Српски језик за 1. разред средње школе - 21013

Рецензенти

Рецензенти

проф. др Милош Ковачевић,

Филолошки факултет у Београду

проф. др Александар Милановић,

Филолошки факултет у Београду

Марина Панић,

професор српског језика и

књижевности, Гимназија у Краљеву

Уредник

Народна библиотека Србије, Београд

37.016:811.163.41(075.3)

НИКОЛИЋ, Милка, 1975Српски језик : уџбеник за први разред средње школе / Милка

Николић, Јелена Петковић, Јелена Братић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : AMD систем). - 171 стр. : илустр. ; 27 cm

Текст ћир. и лат. - Тираж 4.500. - Регистар. - Библиографија: стр. 170-171.

ISBN 978-86-17-20196-6

ISBN 978-86-17-20196-6

1. Петковић, Јелена, 1975- [autor] 2. Братић, Јелена, 1977- [autor] COBISS.SR-ID 278418188

ISBN 978-86-17-20196-6

језиком

Потом ћемо испитивати својства гласова српског језика. На крају ћемо говорити о акцентима српског језика, а

пажњу ћемо посветити и правопису. Да бисте се боље

текст лекције), (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с

(в) рубрика

ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ (Милка Николић)

Место језика у људском животу

Својства језика

Језик и комуникација

Језик као систем знакова Основне науке које се баве језиком

Граматике и речници српског језика Тест

Истраживачки задаци

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД

Братић) Почеци словенске

старословенског језика

Књижевни језици код Срба до 19. века:

српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик

Тест

Истраживачки задаци

РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА (Милка Николић)

Раслојавање језика и врсте раслојавања

Књижевни (стандардни) језик

Територијално раслојавање језика

А. Штокавски дијалекти екавског

изговора

Призренско-тимочки дијалекат Косовско-ресавски дијалекат

Шумадијско-војвођански

дијалекат Б. Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора Зетско-рашки дијалекат

Дијалекат у уметности

Тест

Истраживачки задаци

ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ)

(Јелена Петковић)

А. Фонетика и фонологија

Фонетика и фонологија

Изговор гласова и улога говорних

органа

Подела гласова српског језика

(по начину творбе)

Вокали (самогласници)

Сонанти (гласници)

Шумни консонанти

(прави сугласници)

Фонолошки систем српског

књижевног језика

Слог и врсте слога

Подела речи на слогове (фонетска и

семантичка граница слога)

Тест

Б. Морфонологија

Морфонологија

Гласовне промене и гласовне

алтернације

Једначење сугласника по звучности

(алтернације звучних и безвучних

сугласника)

Једначење сугласника

Јотовање (алтернације ненепчаних

сугласника с предњонепчаним

сугласницима)

Непостојано А (алтернација А : Ø)

Промена Л у О (алтернација Л : О)

Покретни вокали

Преглас (алтернација О : Е)

Превој вокала

Сонант Ј

Сугласник Х

Тест

Истраживачки задаци

АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ

ЈЕЗИКА

(Милка Николић)

Реченични

обележавање

Правила

Сталне

Речи

Преношење силазног

Акценат и значење речи

Правописна

акцента

Тест

Истраживачки и стваралачки задаци

ПРАВОПИС

(Јелена Братић)

Основни принципи правописа српског

књижевног језика

Правопис, правописни приручници

(1) Комуникативну – језик је основно средство комуникације, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници.

(2) Когнитивну – језик је средство мишљења, помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли (реч когниција означава сазнавање; реч когнитивни значи сазнајни).

(3) Експресивну – језик је средство изражавања мисли, ставова, идеја, намера, осећања.

(4) Културну – језик одражава културу одређене заједнице и утиче на начин размишљања и понашања њених чланова. Језик је најбољи преносилац сазнања и искустава

двадесетак доминантних тематских група (боје, звуци, облици, делови тела, емоције, простор, време и др.). За следеће речи упореди своје асоцијације с асоцијацијама забележеним у речнику:

будућност – неизвесност, сутра, прошлост, садашњост, нада, срећа, живот, светла, светлост, свемир, посао, успех, далеко, футур, лепа, магла, напредак;

веран – пас, одан, пријатељ, неверан, друг, љубав, дечко, искрен, добар, прстен, момак, поштен, човек, вереник, брак, слуга, заљубљен;

вода – живот, море, жеђ, река, пиће, ватра, течност, чиста, бистра, извор, чисто, чаша, плаво, бистро, Н2О, ваздух, чесма, чистоћа, хладна;

желети – хтети, волети, надати се, нешто, љубав, сањати, добити, имати, слобода, жудети, нада, немати, жеља, успех, моћи, срећа, сан, тежити, живети, поклон;

зашто – зато, питање, како, због чега, разлог, не знам, тако, упитник, што, знак питања, ја, јер, радозналост, узрок, због, због тога.

(Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић,

свет, да

обликује и изражава искуства, мисли и осећања.

Језик представља: (1) средство

комуникације и интеракције

међу људима; (2) средство

за преношење различитих

врста садржаја (ставова, идеја, намера, осећања); (3) средство уметничког изржавања и стварања.

Вежбање

1.

Својства језика

(1)

(2)

број реченица.

(3) Економичност – језик може да произведе неограничен број речи и реченица

броја

гласовне јединице.

(4) Дислокација – помоћу језика се

(5)

граматичке, творбене и синтаксичке јединице.

Јединице нижег хијерархијског нивоа међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског нивоа. Начини њиховог комбиновања одређени су правилима. Јединице вишег хијерархијског

Језик и комуникација

(1) говорник (пошиљалац одређене поруке),

(2) саговорник (прималац поруке),

(3) предмет о ком се говори,

(4) порука која се обликује одређеним језиком,

(5) језик (кôд), тј. систем знакова на ком се порука преноси,

(6) канал којим се порука преноси.

Шта говоримо ћутањем?

Ћутање је знак одобравања – каже пословица.

Ћутање је знак негодовања – кажу филозофи.

на Жепи Ива Андрића.

Ћутањем се може исказати негативан став, нерасположење, неслагање, љутња, увређеност. С друге

збуњено размичу. Напослетку, уз јек и

шкрипу, једна по једна занемоћају. Неке и

сасвим потону. Светлост, сада необуздана, снажније хрли из далеке дубине, укупном

ширином свода извиру сазвежђа, а круг луне се препуни. Пенећа месечина, у дугим слаповима, пада низ висине.

(Горан Петровић, Опсада цркве

Вежбање

1. У

званична ситуација.

изгледати овако:

(а) Помози ми да попуним овај формулар.

Као друштвени феномен језик је средство комуникације и има значајну улогу у друштвеном животу.

Комуникација је битан предуслов друштвеног и културног развоја.

Језичке функције које се односе на

поједине елементе комуникације

(пошиљалац, прималац, предмет,

порука, канал, језик) – јесу:

(1) експресивна (емотивна) функција,

(2) конативна функција (функција

деловања),

(3) референцијална функција

(функција саопштвања),

(4) поетска (естетска) функција,

(5) метајезичка функција, (6) фатичка функција.

(в) Молим Вас, можете ли ми помоћи да попуним овај формулар. (д) Да ли смем да Вас замолим за помоћ у попуњавању овог формулара.

Ова четири исказа упућена су различитим

У претходним лекцијама говорили смо о

језику као систему. Наведи одлике језика као система! Од којих елемената се језик састоји?

Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама. Структура обухвата

јединице и правила по којима функционишу јединице. Када усвајамо матерњи језик, као

Реч као језички знак одликује се следећим особинама:

(1) Арбитрарност – произвољан је избор гласовног склопа којим ће се означавати одређени појам (реч арбитраран значи произвољан).

(2) Конвенционалност – друштвено

обухвата: (а) јединице и (б) правила по којима функционишу јединице.

Разликујемо језик и говор:

(а) Језик је систем знакова

којим се служи одређена зајед-

ница,

(б) Говор је појединачна ре-

ализација језика. Остварује

се индивидуалном употребом

језика од стране појединаца.

Односи се и на усмену и на

писану реализацију језика.

Говор је примена језика у ко-

муникацији.

Језик представња систем системâ јер сваки језички ниво

представља засебан систем (подситем) који има јединице и правила функционисања јединица.

се неких граматичких правила. (а) Наведи компаратив придева брз, тих, строг, висок.

(б) Одреди у којем граматичком броју

ће бити

пример, уз

именице употреби придев лековит. (в) Објасни да ли су граматички

правилни примери императива у овој реклами:

, споји и освоји! 2. Наведи предности и недостатке комуникације

Основне науке које се баве језиком

језика. Својства свих језика посматрали смо на примеру српског језика. Дакле, лингвистика се може бавити оређеним језиком, на пример српским, руским, енглеским, немачким,

морфема, реч, синтагма и реченица. Морфема је најмања јединица

слог јесу јединице које намају значење, а учествују у формирању значењских јединица. Осим тога, у гласовном уобличавању значењских јединица учествују и прозодијске појаве: акценат, интонација (промена висине тона), трајање изговора (дуго или кратко).

Фонетика – лингвистичка дисциплина која проучава артикулационе и акустичке особине гласова, тј. како се гласови изговарају и како се запажају чулом слуха. Фонетика проучава: (1) глас, (2) слог и

века. Језичке јединице се дела на: (1) јединице које

речи српског

довољно је

у једној фонеми (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар).

Дакле, фонема је најмања језичка јединица која

може унети разлику у значење. Све фонеме једног

чине фонолошки систем тог језика. Фонологија проучава које комбинације фонема су прхватљиве у одређеним језику и какве проме-

не код фонеме настају кад се она нађе у окружењу

других фонема. На пример, фонема

Морфологија – лингвистичка

дисциплина која обухвата (1) морфологију у ужем смислу и (2)

творбу речи.

Морфологија у ужем смислу – лингвистичка дисциплина која

проучава врсте и подврсте речи, као и облике променљивих речи.

Јединице којима се бави морфо-

логија јесу: (1) речи; (2) граматичка основа и наставак за облик. Творба речи – лингвистичка

која проучава начи-

1.

2.

3.

4.

Синтакса – лингвистичка дисци-

плина која проучава: (1) функције

речи у реченици; (2) врсте синтагми

и реченица; (3) распоред (ред) речи у синтагми или реченици. Најмања

синтаксичка јединица је реч. Највиша синтаксичка јединица је исказ (комуникативна реченица или реченица у ширем смислу), а то је уједно

и најмања комуникативна јединица.

Исказ је најмања језичка јединица која преноси целовиту поруку. Предикатска реченица (реченица у ужем смислу) означава одређену ситуацију (радњу, стање, збивање). Може

да буде зависна и независна.

1. Одреди врсту синтагме.

Забрањено је уношење хране и пића.

Забрањено је уносити храну и пиће.

2. Одреди функцију зависне реченице у строфи из песме Васка Попе. Очију

1. Метафора може да буде: (1) стилска фигура; (2) један од начина путем којих речи

ксикона (лексикон представља скуп свих

речи једног језика). Бави се значењима

речи, начинима путем којих настају нова

значења речи (метафора, метонимја итд.),

значењским односима међу речима (си-

нонимија, антонимија итд.). Речима се

баве и следеће дисциплине: (а) терминологија (проучава термине одређене науке или струке); (б) фразеологија (проучава

фразеологизме); (в) ономастика (проучава имена); (г) етимологија (проучава порекло речи).

Лексикографија – лингвистичка дисциплина која се

речника.

ЗАПАЗИ!

фигуре

Лингвистичке дисциплине су: фонетика, фонологија, морфологија, мофофонологија, товорба речи, синтакса, лексикологија, семантика, стилистика. Како

Погледајмо стих: Ја сам

стена (из истоимене

песме Ђуре Јакшића). Коју стилску фигуру овде запажаш? Одреди: (1) језичку јединицу у којој се јавља стилска фигура; (2) граматички облик те јединице; (3) синтаксичку функцију те јединице. Сваку стилску фигуру можемо разматрати на овај начин.

(наука о језику) – наука је која проучава језик као систем знакова.

Вежбање

1.

Подвучени изрази, ако их посматрамо са становишта свакодневне комуникације, делују неприхватљиво (неправилно).

(а) Ноћ је, пада снег, свуда око нас је бела тама.

(б) Желим потпуну слободу, сањам далеке даљине.

(в) Његова изјава је пример лажне истине.

(г) Невреме је уништило све мале кућице.

Објасни шта неведене изразе чини неприхватљивим.

Писци

Граматике и речници

српског

језика

Навешћемо најпознатије граматике српског језика намењене за школску и универзитетску употребу.

(а) Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу (б) Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе

(в) Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I–II

Ове граматике описују систем

језика.

Термин речник односи се: (1) на скуп свих речи једног језика (лексички фонд); (2)

да нека особа има сиромашан или богат речник).

Слично је и са следећим називима: терминологија (термини одређене науке или струке; научна дисциплина), фразеологија (фразеологизми одређеног језика; научна дисциплина), ономастика (имена; научна дисциплина), етимологија (порекло речи; научна дисциплина).

Невешћемо

Подаци о речима дају се путем бројних скраћеница, на пример: (1) скраћенице за граматичке податке, као што су род, број, падеж, глаголски облик итд.; (2) скраћенице за области у којима се реч употребљава, тј. области науке, струке, технике, уметности; (3) скраћенице за језик из којег реч потиче; (4) скраћенице које показују да реч, или неко њено значење или облик припада дијалекту; (5) скраћенице које показују да је реч застарела, или је застарело неко њено значење или облик; (6) скраћенице које дају податак да је значење иронично, фигуративно, ублажено, погрдно, фамилијарно.

Посебно су важне скраћенице на основу којих закључујемо да се реч (или неко њено значење или облик) не употребљава у савременом књижевном језику. Такве су скраћенице: некњ. (некњижевно), дијал. (дијалекатско), покр. (покрајинско), заст. (застарело), арх. (архаизам).

Од осталих речника издвајамо:

Речнике

1. Иван Клајн, Речник

2. Ђорђе

1.

(1992);

Лексикон страних речи и израза (има више издњања);

2. Иван Клајн, Милан

1.

1. Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1982);

2. Ђорђе

1. Абдулах

(1974, 2004),

(2012),

(1966, 2015);

2. Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001).

На крају, важно је да поменемо да постоје терминолошки речници ра зличитих наука и струка. Ако нам није познато значење одређеног научног термина, потражићемо га у одговарајућем терминолошком речнику. Дакле, у овом случају неће нам бити од помоћи општи описни речник. За науку о језику и науку о књижевности познати су терминолошки речници:

(а) Rikard Simeon, Enciklopedijski rječenik lingvističkih naziva (1969),

(б) Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић (1986).

1. У следећим исказима описане су поједине

језичке функције. За сваки исказ наведи о

којој функцији је реч.

(а) Језик је најбољи прено силац сазнања, искустава и концепата, који чине културу

једног народа.

(б) Језик је о сновно средство споразумевања,

које омогућава размену информација у

одређеној друштвеној заједници.

(в) Језик омогућава да се исказ обликује

на такав начин да се самим начином

изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. (г) Језик је средство мишљења; помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли.

2. Наведи који део језика највише одражава културу једне друштвене заједнице.

3. Наведи кључне појмове који

4. Језик је систем системâ. Објасни шта то значи.

5. За следеће примере језичких јединица одреди: (1)

језичком нивоу припадају; (2) које лингвистичке дисциплине их проучавају: (а) реченица; (б) наставак за облик; (в) суфикс; (г) граматичка основа; (д) корен речи; (ђ) синтагма.

6. Језик се истовремено одликује продуктивношћу и економичношћу. Објасни како се

7. За елементе комуникације

8.

по чему се разликују језик и говор. (б) Објасни зашто су језик и говор нераздвојни.

9. (а) Једна од кључних одлика речи као језичког знака јесте арбитрарност. Објасни

10. Наведи шта је предмет проучавања лексикографије.

11. Повежи следеће примере језичких

Истраживачки

задаци