Geografija 8

СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ • МАРИЈА БРКИЋ

ГЕОГРАФИЈА

Радна свеска са географским картама за вежбање за 8. разред основне школе

КБ 18328 www.zavod.co.rs

8 600262 023285

8

СР­БО­ЉУБ Ђ. СТА­МЕН­КО­ВИЋ, ДРА­ГИ­ЦА Р. ГА­ТА­РИЋ, МАРИЈА Ц. БРКИЋ

ГЕ­О­ГРА­ФИ­ЈА РАД­НА СВЕ­СКА СА ГЕОГРАФСКИМ КАР­ТА­МА ЗА ВЕЖБАЊЕ ЗА 8. РАЗ­РЕД ОСНОВ­НЕ ШКО­ЛЕ

ЗА­ВОД ЗА УЏ­БЕ­НИ­КЕ, БЕ­О­ГРАД

СА­ДР­ЖАЈ

УПУТСТВА УЧЕНИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 ГЕ­О­ГРАФ­СКИ ПО­ЛО­ЖАЈ, ВЕ­ЛИ­ЧИ­НА И ГРА­НИ­ЦЕ СР­БИ­ЈЕ . . . . . . . . . . . . 7 ПРИ­РОД­НО-ГЕ­О­ГРАФ­СКЕ ОД­ЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Постанак и распоред главних при­род­них це­ли­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Па­нон­ска Ср­би­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ју­жни обод Па­нон­ског ба­се­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Пла­нин­ска Ср­би­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Динариди . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ста­ро­вла­шко-ра­шка ви­си­ја и Ко­па­о­нич­ке пла­ни­не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ко­сов­ска и Ме­то­хиј­ска ко­тли­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Карпатско-балканске пла­ни­не . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кли­ма . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Климатске области и типови климе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ре­ке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Је­зе­ра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . То­пле и ми­не­рал­не во­де . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Зе­мљи­ште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Биљ­ни и жи­во­тињ­ски свет . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . За­шти­та при­ро­де и загађивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заштићена природна добра и на­ци­о­нал­ни пар­ко­ви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10 10 15 17 20 22 25 28 30 32 34 35 39 42 44 45 47 50

СТА­НОВ­НИ­ШТВО И НА­СЕ­ЉА СР­БИ­ЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Основ­не од­ли­ке ста­нов­ни­штва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ми­гра­ци­је ста­нов­ни­штва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Струк­ту­ре ста­нов­ни­штва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . На­се­ља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бе­о­град – глав­ни град Ср­би­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

53 53 55 56 58 62

СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Ср­би у не­по­сред­ном и ши­рем окру­же­њу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Ср­би и на­ше ста­нов­ни­штво у Евро­пи и пре­ко­о­ке­ан­ским зе­мља­ма . . . . . . . . . 66 ПРИ­ВРЕ­ДА СР­БИ­ЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Основ­не од­ли­ке раз­во­ја при­вре­де . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . По­љо­при­вре­да . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Биљ­на и сто­чар­ска про­из­вод­ња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

68 68 70 71

Шумарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ин­ду­стри­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Енер­гет­ски из­во­ри . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Руд­но бо­гат­ство, ру­дар­ство и ме­та­лур­ги­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Оста­ле гра­не те­шке ин­ду­стри­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ла­ка ин­ду­стри­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Са­о­бра­ћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тр­го­ви­на . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ту­ри­зам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

75 77 79 82 84 86 89 91 93

СР­БИ­ЈА И СА­ВРЕ­МЕ­НИ ИН­ТЕ­ГРА­ЦИ­О­НИ ПРО­ЦЕ­СИ . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Ин­те­гра­ци­о­ни про­це­си у Евро­пи и све­ту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Ме­ђу­на­род­на са­рад­ња Ср­би­је . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 ГЕ­О­ГРА­ФИ­ЈА ЛО­КАЛ­НЕ СРЕ­ДИ­НЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 НЕМЕ КАРТЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 РЕШЕЊА УКРШТЕНИЦА И АСОЦИЈАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

1. ГЕ­О­ГРАФ­СКИ ПО­ЛО­ЖАЈ, ВЕ­ЛИ­ЧИ­НА И ГРА­НИ­ЦЕ СР­БИ­ЈЕ 1. На не­мој кар­ти Ср­би­је, на од­го­ва­ра­ју­ћим ме­сти­ма, упи­ши­те: а) ко­ор­ди­на­те и на­зи­ве нај­се­вер­ни­је, нај­ју­жни­је, нај­и­сточ­ни­је и нај­за­пад­ни­је тач­ке, б) име­на, ду­жи­не гра­ни­ца и по­вр­ши­не др­жа­ва са ко­ји­ма се Ср­би­ја гра­ни­чи, в) име глав­ног гра­да Ср­би­је и по­кра­јин­ских цен­та­ра и г) озна­чи­те цр­ве­ном (коп­не­не) и пла­вом ли­ни­јом (во­де­не) глав­не са­о­бра­ћај­не прав­ це од европ­ског (ме­ђу­на­род­ног) зна­ча­ја.

2. Об­ја­сни­те зна­чај Ср­би­је у по­ве­зи­ва­њу За­пад­не и Сред­ње Евро­пе са Ме­ди­те­ра­ном и Ју­го­за­пад­ном Ази­јом. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________

3. Ко­ри­сте­ћи ге­о­граф­ску кар­ту од­ре­ди­те ко­ји од на­ве­де­них гра­до­ва се на­ла­зи на Бал­ кан­ском по­лу­о­стр­ву, а ко­ји у Сред­њој Евро­пи: Су­бо­ти­ца, Ниш, Кра­гу­је­вац, Пан­че­во, Вра­ње, Зре­ња­нин, Ва­ље­во, Но­ви Сад, При­шти­на Средња Европа

Балканско полуострво

_______________

__________________

_______________

__________________

_______________

__________________

_______________

__________________

_______________

__________________

4.* Из­ра­чу­нај­те ко­ли­ко пу­та је Ср­би­ја ве­ћа или ма­ња по по­вр­ши­ни и бро­ју ста­нов­ни­ ка од су­сед­них др­жа­ва. Ре­зул­та­те упи­ши­те на од­го­ва­ра­ју­ћа ме­ста у та­бе­ли. По­вр­ши­на Суседна држава

пу­та

од­нос

Ма­ђар­ска Ру­му­ни­ја Бу­гар­ска Ма­ке­до­ни­ја Ал­ба­ни­ја Цр­на Го­ра Босна и Херцеговина Хр­ват­ска

Број ста­нов­ни­ка пу­та

од­нос

5.* Опи­ши­те промене об­лика те­ри­то­ри­је Ср­би­је кроз историју. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 6.* У ле­вој ко­ли­ни на­ве­де­не су су­сед­не др­жа­ве Ср­би­је, а у де­сној не­ки гра­нич­ни пре­ла­зи пре­ма њи­ма. У ку­ћи­це ис­пред ле­ве ко­ло­не упи­ши­те ред­не бро­је­ве од­го­ва­ра­ ју­ћих гра­нич­них пре­ла­за ка су­сед­ним др­жа­ва­ма.

 Ма­ђар­ска  Ру­му­ни­ја  Бу­гар­ска  Ма­ке­до­ни­ја  Ал­ба­ни­ја  Цр­на Го­ра  БиХ (Ре­пу­бли­ка Срп­ска)  Хр­ват­ска

1. Ја­ме­на, Ба­тров­ци 2. Гра­ди­на, Вр­шка чу­ка 3. Пре­ше­во, Ђе­не­рал Јан­ко­вић 4. Врб­ни­ца, Ћа­фа Пру­шит 5. Хор­гош, Ке­ле­би­ја 6. Ба­до­вин­ци, Љу­бо­ви­ја 7. Бро­да­ре­во, Ја­бу­ка 8. Ки­кин­да, Ва­тин

7. У осмо­смер­ци су скри­ве­ни на­зи­ви не­ких зе­ма­ља, на­ших су­се­да. Про­на­ђи­те их. Ма­ђар­ска, Цр­на Го­ра, Бу­гар­ска, Хр­ват­ска М

Н

Б

Ц

Б

Е

Н

Х

З

А

О

Р

У

М

Љ

Р

О

Р

Ђ

Н

Г

П

К

В

Л

Е

Ж

А

А

Н

Т

А

И

Ћ

С

Г

Р

И

Е

Т

Р

О

К

О

С

С

Б

С

Г

А

Т

Р

К

Њ

К

К

В

Л

У

А

А

Р

С

А

2. ПРИ­РОД­НО-ГЕ­О­ГРАФ­СКЕ ОД­ЛИ­КЕ СР­БИ­ЈЕ

ПОСТАНАК И РАСПОРЕД ГЛАВНИХ ПРИ­РОД­НИХ ЦЕ­ЛИ­НА 1. До­пу­ни­те сле­де­ће ре­че­ни­це: На да­на­шњој те­ри­то­ри­ји Ср­би­је, пре ви­ше од _____ ми­ли­о­на го­ди­на, по­сто­ја­о је про­стра­н океан _____________. Он се про­сти­рао од ________________________ ______________________________________________________________________ ______________________.

2. Опи­ши­те про­сти­ра­ње Па­нон­ског је­зе­ра пре оти­ца­ња. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ _________________________________________.

3. На­ве­ди­те три гру­пе ве­нач­них пла­ни­на и три ве­ће ко­тли­не у Ср­би­ји ко­је су на­ста­ ле на­би­ра­њем и ра­се­да­њем коп­на, за­пад­но и ис­точ­но од Срп­ско-ма­ке­дон­ске ма­се у на­шој зе­мљи. Пла­ни­не ______________________ ______________________ ______________________

Ко­тли­не ____________________ ____________________ ____________________

4. Гра­фич­ки су при­ка­за­ни и обе­ле­же­ни бро­је­ви­ма од 1 до 7 основ­ни об­ли­ци ре­ље­ фа Ср­би­је – ни­зи­ја и ви­си­ја. Уз од­го­ва­ра­ју­ће бро­је­ве са цр­те­жа и на ли­ни­ја­ма поред упи­ши­те на­зи­ве об­ли­ка ре­ље­фа и опи­ши­те их, а за­тим од­го­во­ри­те на пи­та­ња шта су ни­зи­ја и ви­си­ја.

10

1 2 3 4 5 6 7

______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________

– Шта је ни­зи­ја? ______________________________________________________ _____________________________________________________________________ – Шта је ви­си­ја? ______________________________________________________ _____________________________________________________________________ 5. Гра­фич­ки су при­ка­за­ни не­ки пла­нин­ски вр­хо­ви у Ср­би­ји и њи­хо­ве над­мор­ске виси­не. Из­ра­чу­нај­те: a) ре­ла­тив­ну ви­си­ну Ко­па­о­ни­ка у од­но­су на Фру­шку го­ру и б) ре­ла­тив­ну ви­си­ну Го­ли­је у од­но­су на Ава­лу.

А

Б

В

Г

Копаоник

Голија

Фрушка гора

Авала

(2 017 m)

(1 833 m)

(539 m)

(506 m)

а) _________ m б) _________ m

11

6. У Ср­би­ји је из­дво­је­но десет при­род­них це­ли­на. На­ве­ди­те њи­хо­ва име­на.

I _________________________________

II _________________________________

III _________________________________

IV _________________________________

V _________________________________

VI _________________________________

VII _________________________________

VI­II _________________________________

IX _________________________________

X _________________________________

7.* Пре­ма бро­је­ви­ма на кар­ти, упи­ши­те одговарајуће на­зи­ве пла­ни­на, ни­зи­ја и ко­ тли­на у Ср­би­ји.

1 _________________________________ 2 _________________________________ 3 _________________________________ 4 _________________________________ 5 _________________________________ 6 _________________________________ 7 _________________________________ 8 _________________________________ 9 _________________________________ 10 _________________________________ 11 _________________________________ 12 _________________________________ 13 _________________________________ 14 _________________________________ 12

13

8.* Ви­си­на ре­ље­фа на ге­о­граф­ској кар­ти Ср­би­је пред­ста­вље­на је ме­то­дом бо­ја. На­ве­ де­ни су ви­син­ски по­ја­се­ви ре­ље­фа. Пра­во­у­га­о­нике, по­ред сва­ког од њих, обо­ј­те од­ го­ва­ра­ју­ћом бо­јом и ни­јан­сом ко­јом је тај по­јас при­ка­зан на ге­о­граф­ским кар­та­ма.

 до 100 m надморске висине  од 100 до 200 m надморске висине  од 200 до 300 m надморске висине  од 300 до 500 m надморске висине  од 500 до 700 m надморске висине  од 700 до 1000 m надморске висине  од 1000 до 1500 m надморске висине  од 1500 до 2000 m надморске висине  више од 2000 m надморске висине 9. До­пу­ни­те сле­де­ће ре­че­ни­це: а) Нај­ни­жа тач­ка у Ср­би­ји је __________________ са ____ m над­мор­ске ви­си­не. б) Нај­ви­ша тач­ка у Ср­би­ји је ________________________ са ______ m над­морскe ви­синe.

10.* Ко­ри­сте­ћи ге­о­граф­ску кар­ту, из­ра­чу­нај­те ра­сто­ја­ње у ва­зду­шној ли­ни­ји из­ме­ђу нај­ни­же и нај­ви­ше тач­ке у Ср­би­ји у cm, m и km. Место за рачунање ____________ cm ____________ m ____________ km

14

6.* Об­ја­сни­те са­о­бра­ћај­ни зна­чај до­ли­не Ју­жне Мо­ра­ве и ње­не по­ве­за­ности са По­ вар­дар­јем у Ма­ке­до­ни­ји. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 7. У осмо­смер­ци про­на­ђи­те сле­де­ће скри­ве­не пој­мо­ве: Мај­дан, Ра­дан, Ру­јен, Ку­ка­ ви­ца, Вар­де­ник. А

Ф

У

М

Е

Б

И

В

Ц

Г

Ц

Т

Р

Б

А

Д

И

Ф

Е

Х

А

Р

В

Е

В

С

Н

А

Д

Ј

А

М

А

А

Н

Е

А

Л

И

Н

К

Ј

Н

М

Н

Ј

Д

Л

У

И

А

Г

Н

Р

Т

З

К

О

Ј

Р

У

Ј

Е

Н

ДИНАРИДИ 1. На­бро­ја­не су не­ке гру­пе пла­ни­на и веће ко­тли­не од ко­јих са­мо одређене при­па­ дају за­пад­ној зо­ни ве­нач­них пла­ни­на Србије. Под­ву­ци­те пла­ни­не и ко­тли­не ко­је су у са­ставу Динарида или за­пад­не зо­не ве­нач­них пла­ни­на. Ава­ла, Бу­ку­ља, Ди­нар­ске пла­ни­не, Ја­стре­бац, Про­кле­ти­јске планине, Шар­ ске пла­ни­не, Лесковачка котлина, Нишка котлина, Гор­њо­ве­ли­ко­мо­рав­ска ко­тли­на, Чачанско-кра­ље­вач­ка ко­тли­на, Ста­ро­вла­шко-ра­шка ви­си­ја, Цер са Вла­ши­ћем и Копа­о­ник са до­ли­ном Ибра.

22

3.* Ко­ри­шће­њем по­да­та­ка из уџ­бе­ни­ка у кру­го­ве уцр­тај­те ста­ро­сну струк­ту­ру ста­ нов­ни­штва Ср­би­је 2002. го­ди­не и по­је­ди­них ње­них де­ло­ва: АП Вој­во­ди­не, цен­трал­ не Ср­би­је и АП Ко­со­ва и Ме­то­хи­је. Ср­би­ја

АП Вој­во­ди­на

Цен­трал­на Ср­би­ја

АП Ко­со­во и Ме­то­хи­ја

4.* На­бро­ја­не су глав­не при­вред­не де­лат­но­сти у Ср­би­ји без од­го­ва­ра­ју­ћег ре­до­сле­ да по бро­ју за­по­сле­них рад­ни­ка 2002. го­ди­не (без по­да­та­ка за АП Ко­со­во и Ме­то­хи­ ју). На ли­ни­ја­ма де­сно од њих упи­ши­те број за­по­сле­них рад­ни­ка, а у ку­ћи­це ис­пред де­лат­но­сти бро­јем (од 1 до 3) обе­ле­жи­те ре­до­след њи­хо­вог зна­ча­ја.

  

по­љо­при­вре­да, лов и ри­бо­лов са шу­мар­ством

____________ рад­ни­ка

ин­ду­стри­ја са ру­дар­ством

____________ рад­ни­ка

тр­го­ви­на са уго­сти­тељ­ством

____________ рад­ни­ка

5. Од мно­го­број­них ет­нич­ких за­јед­ни­ца ко­је жи­ве у на­шој зе­мљи на­ве­де­не су че­ти­ ри нај­за­сту­пље­ни­је. а) На ли­ни­ја­ма по­ред њих упи­ши­те уче­шће у укуп­ном ста­нов­ни­штву Ср­би­је 2002. го­ди­не и те­ри­то­ри­је на ко­ји­ма пре­о­вла­ђу­ју.

– Ср­би _____% _______________________________________________________ – Ма­ђа­ри _____% ____________________________________________________ – Бо­шња­ци _____% ___________________________________________________ 57

5.* На осно­ву по­да­та­ка у при­ло­же­ној та­бе­ли и по­да­та­ка из уџ­бе­ни­ка о по­вр­ши­ни бео­град­ских оп­шти­на: а) из­ра­чу­нај­те удео (у %) ста­нов­ни­штва по­је­ди­них бе­о­град­ских оп­шти­на у укуп­ ном ста­нов­ни­штву Бе­о­гра­да 2002. го­ди­не и упи­ши­те по­дат­ке у та­бе­лу; б) из­ра­чу­нај­те про­сеч­ну гу­сти­ну на­се­ље­но­сти по­је­ди­них бе­о­град­ских оп­шти­на и упи­ши­те по­дат­ке у та­бе­лу и в) на при­ло­же­ној не­мој кар­ти раз­ли­чи­тим бо­ја­ма или шрафама при­ка­жи­те де­ло­ве Бе­о­гра­да са нај­ве­ћом, сред­њом и нај­ма­њом гу­сти­ном на­се­ље­но­сти. Општина

Број становника

Ста­ри град

55 543

Вра­чар

58 386

Сав­ски ве­нац

42 505

Зве­зда­ра

132 621

Па­ли­лу­ла

155 902

Зе­мун

152 950

Но­ви Бе­о­град

217 773

Чу­ка­ри­ца

168 508

Ра­ко­ви­ца

99 000

Во­ждо­вац

151 768

Гроц­ка

75 466

Мла­де­но­вац

52 490

Со­пот

20 390

Ла­за­ре­вац

58 511

Ба­ра­је­во

24 641

Обре­но­вац

70 975

Сур­чин

38 696

Бе­о­град

1 576 124

%

100,0

63

Гу­сти­на насељености

3. Од на­ших гра­ђа­на, осим Ср­ба, у рад­ним ми­гра­ци­ја­ма ка европ­ским др­жа­ва­ма нај­ број­ни­ји су Бо­шња­ци, Му­сли­ма­ни, Ал­бан­ци и Ро­ми. На­ве­ди­те др­жа­ве у ко­ји­ма су они нај­број­ни­ји. а) Бо­шња­ци и Му­сли­ма­ни б) Ал­бан­ци в) Ро­ми

_______________________ _______________________ _______________________

4. На­ве­ди­те глав­не фа­зе исе­ља­ва­ња срп­ског ста­нов­ни­штва у пре­ко­о­ке­ан­ске зе­мље. ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ ___________________________________ 5.* На­бро­ја­ни су по­да­ци о бро­ју Ср­ба у не­ким пре­ко­о­ке­ан­ским др­жа­ва­ма и ве­ћим гео­граф­ским це­ли­на­ма. На ли­ни­ја­ма по­ред њих упи­ши­те пре­ко­о­ке­ан­ску др­жа­ву или ге­о­граф­ску це­ли­ну на ко­ју се од­но­си на­ве­де­ни по­да­так.

– – – – – –

око 120 000 ста­нов­ни­ка око 20 000 ста­нов­ни­ка око 45 000 ста­нов­ни­ка око 1 000 000 ста­нов­ни­ка око 10 000 ста­нов­ни­ка око 400 000 ста­нов­ни­ка

________________ ________________ ________________ ________________ ________________ ________________

6. На основу наведених појмова решите асоцијацију, а одговоре упишите у празне кућице испод сваке колоне у табели: привремене

птица

страна

Обилић

сталне

весник

север

Обреновић

дневне

пролеће

запад

црни

кретање становништва

гнездо

исток

писац

67

РУД­НО БOГАТ­СТВО, РУ­ДАР­СТВО И МЕ­ТА­ЛУР­ГИ­ЈА 1. Во­до­рав­но треба тачно уписати сле­де­ће пој­мо­ве: ни­кал, ан­ти­мон, алу­ми­ни­јум, Ле­це, то­пи­о­ни­ца ни­кла, при­мар­но зла­то, ла­по­рац, оло­во, мо­либ­ден, ири­ди­јум и елек­тро­ли­тич­ки ба­кар, да бисте у пр­вој ко­ло­ни вер­ти­кал­но добили јед­ну од глав­них од­ли­ка на­ших ру­ди­шта.

2.* На при­ло­же­ној кар­ти бро­је­ви­ма од 1 до 26 обе­ле­же­на су на­ла­зи­шта и руд­ни­ци ме­та­ла и не­ме­та­ла. Уз од­го­ва­ра­ју­ће бро­је­ве на ли­ни­ја­ма упи­ши­те њи­хо­ве на­зи­ве. Ме­та­ли 1 _________________ 2 _________________ 3 _________________ 4 _________________ 5 _________________ 6 _________________ 7 _________________ 8 _________________ 9 _________________ 10 _________________ 11 _________________ 12 _________________ 13 _________________ 14 _________________

15 _________________ 16 _________________ 17 _________________ 18 _________________ 19 _________________ 20 _________________ Неметали 21 _________________ 22 _________________ 23 _________________ 24 _________________ 25 _________________ 26 _________________

82

99

НАЗИВ КАРТЕ

ЛЕГЕНДА

106

СРБОЉУБ СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА ГАТАРИЋ • МАРИЈА БРКИЋ

ГЕОГРАФИЈА

Радна свеска са географским картама за вежбање за 8. разред основне школе

КБ 18328 www.zavod.co.rs

8 600262 023285

8