Музичка култура за 6. разред основне школе - 16710

МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Гордана Стојановић Милица Раjчевић

KB 16710 www.zavod.co.rs

МУЗИЧКА КУЛТУРА за 6. разред основне школе

др Гордана Стојановић Милица Раjчевић

МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Рецензенти Др Ивана Дробни, редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду Биљана Матовић, наставник музичке културе у ОШ „Ћирило и Методије” у Београду Надица Мутин, наставник музичке културе у ОШ „Јожеф Атила” у Новом Саду Уредник Стефан ПАУНОВИЋ Одговорни уредник Слободанка РУЖИЧИЋ Главни уредник др Милорад МАРЈАНОВИЋ За издавача др Милорад МАРЈАНОВИЋ в. д. директора

Министарство просвете, науке и технолошког развоја решењем број 650-02-00078/2019-07 од 11. 04. 2019. годиине одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у шестом разреду основне школе.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:78(075.2) СТОЈАНОВИЋ, Гордана, 1945Музичка култура 6 : за 6. разред основне школе / Гордана Стојановић, Милица Рајчевић. - 2. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Земун : Birograf Comp). - 99 стр. : илустр., ноте ; 27 cm + 1 електронски оптички диск (CD-ROM) Тираж 6.000. - Појмовник: стр. 92-95.

- Музичка култура 6 [Електронски извор] : уз уџбеник за шести разред основне школе / Гордана Стојановић, Милица Рајчевић. - 1 електронски оптички диск (CD-ROM) : звук ; 12 cm Насл. са омота диска ISBN 978-86-17-20285-7 1. Рајчевић, Милица, 1951- [autor] COBISS.SR-ID 15379977

ISBN 978-86-17-20285-7 © Завод за уџбенике, Београд (2019–2020) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

2

ЧОВЕК И МУЗИКА Потреба за музиком је заједничка свим људима. Музика прати све важне догађаје у нашим животима, појачава наша расположења: радост, тугу, узбуђеност, а може и да оживи дубока сећања. Људима је урођено да осећају музику, али готово свака особа доживљава музику на свој начин. Док узбуђујући звуци неке људе подстичу да инстиктивно реагују игром или покретом тела, или да се, једноставно, препусте маштању, други, слушајући пажљиво, траже поруку дела или откривају и вреднују начин излагања музичког садржаја. Данас је, захваљујући медијима, музика доступна свакоме у сваком тренутку. Уз музику можемо да се одмарамо, шетамо, веселимо, да радимо, и да учимо. Одлазак на концерт омогућава нам да уживамо у живом музичком извођењу. Међутим, то није било тако у давним временима. Некада је музика била доступна само онима који су је изводили и онима који су присуствовали неким друштвеним или верским догађајима. Будући да музика, као и свака друга уметност, настаје као одраз конкретног друштвено-историјског развоја, потреба и идеала, свако ново време доноси и нешто ново у развоју музичких токова и односа човека према музици.

Слушање музике је најчешћи вид прихватања музике, али свакако не и једини. Лично искуство у извођењу музике, певање и свирање, реаговање на музику покретом, пролажење кроз процес стварања – дају нов квалитет прихватању и разумевању музике. И зато слушај музику, сазнај нешто више о њој, певај, свирај и истражуј нове могућности изражавања својих музичких идеја.

3

ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ

4

3. Сложи српску браћу драгу на свак дичан славан рад, слога биће пораз врагу, а најјачи српству град.

4. Нек на српској блиста грани братске слоге златан плод, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

5. Нек на српско ведро чело твог не падне гнева гром, благослови Србу село, поље, њиву, град и дом!

6. Кад наступе борбе дани к победи му води ход, Боже, спаси, Боже, храни српске земље, српски род!

7. Из мрачнога сину гроба српске славе нови сјај, настало је ново доба нову срећу, Боже, дај!

8. Отаџбину српску брани петвековне борбе плод, Боже, спаси, Боже, брани, моли ти се српски род!

Шта је химна? Када се химна изводи?

5

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

Ко је био Свети Сава? Ког датума се слави школска слава Свети Сава?

6

2. Благодарна Србијо, пуна си љубави према своме пастиру светитељу Сави. Цело Српство слави славу свога оца, Светог Саву. Појте му, Срби, песму и утројте!

3. Да се српска сва срца с тобом уједине, сунце мира, љубави да нам свима сине. Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози. Почуј глас свог рода, српскога народа!

4 Пет векова Србин у ропству чамио, светитеља Саве име је славио. Свети Сава Србе воли, и за њих се Богу моли. Појте му, Срби, Песму и утројте!

7

СРЕДЊИ ВЕК Падом Западног римског царства (476. године нове ере) отпочиње нов историјски период – средњи век, који ће трајати десет векова. Нов друштвено-политички поредак – феудализам и учвршћивање нове хришћанске религије као званичне учинили су преокрет у гледању човека на живот и свет. У музици, као и у осталим уметностима, науци и образовању видљив је утицај цркве као водеће елите друштва. Славећи свога Господа Бога, хришћани су, као и други стари народи, обред богослужења повезивали с музиком. Стари хришћани су у верским обредима певали, сматрајући да једино људски глас може да велича славу Бога. Из богослужења су избацили све што је подсећало на народну или многобожачку музичку традицију. Забранили су и употребу инструмената и плес. Центри развоја црквене музике били су манастири, катедрале, средишта духовног живота. Распад Римске империје (395. године нове ере) на Источно и Западно римско царство довео је и до расцепа хришћанске цркве. Сходно таквим политичким приликама, из заједничких ранохришћанских корена, црквена музика развијаће се у два различита правца: византиjско – православно и западно – римокатоличко певање. Поред изузетног развоја црквене музике, музичко стваралаштво средњег века карактерише појава световне музике на феудалном двору – витешка поезија и музика. Јован Дамаскин



Византијско певање

Византија (друго име за Источно римско царство), за разлику од Западног римског царства, одржала се још хиљаду година, све до пада своје пре­с тонице – Цариграда, под најездом Турака 1453. године. Богослужење је било на народном, тј. грчком језику, који се говорио у Византији. Музика је била вокална и једногласна. Византијско црквено певање je засновано на осмогласју. Осмогласје

8

СРЕДЊИ ВЕК

је систем од осам гласова у којима су садржани мелодијско-ритмички модели – узори по којима се компонује. Низањем модела, њиховим комбиновањем и варирањем настају мелодије које певач, према својим способностима, прилагођава црквеном тексту. Збирка песама недељних служби назива се Осмогласник . Избор напева за Осмогласник сачинио је Јован Дамаскин у првој половини 8. века. Византијска традиција певања је прихваћена и настављена у православној музици грчке, српске, руске и бугарске цркве. У словенским земљама се од 9. века певало на старословенском језику.



Грегоријански корал

После пада Западног римског царства, стварањем нових држава и ширењем хришћанства, музика западноевропске цркве почела је да поприма локалне утицаје крајева којима се ширила. Ту разноликост певања, па и самих обреда, Католичка црква, са седиштем у Риму, видела је као опасност за духовно јединство цркве. Зато је римски папа Гргур I одабрао мелодије које ће се певати у току црквене године на целој територији западноевропског, католичког богослужења. По њему су средњовековне црквене песме назване грегоријански корали. Грегоријанско певање је било једногласно, без инструменталне пратње. Текстови, узети из Библије, за разл­ ику од византијског певања, певали су се на латинском језику. Грегоријански корали немају значај само као црквени напеви који се и данас певају у римокатоличком богослужењу (од 1963. године на народном језику), већ су надахнуће за многе композиторе различитих периода.

Грегоријански корал: Kirie eleison – Госп од е, п омилуј (Записано савременом нотацијом)

Папа Гргур I

Слушање музике Византијски напев Axion Estin (Дос тојно јес т) – музика је вокална, једногласна, на грчком језику. Грегоријански корал Kirie eleison (Господе, помилуј) – музика је вокална, једногласна, на латинском језику. Уочи распеваност овог напева.

9



Црквена музика средњег века у Европи

Како је црква имала значајну улогу у феудалном друштву средњег века, а музика је била главни део богослужења, било је природно да се музика, током векова, развијала и унапређивала. Средиште развоја црквене (духовне) музике били су манастири. С развојем градова то постају цркве и катедрале. Иако су се византијска и грегоријанска традиција развиле из истих корена и биле блиске, током времена су се удаљиле. Развој музике у римокатоличкој цркви био је знатно динамичнији. Да би се дало на значају великим верским празницима, грегоријанском коралу додавани су други, трећи и, касније, четврти глас. Тако од 9. века настају и први облици вишегласја. Понекад је један од гласова могао бити извођен и на неком инструменту. То је било време постепеног продирања инструмената у западноевропску црквену музику. Оргуље, које су средином 8. века донете у Европу из Византије, ради музицирања на двору, постепено улазе у цркву и постају обавезан инструмент у римокатоличком богослужењу. Дечаци: леви свира харфу, а десни преносне оргуље

Слушање музике Миса: Agnus dei (Јагње Божје) – једногласно певање, на латинском језику. Миса: Kirie eleison (Господе, помилуј) – вишегласно певање уз пратњу оргуља.

10

За разлику од римокатоличког богослужења, у православном богослужењу, које се заснива на византијској традицији певања, вишегласје се појавило тек у 16. веку, и то прво у Русији, а затим и у другим словен­ ским земљама, а забрана инструмената остала је до данас. Најзначајнији облик црквеног певања код православних народа је литургија. Обредни чин богослужења садржи четири молитвена момента, изражена у тачно утврђеном броју и редоследу песама. У току годишњег црквеног циклуса изводе се и друге врсте песама, као што су химне, тропари, стихире, ирмоси. Оне се певају током богослужења, али и у другим приликама и на свечаностима (пример Химна Све том Сави). У римокатоличкој цркви најважнији део богослужења је миса. Она има пет обавезних делова, који се изводе на сваком богослужењу. Променљиви делови мисе се додају у складу с празницима у црквеном календару. У 14. веку јавља се и вишегласна хорска миса. До тада је миса била једногласна песма заснована на грегоријанском коралу.

СРЕДЊИ ВЕК

Упоредо с развојем музичког стваралаштва и музичке праксе развијала се и музичка теорија. Једно од достигнућа средњег века јесте појава нотног писма. Покушаје бележења музике налазимо још у античкој Грчкој. У средњем веку музика се дуго учила усменим путем. Први знаци за бележење мелодије појавили се у 9. веку и називали су се неуме. Биле су то прво цртице, а затим тачке и кукице, записиване изнад слова у текстовима песама. Оне су одређивале смер кретања мелодије, али су служиле више као подсетник ономе ко је већ знао песму, а не као могућност за прецизно читање мелодије, јер није постојао систем линија. У 11. веку уведена је једна линија, а затим се број линија постепено додавао. Тек касније изграђен је систем којим су се бележила и трајања. Данашња, савремена нотација постављена је тек почетком 17. века. У настави певања уводе се слогови солмизације.

Једногласна композиција састоји се из једне мелодије без пратње. Може да је изводи један извођач или група – сви извођачи певају/свирају исту мелодију. Вишегласна композиција има најмање два гласа или више гласова и за њено извођење потребно је онолико извођача или група колико има различитих гласова.

Неумска нотација, рукопис из 12. века



Црквена музика средњег века на тлу Србије

Српски средњи век се временски не поклапа са западноевропским средњим веком. Он у односу на западноевропски почиње касније и траје много дуже после пада Цариграда, готово до 18. века. За развој српске културе посебно је од значаја био долазак јужнословенских племена на Балканско полуострво и њихово покрштавање у 9. веку.

11

Приклањајући се источном хришћанству, Јужни Словени су богослужење обављали по узору на византијско. За развој црквеног певања на тлу Србије од значаја је било деловање просветитеља Ћирила и Методија (9. век). На овим просторима они су у богослужење увели словенски језик. Рад Ћирила и Методија наставили су њихови ученици Наум и Климент (10. век). Климент, музички образован, подучавао је свештенике певању црквених текстова.

Ирмос – песма којом се велича Богородица. Стихира – песма се великим бројем стихова преузетих углавном из Светог писма. Тропар – похвална песма посвећена одређеном празнику или светитељу.

Захваљујући сачуваним рукописима из средњег века, сазнајемо да се за време Немањића, црквеном животу поклањала велика пажња. Српски владари, ктитори (оснивачи) многих манастира редовно су учествовали у певању при богослужењу. У делима Светог Саве налазе се упутства која се односе на црквено појање (певање). По узору на Византију, стара српска црквена музика била је вокална, без инструменталне пратње (као и данас) и једногласна. Текст је на старословенском језику. У литургији, у зависности од празника, певају се различите песме. Основни облици богослужбеног певања су ирмос, стихира и тропар. Све песме које се певају у току недељних служби током црквене године – од Ускрса до Лазареве суботе – налазе се у збирци песама која се назива Осмогласник. Први сачувани записи црквених мелодија потичу из 15. века. Записани су неумском нотацијом. Композитори тих песама су: кир Стефан Србин, хоровођа на двору Лазара Бранковића, Никола Србин и јеромонах Исаије Србин. С турским освајањем крајем 14. века српска држава се распада, територијално се помера и сужава. У следећем веку српске земље су биле потпуно покорене. Традиција српског црквеног појања се наставља онолико колико је то било могуће под турском окупацијом и условима усменог преношења.

12

СРЕДЊИ ВЕК

РОЖДЕСТВО ТВОЈЕ Божићни тропар Глас 4.

Слушање музике Божићни тропар, Рожд ес тво твоје – једногласно певање Ст. Ст. Мокрањац, Рожд ес тво твоје – трогласно певање Исаија Србин: Алилуја. Уочи певање солисте (свештеника) на исон (лежећи тон) који изводи група појаца дајући потпору певачу.

Препев: Рођење твоје, Христе Боже наш, даде да засија свету светлост разума; у њему пак који изучавају звезде (служе звездама), од звезде беху научени клањати се Теби, сунцу правде, и Тебе знајући с висине истока, Господе слава Теби. Јеромонах Филимон (Шкундрић)

Рођење Христово, детаљ

13



Световна музика средњег века

Поред црквене (духовне) музике, која се развијала у манастирским центрима, црквама и катедралама, у средњем веку постојала је и световна музика. Она је пратила човеков свакодневни живот. Била је средство забаве и разоноде, саставни део свечаности на народним весељима и у феудалним дворовима. Уз њу су ратници праћени у ратничке походе и тријумфално дочекивани победници.

Краљ Давид свира харфу (13. век)

Слушање музике Погледај овај линк. https://www. youtube.com/ watch?v=zOvsyamoEDg Упознаћеш изглед и звук средњевоковних инструмента.

Световну музику изводили су средњовековни путујући забављачи. У разним деловима Европе звали су их различито, жонглери и шпилмани. Путовали су из места у место. Наступали су на сеоским гозбама, народним светковинама, на отвореном пољу, јавним трговима, улицама, око дворских зидина. Забављали су народ различитим наступима: певањем, свирањем, игром, глумом, циркуским вештинама. Њихова музика је била једногласна, различитог садржаја и карактера. Биле су то љубавне песме, успаванке, пастирске песме, дечје песме. Црква је жонглере често прогањала сматрајући да кваре морал народа и шире старе многобожачке обичаје. Међутим, њихов је значај био управо у томе што су очували народну традицију музицирања. Будући да је црква забрањивала уношење инструмената у богослужење (у православном богослужењу та забрана остаје и данас), путујући музичари били су једини представници инструменталне музике. Већина инструмената које су користили била је донета из Византије. Биле су то разне врсте удараљки, дувачки инструменти (фруле, хорне), оргуље (мале преносне), инструменти са жицама (харфе). Значајна тековина средњег века била је појава гудачког инструмента фидула (види слику Свирач на фидули), претече данашњих виолина.

Покушај да на основу музике откријеш општу поруку песмe. Унеси кључну реч FAUN: Federkleid (Хаљина од перја) да сазнаш превод песме и повежеш поруку песме са карактером музике. Свирач на фидули (13. век)

14

СРЕДЊИ ВЕК

Посебан допринос развоју једногласне светове музике средњег века дао је витешки сталеж. После крсташких ратова, стекавши богате феудалне поседе и економску независност, витезови почињу да стичу образовање, како опште тако и уметничко. Постају вешти у певању, свирању, писању поезије на народном језику. У њиховој музици и поезији најчешће су опевани љубав, природа, ратови. Под утицајем жонглера, који су своје приредбе често изводили у околини феудалних дворова, у племићкој музици приметан је утицај народне музике. Витешка поезија и музика прво су се појавиле у јужној Француској, а затим су се шириле у северну Француску, Немачку и даље. Племићи песници на југу Француске називали су се трубадури, на северу Француске трувери, а у Немачкој – минезенгери (мине = љубав, зенгер = певач). Један од најчувенијих трувера је Адам де ла Ал (13. век).

Трубадури и трувери, постер, 12. и 13. век

Адам де ла Ал, трувер: Игра Робина (Робин Худ) и Марион

Слушање музике Уочи сличности и разлике између духовне (црквене) и световне музике. Обрати пажњу на садржај текста, начин извођења, темпо, кретање мелодије, општи карактер и опиши свој утисак. Дивна Љубојевић, Тебе појем Адам де ла Ал, трувер: Игра Робина и Марион.

15

Један од облика вишегласjа био је и канон. Настао је у 13. веку. У изве­ сном смислу, канон је и начин извођења, с обзиром на то да се ради о једној мелодији која се имитира у више гласова – тако што гласови почињу да певају у различито време. На тај начин се у сазвучју, једновремено, чују различити делови исте мелодије. Певање канона била је средњовековна забава. Постоје различите могућности компоновања и извођења канона. Иста мелодија, ако је вешто компонована, могла се певати у смеру супротном од нормалног, то јест од последњег тона ка првом. Или: док једни певају мелодију каква јесте, други исту мелодију певају у дупло већим или мањим нотним вредностима.

Живела музика канон

16

СРЕДЊИ ВЕК

Сазнања о световној музици средњег века на тлу Србије су врло скромна. На основу споменика ликовне културе (сцене на фрескама манастира), историје владара и владарских породица, као и књижевности, можемо закључити да се певало, свирало, играло. На дворовима Немањића музика је имала исту улогу као на дворовима у државама Запада или Истока. Немањићи су приређивали гозбе и прославе, у којима је музика имала важну улогу. Крунисање Стефана Првовенчаног, прослављано три дана, пратила је свирка бубњева и гусала. На крунисању цара Душана народ су забављали многи свирачи на трубама, свиралама, роговима. Међу професионалним музичарима помињу се шпилмани. Свети Сава их описује као глумце, играче и свираче. Они су вероватно били немачког порекла, будући да је доста Немаца било у војсци Немањића, а и многи су пролазили преко српских земаља током крсташких ратова. Ови музичари називани су и другим именима: скомраси, гудеци, свиралници. Као и на Западу, црква их је прогањала, јер су у својим наступима изводили обреде многобожачког порекла.

Двострука свирала (Христово рођење, манастир Градац, 13. век)

У време турске владавине музика остаје део народних обичаја. И данас у нашој фолклорној традицији можемо да нађемо трагове музике прохујалих времена. Слушање музике Слушање музике. Упореди следећа два примера: начин извођења, карактер... Које су сличности и разлике?

M. Преторијус, Кокошји п лес Ансамбл ренесанс: Скомрашка игра

Игра уз свирање на инструментима: лево – псалтеријум, десно – бубањ, (Манастир Лесново, 14. век)

17

ШТА ЗНАМ И ШТА МОГУ ДА САЗНАМ Сажетак музике средњег века На развој музике средњег века утицали су нов друштвени поредак – феудализам и појава нове религије – хришћанство. Једногласни црквени напев у католичкој и византијској цркви, световна музика путујућих музичара и уметност витезова, појава вишегласја, развој нотације и усавршавање инструмената – главне су карактеристике развоја музике у периоду од 10. векова. Црквена музика развијала се у два правца. У источном православном богослужењу, у Византији, изводила се једногласна, вокална, музика на грчком језику. Збирка песама недељних служби, коју је сачинио Јован Дамаскин, назива се Осмогласник. У западном, католичком богослужењу певали су се једногласни напеви на латинском језику – грегоријански корали. Напеви су добили име по папи Гргуру I. Он је сачинио збирку песама које треба певати у току црквене године. Најзначајнији облик црквеног певања код православних народа је литургија. Литургијско певање до данас је остало вокално, без инструменталне пратње, једногласно до 16. века, када се први пут, у Русији, јавља вишегласје. У Србији се црквена музика развијала по узору на византијско певање. У римокатоличкој цркви најважнији део богослужења је миса. Од 9. века грегоријанском коралу додавани су други, трећи, па и четврти глас. Тако су настали први облици вишегласне музике. У католичком богослужењу се од 8. века постепено уводе оргуље. Упоредо с црквеном (духовном) музиком неговала се музика у народу – световна музика, која је пратила човеков свакодневни живот. У музици путујућих музичара, касније трубадура и трувера, примењивано је све оно што је црква забрањивала: садржаји из свакодневног живота, изражавање људских особина, игра, разноврсни инструменати. За даљи развој инструмената најзначајнији су они од којих порекло воде данашњи инструменти: фидуле, трубе, хорне, оргуље, бубњеви. Средњи век је донео и прве знаке за записивање мелодије, без трајања тонова. Биле су то цртице, кукице и тачкице писане изнад црквеног текста. Називале су се неуме. Касније се постепено уводе и линије, које су омогућиле прецизније записивање мелодије.

18

Истраживање Mожда ће те интересовати да понешто ново сазнаш о музици средњег века. За тражење по интернету биће ти од помоћи кључне речи: грегоријански корал, византијско певање, литургија, миса, трубадури, трувери, нотација, Гвидо из Ареца, богослужење. Имај у виду да свако теоријско знање треба да допуниш и упознавањем саме музике. Youtube ти је на располагању. Ево неколико линкова. Откриј шта се крије иза ових примера: https://www.youtube.com/watch?v=Pb7yByKAICw https://www.youtube.com/watch?v=3DlA-3krzbE

Асоцијације РИМ

ВИЗАНТИЈА

ЈЕДНОГЛАС

НАПЕВИ

ЦРКВА

ВОКАЛНА МУЗИКА

БИБЛИЈА

ОСМОГЛАСЈЕ

ПАПА

ОСМОГЛАСНИК

ЛАТИНСКИ

ГРЧКА

Питања и задаци 1. Објасни шта је духовна музика.

2. Шта је световна музика?

3. Опиши разлику између духовне и световне музике имајући у виду њихову намену, улогу.

4. Упореди следећа два примера. https://www.youtube.com/watch?v=B2Tk1JseYkU https://www.youtube.com/watch?v=WacH0_3rt-c Опиши изражајне карактеристике оба дела:

19

Слушање музике

КОМПОЗИЦИЈЕ ИНСПИРИСАНЕ МУЗИКОМ СРЕДЊЕГ ВЕКА Kомпозитори показују интересовање за културну традицију старијих периода у развоју човечанства. Каткада се инспиришу песмама прошлих времена, старим легендама, обредним играма, а каткада музиком, особеностима ритма или мелодије. Следећа два дела – Кармина бурана и Амено представљају примере музичких остварења насталих под утицајем дела средњег века. КАРЛ ОРФ Кармина Бурана: O fortuna,

Veni, veni, venias

Коло среће из Кармине Буране

Стара збирка песама из 13. века, названа по манастиру у коме је пронеђена Кармина Бурана, послужила је Карлу Орфу да компонује једно од најпопуларнијих и радо слушаних композиција широм света. Збирка садржи око две стотине световних песама, на латинском језику, у којима се величају љубав, природа, радост живота, а критикује средњовековна стега цркве и друштва. Различитост тематике песама из Кармине Буране показује слику свакодневног живота обичних људи који су живели пре осам векова, људи које је њихово друштво, прогањајући их, ставило на дно друштвене лествице. Аутори тих стихова чине непризнати сталеж средњовековног друштва. То су студенти, лутајући песници и певачи, одбегли монаси, филозофи. Карл Орф је одабрао двадесет пет текстова и мелодија из збирке Кармина Бурана и сачинио дело великог обима, за огроман број извођача. Као циклус народних песама, дело је уметнички обликовано за вокалне солисте, хор и оркестар.

O fortuna је уводна хорска песма која пева о ћудима среће чији се точак стално окреће. То је вероватно најпознатија хорска нумера на свету.

Veni, veni, venias (Дођи, дођи...) јесте усклик из дела који слави љубав.

Карл Орф

20

Карл Орф био је немачки композитор и диригент 20. века. Бавио се и музичким образовањем деце. У систему образовања посебан значај имало је дечје музицирање, певање и свирање. За потребе такве наставе Орф је конструисао удараљке прилагођене узрасту и могућностима деце. Данас ти инструменти носе назив Орфов инструментариј.

СРЕДЊИ ВЕК

Слушање музике ЕРА, АМЕНО Амено је хит песма која се појавила крајем деведесетих година 20. века. Текст песме (Гај Протеро) писан је на језику који звучи као латински, али без правог значења. Дакле, речи које хор пева не значе ништа. Музика (Ерик Леви) заснива се на грегоријанском коралу, али са елементима савременог начина изражавања, посебно рока, попа и електронске музике. Амено је једна од песама албума који носи назив ЕRА. Сам назив ERA (Enminential Rythmn of the Ancestors, у преводу: базични ритам прапредака), говори шта је била идеја твораца ове музике. Ефектан спот, који је допринео још већој популарности хита Амено, подстиче наша маштања о мистичном средњем веку. И спот и музика песме Амено подржавају бајковиту причу у којој се жене ратници, пошто добију чаробни мач, упуштају у борбу с витезовима како би спасле младог краљевића.

Сцена из спота Амено

Погледај следећи спот Ера – Амено на интернету: https://www.youtube.com/watch?v=6xUnSVTh8fI Опиши свој утисак. На који начин, којим изражајним средствима је дочаран амбијент средњег века?

НИКОЛО ВИНСЕНТ И ХОР ЦРВЕНЕ А РМИ ЈЕ, АМЕНО Песму Амено изводи и један од најбољих мушких хорова на свету – руски хор Црвене армије Александров. У овом извођењу Амена са хором пева француски поп певач Николо Винсент као солиста. Ово извођење погледај на интернету: https://www.youtube.com/watch?v=yThA5c_3Lds Упореди ово извођење с претходним, не узимајући у обзир визуелни ефекат. У чему је разлика?

Хор Црвене армије – Александров је у октобру 2018. године, прославио деведесет година свога постојања. Хор показује високо вокално мајсторство. У обимном репертоару има више од две хиљаде дела: народне и војне песме и игре, духовну музику, хорска дела класичне музике руских и страних композитора.

21

МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Гордана Стојановић Милица Раjчевић

KB 16710 www.zavod.co.rs

МУЗИЧКА КУЛТУРА за 6. разред основне школе