Geografija za 8 razred KB 18320

ƪƩƚƧǤƬƚ ƪƫƙƥƞƦƣƧƛơǪ ƝƩƙƜơƯƙ ƜƙƫƙƩơǪ

ǀƹ ljƹǀljƾƽ LJNJdžLJƻdžƾ ǑǃLJDŽƾ

СРБОЉУБ Ђ. СТАМЕНКОВИЋ • ДРАГИЦА Р. ГАТАРИЋ

ГЕОГРАФИЈА ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, БЕОГРАД

УВОД У овом уџбенику се налазе само основна знања о географији наше земље. Она показују да је географија Србије богата и разноврсна. У њој се прожимају и преплићу разноврсне чињенице о природним и друштвеним објектима, појавама и процесима. Уџбеник је написан по захтевима Наставног програма. Садржаји су распоређени по наставним темама и јединицама (лекцијама). Све лекције подељене су на мање тематске целине, које су јасно означене. Њихови наслови истовремено представљају кључне речи. У оквиру основног текста сваке лекције налази се више питања – налога. Размислите о њима! Њихове одговоре знате из географије у претходним разредима, са ранијих часова у овој школској години, из других наставних предмета или из свакодневног живота. Карте, графиконе, фотографије и друге илустрације у уџбенику треба пажљиво анализирати и упоређивати. Оне су део градива сваке лекције и олакшавају учење. Табеле с разноврсним подацима, па и бројчаним, не треба учити напамет. Те информације су важне само за сагледавање одређених кретања (пораст, смањење и др.) и праваца у развоју и размештају конкретних географских одлика. Који су од тих података, као и других у појединим лекцијама, битни указаће наставник. Свака лекција има одељке (рубрике): ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?, РЕЗИМЕ и ПИТАЊА И ЗАДАЦИ, а неке, уз то, и додатни одељак – ИНТЕРНЕТ. Прва рубрика садржи географска знања о Србији која нису обавезни део садржаја овог уџбеника, већ представљају занимљиво, непознато или делимично познато штиво. У другом одељку је резиме који обухвата кратак садржај лекције. Трећи одељак садржи питања и задатке који произлазе из садржаја појединих лекција. Питања и задаци би требало да олакшају усвајање, вежбање, проверавање и утврђивање знања. Додатна рубрика – ИНТЕРНЕТ захтева, ако је то могуће, коришћење информација с појединих веб страница и из електронских географских издања. Квалитет сваког уџбеника, па и овог, увек се може побољшати. Зато све примедбе и сугестије упутите на интернет адресу geografija8@gef.bg.ac.rs Аутори

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ 1. Географски положај, величина и границе Србије

I

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

Одредите положај Србије на географској карти Европе и Балканског полуострва.

ПОЛОЖАЈ Србија се налази приближно на половини растојања између екватора и Северног пола. Преко северног дела њене територије прелази 45. упоредник (правцем Сремска Митровица – Банатско Ново Село). Њен математичко-географски положај одређен је координатама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. Физичко-географски положај Србије је сложен, разноврстан и погодује развоју многих грана производње и услужних делатности. Она је истовремено панонска (средњоевропска), подунавска, балканска и планинска земља. Смештена је у средњем делу северног умереног топлотног појаса, у умереној климатској зони. Наша земља има повољан економско-географски положај. Она представља значајну раскрсницу међународних пу тева у југоисточној Европи и „природни мост“ између високоразвијених западноевропских и средњоевропских држава и слабије развијеног, претежно аграрног и нафтом богатог простора југозападне Азије и североисточне Африке. У копненом саобраћају – друмском и железничком – територија Ср бије има важну

1.

улогу у повезивању западне и средње Европе с Медитераном и југозападном Азијом. Убрзаним развојем нафтне привреде у југозападној Азији и североисточној Африци повећава се обим саобраћаја преко територије наше земље. Главни саобраћајни правци су: Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш (Димитровград – Софија – Истанбул итд.) – Врање (Скопље – Солун – Атина), Београд – Загреб – Љубљана (Јесенице итд.) и подунавски. Покажите на карти поменуте саобраћајне правце.

ТАЧКА

МЕСТО

Најсевернија Најисточнија Најјужнија Најзападнија

10 km северно од Суботице Сребрна глава на Старој планини Растелица на Шар-планини Бачки Брег код Сомбора

Карактеристичне географске тачке Србије

5

I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

8

Пловни пут Дунав–Мајна–Рајна и важније луке на њему

Дунав је целим током кроз нашу земљу плован (588 km). Подунавски положај Србије има велики привредни значај. Он још више добија на значају у условима планираног спајања пловног система Дунава с Егејским морем. Прокопавањем канала дугачког 171 km од Регензбурга до Нирнберга у Немачкој створен је пловни речно-каналски пут Дунав–Мајна–Рајна, од ушћа Дунава до Ротердама у Холандији, дужине 3 505 km. Планирана изградња Моравско-вардарског канала омогућила би повезивање Србије и подунавских држава с Егејским морем. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?



Важну улогу у саобраћајној повезаности Србије с окружењем има Јадранско море. Посредно, преко бивших југословенских република, копненим саобраћајницама (Београд – Загреб – Љубљана – Копар, Београд – Загреб – Ријека, Београд – Сарајево – Плоче и Београд – Подгорица – Бар) привредни центри Србије повезани су с водећим јадранским лукама. У прошлости, до 1974. године, сличну улогу имала је и Југословенска слободна зона (ЈСЗ) у Солуну. Укључивање Србије у међународни транзитни (transitus – прелажење, превоз) ваздушни саобраћај почиње 1962. године, после

Идеја о изградњи Моравско-вардарског канала, дужине 650 km (375 km у моравском делу и 275 km у долини Вардара), јавила се у 19. веку. Осим Србије, за изградњу канала заинтересоване су и компаније из Енглеске, Немачке и САД. Почетком 20. века ангажован је Н. Стаменковић, професор Техничког факултета у Београду, да припреми извештај и потребну документацију за изградњу канала. Он је 1909. године предао српској и турској влади комплетну документацију. Даљу акцију на изградњи омели су балкански ратови. У новије време, ова идеја је поново актуелна.

6

Географија за 8. разред основне школе

изградње и модернизације аеродрома у Београду. До тада авионске линије из европских земаља према Азији, Аустралији и Африци ишле су преко аеродрома у Риму. ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Наша земља је Југословенско-грчком конвенцијом (1923) добила део солунске луке (94 000 m2), који је назван Српска слободна зона (ССЗ). Она је касније добила име ЈСЗ (Југословенска слободна зона). У ЈСЗ све послове обављали су наши царински органи по југословенским прописима. Тада је наша земља имала право коришћења железничких пруга Солун – Ђевђелија и Солун – Кременица (Битољско поље).

ВЕЛИЧИНА Анализирајте површину Србије и суседних земаља на приложеној карти (стр. 8).

Величина и облик Србије кроз историју су се више пута мењали. Тако, у доба Првог срп-

Територија Србије у доба Стефана Немање

ског устанка (1804–1813) површина устаничке Србије, у којој је било око 500 000 становника, износила је 37 950 km2. Данас, површина Србије износи 88 361 km2, а број становника око 9 милиона. Према попису из 2011. године у Србији је било 7 186 862 становника (без података за Косово и Метохију). На југу Србије, на Косову и Метохији, попис становништва није био спроведен. Процењује се да је тамо било 1,8 милиона становника 2011. године. Географски центар Републике Србије налази се у атару села Драче, западно од Крагујевца. На територији Републике Србије налазе се и две аутономне покрајине – АП Војводина (25 506 km2) и АП Косово и Метохија (10 887 km2). Од завршетка НАТО бомбардовања СР Југославије 1999. године, АП Косово и Метохија је под међународном управом. По Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација, овај део Србије је под привременом управом администрације УН (УНМИК-а) и Међународних безбедносних снага (КФОР-а). И поред њиховог деценијског присуства, као и ангажо-

Територија Србије у време Првог српског устанка

Данашња територија Србије

7

8

I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ

93 030 km2 9 958 000 st.

237 500 km2 21 849 000 st.

56 594 km2 4 285 000 st.

51 197 km2 3 720 000 st.

88 361 km2 9 000 000 st.

110 971 km2 7 038 000 st.

13 812 km2 620 000 st.

25 713 km2 2 060 000 st.

28 748 km2 3 003 000 st.

Површина и број становника Србије и суседних земаља 2011. године

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Имајући у виду принципе и циљеве Повеље УН за очување међународног мира и безбедности, Савет безбедности УН је 10. јуна 1999. године донео Резолуцију 1244. Након тога, с Косова и Метохије су се повукле наше војне и полицијске снаге, као и највећи део српског и неалбанског становништва. Међународно присуство и привремена управа треба да обезбеде услове за остваривање аутономије Косово и Метохија у оквиру Србије. То подразумева миран и нормалан живот свих становника у покрајини, уз пуно уважавање суверености и територијалног интегритета Србије и других земаља у региону. Резолуцијом је потврђено да ће договореном броју српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак ради: – везе с међународном цивилном мисијом и међународним безбедносним снагама, – обележавања и чишћења минских поља, – очувања српске културне баштине и – присуствa на главним граничним прелазима.

8

вања Мисије владавине права Европске уније од 2008. године (ЕУЛЕКС Косово), јужна српска покрајина је потенцијално кризно подручје на Балкану. Ни оружане снаге КФОР-а, ни администрација УН на Косову и Метохији нису успели да отклоне тешко вишевековно наслеђе српско-албанског конфликта. Уз то, органи привремене самоуправе на Косову и Метохији су 17. фебруара 2008. године донели једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије. Србија је одбацила ову декларацију и никада неће признати отцепљење своје јужне покрајине. Од суседних држава, бивших југословенских република, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине и Хрватске, Србија је по површини највећа.

ДРЖАВНЕ ГРАНИЦЕ Укупна дужина граница Србије износи 2 358,3 km. Границе према Мађарској, Руму-

Географија за 8. разред основне школе

нији, Бугарској и Албанији су утврђене и међународно признате после Првог светског рата. Постојеће границе према бившим југословенским републикама следе међурепубличке границе утврђене после Другог светског рата. Граница с Македонијом регулисана је Скопским уговором из 2001. године. Према Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори границе ће бити утврђене међународним уговорима у наредним годинама. Границе Србије нису етничке. Оне пролазе кроз етнички мешовите зоне. У државама с којима се граничи живи знатан број Срба, а у Србији има припадника народа нама суседних држава (Мађара, Румуна, Бугара, Албанаца и др.). Преко граничних прелаза, који су означени на приложеној карти, обавља се извоз и увоз робе, царински надзор и контрола, као и промет и контрола путника са суседним државама.

СУСЕДНА ДРЖАВА

Мађарска Румунија Бугарска Македонија Албанија Црна Гора Босна и Херцеговина Хрватска УКУПНО

Дужина границa у km

%

174,4 546,5 367,1 273,0 111,1 244,1 382,8 259,3

7,4 23,2 15,6 11,6 4,7 10,3 16,2 11,0

2 358,3

100,0

РЕЗИМЕ – Математичко-географски положај Србије одређен је координатама: 41º53’ и 46º11’ N и 18º49’ и 23º00’ E. – Географски положај наше земље је повољан и омогућава развој различитих привредних делатности. Осим многих предности, кроз историју то јој доноси и бројне недаће, које сликовито илуструје изрека: „Наши преци подигли су кућу на раскрсници“.

– По величини територије коју заузима Србија спада у земље средње величине.

– Наша земља граничи се са осам држава: Мађарском, Румунијом, Бугарском, Македонијом, Албанијом, Црном Гором, Босном и Херцеговином и Хрватском.

Границе и важнији гранични прелази Србије

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Пронађите на карти најсевернију, најјужнију, најзападнију и најисточнију тачку Србије.

• Упоредите облик територије Србије на приложеним картама.

• Анализирајте дужину и правац пружања наших државних граница.

• Пронађите на карти Србије важније граничне прелазе.

9

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 2. Постанак и распоред главних природних целина 3. Панонска Србија 4. Јужни обод Панонског басена 5. Планинска Србија 6. Динариди 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине 8. Косовска и Метохијска котлина 9. Карпатско-балканске планине 10. Клима 11. Климатске области и типови климе 12. Реке 13. Језера 14. Топле и минералне воде 15. Земљиште 16. Биљни и животињски свет 17. Заштита природе и загађивање 18. Заштићена природна добра и национални паркови

II

Географија за 8. разред основне школе

ПОСТАНАК И РАСПОРЕД ГЛАВНИХ ПРИРОДНИХ ЦЕЛИНА

Како унутрашње, а како спољашње силе утичу на рељеф?

Природа наше земље стварана је током дуге геолошке прошлости. Сматра се да је стварање Земљине коре започело пре 4,6 милијарди година. О историји њеног стварања сведоче остаци биљака и животиња – фосили (латински fossilis – извађен из земље).

ГЕОЛОШКА ПРОШЛОСТ Данашњу територију Србије, пре више од 520 милиона година, прекривао је огроман океан – Тетис. Он се простирао од данашњег Атлантског океана, преко Европе, Средоземног мора и северне Африке, до острва Суматре на истоку. Касније су снажним тектонским покретима захваћени периферни делови Тетиса, као и Балканско полуострво. Тада долази до издизања, у виду острва, српско-македонске масе, најстаријег копна у Србији. Најстарије копно у овом делу протезало се од Мале Азије на југу, преко Македоније, јужне Србије, Шумадије, све до панонског копна на северу. У стенама из овог доба пронађене су многе биљне врсте, од алги до четинара, као и остаци животињског света. Од наталожених биљних остатака настао је камени угаљ. После тога, најстарије копно је одвајало два мора, на ис току и западу, која су била делови Тетиса. У овој фази развоја Земљине коре, биљни и животињски свет је био разноврстан. Појавиле су се прве птице и сисари, а посебно обележје дају јој џиновски копнени гмизавци, велике водене животиње и велики летећи

2.

гуштери (с распоном крила до 8 m). Та да се појављују и листопадне биљке. Из овог доба су стене које садрже знатна рудна богатства. У источној Србији, у тим стенама су лежишта угља, а у изливеној лави су руде бакра. Одредите правац простирања најстаријег копна у Србији.

Пре 60 милиона година, распоред копна и мора све више се приближавао садашњем стању. У главним цртама, формира се и данашњи живи свет. На територији Србије тада је било знатно топлије него данас. Бујне шуме, које су дале материјал за стварање мрког угља, заузимале су велике површине. Међу животињама, највише су били заступљени сисари, а у морима коштане рибе и, нарочито, ајкуле. У то доба, снажни тектонски покрети изазвали су највеће промене на Земљи, као и на простору садашњег Балканског полуострва. Раседањем и набирањем копна рељеф Земље је углавном добио данашњи изглед. Тада су на Балканском полуострву и у нашој земљи, западно и источно од родопског копна у Бугарској и српско-македонске масе, у два венца набране веначне планине: Динарске и Шарске на западу и Карпатско-балканске на истоку. Набирање копна било је праћено и раседањем, па су између њих створене и многе котлине: Метохијска, Косовска, Врањска, Лесковачка, Нишка и друге. Одредите простирање поменутих планина и котлина.

Због набирања веначних планина Тетис је формирао пространи залив од данашњег

Река Дрина

11

8

II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ушћа Роне, преко Баварске, Панонске и Влашке низије, све до Аралског језера у Азији. Овај залив је био паралелан с Тетисом и назван је Паратетис. Издизањем Алпа прекинута је веза између Тетиса и Паратетиса, а издизањем Карпата Паратетис је подељен на Панонско и Влашко-понтијско језеро. Ова два језера била су повезана Ђердапском језероузином. Временом, Панонско језеро почиње да отиче у ниже Влашко-понтијско језеро преко Ђердапске језероузине.

Ђавоља варош код Куршумлије

Пронађите на карти Србије места с остацима вулканских облика рељефа. Ја д нс м ко ор е

Цр но мо р

е

ра

Панонско језеро пре отицања

Панонско језеро прекривало је данашњу Панонску низију и ободне пределе до 900 m надморске висине. У то време и котлине у Србији биле су под језерима. Језера у котлинама које сада припадају Црноморском сливу била су повезана отоком с Панонским језером. Језеро је отекло према истоку у море које је било на месту садашњег Црног мора. На његовом месту је остала Панонска низија, с које се издижу планине – остаци старог панонског копна. После повлачења Панонског језера остале су веће реке – Дунав, Сава, Тиса, Морава и друге. Раседање и набирање Земљине коре било је праћено снажном вулканском активношћу. Остаци вулканских купа и кратера налазе се на ободу Косовске котлине (Звечан код Косовске Митровице и др.), у Шумадији (Островица код Рудника), око Црноречке котлине, Бора и Врања (Грот и Облик).

12

Касније су већи покрети у Земљиној кори скоро престали. Значајнија раседања Земљине коре десила су се само на југу Балкана, где је потонуло копно поплавило садашње Егејско море. У овој фази, приближно пре 2,3 милиона година, појављује се човеколики мајмун, а касније и човек. Зато се ова фаза назива антроДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? По постанку рељефа, Европа се дели на старију и млађу. Територија Србије припада млађој Европи. Старију Европу сачињавају три дела. Најстарији обу хвата Фино-скандинавију и полуострво Колу, други територију од Ирске и Шкотске до Норвешке и Данске, а трећи француски Централни масив, Бретању, Вогезе, Ардене, средњонемачке планине и друге. Млађу Европу чини територија на југу Европе, где се некада простирао велики океан – Тетис. Ту су набирањем створени велики планински системи (Пиринеји, Алпи, Карпати, Балканиди, Динариди, Апенини и др.) и простране низије (Падска, Панонска и Влашка).

Географија за 8. разред основне школе

поген (грчки anthropos – човек, genesis – постанак). Тада су се смењивали периоди хладније и топлије климе. Током хладније климе или ледених доба копно је прекривао дебео слој леда. У Европи је било шест ледених доба, а између њих топлији периоди – међуледена доба. На више места у Србији има материјалних доказа веома старе насељености. Балканско-подунавска област Србије, нарочито Лепенски вир код Доњег Милановца, Старчево код Панчева и Винча код Гроцке, убрајају се у важније локалитете старих култура.

У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Простране равнице, заравњене или благо заталасане површине, до 200 m надморске висине су низије. Брежуљак или хум је најмање узвишење на некој заравњеној површини. Брегови су усамљена узвишења већа од брежуљака, с једним врхом. Брда су узвишења нижа од 500 m, са два или више врхова. Висију или планине и висоравни сачињава рељеф изнад 500 m. По висини, планине се деле на ниске (од 500 до 1 000 m), средње (од 1 000 до 2 000 m) и високе (преко 2 000 m). Простране равнице које се налазе изнад 500 m надморске висине су висоравни. Који делови Србије су низијски, а који планински?

Скулптура из Лепенског вира

НИЗИЈА И ВИСИЈА Дуготрајним деловањем природних сила у Србији створене су две велике целине: низија и висија. Оне се разликују по географским, али и по производним одликама и условима за живот људи.

Територија Србије по висини је веома разнолика. Њен највиши врх је Ђеравица (2 656 m) на Проклетијама, на граници с Албанијом. Највише планине у централној Србији су Стара планина (Миџор, 2 169 m) и Копаоник (Панчићев врх, 2 017 m), а у Панонском, низијском делу Вршачке планине (Гудурички врх, 639 m). Најнижа тачка је код ушћа Тимока у Дунав (28 m надморске висине).

Алексиначка котлина: низија – ток Јужне Мораве и котлинско побрђе, и висија – котлински обод

13

8

II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ У Србији су издвојене две главне природне области: панонска и планинска. У њиховом саставу је десет мањих целина: Панонски басен, обод Панонског басена, Старовлашкорашка висија, Копаоничке планине с долином Ибра, Косовска и Метохијска котлина, Проклетијске планине, Шарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине и Доњоподунавска низија. Области и целине често немају јасно дефинисане границе па се та подручја у већој или мањој мери мешају и прожимају. На пример Цер и Влашић се налазе у границама обода Панонског басена, а по постанку су Динарске планине или, други пример, Велико Поморавље припада Српско-македонској маси, али и ободу Панонског басена итд.

РЕЗИМЕ – Рељеф Србије стваран је кроз дугу геолошку историју. Она почиње пре више од 520 милиона година и траје и данас. У том раздобљу створене су две главне природне целине – низија и висија.

– У рељефу до 500 m надморске висине издвајају се низијске равнице и на њима брежуљци, брегови и брда. Висију сачињавају планине и висоравни с надморском висином већом од 500 m.

– У реље фу Ср бије издвојили смо две главне природне области: Панонску и Планинску. Панонску област сачињавају Панонски басен и његов обод. Планинска област има веће пространство и обухвата десет мањих целина.

Скица природних целина Србије

I – Панонски басен II – Обод Панонског басена III – Старовлашко-рашка висија IV – Копаоничке планине са долином Ибра V – Косовска и Метохијска котлина VI – Проклетијске планине VII – Шарске планине VIII – Српско-македонска маса IX – Карпатско-балканске планине X – Доњоподунавска низија

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Објасните главне разлике у производним одликама низије и висије.

• Које планине у Србији спадају у групу високих планина?

• Која је разлика између брега и брда?

• Израчунајте релативну висину између најниже и највише тачке у Србији.

14

Географија за 8. разред основне школе

ПАНОНСКА СРБИЈА

Одредите положај Панонске Србије.

Панонска Србија обу хвата две мање природне целине: Панонску низију и Јужни обод Панонског басена.

ПАНОНСКА НИЗИЈА Којим државама припада Панонска низија?

Панонска низија је пространа равница. На нашој територији се налази мањи део Панонске низије. Она је на северу омеђена државном границом с Мађарском, на истоку с Румунијом и на западу с Хрватском. Низија

3. се највећим делом простире до Саве и Дунава, а мањим делом обухвата и равничарски терен јужно од њих. Најнижи део Панонске низије је Војводина, чија надморска висина, изузев планина, износи претежно између 70 и 100 m. У њеном рељефу, осим равнице и ниских планина Фрушке горе и Вршачких планина, доминирају пешчаре, лесне заравни и алувијалне равни. Планине представљају остатке потонуле панонске масе. За време Панонског мора оне су биле острва. Фрушка гора (Црвени чот, 539 m) доминира Сремом и целом Војводином и има упореднички правац простирања. Пружа се непосредно уз десну обалу Дунава. Дугачка је

АП Војводина

15

8

II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

78 km, а широка око 10 km. Највећа ширина је између Ирига и Сремске Каменице (15 km). По рељефним одликама подељена је на три дела: централни део, где се налази највиши врх, са изгледом правог планинског била, затим северну страну, рашчлањену бројним долинама фрушкогорских потока, са извориштима испод највиших гребена, и пространу јужну страну, с местимично веома стрмим и усеченим кратким долинама. Планина је оивичена раседима и окружена лесним заравнима. Највећим делом покривена је шумом, која је испрекидана насељима и манастирима насталим на крчевинама.

Вршачке планине

Вршачке планине представљају највиши део Војводине. Планинско језгро, укупне дужине 18 km, простире се правцем запад – исток, од чега је у Србији 14 km. Њихов мањи део припада Румунији. На њима се од истока према западу издужу врхови или чуке, од којих је највиши Гудурички врх (639 m). Виши делови Вршачких планина обрасли су шумом, а у нижим се налазе познати вршачки виногради, с виноградарским кућицама и викендицама.

16

Израчунајте релативну висину између највишег врха Фрушке горе и Вршачких планина.

Панонско море се најпре распало на више језера, да би потом отекло Ђердапом. На том месту остали су наталожени морски, језерски и речни седименти. Касније су снажни ветрови с Панонског обода на некадашње морско дно нанели песак и лесну прашину, коју су пре тога створили ледници и реке. Дувајући преко дна, ветрови су извејавали његове седименте. Од песка су временом формиране пешчаре, а од лесне прашине лесне заравни. Притоке Панонског мора, после његовог отицања, продужиле су свој ток усецајући корита у морске и језерске седименте. Оне су поткопавале лесне заравни, обурвавале их и таложењем речног наноса приликом изливања створиле простране алувијалне равни. Пешчаре Делиблатска и Бачка, јесу облици рељефа створени еолском (Aiolos – бог и господар ветрова код старих Грка) ерозијом и акумулацијом. Делиблатска пешчара (или Банатски песак) смештена је у југоисточном Банату. Дугачка је око 40 km, а широка од 15 до 22 km. Заталасана је и покривена бројним динама у виду издужених коса, раздвојених удолинама. Њихова дужина износи и до 750 m, а висина од 10 до 20 m. Највиша тачка у динском рељефу има надморску висину од 250 m. Дине су углавном покривене вегетацијом, тако да је песак „умртвљен“. Скоро половину површине пешчаре заузимају шуме багрема, липе, тополе и пашњаци. Она се још назива и „европска Сахара“. Бачка или Суботичка пешчара простире се од Суботице до Баје и даље, ка Будимпешти у Мађарској. У том правцу постепено прелази у лесну зараван. Између дина су удубљења с језерима Палићко, Лудошко и друга. Песак, који је средином 19. века „умртвљен“

Географија за 8. разред основне школе

Делиблатска пешчара

пошумљавањем, потиче из наноса Дунава и Тисе и из старијих језерских наслага. Северни део пешчаре углавном је обрастао багремовим шумама, док је јужни под виноградима и воћњацима. Лесне заравни се дижу стрмим одсецима из алувијалних равни и благо су заталасане. Од дебелих наслага прашине настао је лес жућкасте боје. На лесу је формирано наше ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? Пешчаре су, као и пустиње, потпуно безводне на површини. Атмосферску воду која падне на њих песак брзо упија и одводи до непропустљивих слојева (глине и др.). Због тога се дубоко испод песка може доћи до воде. У Делиблатској пешчари воде има већ на дубини од 20 m. Она се из тих бунара вадила тако што се коњ упрезао у долап и терао у круг, а вода извлачила ведрима. Има бунара дубоких и 50 – 60 m, из којих се вода вади помоћу моторних пумпи и акумулира у велике резервоаре. Али, то је само први хоризонт. Постоје и дубљи, на 150 – 180 m, а неки и испод 240 m, до којих се може доспети дубоким бушотинама. Зато се каже да под Делиблатском пешчаром лежи језеро.

најплодније земљиште – црница или чернозем. Уз пешчаре се налазе лесне заравни. Банатска или Зрењанинска лесна зараван окружује Банатску пешчару; Телечка лесна зараван лежи јужно од Бачке пешчаре; Тителска лесна зараван пружа се од севeрозапада ка југоистоку, према Дунаву и Тиси; Сремска лесна зараван се простире уз десну обалу Дунава, од Земуна до Сланкамена, преко јужних падина Фрушке горе и наставља до Вуковара у Хрватској. По чему су пешчаре и лесне заравни добиле имена?

Алувијалне равни су широке равнице поред река. Настале су од речних наноса (глина измешана са ситним песком) и леса. У њима су речна корита плитко усечена, па се при малом порасту водостаја реке изливају и плаве околни терен. Због тога су радови на њиховој регулацији и изградњи одбрамбених насипа, као и прокопавање канала, започети још у 18. веку. Данас је највећи део алувијалних равни заштићен од поплава и претворен у обрадиве површине.

17

8

II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ

ПРИРОДНЕ ЦЕЛИНЕ Савом, Дунавом и Тисом, Војводина је подељена на три природне целине: Банат, Бачку и Срем. Банат се налази у североисточном делу Србије. Обухвата највећи део Војводине. Простире се између Дунава, Тисе и границе Србије према Румунији и Мађарској. Основу његовог рељефа чине Вршачке планине, Делиблатска пешчара, Банатска лесна зараван и алувијалне равни Дунава, Тисе, Тамиша и Златице. Бачка се простире у северном и северозападном делу Србије. Захвата територију између Дунава на западу и југу, Тисе на истоку и Мађарске на северу. У њеном рељефу истичу се Бачка пешчара, Телечка лесна зараван, алувијалне равни Дунава и Тисе и други мањи облици рељефа. Срем је најмања целина Војводине. Смештен је између Дунава и Саве. На западу се граничи с Хрватском. Знатно мањи, западни део Срема, припада Хрватској. Основу рељефа Срема чине Фрушка гора, сремска лесна зараван и алувијалне равни Саве и Дунава. Упоредите на географској карти величину појединих делова Војводине.

ИНТЕРНЕТ Неке географске податке о Војводини можете наћи на веб адреси Покрајинског секретаријата за животну средину и одрживи развој: www.eko.vojvodina.gov.rs

РЕЗИМЕ – Панонска Србија, с Панонском низијом и Јужним ободом Панонског басена, заузима нешто мање од половине укупне територије Ср бије (49,5%).

– Панонска низија је пространа равница која припада и суседним земљама. У саставу Србије је њен најнижи део – Војводина, с тим што је њеним административним границама обухваћен и мањи северни део Мачве.

– Осим Панонске низије, рељеф Војводине чине планине (Вршачке планине и Фрушка гора), еолски (пешчаре и лесне заравни) и речни облици (алувијалне равни, речна острва и др.).

– Рекама Савом, Дунавом и Тисом Војводина је подељена у три мање целине: Банат, у североисточном делу Србије, Бачку, у северном и северозападном делу Србије, и Срем, између Дунава и Саве.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ • Одредите простирање Панонске низије и њен положај у Србији.

• Који су главни облици рељефа у Војводини?

• Наведите разлику између лесних заравни и пешчара.

• Како су настале алувијалне равни војвођанских река?

18

8

V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

30.

ИНДУСТРИЈА

Зашто је индустрија водећа привредна делатност у Србији?

ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ Индустрија се бави производњом енергије, вађењем минералних сировина и машинском и хемијском прерадом сировина биљног, животињског и минералног порекла у готове производе тржишног карактера, употребом стручне радне снаге. Обично се каже да је индустрија „мотор“ развоја привреде и кључни фактор преображаја једног друштва. Она подстиче и убрзава развој осталих производних и непроизвод-

них делатности. Њеним настанком и ширењем дошло је до крупних промена у свим деловима света, па и у нашој земљи. Прво индустријско предузеће у централној Србији је Тополивница у Крагујевцу. Настала је 1851, а први топ изливен је 1853. године. Индустрија је главна привредна делатност у Србији. Она је водећа по учешћу у формирању народног дохотка, укупном броју запослених, обиму производње, тржишном значају, утицају на развој других делатности итд. Како индустрија утиче на развој осталих радних делатности?

ПОДЕЛА Према предмету рада, индустрија се дели на екстрактивну и прерађивачку. Екстрактивна индустрија обухвата производњу руда, минерала и енергије. Прерађивачка индустрија се бави прерадом сировина минералног, биљног и животињског порекла. Постоји подела и на тешку и лаку индустрију. Тешка (базична) индустрија обезбеђује средства за производњу. Дели се на: енергетику, црну и обојену металургију, металску индустрију, индустрију неметала, електро-индустрију и тешку хемијску индустрију. Лака индустрија производи средства за широку потрошњу. Дели се на: лаку хемијску индустрију, прехрамбену, текстилну, дрвну индустрију и друге. Суботица, привредни центар северне Бачке

112

Географија за 8. разред основне школе

РАЗВОЈ И РАЗМЕШТАЈ Између појединих делова Србије постоје велике разлике у нивоу развијености и размештају индустрије, које су наслеђене. Пре 1918. године поједини делови Србије били су у саставу других држава и развијали се под различитим условима. До 1912. године Косово и Метохија и околина Бујановца и Прешева налазили су се у саставу феудалне Турске. Босилеград с околином био је у саставу Бугарске. Војводина, у којој је био заступљен капиталистички начин привређивања, била је део Аустроугарске. Пре Другог светског рата највећи број индустријских предузећа налазио се у Војводини. Најслабије развијену индустрију имали су Косово и Метохија и други јужни делови Србије. Након Другог светског рата индустрија је постала покретач развоја привреде у Србији. Првим петогодишњим планом, после периода обнове земље, тежиште је стављено на развој тешке индустрије. Сматрало се да је она основа развоја свих привредних и

ванпривредних делатности. Касније се приступило подстицању развоја лаке индустрије (текстилне, дрвне, прехрамбене и др.), углавном у привредно недовољно развијеним крајевима Србије. Развојем индустрије умногоме је измењена слика наслеђеног размештаја из предратног периода. У многим насељима Србије изграђена су савремена индустријска предузећа. Нека од тих насеља постала су мањи или већи индустријски центри. Таква су, на пример, Врање, Бујановац, Гњилане, Приштина, Пећ, Ђаковица, Нови Пазар и друга. Временом, она постају модерни градови и израстају у језгра индустријског преображаја других насеља у њиховој околини. Наведите битне одлике индустријских центара.

У транзиционој фази развоја, наша индустрија претрпела је крупне промене. Данас, ниво индустријског развоја Србије још увек није достигао ни половину развоја наше индустрије из 1990. године. Индустрија наше зе-

Ниш, значајан индустријски и саобраћајни центар Србије

113

8

VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

VII

ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ

УПРАВНИ ОКРУЗИ 1. Севернобачки округ 2. Средњебанатски округ 3. Севернобанатски округ 4. Јужнобанатски округ 5. Западнобачки округ 6. Јужнобачки округ 7. Сремски округ 8. Мачвански округ 9. Колубарски округ 10. Подунавски округ 11. Браничевски округ 12. Шумадијски округ 13. Поморавски округ 14. Борски округ 15. Зајечарски округ 16. Златиборски округ 17. Моравички округ 18. Рашки округ 19. Расински округ 20. Нишавски округ 21. Топлички округ 22. Пиротски округ 23. Јабланички округ 24. Пчињски округ 25. Косовски округ 26. Пећки округ 27. Призренски округ 28. Косовско-митровачки округ 29. Косовско-поморавски округ

150

Grad Ni{ 1.

2.

3.

4.

5.

5 4

2 1

3

Медијана Пантелеј Нишка Бања Палилула Црвени Крст

Географија за 8. разред основне школе

ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ Географија локалне средине (завичаја или краја у коме је школа) обухвата мању територију са свим њеним битним одликама. Под локалном средином може се подразумевати насеље у коме се налази школа с непосредном околином или територија града, општине, округа или нека друга заокружена географска целина (на пример, Левач у Шумадији, Драгачево у Старовлашко-рашкој висији, Врањски крај у југоисточној Србији итд.). Полазећи од различитих подела територије, под локалном средином у овом случају можемо подразумевати територију округа, града или општине у којој се налази школа. Округ је већа територијално-административна целина с градом и више општина у свом саставу или, пак, заједница општина. У Србији је издвојено 29 округа, од којих су 7 у Војводини, 17 у централној Србији и 5 на Косову и Метохији. Општина је мања просторна јединица од округа, с одређеним степеном локалне самоуправе. У свом саставу може имати једно или више десетина насеља, где једно од њих ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? „Мирис борове шуме. Одједном интензиван мирис шумских јагода. Немогуће, још нису ни процветале. Покушавам да их видим. Нема их наравно. То је само мирис лепих трену така детињства. Интензиван, пријатан. Опет га затварам у себе и питам се зашто ме тако испуни пријатношћу. У ствари знам. То је мирис краја којем припадам. Одавно тамо не живим, нити идем. Ипак, некако тамо припадам. Знам то по ретким посетама испуњеним полетом и тугом. Радујем се и корак ми је лак, а онда туга. Као у сусрету са драгим бићем од којег живот одвоји и све промени. Да ли је то љубав? Мислим да јесте. Љубав према завичају која се не прича. Она се носи, дубоко запретана, вероватно у сваком од нас.“ Непознати аутор

40.

– градско или сеоско – има функцију општинског центра. Тако, на пример, у саставу општине Сремски Карловци је једно насеље, које је истовремено и општински центар. Општина Лапово има два насеља, од којих је Лапово (варошица) општински центар, а општина Лесковац има 144 насеља итд. Град је територијална јединица која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100 000 становника. Неке територијалне јединице у Србији, због посебних економских, географских или историјских разлога, проглашене су градовима иако имају мање од 100 000 становника. Град у свом саставу може имати више општина. Која је разлика између градског насеља и града као територијалне јединице ширег подручја?

На територији Србије крајем 2008. године законом су утврђена 24 града (Београд, Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Пожаревац, Приштина, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац), од којих град Београд представља посебну територијалну јединицу. Зашто? И у прошлости територија Србије била је подељена на сличне територијално-административне целине с другачијим називима. Оно што су данас окрузи раније су били срезови, међуопштинске регионалне заједнице и слично. И у другим државама постоје сличне територијално-административне целине. Такве целине у Хрватској се зову жупаније, у Федерацији Босне и Херцеговине кантони, у Словенији покрајине итд. Као што је већ помену то, у границама округа су градови и општине. У оквиру општинских територија издвајају се мање територијалне јединице – месне канцеларије и 151

РЕЧНИК

азил – место на коме прогоњени налазе уточиште. археологија – наука која изучава живот људи у далекој прошлости на основу сачуваних или ископаних материјалних остатака људске делатности и живота. атар – територија која припада једном селу, са јасно утврђеним границама. врело – јак крашки извор; јавља се на местима где Земљина површина пресеца пукотине и подземне канале којима се крећу подземне воде. геологија – наука о Земљи; проучава грађу Земљине коре, процесе који се одигравају под дејством унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила, као и последице изазване њиховим деловањем; проучава и еволуцију Земље, биљног и животињског света од њеног настанка до данас. геолошки развој – стварање и развој Земљине коре (настанак стена); све промене кроз које су поједине области пролазиле током стотина милиона година и стварање одговарајућих стена. геоморфологија – географска научна дисциплина која се бави проучавањем облика рељефа, начином њиховог постанка и развитка.

8 етничка граница – линија која разграничава два народа. етнос (грчки éthnos – племе, народ) – заједница људи које повезује историјско и културно наслеђе. имиграција – процес досељавања (усељавања) становништва у насеље, крај, државу или континент. климатологија – грана метеорологије и географска научна дисциплина која се бави изучавањем климе (поднебља) и њених узрока на Земљи (глобална клима) и у појединим њеним деловима. конвенција – споразум или уговор између појединих држава којим се регулишу њихови међусобни правни, политички и економски односи конститу тиван народ – народ који је учествовао у стварању државе. локална трговина – повезивање производње и потрошње, као и купопродаја робе и размена добара у локалној средини (крају). магистрала (латински magistralis – главни) – главна саобраћајница, друмска или железничка.

декларација – свечани проглас државног или политичког органа поводом неког догађаја.

метеорологија – наука која се бави објашњењем и предвиђањем свих временских процеса који се збивају у атмосфери; наука о времену.

ендемит – биолошка врста која је у својој природној распрострањености ограничена (с веома малим ареалом, који не прелази регионалне или националне границе).

метропола назив за матични град у античкој Грчкој, који је имао колонију; 2) у новије време главни град државе, престоница; 3) град који је центар јавног живота или неке делатности, велеград.

ерозија – механичко и хемијско разарање облика рељефа, огољавање стеновите подлоге и одношења растреситог материјала са површине Земље; ерозијом се стварају посебни облици рељефа које проучава ерозивна геоморфологија.

минерал – природно једињење сталног хемијског састава и утврђених физичких особина, настало током геолошких процеса.

156

САДРЖАЈ

УВОД ..........................................................................................................................................3 I. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ВЕЛИЧИНА И ГРАНИЦЕ СРБИЈЕ .........................4 1. Географски положај, величина и границе Србије .........................................5 II. ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ ....................................................10 2. Постанак и распоред главних природних целина ......................................11 3. Панонска Србија .................................................................................................15 4. Јужни обод Панонског басена .........................................................................19 5. Планинска Србија ...............................................................................................23 6. Динариди ..............................................................................................................26 7. Старовлашко-рашка висија и Копаоничке планине ..................................29 8. Косовска и Метохијска котлина ......................................................................32 9. Карпатско-балканске планине .........................................................................35 10. Клима .....................................................................................................................38 11. Климатске области и типови климе ...............................................................42 12. Реке .........................................................................................................................45 13. Језера ......................................................................................................................48 14. Топле и минералне воде .....................................................................................51 15. Земљиште ..............................................................................................................54 16. Биљни и животињски свет ...............................................................................58 17. Заштита природе и загађивање .......................................................................62 18. Заштићена природна добра и национални паркови ...................................66 III. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ .............................................................70 19. Основне одлике становништва ........................................................................71 20. Миграције становништва .................................................................................74 21. Структуре становништва ..................................................................................77 22. Насеља ....................................................................................................................80 23. Београд – главни град Србије ..........................................................................83 IV. СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ ................................................................................88 24. Срби у непосредном и ширем окружењу ......................................................89 25. Срби и наше становништво у Европи и прекоокеанским земљама .......93 V. ПРИВРЕДА СРБИЈЕ .......................................................................................................97 26. Основне одлике развоја привреде ..................................................................98 27. Пољопривреда ...................................................................................................100 28. Биљна и сточарска производња ....................................................................103 29. Шумарство ..........................................................................................................108 30. Индустрија ..........................................................................................................112 31. Енергетски извори ............................................................................................115 32. Рудно богатство, рударство и металургија .................................................119 33. Остале гране тешке индустрије .....................................................................123 34. Лака индустрија .................................................................................................126 35. Саобраћај ............................................................................................................130 36. Трговина ..............................................................................................................135 37. Туризам ................................................................................................................140 VI. СРБИЈА И САВРЕМЕНИ ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ .............................142 38. Интеграциони процеси у Европи и свету ...................................................143 39. Међународна сарадња Србије ........................................................................147 VII. ГЕОГРАФИЈА ЛОКАЛНЕ СРЕДИНЕ ..................................................................150 40. Географија локалне средине ............................................................................151 РЕЧНИК ...............................................................................................................................156 ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ..............................................................................................158

159

ƣƚ ZZZ ]DYRG FR UV