај јод и мало вате и

један завој... не... два завоја – то свакако. (Узима их из ормара и

ставља у кофер.) Драдан: А зашто два завоја?! Зар ти није доста један? Микица: Требало би, у ствари, четири, јер имамо две руке и две ноге,

али нека сада оволико... Чекај, чекај, кад сам већ поменуо ноге,

добро сам се сетио... (Изађе у суседно одељење и враћа се носећи у руци

дубоке ципеле.) Павле: Нећеш, ваљда, и те ципеле да стрпаш у кофер? Микица: Хоћу, него шта! Могу да упаднем тамо у какву баруштину, па

шта ћу онда цео дан са мокрим ногама? Павле: Да нећеш и зимски капут да носиш? Микица: Нећу, али ово шалче, видиш, хоћу. Драдан: А шта ће ти? Топло је... Микица: Знам, али мени је грло осетљиво. Уосталом, у коферу има још

места, а ветар зачас удари. Лепо каже... Павле: Тетка Ленка, је ли? Микица: Да, лепо каже она. Драдан: Па, ако ћемо тако, онда може и киша да падне.

99

Микица: Јест, право кажеш. Умало што нисам заборавио кишобран. (Узи ма кишобран, отвара га, загледа га споља и изнутра и, пошто га

опет затвори, пребаци га преко леве руке.) Тако. А сад можемо да кренемо. (Узима десном руком кофер са стола, док у левој држи кишобран. Крене ка излазу.) Ваљда нисам ништа заборавио. Павле: Ваљда ниси... Хајдемо. Драган: Хајдемо. (Павлу, да Микица не чује.) Ако се још задржимо, овај

ће и пећ да понесе, да му се нађе... З а в е с а Према комаду Гвида Тартаље

РАЗГОВАРАЈМО О КОМАДУ Ко је главни јунак у овом комаду? По чему се Микица разликује од својих другова? На кога те подсећа његово припремање за излет? Чиме су изненађени његови другови? Због чега су нестрпљиви? Шта је све Микица понео на излет? Шта Павле и Драган мисле о томе? Шта ти је у овом комаду смешно? Чињеница је да Микица претерује. Шта би се могло избацити из његовог кофера? Да ли су Павле и Драган исти као Микица?

ПРИЧАЈМО Како се ти припремаш за излет? Ко ти помаже да се спремиш? У чему носиш потребне ствари? Да ли се некада припремаш самостално за излет? Испричај како се сналазиш у ситуацијама кад заборавиш нешто што ти је потребно.

* СТВАРАЈМО Покушај да саставиш план и на основу њега напишеш како се Микица провео на излету.

100

A

28.

лекција

ПОЉСКИ ПОТОЧИЋ Разнеће му мрави каменчиће плаве.

То је кончић воде што жубори немо, Мали му је извор а ушће големо.

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ

Кртице га рију, змија му пут сече,

Попиће га попци и жеднице траве,

Сви редом га пију ал’ он ипак – тече. Добрица Ерић

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ Куда протиче поточић из песме? Како он песнику изгледа? Какав је он на почетку, на извору? У шта ће се тај кончић до ушћа претворити? Ко ће се све послужити његовом водом? Како разумеш последња два стиха: „Сви га редом пију ал’ он ипак – тече.”

жубории, жубори – правити посебан звук, oн се чује док тече вода немо – без звука, гласа ушће, ср. род – место где се река улива у другу реку или море оац, м. род – инсект који се ноћу јавља цврчањем олем, голема, големо – велик женица, ж. род – јако жедна особа крица, ж. род

рии, ријем – копати

* ПОТРАЖИМО У ПЕСМИ...

Песник каже да је поток воде. Ти сигурно знаш да служи за шивење. Када га је песник спојио с потоком, онда је створио лепу песничку слику. Тако је истакао да је поток: а) узан,

б) дугачак,

в) танак,

г) широк,

д) дебео,

ђ)кратак.

Заокружи тачне одговоре. Наведи још једном све животиње које песник помиње. Знаш ли ти још неке животиње које воле воду и које живе у потоку или у његовој близини?

ЗНАШ ЛИ... Место где вода излази из земље – извире зове се извор. Место где се она улива у другу, већу водену површину зове се Сви потоци и реке теку од

. ка

.

101

ОПИСУЈМО Сигурно си и ти некад видео/видела поток, додирнуо/додирнула воду у њему. Опиши га са што више придева. Поток је

ВOДEНИ ЦВET

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ сана, ж. род

реии, претим – плашити некога или упозоравати га на опасност кеј, м. род – шеталиште поред обале увала, ж. род – ужи и мирнији, увучени део речног тока или обале ролии, пролијем – просути течност

Вoлим рeку. Стojим и глeдaм je дугo. Увeк je лeпa и увeк je новa.

Kaжe сe дa никaдa нe можeш дa уђeш у исту вoду jeр je oнa, у кojoj си jучe биo, вeћ нeгдe дaлeко. У тe дaљинe слao сaм пoрукe, прaвиo пaпирнe брoдoвe, писao нeкoм кo стoји пoред рeкe и вoли јe кao ja. Био сaм сa рeкoм кaдa je вeсeлa. Биo сaм сa њoм и кaдa je пoспaнa. Знaм je и љуту. Aли биo сaм сa рeкoм и кaдa je тужнa... Вeликe лeдeнe сaнтe прeкривaлe су рeку. Јуриле су jeднa зa другoм, судaрaлe сe, лoмилe. Прeтилe су дa je зaрoбe. Људи су дoлaзили нa њeнe обaлe, чудили сe, вртeли глaвaмa, пoкушaвaли дa рaзбиjу лeд, дa oслoбoдe рeку. Aли тo je билo зaкрaткo, и тo jу je jош вишe бoлeлo. И oндa су људи oтишли. Рeкa je oпeт oстaлa сaмa.

Kaкo дa joj пoмoгнeм, дa je малo oбрaдуjeм? Дa мaлo будe вeсeлa, дa мaлo будe плaвa? Пa, нaрaвнo: oбojићу je! Oбojићу je у плaвo, и жутo, и црвeнo. Пoкупиo сaм бoje кoje сaм имao у кући. Знao сaм дa никo нe смe дa мe види. Знao сaм дa je oпaснo тo штo рaдим, aли – мoрao сaм. Нa кejу пoстojи мaлa увaлa. Taмo имa нeкoликo зaлутaлих кoмaдa лeдa. Узеo сaм кaнтицу сa плaвoм бojoм и прoлио je нa jeдaн кoмaд лeдa. Oндa сaм прoлиo и жуту и црвeну и зeлену... Јeдaн пo jeдaн кoмaд гурнуo сaм дугaчким штaпoм. Oтрчao сaм низ рeку и чeкao.

Koмaди лeдa спojили су сe, нa срeдини рeкe, у вeлики шaрeни цвет... Према причи Весне Ћоровић Бутрић

102

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Дечак у овој причи воли реку. На основу чега то закључујеш? Зашто се кaжe сe дa никaдa нe можeш дa уђeш у исту вoду? Коме је дечак писао, слао поруке реком? Када је све дечак био са реком? Шта је претило да зароби реку? Како су људи покушавали да је ослободе? Шта је дечак учинио да помогне реци? Како су се комади обојеног леда спојили на средини реке?

РАЗМИСЛИМО ПА ПРИЧАЈМО Пронађи речи у тексту којима је дечак описао реку. Како је он доживљава? Да ли ти волиш реку? Која река протиче кроз твоје место? Којим би речима ти описао/описала реку коју волиш?

103

МАШТАЈМО И ЦРТАЈМО Овај део текста је веома леп и необичан: „Био сaм сa рeкoм кaдa je вeсeлa. Биo сaм сa њoм и кaдa je пoспaнa. Знaм je и љуту. Aли биo сaм сa рeкoм и кaдa je тужнa..” Шта мислиш, када је река весела?

А како изгледа поспана река?

Покушај да замислиш и да нацрташ реку:

Веселу

Поспану

Љуту

* ПИСМЕНА ВЕЖБА

Састави план и напиши састав о реци која се наљутила. Ево мале помоћи. Река се може наљутити када је прљамо, бацамо у њу смеће, када риболовци неспортски лове рибу и сл. Размисли о томе, па напиши...

104

Тужну

A

ШTA JE MOРE MOРE JE РУПA ПPEПУНA ВОДE Шaпну ми тaлас И мирно oдe MOРE JE ПУНО MOРСКИХ ДУБИНA Зачух коментар Mудрих делфинa MOРE JE РAВНO СЛАНО И ПЛАВO Промрмља јастог И oдe пpaвo Хладнији негo Леденa коцкa Jeж тихo рeчe MOРE И БОЦКA Сaд ћуткe свoдим Сaзнањa свeжa И лeчим пету Oд oнoг jeжa

29.

лекција

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ реун, препуна, пре пуно – пун до врха елфин, м. род

коменар, м. род – објашњење морске убине – про странства која се на лазе дубоко у мору ромрмљаи, промр мљам – рећи тихо и неразумљиво јасо, м. род

своии, сводим – овде: сумирати знање

Дрaгoмир Ђoрђeвић

105

РАЗГОВАРАЈМО О ПЕСМИ О томе шта је море сазнајемо од необичних саговорника у овој песми. Наиме, они су необични само наизглед, зато што немају моћ говора. Размислимо, па они су становни ци мора и најбоље га познају! Ко нам све одговара на питања шта је море? Прочитај строфу по строфу и подвуци одговоре. Свако је рекао о мору оно што му је најпознатије и најближе, са чиме је веома повезан. Тако талас каже (препиши стих из песмице): Делфин: Јастог: Јеж: Како дечак своди сазнања о мору? Шта мислиш, кога ће најдуже памтити?

НЕШТО О ВАШИМ ДОЖИВЉАЈИМА Опиши свој први сусрет с морем. Да ли те је изненадило бескрајно морско пространство? Опиши своја осећања. Да ли те је плашио улазак у воду? Који су твоји незаборавни утисци о мору? Покушај духовито да одговориш на питање: шта је море?

И СТВАРАЈМО *МАШТАЈМО

Покушај да драматизујеш ову песмицу: Најпре издвој лица:

,

,

.

Дечак стоји на морској обали загледан у даљину. Из мора искочи талас. Дечак се тргне и упита:

106

Дечак: Таласе, шта је то море? Талас:

,

,

НИКАД ДВА ДОБРА

Лица: поштар, Бранкица, Ђока, Милкица, теткица из летовалишта, деца

I слика

(Кад се дигне завеса позорница је празна. С леве стране наилази

поштар с торбом и писмима и продужује ка десној страни. Чује

се Бранкичино дозивање.) Бранкица: Чика-поштаре! Чика-поштаре! (Поштар застаје на средини

позорнице. Бранкица стиже задихана.) Поштар: Шта је, мала? Бранкица: Чика-поштаре, молим вас, има ли штогод за Бранкицу Недељ ковић? Поштар: За Бранкицу Недељковић?... Чекај, сад ћу ја да видим. (Пре тура по писмима.) У којем броју ти станујеш? Бранкица: У броју дванаест... Поштар: Аха... дванаест... Ево десет... једанаест... Бранкица Недељко вић! Тачно! Ево једне дописнице с мора! (Пружа јој писмо.) Бранкица: Јао! Хвала вам, чика-поштаре! Како га дуго чекам! (Бран кица остаје на средини позорнице и чита писмо. Поштар пролази

и нестаје на десној страни. Наилази Ђока с десне стране.) Ђока: Од кога си то, Бранкице, добила писмо? Бранкица: Писала ми Милкица из летовалишта... Ћути кад читам... Ђока: Милкица! Хи! Из летовалишта. Баш ме занима како се досађује.

Тамо нема никакве забаве. Устани, лези, пливај, излази – све на коман ду. Зато нисам ни ишао с ђацима... Па шта пише? Бранкица (чита полако и гласно): „Драга моја Бранкице, опрости што

се нисам раније јавила. Нисам имала времена. На летовању је тако

дивно да се не може описати. Купамо се и пливамо цели дан...” Ђока: Их, баш по цео дан... А за ручак, а одмор после ручка... Бранкица: Чекај, што си досадан. Ако каже цео дан, онда цео дан...

(Чита) „Имамо и сандолине па се возимо...” Ђока: Их, што ја волим да се возим сандолином! Бранкица: „Научила сам и да се гњурам! Наловила сам пуно шкољки и

јежева дубинских, љубичастих и жутих ...” Ђока: Ух, што ја нисам тамо! Да видиш шта бих ја тек уловио... Бранкица: Ти мислиш, ако је моја другарица, не уме да се гњура!...

Чекај да прочитам све... (Чита.) „Донећу свима у дворишту по

једну шкољку, и теби, и Ђоки, и Рајку... А сад вас све поздравља и

воли и очекује ваше заједничко писмо ваша Милкица.” (Жалосно.)

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ заихан, задиханa, за диханo – који убрзано и гласно дише, обич но после трчања леовалише, ср. род – место и зграда где се летује санолина, ж. род

њураи се, гњурам се – ронити, пливати под водом

107

Јеси ли видео како се они лепо забављају... A ми? Ђока: Ми. Ништа. Више ми се не иде ни у биоскоп, ни у циркус... ни уопште. Бранкица: Милкица вади шкољке и јежеве... Па то је да човек пукне! Ђока: Стварно да пукнеш од муке... Хоћеш ли јој писати? Бранкица: Па морам. Нема смисла да јој не пишем. Није она ништа

крива што ми нисмо хтели са школом... Идем одмах да јој пишем... Ђока: Стварно ми дође да пукнем! Бранкица: А ти мислиш да је мени лакше...

II слика

(Трпезарија летовалишта. На средини сто, са стране клупе. Милки ца седи у средини. Неколико деце са стране... Вече је. Деца су

уморна. Нека читају књигу.)

108

I дечак: Јао, што сам уморан. Једва чекам да спавам...

I девојчица: Мене све боле руке и леђа од пливања...

II дечак: А види ове жуљеве од веслања!

II девојчица: Јао, што је страшно! Кад ће то проћи... (Улази теткица

с писмима. Деца поскачу.) Деца: Јао, писма! Писма! Теткица: Писма, децо! Полако само. Без галаме...

I дечак: Има ли, теткице, нешто за мене?

I девојчица: Теткице, за мене?

II дечак: Прво мени! Теткица: Сви ћете добити... Полако. (Прозива.) Светозар Стефановић!

I дечак: Моје! Теткица: Споменка Костић! (Добија друга девојчица.)

II дечак (прилази и узима писмо): Ово је моје. Познајем рукопис.

(Отвара и чита писмо.) Теткица: Милкица Радић! Милкица: То је за мене! Јао! Два писма! Девојчице: Ко ти је још писао, Милкице? Милкица: Сигурно другарица! Јесте. Од Бранкице. Сва деца: Шта пише? (Теткица одлази, а деца се скупљају око Милки це.) Милкица: Чекајте, сад ћу да видим... То ми она одговара на писмо...

I дечак: Их! Шта може да пише. Сигурно се досађује...

II дечак: Не бих сад био у граду...

Mилкица (чита): „Драга Милкице, Светлана и ја ти пишемо заједнички

и просто ти завидимо.” Код нас нема никаквих новости. Ишла сам

трипут у биоскоп. Давали су се цртани филмови... Сва деца (задивљено): Јао, цртани филмови! Благо њима... Милкица: „... Нисам ти рекла да је у наш град стигао циркус. Гостује још

недељу дана, жао ми је што га нећеш затећи...”

I девојчица: Јесте ли видели, децо!

II дечак: Јао, циркус! Милкица: Па ћутите... „Програм је много леп: дресирани медведи, само

бели, нису црни, па слонови, јао, па, кловнови... да видиш само

како су смешни...”

I дечак: E, баш нема смисла, кад нисмо тамо, долази циркус!

II дечак: Мени је криво због цртаних филмова... Страшно волим цртане филмове!

I девојчица: Ја никад нисам видела дресиране медведе!

II дечак: Као да сам их ја видео! Милкица (плачљиво): А ја толико волим цртане филмове... Седам пута

сам гледала Снежану и Гуливера... Па то је да човек пукне од муке!

II дечак: Баш да пукне! Сви: Ништа друго него да пукне од муке!

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ завиеи, завидим – желети нешто што други има ући о муке – завиде ти некоме због некога или нечега жуљ, жуљеви, м. род – оштећење коже услед додира са не ким грубим предме том (нпр. због тесних ципела) веслање, ср. род – покретање чамца веслима аваи се, даје се – приказивати се, бити на програму по зоришта или биоско па заећи, затекнем – бити присутан у тренутку када се не што дешава ресиран, дресирана, дресиранo – живо тиња научена да изво ди одређене покрете, да слуша наредбе

Завеса Према тексту Јованке Јоргачевић

109

РАЗГОВАРАЈМО О ПОЗОРИШНОМ КОМАДУ Позоришни комад који сте прочитали подељен је на две слике. Ко се појављује у првој слици и где се она одиграва? Где се дешава радња друге слике и који ликови се у њој јављају? Шта повезује ове две слике? Какво писмо је Бранкица добила? Шта све Милкица ради на мору? Како се она и Ђока осећају док читају Милкичино писмо? Зашто њих двоје нису отишли са школом на море? Да ли је Милкици и њеним друговима баш тако лепо као што пишу? Како чекају вести из града? Шта сазнају из Бранкичиног писма? Зашто и једни и други хоће да пукну од муке?

ГОВОРНА ВЕЖБА Вежбај читање овог комада по улогама. Поделите улоге па одиграјте овај позоришни комад по сећању.

РАЗМИСЛИМО И ОДГОВОРИМО Где је исказана порука овог драмског текста? Шта значи мисао да је тешко спојити два добра? Подсети се шта желе ликови који су на мору, а шта они који су остали код куће. Покушај сад да изведеш закључак. Где би ти више желео/желела да будеш? Објасни зашто. Знаш ли народну изреку: И вук сит и овце на броју? Зашто се она не може односити на овај драмски комад?

ПРИЧАЈМО Је ли ти некад било као да ћеш пући од муке? Испричај када и због чега.

110

A

ШТА ЈЕ ЛЕПО ДА СЕ РАДИ ЛЕТИ

Шта је лепо да се ради лети? Да се шумом и ливадом кружи, да се небом као птица лети, са најбољим другом да се дружи – то је лепо да се ради лети! Шта је лепо да се ради лети? Да се свеска бојом дуге шара, да се плива у Сави и Зети, да се игра, џумбус да се ствара – то је лепо да се ради лети!

30.

лекција

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ кружии, кружим – кретати се у круг џумбус, м. род – овде: весеље, обично не ред веслаи, веслам – покретати чамац веслима

Шта је лепо да се ради лети? Да се весла да мишице расту, да се учи, са звездама лети, да се гнездо сачува за ласту – то је лепо да се ради лети! Љубивоје Ршумовић

111

РАЗГОВАРАЈМО О СТИХОВИМА Песник се пита шта је лепо да се ради лети. Он се пита, али и одговара у стиховима. Прочитај још једном гласно стихове прве строфе. Шта ти се од свега највише допада? Да ли се лети осећаш слободно као птица? Објасни зашто. Песник, поред пливања, веслања, играња, дружења, није заборавио још једну битну активност. Наведи коју. Осећаш ли се понекад тако као да би могао/могла да полетиш до звезда? Када? Још нам песник каже да је лепо „џумбус да се ствара”, али и „да се гнездо сачува за ласту”. Како разумеш ове стихове?

ЧИТАЈМО И РЕЦИТУЈМО Читај ову песму наглас. Потруди се да то чиниш што лепше и изражајније. Научи напамет онај део песме који ти се највише допада.

ПИШИМО, СТВАРАЈМО Ова песмица лако може да прерасте у састав. Послужићемо се следећим стиховима који су део плана за писмену вежбу: Лепо је: – са најбољим другом да се дружи; – да се плива у Сави и Зети; – да се игра, џумбус да се ствара; – да се весла да мишице расту; – да се учи, са звездама лети;

МАШТАЈМО И СТВАРАЈМО

*

Ако волиш да машташ, да се загледаш у звездано небо, покушај да напишеш састав у којем ћеш нам дочарати своје снове и маштарије. Тема је инспирисана стихом из пе смице и гласи И ја летим са звездама.

112

ДАЈ МИ КРИЛА ЈЕДАН КРУГ Море има барку, једро и катарку. Море, море, буди друг – дај ми барку један круг! Тако ми се база широм морских стаза... Ласта има крила – лети све до Нила. Ласто, ласто, буди друг – дај ми крила један круг! Да обиђем луг, да одем на југ... Кад мрав зрно сруши, чују зечје уши. Зече, зече, буди друг дај ми уши један круг! Да ослушнем и ја како жито клија... У рибе пераја сребрнога сјаја. Рибо, рибо, буди друг – дај пераја један круг! Да ме жеља мине, да видим дубине... Ноћу крај живица светли фењер свица. Свиче, свиче, буди друг – дај ми фењер један круг! Позајми ми моћ да осветлим ноћ... На небу се звезде као птице гнезде. Небо, небо, буди друг – дај ми звезду један круг! Бићу лепши још кад ставим тај брош...

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕПОЗНАТИХ РЕЧИ барка, ж. род

јеро, ср. род

каарка, ж. род

базаи, базам – ићи без циља, лутати лу, м. род – мала шума, шумарак клијаи, клијам – пу штати клицу, заметак биљке

ераје, ср. род

минуи, мине – проћи живица, ж. род – жива ограда фењер, м. род

свиац, м. род

моћ, ж. род – снага, сила брош, м. род

Владимир Андрић

113

РАЗГОВАРАЈМО О СТИХОВИМА Пажљиво прочитај песму. У свакој строфи подвуци кога песник моли да му буде друг. Шта би песник радио када би му море дало барку? Зашто жели ластина крила? А шта би радио када би имао зечје уши? Шта би учинио са свичевим фењером? Ко може да му помогне да види морске дубине? Чиме би се песник украсио да буде још лепши?

ЧИТАЈМО И РЕЦИТУЈМО Замисли да си на песниковом месту. Читај ову песму наглас. Потруди се да то чиниш што лепше и изражајније. Научи напамет онај део песме који ти се највише допада.

ПЕСНИК СЕ ПОИГРАО, ПОИГРАЈМО СЕ И МИ Кад добри другови желе нешто да позајме један од другог, кажу: „Дај ми један круг.” Тако друга можеш да замолиш да ти мало позајми свој бицикл или тротинет. Песник тражи један круг од Шта жели да позајми од њих? Имаш ли ти неке необичне другове? Кога би ти пожелео за друга? Од кога би затражио један круг? Шта би позајмио?

* НА КРИЛИМА МАШТЕ

Шта мислиш, зашто песник жели да свичевим фењером осветли ноћ? Где би ти све завирио/завирила и шта би ноћу фењером осветлио/осветлила?

114

Rečnik iz latiničnih tekstova

B

balkon, m. rod – istureni i ograđeni deo na kući ili zgradi, terasa biti (nekakav) u nečijim očima – proceniti nekoga, izneti lično mišljenje o nekome ili nečemu (npr.: biti velik u nečijim očima – biti veoma važan) biti po volji – sviđati se bodriti, bodrim – hrabriti, navijati za nekoga boginje, ž. rod – zarazna dečja bolest sa crvenkastim bubuljicama na koži bokal, m. rod – posuda sa ručkom koja se drži na stolu, za vodu ili sok brak, m. rod – zajednica muškarca i žene

C

cevčica, ž. rod – tanka plastična cev za ispijanje soka crnac, m. rod – osoba koja ima crnu boju kože

Č

čarolija, ž. rod – ono što je nestvarno, a u tekstu Zimovanje: lepota čedo, sr. rod – dete čelični, čelična, čelično – koji je od čelika, vrste metala

D

da se razumemo – da se otkloni sumnja, da je svima jasno daviti, davim – nasilno zaustavljati, prekidati disanje nekome; u svakodnevnom govoru а u tekstu Kad se brzo raste: dosađivati deklamacija, ž. rod – recitacija, pesmica derati se, derem se – vikati, galamiti dolina, ž. rod – ravan prostor između dva brda ili bregа dosaditi, dosadim – izgubiti volju ili želju za nečim ili neki

Dž

džukela, ž. rod – ružan, pogrdan naziv za psa

G

gazda, m. rod – domaćin kuće gibanica, ž. rod – jelo sa korama i sirom ispečeno u rerni gledati (nekog) s visine – biti suviše ponosan, uobražen gnjaviti, gnjavim – dosađivati nekome gorko zaplakati – tužno i jako zaplakati zbog nekoga ili nečega goniti, gonim – terati graja, ž. rod – mnoštvo glasova u isto vreme, galama gubitnik, m. rod – onaj koji ne postiže uspehe, koji gubi

H

horovođa, m. rod – onaj koji rukovodi horom, dirigent hvalisavac, m. rod – osoba koja voli da se hvali

I

inat, m. rod – namerno postupanje protiv nečije volje, želje istraživač, m. rod – osoba koja istražuje, pronalazač iščekivati, iščekujem – s nestrpljenjem čekati iz prikrajka – sa strane izbiti, izbijem – istući izvesti, izvedem – uraditi, npr. odsvirati, otpevati, odglumiti nešto pred nekim izumeti, izumem – izmisliti, otkriti, pronaći nešto izumitelj, m. rod – osoba koja stvara nešto novo, pronalazač

K

kajsija, ž. rod – naziv za voćku s košticom, slatkim i sočnim plodovima žutocrvene boje, i za njen plod keruša, ž. rod – ženka psa kiseonik, m. rod – sastojak u vazduhu bez kojeg nema života klatiti se, klatim se – pomerati se levo-desno, tamo-amo, ljuljati se koral, m. rod – morske nepokretne ili slabo pokretne životinje koje žive u velikim grupama kraljević, m. rod – onaj kojem su roditelji kralj i kraljica krempita, ž. rod – vrsta kolača s tankim koricama i debelim žutim kremastim filom krišom – tajno, bez ičijeg znanja Kuku, crni sine! – kaže se kada je neko veoma zabrinut

L

lakovan, lakovana, lakovano – premazan lakom, sjajan lenjo – bez volje i želje da se nešto uradi ludo voleti – kaže se kada nekoga ili nešto veoma volimo

Lj

ljutina, ž. rod – bes

M

magluština, ž. rod – jaka, gusta magla maziti, mazim – milovati; pružati lak i prijatan život nekome manastir, m. rod – crkva i zgrade oko nje u kojima žive ljudi, monasi masna boja, ž. rod – boja za zidove koja se ne skida lako i koja se može prati mozgati, mozgam – razmišljati mrzi me – ne radi mi se neki posao musti, muzem – stiskati rukom vime da curi mleko iz životinje, krave, koze i sl. mušterija, m. rod i ž. rod – osoba koja koristi usluge određenog servisa, ili koja kupuje određenu robu i sl. muštrati, muštram – terati nekoga da radi ono što mu se ne dopada, što ne želi

115

N

načiniti, načinim – napraviti, uraditi nešto nadlaktica, ž. rod – deo ruke iznad lakta najdrskije – bez stida, s namerom da se svađa i to u najvećoj meri namrgoditi se, namrgodim se – nabrati kožu na licu ili čelu kao znak neodobravanja, ljutnje ili brige napućiti, napućim (usne) – isturiti i skupiti usne kao znak ljutnje nasapunati, nasapunam – naneti sapuna na kožu, ruke, lice, telo negovati, negujem – brinuti se o nekome nepoverenje, sr. rod – sumnja u nekoga ili u nešto nervirati, nerviram – izazivati uznemirenost, nervozu nespretan, nespretna, nespretno – koji nevešto, nesigurno nešto radi nestrpljenje, sr. rod – osobina onoga ko ne može da čeka, nema strpljenja nogomet, m. rod – fudbal

Nj

njušnuti, njušnem – pomirisati njuškom

O

obavljati, obavljam – raditi neki posao običaj, m. rod – način života, rada i ponašanja koji se ne menja očekivati, očekujem – čekati da se nešto desi ili čekati nekoga očerupan, očerupana, očerupano – kojem su počupana pera odbijati, odbijam – ne hteti nešto odigrati se, odigra se – dogoditi se, desiti se oglasiti se, oglasim se – čuti se, javiti se glasom oguliti, ogulim – oštetiti, skinuti gornji sloj s nečega oklevanje – nespremnost da se nešto uradi, kaže i sl., neodlučnost oklevati, oklevam – odlagati posao ili donošenje odluke okovati, okujem – onesposobiti nekoga ili nešto kakvom preprekom, a u tekstu Vodeni cvet: zalediti olupina, ž. rod – ostatak potonulog broda opremljen, opremljena, opremljeno – koji ima potrebnu opremu oprezno – pažljivo opruga, ž. rod – žica umotana u spiralu oribati, oribam – očistiti nešto jako trljajući četkom ili žicom ostati dužan (nekome) – ne uzvratiti nekome istom merom osvajati, osvajam – dolaziti do nečega, uzimati, zauzimati otapati (se), otapam (se) – pretvarati se u vodu

116

P

pasti u fras – izraz koji koristimo kad hoćemo da kažemo da se neko jako čudi, iznenađuje pećina, ž. rod – velike šupljine sa pregradama i hodnicima u stenama ili pod zemljom pedagog, m. rod – stručna osoba koja se bavi organizovanjem vaspitnog rada u školi perorez, m. rod – mali nož za zarezivanje pera pesnica, ž. rod – stisnuta šaka pisar, m. rod – službenik koji prepisuje dokumente plišani, plišana, plišano – koji je napravljen od mekog materijala koji se zove pliš pljeskavica, ž. rod – jelo od mlevenog mesa, crnog luka i začina, koje se stiskanjem među dlanovima oblikuje i peče na roštilju pločnik, m. rod – put prekriven kamenim ili nekim drugačijim pločama plot, m. rod – drvena ograda podatak, m. rod – informacija podnositi, podnosim – trpeti, izdržavati polaziti za rukom – raditi nešto s lakoćom poluvreme, sr. rod – deo utakmice poljanče, sr. rod – manje, ravno zemljište gde se obično deca igraju poslužiti, poslužim – ponuditi nekoga hranom ili pićem predak, m. rod – rođak u dalekoj prošlosti predviđen, predviđena, predviđeno – unapred isplaniran prekrasan, prekrasna, prekrasno – veoma lep prelazna ocena – dvojka presrećan, presrećna, presrećno – jako srećan prethodni, prethodna, prethodno – koji je bio pre nečega prhnuti, prhnem – poleteti, uzleteti mašući krilima prijaviti se, prijavim se – postati član neke ustanove, organizacije, sekcije... pripremiti, pripremim – staviti sve što je potrebno na jedno mesto da se može lako uzeti kad zatreba privlačiti, privlačim – izazivati pažnju, interesovanje probijati se, probijam se – s teškoćom prolaziti kroz nešto probiti, probijem – napraviti otvor progutati, progutam – pojesti promisliti, promislim – razmisliti dobro o nečemu propeti se, propnem se – uspraviti se, podići se na zadnje noge (životinje) propustiti, propustim – pustiti da prođe pseto, sr. rod – pas psiholog, m. rod – stručna osoba koja pomaže deci i odraslima da rešavaju određene probleme, obično u vezi sa ponašanjem, prilagođavanjem novim uslovima, snalaženju u raznim situacijama

R

raskrupnjati se, raskrupnjam se – postati krupan, velik raspitivati se, raspitujem se – pitati više osoba o nečemu raspravljati se, raspravljam se – svađati se ravnodušno – bez uzbuđenja razumljivo – potpuno jasno, shvatljivo režati, režim – ispuštati otegnut i preteći zvuk uz pokazivanje zuba, obično pas ronilačka maska – deo opreme za ronjenje u vidu većih naočara koje potpuno naležu na lice i ne propuštaju vodu rvati se, rvem se – boriti se hvatanjem rukama ukoštac gurati se, tući se rukama

S

sagraditi, sagradim – napraviti, izgraditi savršen, savršena, savršeno – bez ijedne greške, mane sekirati se, sekiram se – nervirati se, jediti se servis, m. rod – obično radionica za popravku i održavanje uređaja, automobila i sl. službenik, m. rod – radnik u kancelariji ili na šalteru setan, setna, setno – tužan silan, silna, silno – snažan, moćan, a u tekstu Razgovor o tatama: divan, veoma dobar sladak, slatka, slatko – zašećeren, a u tekstu Razgovor o tatama: lep, dopadljiv slana, ž. rod – kao sneg beli, hladan i smrznut talog na zemlji i na granju drveća koji se stvara kada je hladno i maglovito vreme slava, ž. rod – svečan i prazničan dan u čast određenog sveca slegati ramenima – podizati i spuštati ramena, s namerom da pokažemo da nešto ne znamo službeni put – putovanje zbog posla služiti se, služim se – koristiti se nečim; jesti ili piti ono što je posluženo smenjivati se, smenjujem se – menjati se po utvrđenom redu smireno – mirno smišljati, smišljam – donositi odluku; dugo razmišljati o nečemu; stvarati nešto novo razmišljanjem spokojno – bezbrižno, mirno sprava, ž. rod – aparat, uređaj sprovoditi, sprovodim – voditi do određenog mesta staniol, m. rod – sjajni srebrni papir u koji je uvijena čokolada stoka, ž. rod – krupne domaće životinje, konji, krave… stradati, stradam – imati teške i loše posledice zbog nekog postupka strina, ž. rod – žena očevog brata, strica strm, strma, strmo – koji je jako nagnut, iskošen stvor, m. rod – biće, stvorenje suva zima – zima bez snega

svetac, m. rod – veoma poseban čovek kojeg crkva nakon smrti proglašava svetim zbog zasluga i velike brige za druge ljude i decu

Š

šeprtlja, m. rod i ž. rod – osoba koja je nespretna, nespretnjaković šiljat, šiljata, šiljato – koji je zaoštren na vrhu školski inventar, m. rod – stvari potrebne za nastavu, školu (klupe, stolice, tabla, police…) šupa, ž. rod – mala pomoćna prostorija u kojoj se obično drži alat, drvo za ogrev i razne druge stvari koje se ne drže u kući

T

teći, tečem – neprekidno se kretati od izvora prema ušću (reka), a u tekstu Dugačka pseća pesma: prolaziti (vreme, život...) teren, m. rod – otvoreni prostor za utakmice i treniranje tim, m. rod – grupa igrača, sportista tlo, sr. rod – zemlja trofej, m. rod – znak pobede na sportskom takmičenju (pehar, medalja, zastavica)

U

učen, učena, učeno – čovek koji puno čita, zna, koji je veoma obrazovan uigran, uigrana, uigrano – dobro uvežban ulizica, m. rod i ž. rod – osoba koja ljudima radi lične koristi govori ono što oni žele da čuju, a ne ono što zaista misli unapred – pre nego što dođe vreme za nešto unositi se (nekome) u lice – jako se približiti nečijem licu s namerom da se naglasi ono što je rečeno ili da se preti upisati se, upišem se – staviti svoje ime na neki spisak; postati član neke ustanove, organizacije, društva... usluga, ž. rod – pomoć stručnog lica (lekara, pekara, apotekara, psihologa...) uspavati se, uspavam se – ne probuditi se na vreme usuditi se, usudim se – imati hrabrosti i snage da se nešto uradi uštinuti, uštinem – prstima uhvatiti i stisnuti kožu uzbrdica, ž. rod – predeo ili put koji se penje naviše, nagore uzbuđenje, sr. rod – stanje uznemirenosti uzeti reč – početi govoriti

V

vagon za ručavanje – deo voza u kojem putnici mogu da se služe jelom i pićem valjati se, valjam se – kotrljati se po podu vaspitan, vaspitana, vaspitano – koji je naučen lepom ponašanju

117

vaspitno-obrazovna ustanovа, ž. rod – ustanova u kojoj se uče i vaspitavaju deca (škola, zabavište...) vitrina, ž. rod – zastakljeni i zatvoreni ormar, obično za knjige, ukrase i sl. vodenica, ž. rod – mlin na vodi; prostorija za mlevenje, sitnjenje žitnog zrnevlja u brašno Vraga! – kažemo kad nešto stvarno nije, samo se čini da jeste vreća, ž. rod – džak

Z

zakrckati, zakrckam – proizvesti zvuk lomljenjem, grickanjem... zamahnuti, zamahnem – učiniti brz pokret rukom zameriti, zamerim – ne slagati se, ne odobravati nečiji postupak, delo zamrzivač, m. rod – veliki električni uređaj za čuvanje hrane zamrzavanjem

zasecati, zasecam – praviti rez na nečemu, zarezivati zaštitnik, m. rod – onaj koji čuva i štiti nekoga zavlačiti se, zavlačim se – ulaziti s naporom u uzan, mali prostor zbuniti se, zbunim se – doći u zabunu, nemati pravi odgovor ili ne reagovati na pravi način nepoverljivo – s nepoverenjem, ne verujući zembilj, m. rod – korpa za pijacu zevati u nešto (nekoga) – nepristojno gledati u nekoga ili nešto

Ž živina, ž. rod – pernate domaće životinje, koke, patke, guske… živopisan, živopisna, živopisno – koji je veoma uverljiv, upečatljiv

Речник из ћириличних текстова A

авантура, ж. род – узбудљив и опасан догађај, пусто ловина аждаја, ж. род – измишљено чудовиште слично змији

Б

базати, базам – ићи без циља, лутати бања, ж. род – лековито одмаралиште барка, ж. род – чамац или мала лађа баруштина, ж. род – велика и прљава бара бесплатан, бесплатна, бесплатно – који се добија без плаћања, новца бојажљиво – са страхом брош, м. род – накит који се носи на грудима

В

вата, ж. род – мекани, памучни материјал који добро упија течност веверица, ж. род – хитра шумска животиња, дугачког репа и смеђе длаке, која живи по шумском дрвећу венчање, ср. род – склапање брака веслање, ср. род – кретање чамца помоћу весала веслати, веслам – покретати веслима чамац (веслo предмет од дрвета у облику лопате) витез, м. род – ратник, коњаник племићког порекла врач, м. род – чаробњак

118

вређати, вређам – говорити некоме речи које ће га повредити вучјак, м. род – врста пса који личи на вука

Г

глув, глува, глуво – који не чује гњурати се, гњурам се – ронити, пливати под водом голем, голема, големо – велики горко плакати – плакати јако и неутешно грилијаж, м. рoд – слаткиш од прженог шећера и ораха грмљавина, ж. род – бука од пуцања громова

Д

давати се, даје се – приказивати се, бити на програму позоришта или биоскопа дека, ж. род – покривач делфин, м. род – морска животиња из породице китова десерт, м. род – посластица добротвор, м. род – онај који помаже, чини другима добро дома – код куће дописница, ж. род – поштанска карта дремати, дремам – не спавати чврсто, бити у полусну дресиран, дресирана, дресиранo – научен да изводи одређене покрете, да слуша и испуњава одређене наредбе, заповести

дугобрад, дугобрада, дугобрадо – који има дугачку браду

Е

eкoлoг, м. рoд – стручњак који изучава животну средину

Ж

жедница, ж. род – јако жедна особа живица, ж. род – жива ограда жица, ж. род – као нит (конац) истањен метал, а у тексту У ресторану: прибор за роштиљ жуборити, жуборим – правити посебан звук, он се чује док тече вода жуљ, жуљеви, м. род – оштећење коже услед додира са неким грубим предметом или због тесних ципела

З

завидети, завидим – осећати се лоше због нечега што неко други поседује завој, м. род – памучна танка трака за превијање рана задихан, задиханa, задиханo – који убрзано и гласно дише обично после трчања заинтересовати се, заинтересујем се – показати да те нешто занима, интересује заклонити, заклоним – учинити да се неко или нешто не види добро затећи, затекнем – бити присутан у тренутку када се нешто дешава, догађа заурлати, заурлам – почети испуштати јак глас, рику (вук, пас и сл.) зеленило, ср. род – заједнички назив за биљке (траву дрвеће...)

И

играти, играм – изводити плес, игру; а у тексту Неизведена приредба: глумити избавити се, избавим се – спасити се извор, м. род – место где вода из земље избија на површину имати бистар ум – бити паметан, разуман испробати снагу – проверити колико си јак

Ј

јава, ж. род – стварност јад, м. род – несрећа јасле, ж. род – дрвена хранилица за крупну стоку (краве, коње, магарце) јастог, м. род – велики морски рак једро, ср. род – велико, троугласто јако платно које помоћу ветра покреће брод јеловник, м. род – списак јела која се служе у неком ресторану јод, м. род – тамножута течност за чишћење рана

К

кајмак, м. род – врста млечног производа катарка, ж. род – усправан и јак комад дрвета на палу би брода за које се причвршћују једра кеј, м. род – улица поред обале клешта, ж. род – метална алатка за вађење, кидање, хватање разних предмета или зуба клијати, клијам – дати изданак, пустити клицу (биљка) кoчничар, м. рoд – онај који зауставља, кочи возило комад, м.род – део нечега; а у тексту Неизведена при редба: мања позоришна представа комат, м. род – комад коментар, м. род – објашњење комешање, ср. род – померање у различитим правцима кружити, кружим – кретати се у круг кукавица, м. род и ж. род – у тексту Храбар дечак: особа која се боји, плашљивац

Л

летовалиште, ср. род – место и зграда где се летује лигња, ж. род – врста морске животиње која се једе луг, м. род – мала шума, шумарак

М

малецки, малецка, малецко – који је веома ситан, мали марципан, м. род – слатка маса од млевеног бадема и колач од те масе мећава, ж. род – снажан ветар са снегом милост, ж. род – пажња, наклоност минути, минем – проћи мишји, мишја, мишје – који припада мишу или се тиче миша морске дубине, ж. род – пространства која се налазе дубоко у мору моћ, ж. род – снага, сила моћан, моћна, моћно – који има моћ, власт, снагу

Н

немо – без звука гласа нeзaгaђeн, нeзaгaђeнa, нeзaгaђeнo – чист, незапрљан натечен, натечена, натечено – који је надут, увећан (глава, образ, нога...) неизведен, неизведена, неизведено – који је планиран, а није приказан, неодигран

О

оборити главу – сагнути главу од стида обратити се, обратим се – замолити некога нешто огласити се – рећи нешто, јавити се гласом, звуком одбијати, одбијам – не прихватати нешто, не хтети нешто од давнина – од давних дана, од пре много година

119

одељење, ср. род – просторија, соба одлучити (се), одлучим се – донети одлуку, одабрати некога или нешто одлучно – чврсто решено, без двоумљења одобравати, одобравам – слагати се са нечијим пос тупком или мишљењем одречно климати главом – померати главу лево-десно кад желимо да покажемо да нешто није тачно оклевање, ср. род – чекање околина, ж. род – предео око неког места, природно окружење олуја, ж. род – веома јак ветар праћен грмљавином и падавинама опазити, опазим – видети, приметити опколити, опколим – поставити се у круг око некога или нечега, окружити опојан, опојна, опојно – који опија, мами; а у тексту У посластичарници: пријатан, диван ординација, ж. род – лекарска соба оток, м. род – натечено место oџачар, м. рoд – човак који чисти оџаке, димничар

П

пајац, м. род – крпени лутак; циркуски кловн пападаћ, м. род – врста комарца пераје, ср. род – орган за кретање код риба подрум, м. род – део куће под земљом позавидети, позавидим – бити љубоморан због оног што други има покуњен, покуњена, покуњено – тужан, нерасполо жен покуњити се, покуњим се – растужити се, постати не расположен понуда, ж. род – све што неко нуди (услуга, новац, храна, пиће...); а у тексту Мишје венчање: могуће младожење попац, м. под – инсект који се ноћу јавља цврчањем поставити, поставим – ставити, наместити поткошуља, ж. род – мајица која се носи испод кошуље кад је хладно потресати, потресам – почети трести, покретати тамо-амо, горе-доле похован, похована, поховано – уваљан у јаја, брашно или мрвице и печен предјело, ср. род – јело које се служи пре главног јела прекрити, прекријем – покрити, заклонити некога или нешто препирати се, препирем се – свађати се препун, препуна, препуно – пун до врха претити, претим – плашити некога или га упозорава ти на опасност

120

претплата, ж. род – унапред плаћен новац обично за новине, необјављене књиге и сл. приказивати, приказујем – глумити, играти улогу у комаду прогристи, прогризем – направити рупу зубима проклињати, проклињем – бити љут на некога, јако и оштро изгрдити некога пролити, пролијем – просути течност промрмљати, промрмљам – рећи тихо и неразумљи во пући од муке – каже се кад не можемо да остваримо оно што желимо пучина, ж. род – отворено море, непрегледна морска површина

Р

разрогачено – широм раширених очију, зачуђено редитељ, м. род – стручњак који смишља и органи зује позоришну представу рикати, ричем – почети испуштати јак глас, рику рикнути, рикнем – испустити јак и продоран глас (обично дивље звери) рити, ријем – копати ролат, м. род – увијено jeло од теста или меса ролница, ж. род – савијено, смотано тесто, месо, сир... рудар, м. род – радник у руднику

С

сазнање, ср. род – стечено знање о нечему сандолина, ж. род – врста лаког и танког чамца, обич но с једним седиштем и једним паром весала санта, ж. род – ледена плоча што плови на води, већи јој је део под површином свадба, ж. род – прослава венчања, склапања брака свиреп, свирепа, свирепо – веома окрутан, немилоср дан свитац, м. род – врста инсекта који ноћу светли сводити, сводим – доводити на мању меру; а у песми Шта је море: сумирати знање свратити, свратим – доћи негде у краћу посету свршити се, свршим се – завршити се северац, м. род – хладан ветар који дува са севера седло, ср. род – седиште за јахача, обично на леђима коња или магарца сено, ср. род – покошена и осушена трава која служи као храна за стоку скратити се, скратим се – постати краћи скупа – заједно слава, ж. род – успех којем се други диве слеп, слепа, слепо – који не види спазити, спазим – видети, приметити

спласнути, спласнем – смањити се сручити се, сручим се – срушити се, пасти срџба, ж. род – бес, љутња стрелац, м. род – онај који гађа из пушке, пиштоља... студен, ж. род – јака хладноћа сумарен, м. род – брод за пловидбу под водом и над водом, подморница сутлијаш, м. рoд – пиринач скуван у млеку и ослађен

Т

тата-мата – онај који је веома способан, вешт, мајстор тресак, м. род – јак звук који се чује када нешто падне, ломи се, удара

Ћ

ћутке – без гласа, ћутећи

У

увала, ж. род – ужи и мирнији, увучени део речног тока или обале удати се, удам се – ступити у брак (девојка) удубити се, удубим се – јако се посветити нечему узалуд – без успеха укопати се у месту – стати тако да нико не може да те помери умаћи, умакнем – побећи умиљато – на мио, благ начин управник, м. род – особа која управља, руководи неком организацијом, установом одложити, одложим – померити за другу прилику, за касније устребати, устребам – затребати усуђивати се, усуђујем се – имати храбрости, смело сти да се учини нешто ушће, ср. род – место где се река или поток улива у већу реку или море

Ф

фењер, м. род – врста светиљке у облику стаклене кутије или кугле у којој гори свећа или уље

Х халапљиво – незасито, прождрљиво (јести)

Ц цвокотати, цвокоћем – од зиме или страха ударати зубима о зубе цвркут, м. род – глас малих птица ценовник, м. род – списак одређене робе или услуга са ценама

Ч чедан, чедна, чедно – који је безазлен, не мисли никоме зло читав, читава, читаво – који је цео, потпун, неоштећен чoвeчaнствo, ср. рoд – сви људи

Џ џумбус, м. род – неред; а у песми Шта је лепо да се ради лети: весеље

Ш шалче, ср. род – мали шал шампита, ж. род – колач од беланаца и шећера (шама) шибати, шибам – тући шибом (прутом); а у песми Сунчева деца: бије, шиба хладноћа штала, ж. род – зграда за стоку, стаја штрикати, штрикам – плести, правити посебним иглама одећу од вуне или конца штрудла, ж. род – врста колача од киселог теста филованог маком, орасима, јабукама и сл. шумaдиjски, шумaдијска, шумaдијско – кojи припада Шумaдији, jeднoм крају Србије шчепати, шчепам – нагло и снажно ухватити некога или нешто

121

SADRŽAJ I. ŠKOLSKE REČI 1. lekcija A Gde je torba – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 B Vrabac u školskoj torbi – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2. lekcija A Ocena iz drugarstva – Vojislav Stanojčić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 B Od kuće do škole – Dušica Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 3. lekcija A Najvažnije u školi – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 B Školske reči – Vojislav Donić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 4. lekcija A Domaći zadatak – Selimir V. Milosavljević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 B Cenovnik – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 5. lekcija A Školski odmor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 B Slobodno vreme – Aleksandar Popović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 II. MOJA PORODICA 6. lekcija A Mama s obavezama – Jasminka Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Razgovor o tatama – Laslo Blašković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. lekcija A Strinin ručak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Tetkin sin – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. lekcija A Rođendan Jasnine lutke – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Kaži teti „Dobar dan“ – Jasminka Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. lekcija A Dugačka pseća pesma – Vlada Stojiljković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Kad se brzo raste – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

III. OVO SAM JA 10. lekcija A Za svaki slučaj – Aleksandar Antić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Inat – Zlata Vidaček . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. lekcija A Uspeo sam! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Neobičan sport – ronjenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. lekcija А Ја sam tvoj kompjuter – Milenko Pajović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Priča o rečima – pero – Milan Šipka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

IV. ZIMSKE SLIKE 13. lekcija A Stigla zima – Rusomir Arsić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Nestrpljenje – Rusomir Arsić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14. lekcija A Svetlost u kući – Narodna priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Sveti Sava – školska slava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. lekcija A Zimovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B Na klizanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

122

22 23 26 27 29 31 33 35

37 39 41 43 45 46

48 49 51 53 55 56

V. ДЕЦА ВОЛЕ СМЕШНЕ РЕЧИ 16. лекција Тата-мата – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. лекција A Бик и зец – Народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Звали магарца на свадбу – Народна басна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. лекција A Зашто аждаја плаче – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Деца воле – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VI. СПАЈАЈ КОРИСНО И ЛЕПО 19. лекција A Храбар дечак – Алекса Микић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Зубобоља – Према тексту Душана Радовића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

20. лекција A Код школског лекара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Школски лекарски преглед – Јованка Јоргачевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

21. лекција A Неизведена приредба – Драган Лукић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Подела улога – Гвидо Тартаља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22. лекција A У посластичарници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б У ресторану . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

VII. СУНЧЕВА ЗЛАТНА РУКА 23. лекција A Човекова околина – Душко Трифуновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Ценовник – Душан Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

24. лекција A Небеска цртанка – Велимир Милошевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Сунчева деца – Велимир Милошевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

25. лекција A Мишје венчање – Према Езоповој басни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Ветар и сунце – Народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

26. лекција A Има један – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Б Лав и миш – Према басни Жана Лафонтенa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

58 59 60 62 63

65 66 70 72 73 75 77 80

82 83 85 86 88 90 92 94

VIII. ШТА ЈЕ ЛЕПО ДА СЕ РАДИ ЛЕТИ 27. лекција A На Фрушкој гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Б Микица иде на излет – Према комаду Гвида Тартаље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 28. лекција A Пољски поточић – Добрица Ерић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Б Водени цвет – Према причи Весне Ћоровић-Бутрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 29. лекција A Шта је море – Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Б Никад два добра – Према тексту Јованке Јоргачевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 30. лекција A Шта је лепо да се ради лети – Љубивоје Ршумовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Б Дај ми крила један круг – Владимир Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Rečnik iz latiničnih tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Речник из ћириличних текстова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

123

Nataša Dobrić, Gordana Štasni DAJ MI ZVEZDU JEDAN KRUG Čitanka za srpski kao nematernji jezik za 4. razred osnovne škole Peto izdanje, 2018. godine Izdavač Zavod za udžbenike, Beograd Obilićev venac 5 www.zavod.co.rs Lektor Mr Verica M. Rakonjac-Pavlović Likovni urednik Biljana Savić Grafički urednik Miroslav Radić Dizajn i korice Sašenjka Meljnikov-Ivanović Кorektori Slađana Milačić Marijana Vasić Stjepanović Ilustracije Dušan – Duda Vukojev Obim: 15 ½ štamparskih tabaka Format: 20,5 × 26,5 cm Tiraž: 3.000 primeraka Rukopis predat u štampu marta 2018. godine Štampanje završeno aprila 2018. godine Štampa MOBID, Loznica