Српски као нематерњи -14116

Dušanka Zvekić-Dušanović Nataša Dobrić Srpski kao nematernji jezik

POUKE IZ JEZIKA

4

za 4. razred osnovne škole

Dušanka Zvekić-Dušanović Nataša Dobrić

Srpski kao nematernji jezik

POUKE IZ JEZIKA za 4. razred osnovne škole

ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti Dr Ljiljana Petrovački, prof. metodike srpskog jezika i književnosti na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dr Nada Arsenijević, vanr. prof. sintakse i semantike standardnog srpskog jezika na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ljilja Cerovac, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „Narodni heroji” u Čantaviru Karolina Gašparovski, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „15.oktobar” u Pivnicama Urednik Jelica Nedić Odgovorni urednik Slobodanka Ružičić Glavni urednik Dragoljub Kojčić Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktor

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je ovaj udžbenik svojim rešenjem broj 650-02-00174/2007-06 od 16. jula 2007. godine za upotrebu u četvrtom razredu osnovne škole.

ISBN: 978-86-17-19984-3

© Завод за уџбенике, Београд (2007–2019) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

I. PRIPREMAMO SE ZA POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE

1.

Posmatraj slike, a zatim dopuni rečenice:

Mama, Jovan i Maja . su išli u

lekcija

Kupili su

, .

i

Mama će Maji napraviti

Jovan hoće da ponese i .

Maja će obući novu .

je razmišljala šta da spakuje u torbu.

je nazvao Milana.

Sutra će

.

, i

zajedno ići u školu.

II. Reči LüL, RWLüL, NXSLWL, razmišljati, SDNRYDWL, VSDNRYDWL, poneti, nazvati, praviti, napraviti, REODþLWL, REXüL označavaju radnju.

Reči kojima označavamo radnju zovu se glagoli.

3

III. 1. Kaži šta su oni radili? A šta su uradili? Upotrebi glagole: oblačiti se – obući se, praviti – napraviti, obuvati se – obuti se, pakovati – spakovati, spremati – spremiti, jesti – pojesti, piti – popiti.

2. Šta su radili, ali nisu uradili?

4

Maja je ceo raspust čitala jednu knjigu, ali je još nije Jovan je cele nedelje pravio kućicu za ptice, ali je još nije Tata je za vikend farbao ogradu, ali je još nije Učiteljica je celo popodne ispravljala zadatke, ali ih još nije .

Deda je jutros pecao, ali ništa nije Majstori su danas popravljali frižider, ali ga nisu

. . . . .

3. Dopuni rečenice odgovarajućim glagolom.

Deca su se ceo raspust (odmorila/odmarala). Svako veče su dugo (igrali/odigrali) žmurke. Juče su ceo dan (spremali/ (ustanu/ustaju) rano. Mama ih spremili) sobu. Nisu kasno legli, jer sutra (budi/probudi) u 7 sati. Škola im (počinje/počne) u 8 sati.

4. Posmatraj šta rade lica sa ovih slika i kaži šta će XUDGLWL.

Devojčica zatvara prozor. Ona će ga

.

Čovek zaključava vrata. On će ih

.

Dečak preskače ogradu. On će je

.

Baka zaliva cveće. Ona će ga

.

Deca bacaju loptu prema košu. Neko će je

.

Jova savija šipku. On će je

.

5

5. Kada istaknutim glagolima dodaš za- ili po-, dobićeš glagole koji označavaju početak radnje.

Hor je počeo da peva novu pesmu.

Hor je zapevao novu pesmu.

Orkestar je počeo da svira himnu.

Ljudi su počeli da trče prema parku.

Deca su počela da jure prema igralištu.

Plivači su počeli da plivaju.

Ceo grad je počeo da blista.

Orkestar je Ljudi su Deca su Plivači su Ceo grad je

himnu. prema parku. prema igralištu. . .

6. Napravi nove glagole od glagola pisati tako što ćeš ispred dodati: na-, pre-, do-, u-, za-.

Sastavi rečenice u kojima ćeš upotrebiti dobijene glagole.

2.

lekcija

I. U ŠKOLSKOM DVORIŠTU Posmatraj sliku, a zatim na linijama dopiši odgovarajuće oblike sledećih glagola: sedeti, čitati, stajati, češljati se, držati, držati se, pisati, vijati se, skrivati se, stideti se, pozdravljati se, ljubiti, popeti se, jesti, vikati, svađati se, smejati se, rukovati se, gledati.

6

Počela je školska godina. Učenici su u dvorištu. Roditelji su dopratili prvake. na klupi i Tu je i učiteljica. Marija i Jovan pored klupe i . Njena drugarica knjigu. Vesna ogledalo. Milan domaći zadatak. Bojan, Ivan i . Mladen na ogradi i jabuku. Dve Marko jedna na drugu. One . Njihova drugarica devojčice i . Prvaci za ruke. Jedan prvak ih iza tate. On . Jedna mama ga u obraz. Učiteljica s jednim sa detetom i roditeljem.

II.

jednina Glagole ste napisali u sadašnjem vremenu. Sadašnje vreme zove se i prezent. Glagoli u prezentu imaju jedninu i PQRåLQX. Imaju i oblike za tri lica:

1. Ja sedim, čitam, pišem.

2. Ti sediš, čitaš, pišeš.

3. On Ona sedi, čita, piše.

Ono množina

Obrati pažnju na nastavke u trećem licu množine. Šta primećuješ?

1. Mi sedimo, čitamo, pišemo.

2. Vi sedite, čitate, pišete.

3. Oni One sede, čitaju, pišu.

Ona

III. 1. Posmatraj slike i sastavi rečenice u kojima ćeš opisati šta se na njima događa.

7

2. Napiši na linijama šta oni rade.

Mama ljubi

.

Juca voli

Steva grli

Steva gura

8

.

. One se

. Oni se

. Oni se

.

.

.

. Oni se

.

.

.

3. Posmatraj urađeni primer, pa dopuni ostale rečenice.

Vesna je zabrinula mamu.

Mama se sada brine.

Učiteljica je obradovala učenike.

Ti si naljutio učiteljicu.

Pas je uplašio dete.

Glumac je nasmejao publiku.

Učenici Učiteljica Dete Publika

. . . .

4. Napiši reči suprotnog značenja. Pazi, sve imaju se. zaspati – silaziti – zaboraviti – uvećati se –

umoriti se – obradovati se – posvađati se – naljutiti se –

5. Odgovori na sledeća pitanja.

Kada se ujutru budiš?

Kada se odmaraš?

S kim se najčešće igraš?

S kim se nikada ne svađaš?

Na koga se često ljutiš? Čemu se raduješ?

Koga/čega se plašiš?

6. Sigurno primećuješ da nešto nije u redu u ovom tekstu. Napiši ga na linijama pravilno.

Obrati pažnju na rečcu se.

Jutros sam probudila se kasno. Brzo sam umila, očešljala i obukla. Srećom, školsku torbu sam spremila sinoć pa nisam morala i to da radim. Ljutila sam na samu sebe. Kako sam samo mogla tako da sebe uspavam? Obula sam i izjurila iz kuće.

Kad sam stigla do škole, obradovala sam. Još nije zvonilo. Obećala sebi sam da više neću kasniti.

9

I. BICIKLISTIČKA TRKA

3.

lekcija

U subotu smo u našoj školi održali biciklističku trku. Takmičili su se učenici četvrtog i petog razreda.U petak su Pavle i Zorica počistili stazu, a Mira i Jovan su kupili poklon za pobednika. Tata i ja smo popravili bicikl. I ja sam učestvovao.

Imali smo i publiku. Došla su deca iz drugih razreda. I neki roditelji su gledali trku. Naša učiteljica je dovela svoje dete, a nastavnik Pera svoje unuče. I oni su navijali. Posle trke smo se počastili kolačima, koje su umesile Jovanova mama i Sarina baka.

II. Kako se nazivaju reči istaknute u tekstu? U kom su vremenu?

Prošlo vreme zove se perfekat. Perfekat ima oblike za jedninu i PQRåLQX. Ima i oblike za tri lica. Podseti se:

jednina

množina

1. Ja sam navijao/navijala

1. Mi smo navijali/navijale

2. Ti si navijao/navijala

2. Vi ste navijali/navijale

3. On je navijao Ona je navijala Ono je navijalo

3. Oni su navijali One su navijale Ona su navijala

Popuni tabelu glagolom radovati se u prošlom vremenu.

Ja Ti On Ona Ono

Mi Vi Oni One Ona

Pazi! Ako glagol ima rečcu se, uz reči on, ona i ono ne treba da stoji je!

10

Mira i Jovan su kupili poklon.

Učiteljica i njeno dete su navijali.

I nastavnik i njegovo unuče su navijali.

Miša i tata su popravili bicikl.

Učiteljičino dete i nastavnikovo unuče su se igrali.

Jovanova mama i Sarina baka su umesile kolače.

→ Oni su kupili poklon. → Oni su navijali. → I oni su navijali. → Oni su poporavili bicikl. → Oni su se igrali. → One su umesile kolače.

III. 1. Dopuni započete rečenice.

i

su igra

i

su se šeta

i

su vozi

i

i

šah.

.

bicikl.

su čita

.

su gleda

i

su spava

film.

u korpi.

11

2. Dopuni započete rečenice. Kaži šta su oni radili.

Vlada i Mirjana su Vesna i Jovan su Baka i unuče su Tata i mama su Učiteljica i đaci su Mama i učiteljica su

. . . . . .

3. Postavi pitanja. Zamoli druga ili drugaricu iz klupe da napiše odgovore.

?

Ko je

?

Ko je

su

.

su

.

su

školice.

Ko je

?

Ko je

?

Ko je

ogradu?

su

.

su

.

su

Ko se

?

Ko se

?

Ko se

Ko je i

i

i

su se

i

i

i

i ogradu.

i .

školice?

? i

su se

.

su se

.

4. Odgovori na sledeća pitanja.

12

Ko nije uradio domaći zadatak?

Ko nije došao na čas?

Ko nije gledao predstavu?

Ko nije doneo lenjire?

Ko nije platio užinu?

Ko nije završio crtež?

i ,

i i

, i i

nisu nisu nisu

i nisu nisu

nisu

. . . . . .

5. Date rečenice prepiši tako što ćeš izostaviti istaknute reči. Pogledaj urađeni primer.

Ja sam se takmičila.

Takmičila sam se.

Ti si se radovala.

Ona se nasmejala.

On se naljutio.

Maja i Jovan su se uplašili.

Verica i Sanja su se posvađale.

Mi smo se vratili kući.

Vi ste se odmarali.

. . . . . . .

6. Da li ste umorni od ovih zadataka? Postavite slična pitanja svom drugu ili drugarici.

Počnite ovako: Da li...? Upotrebite glagole: obradovati se, rastužiti se, naljutiti se, umoriti se, uplašiti se, iznenaditi se.

4.

I.

lekcija

Ponovo pročitaj tekst Biciklistička trka, a zatim ga ispričaj tako kao da će se takmičenje tek održati. Mi ćemo započeti, a ti nastavi.

U subotu ćemo u našoj školi održati biciklističku trku.

II. Ja ću se takmičiti.

Tata i ja ćemo popraviti bicikl.

I neki roditelji će gledati trku.

I deca iz drugih razreda će doći.

→ Takmičiću se. → Popravićemo bicikl. → Gledaće trku. → Doći će i deca iz drugih razreda.

13

Ovi su glagoli u budućem vremenu.

Buduće vreme se zove futur. Futur može biti složen i prost glagolski oblik:

1. ja ću pisati – pisaću

Obrati pažnju na sastavljeno i rastavljeno množina pisanje: Ja ću pisati./ Pisaću; On će doći./ 1. mi ćemo pisati – pisaćemo Doći će.

2. ti ćeš pisati – pisaćeš

2. vi ćete pisati – pisaćete

3. on ona će pisati – pisaće ono

3. oni one će pisati – pisaće ona

jednina

jednina

množina

1. ja ću doći – doći ću

1. mi ćemo doći – doći ćemo

2. ti ćeš doći – doći ćeš

2. vi ćete doći – doći ćete

3. on ona će doći – doći će ono

3. oni one će doći – doći će ona

Uporedi promenu glagola pisati sa promenom glagola doći u futuru. Šta primećuješ?

Futur glagola na -ti može biti prost ili složen. Kada je složen, piše se , a kada je prost piše se . Ako se glagol završava na -ći, onda nema prostog . oblika, u oba slučaja se pišu Ovako ćemo reći da nešto nećemo raditi ili uraditi.

Pogledaj kako glase oblici za sva lica.

14

1. ja neću pisati 2. ti nećeš pisati 3. on ona neće pisati ono

1. mi nećemo pisati 2. vi nećete pisati 3. oni one neće pisati ona

III. 1.

Napiši šta će Milan sutra raditi. Mi ćemo započeti, a ti nastavi.

Ustaće rano.

2. Napiši šta ćeš raditi, a zatim, šta nećeš raditi u nedelju. ću

. . .

Neću

. . .

3. Postavi sledeća pitanja svome drugu ili drugarici.

Da li ćeš/ćete u

ponedeljak utorak sreda četvrtak petak subota nedelja

igrati fudbal? ići u biblioteku? gledati film? probuditi se rano? vratiti se kasno? žuriti kući? doći u goste? javiti se telefonom? odmarati se popodne?

15

4. Kako ćemo čuvati prirodu? Crvenom bojicom zaokruži šta nećemo raditi, a zelenom zaokruži šta ćemo raditi.

Dovrši rečenice.

Nećemo

. . .

ćemo

. . .

5. Posmatraj urađene primere. Prepiši i ostale rečenice tako da izostaviš istaknute reči.

Oni će trčati.

Mi ćemo ući.

Trčaće.

Ući ćemo.

One će navijati.

Mi ćemo se takmičiti.

Ona će stići prva.

Vi ćete pobediti.

Oni će doći posle.

Ja ću ih čekati.

. . . . . .

6. Pronađi greške i prepiši tekst pravilno.

Ićićemo u subotu na sportsko takmičenje. Igraćemo košarkašku utakmicu protiv IV5, a navija će naši drugovi iz razreda. Doćiće i naši roditelji. Neznam ko će pobediti, ali znam da se ne ćemo lako predati.

16

PROVERI SVOJE ZNANJE 1. Dopuni parove rečenica sledećim parovima glagola: čitati/pročitati; dogovoriti se/ dogovarati se; sesti/sedeti; čekati/dočekati; kupiti/kupovati. Pazi koji glagol stavljaš u koju rečenicu.

Mila je na raspustu dugo

Celo veče

Mi ćemo Mi ćemo

zanimljivu knjigu. ju je do kraja. da idemo u bioskop. da to bude sutra. u prvom redu. u prvi red.

Taj film smo dugo

. smo ga najzad u našim bioskopima.

Kartu ćemo Uvek tako

pred početak filma. .

20

2. Odgovori na pitanja tako da ne upotrebiš istaknute reči.

Da, upoznali su se. / Ne, nisu se upoznali.

Da li su se oni upoznali?

Da li se Ana vratila iz grada?

Da li su se oni lepo proveli?

Hoćemo li se mi videti sutra?

Hoće li se one obradovati poklonu?

Da li ćeš se ti brzo spremiti?

10 3. Odgovori na sledeća pitanja. Dovrši započete rečenice.

Ko se nije uplašio?

Ko se zabrinuo?

Ko se obradovao?

Ko se nije javio?

Ko se posvađao?

Maja Mama i tata Igor Drugarice Milica i Dejan 10

17

4. Prepiši rečenice tako da izostaviš istaknute reči.

'HFD će sutra ići na izlet.

5RGLWHOML će ih ispratiti do škole.

2QL će se posle vratiti kući. $XWREXV će ih čekati pred školom.

9R]Dþ će doći prvi.

10

5. Sledeći tekst prepiši tako da bude u budućem vremenu.

Došli smo sa izleta predveče. Vratili smo se puni utisaka. Za vreme večere smo roditeljima prepričavali svoje doživljaje. Oni su nas pažljivo slušali. Otišli smo na spavanje umorni, ali zadovoljni.

10 Svaki tačan odgovor vredi 2 poena.

Saberi koliko imaš poena.

60 Ako si osvojio/la: Od 51 do 60 Bravo! Odlično si sve uvežbao/la!

Od 41 do 50 Veoma dobro si uvežbao/la. Još malo se potrudi i biće odlično.

Od 31 do 40 Dobro je, ali možeš ti i bolje.

Od 21 do 30 Moraš još dosta vežbati ako želiš pravilno da govoriš srpski jezik.

Od 0 do 20 Moraš se mnogo više potruditi.

18

I. MASKENBAL

5.

lekcija Majino odeljenje je organizovalo maskenbal. Poveži odgovarajuće slike i kaži šta je ko bio na maskenbalu.

II. Vlada je bio gusar.

Bili su gusari.

Dušan je bio gusar.

Vesna je bila balerina.

Bile su balerine.

Reči: Vlada, Dušan, Vesna, Marina, gusar, balerina, cvet, zvono jesu imenice. Imenice u srpskom jeziku imaju tri roda.

Nada je bila balerina.

Marina je bila pile.

Bili su pilići.

Marko je bio pile.

19

muški rod

TAJ

dečak Marko Vlada prozor džemper potok maskenbal

ženski rod

TA

devojčica Marina Vesna klupa suknja reka zabava

srednji rod dete pile kuče zvono odelo more veselje

TO

III. 1. Odgovori na sledeća pitanja. Ona se odnose na maskenbal koji je održan u Majinom odeljenju.

Da li je Luka bio Supermen? Ne, on nije Da li je Maja bila balerina? Ne, ona nije Da li je Vuk bio Indijanac? Ne, on nije bio Da li su Vlada i Dušan bili roboti? Ne, oni nisu Da li su Vesna i Nada bile pilići? Ne, one nisu Da li su Marina i Marko bili cvetovi? Ne, oni nisu

. Bi je . Bi je . Bi je . Bi su . Bi su . Bi su

2. Dopuni rečenice sledećim rečima: plivač/plivačica, glumac/glumica, učitelj/učiteljica, košarkaš/košarkašica, učenik/učenica, kuvar/kuvarica.

Mama i tetka Tanja Tata i deda Vasa Jelena i Jovana Čika Paja i deda Miša i Sava Baka Mara i tetka Zorica

. . . . . .

3. Dovrši započete rečenice.

Marica i Suzana su lečile bolesnike. Bile su One su pevale u horu. Bile su Jovan i Marko su trenirali fudbal. Bili su Marina i Vesna su igrale odbojku. Bile su Petar i Slavko su šili odela. Bili su Baka i deda su pecali ribu. Bili su

20

. . . . . .

. . . . . .

4. Pronađi i podvuci imenice među sledećim rečima: pričati, priča, pričalica, Jasna, jasan, učiti, učenici, učionica, lečiti, lekar, bolestan, bolesnik, sportski, sportista, veselje, veseo.

5. Poveži reči taj, ta, to sa odgovarajućim slikama.

TAJ

TA

TO

Rasporedi imenice u odgovarajuće kolone. muški rod

ženski rod

srednji rod

6. PODSETI SE! Već ste učili da se neke imenice pišu velikim slovom.

Podvuci sve imenice u tekstu i na datim linijama ispravi greške napravljene pri upotrebi velikog slova.

– Zdravo, ja sam Marko lakić.

– Zdravo. Ja sam milica, a zovu me mima. Stanujem u beogradskoj ulici.

– O, pa to je blizu mene. Ja živim na trgu nikole pašića.

21

I. KO ĆE ŠTA BITI?

6.

lekcija

Pogledaj slike. Kaži ko će šta biti kad poraste i poveži odgovarajuće slike.

II. Milica će biti doktorka.

Jovan će biti pilot. ja ću biti – biću ti ćeš biti – bićeš on ona će biti – biće ono Pače neće biti pas.

Zrno neće biti leptir.

22

→ Biće doktorka. → Biće pilot. mi ćemo biti – bićemo vi ćete biti – bićete oni one će biti – biće ona

ja neću biti ti nećeš biti on, ona, ono neće biti

mi nećemo biti vi nećete biti oni, one, ona neće biti

Reči: dečak, devojčica, kuća, cvet, pače, kuče, doktorka, pilot su

.

Imenice imaju jedninu i PQRåLQX:

muški rod

ženski rod

srednji rod

jednina

množina

jednina

množina

jednina

množina

učitelj dečak učenik cvet miš

učitelji dečaci učenici cvetovi miševi

učiteljica devojčica učenica ruža žaba

učiteljice devojčice učenice ruže žabe

zvono selo dvorište more odelo

zvona sela dvorišta mora odela

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE gledalac – gledaoci

čitalac – čitaoci

slušalac – slušaoci

Obrati pažnju na množinu ovih imenica:

III. 1. Dovrši započete rečenice.

Svetlana i Marina će kuvati u restoranu.

Vanja će zidati kuće.

Milan će raditi u apoteci.

Sanja će raditi na blagajni.

Pera i Vasa će učiti decu.

Slavko će raznositi poštu. Šta ćeš ti raditi? Šta ćeš biti?

Biće Biće Biće Biće Biće Biće

. . . . . . . .

23

2. Obećali su da neće biti: On Ti Oni

lažov. kukavica. neprijatelji.

Mi Vi One

tužibabe. lopovi. svađalice. .

Kaži šta ti nećeš biti? Ja

3. Dopuni tekst oblikom množine imenica grad, stan, NURY, zid, cvet, voz, brod.

zgradama su čekamo

su mesta u kojima ima puno ljudi, automobila i visokih zgrada. U . Zgrade pokrivaju . Njih drže jaki . Na terasama su procvetali . Na železničkoj stanici . Po reci plove .

4. Napiši ko gde živi.

žive žive

žive

. .

.

žive

žive

.

.

žive

.

5. Ove imenice su u množini. Ti ih na linijama napiši u jednini. lovci čamci

24

borci vrapci

nokti točkovi

kupatila jutra

6. Posmatraj Majin pisaći sto i kaži šta se na njemu nalazi.

Na stolu su .

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * 7. Dovrši započete reči: Svi gleda Svi čita Neće svi sluša

pažljivo su gledali predstavu. Samo je jedan gleda zaspao. hvalili su novu knjigu. Samo je jedan čita rekao da nije dobra. dobiti kartu za koncert. Samo sluša koji se prvi javi.

I. TRKA PUŽEVA

7.

lekcija

U subotu je padala kiša. U nedelju je osvanuo lep sunčan dan. Deca su se okupila u parku.

Sanja je ugledala jednog lepog, velikog puža. I Nada je našla puža. Marko je video nekoliko puževa u žbunju. Park je bio pun puževa.

Miloš se setio: „Hajde da organizujemo trku puževa.”

Ideja se svima dopala. Poređali su svoje puževe na stazu. Kredom su obeležili „start” i „cilj” i trka je počela.

Puževi su puzali na sve strane. Samo je Sanjin išao pravo. On je bio veoma brz. Markov je bio jako spor. Nadin je krenuo nazad. Bio je potpuno zbunjen.

Kad se trka završila, rezultat je bio ovakav: Sanjin puž je bio prvi, Milošev puž je bio drugi, Markov je bio treći, a Nadin je bio poslednji.

Puževi su bili vrlo umorni i mnogo gladni. Deca su ih stavila u travu da se odmore i najedu.

25

II. a) Sanjin puž je bio veoma brz.

Markov puž je bio jako spor.

Nadin puž je bio potpuno zbunjen.

Puževi su bili vrlo umorni i mnogo gladni.

Reči brz, spor, zbunjen, umoran, gladan kazuju osobinu.

Reči Sanjin, Markov, Nadin, Milošev kazuju pripadanje.

su bili puževi. One kazuju su bili puževi. One kazuju

Reči koje kazuju kakvo je nešto i čije je nešto zovu se pridevi. Reči veoma, vrlo, mnogo, jako, potpuno, sasvim pojačavaju neku osobinu, a reč malo umanjuje neku osobinu.

b) Čiji puž je pobedio u trci? Pobedio je Čiji puž je bio drugi? Čiji puž je bio treći? Čiji puž je bio poslednji?

. Sanjin puž je bio prvi.

III. 1. Od zadatih reči sastavi rečenice. Pazi na rod i broj!

Na primer: Mi smo bili/ćemo biti veoma uredni. ja ti mi oni veoma Pera vrlo Milica malo Jovanova sestra sasvim Sanjin pas jako soba potpuno kuhinja mnogo dvorište palačinke kolači mleko

26

umoran žedan lep čist uredan pametan hladan prljav veseo nemiran ukusan topao tužan sladak

2. Zamisli da ručaš u restoranu. Opiši kakvo je šta. Upotrebi i sledeće reči: veoma, vrlo, malo, sasvim, MDNR, mnogo, SRWSXQR, QHRELþQR. (svetao, mračan...). (čist, prljav, flekav...). (čiste, umazane...). (ukusna, topla, hladna, slana, neslana...). (meko, tvrdo, masno...). (sveža, kisela...). (slatki, sočni, suvi...). (zadovoljan/zadovoljna, razočaran/razočarana...).

Restoran je Stolnjak je Čaše su Supa je Meso je Salata je Kolači su Ja sam

3. Napiši čije je šta. Posmatraj urađen primer.

Sanja ima puža.

Puž je Sanjin.

Tata ima odelo.

Miloš ima čamac.

Nada ima auto.

Mama ima džempere.

Jovan ima knjige.

Miša ima kompjuter.

Uroš ima kuću.

Deda ima unuku.

Baka ima unuka.

Dušan ima tetku.

Milena ima dedu.

Bojan ima ujaka.

Steva ima teču.

Odelo je Čamac je Auto je Džemperi su Knjige su Kompjuter je Kuća je Unuka je Unuk je Tetka je Deda je Ujak je Teča je

. . . . . . . . . . . . .

4. Da li ste se vi, drugovi/drugarice iz razreda, nekada takmičili u trčanju?

Ko je bio prvi?

Ko je bio drugi?

Ko je bio treći?

5. Napravi parove prideva koji imaju suprotno značenje. sladak, loš, nemiran, neiskren, uzan, srećan, pažljiv, zabrinut, dobar, nesrećan, iskren, gorak, miran, nepažljiv, širok, bezbrižan

27

– – – –

– – – –

Sigurno primećuješ da nekim pridevima samo treba da dodaš rečcu ne i dobićeš pridev koji ima suprotno značenje.

Rečca ne se piše: a) zajedno s pridevom

b) odvojeno od prideva.

(Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.)

Sada načini prideve suprotnog značenja dodavanjem rečce ne. važan – pošten – moguć – zadovoljan – uredan – 6. Dopuni rečenice pridevima. Posmatraj urađeni primer.

Marko ne voli da radi.

Marko je lenj.

Sanja voli da radi.

Oni se svega plaše.

Ona se ničega ne boji Milica uvek ume da se snađe.

Igor se teško snalazi.

Sanja je Oni su Ona je Milica je Igor je

I. ODAKLE MIKA MJAUČE?

8.

lekcija

28

Mika je bio naš mačak. Doneo ga je moj tata. Voleo je da bude na terasi i da se sunča na ogradi. Na ogradu su dolazili vrapci, a Mika je pokušavao da ih ulovi. Dovodio je sebe u ozbiljnu opasnost, jer mi živimo na drugom spratu.

. . . . .

Bila je tiha noć kada smo jednom začuli Mikino mjaukanje. Na tatinom licu se videla velika zabrinutost. Mika nije bio na terasi. Osluškivali smo. Mjaukanje smo čuli iz dvorišta.

Niko nije rekao nijednu reč. Brzo smo sišli. Mika se sklupčao u nekom žbunju. Drhtao je i bio jako uplašen. Srećom, nije bio povređen.

Naša radost je bila ogromna.

Pažljivo pročitaj tekst. Izdvoj i na linijama napiši imenice koje označavaju živa bića.

II. Kako se obično u srpskom jeziku završavaju imenice ženskog roda?

A sada, pogledaj istaknute imenice u ovim rečenicama!

Naš Mika je mačak.

Moj tata je dobar.

Da li su i one ženskog roda?

Imenice tata, deda, Pera, Vlada, Miša, sudija, komšija, teča označavaju muška lica. One su muškog roda.

III. 1. Dovrši rečenice rečima koje odgovaraju na pitanje KAKAV. Njegov tata je Sanjin deda je Naš komšija je Ovaj sudija je Jovanov teča je Taj čika je Ovaj zeka je Tvoj meda

. . . . . . . .

2. Pročitaj ove rečenice i postavi pitanja koja će počinjati rečima ČIJI/ČIJA. Njegov tata je zabrinut.

Majina seka je nestašna.

Mali Mika je umiljat.

Mišina baka je stara.

Onaj čika je veoma strog.

Moj komšija je vredan.

Nadin deda je zanimljiv čovek.

Naša mačka je lenja.

Verin teča je veoma visok.

Natašin meda je žut.

29

3. Dopuni sledeće rečenice imenicama muškog roda na -a.

Moj Mali Taj

je bolestan. je uplašen. je dobar.

Naš drug Ovaj Tvoj

je vrlo spretan. je uvek ozbiljan. je veoma vredan.

4. Odgovori na ova pitanja i pri tome koristi odgovarajuće prideve.

Kakav je bio njihov razredni starešina?

Kakav je bio taj fudbalski sudija?

Kakav je bio njegov drug Saša?

Kakav je bio tvoj brat Nikola?

Kakav je bio vaš stari komšija?

5. Iz svake kolone izaberi po jednu reč, a zatim od tih reči sastavi rečenice.

Moj Njena Mali Ova Taj Na{a Milenin Sanjina Njihova

Laza beba deda maca baka te~a Luka seka bata

je bio je bila

umiljata. bolestan. mala. nesta{an. umorna. tu‘an. dobra. ljubomoran. veseo.

6. Pročitaj pažljivo ovaj tekst. U njemu ima dosta grešaka. Pronađi ih i prepiši tekst pravilno.

Kad je moja tata bila mala, imao je mnogo drugova. Voleo je s njima da igra fudbal. Čika Miša je tada imala samo pet godina. Tata je morao da je čuva. On to nije voleo. Jednom se zaigrao i zaboravio na svoju malu batu. Komšija ga je pronašla u drugoj ulici i odvela kući. Šta je posle kod kuće bilo, ne znam. To mi deda nije pričala.

30

I. Pročitaj još jednom tekst Odakle Mika mjauče. Izdvoj iz njega imenice koje označavaju nešto neživo i napiši ih na linijama.

9.

lekcija

II. Pogledaj sledeće rečenice.

To je bila velika RSDVQRVW. 1Rü je bila tiha.

Na licu se videla ]DEULQXWRVW. Naša UDGRVW je bila ogromna.

Kako se obično završavaju imenice ženskog roda u srpskom jeziku?

Da li se ove imenice završavaju na -a?

Neke imenice ženskog roda ne završavaju se na -a: ta noć, ta jesen, ta reč, ta stvar, ta svečanost... One se u množini završavaju na -i: te noći, te reči, te stvari, te svečanosti...

1. Dovrši rečenice rečima koje odgovaraju na pitanje KAKVA. Noć je Jesen je Peć je Reč je Bolest je Svečanost je Stvar je

. . . . . . .

2. Pročitaj sledeće rečenice i postavi pitanja koja će počinjati rečima ČIJI/ČIJA. Njegova reč je uvek poslednja.

Moj teča je vredan.

Tatina pomoć je uvek iskrena.

Perina radost je bila kratka.

Njihova bolest nije bila opasna.

Njena prednost je bila ogromna.

Mirin bata je mali.

Mamina ljubav je neizmerna.

31

3. Istaknute prideve zameni odgovarajućim imenicama.

Miša je bio bolestan.

Peđa je mlad.

Tata je hrabar.

Vlada je bio žalostan.

Kuca je bio gladan.

Srećom, njegova Njegova Njegova Ipak, njegova Njegova

nije bila ozbiljna. je vesela. je velika. nije dugo trajala. je bila ogromna.

4. Dopuni rečenice imenicama u množini.

Ova jesen je sunčana. Prošle Ova noć je oblačna. Sledeće Ova peć je topla. Druge Moja bolest je laka. Njihove

su bile kišovite. će biti vedre. su hladne. su teške.

5. Dodaj reči taj, ta i to uz doba dana i godišnja doba: dan jutro

noć veče

leto proleće

zima jesen

Prenošenje reči u novi red Sigurno ti se dešava da u pisanju moraš podeliti reč i jedan njen deo preneti u novi red. Nije svejedno kako to činiš. Reč možeš da podeliš samo na granici sloga.

Evo ovako reč XþLWHOMLFD možeš podeliti na slogove:

32

U – ČI – TE – LJI – CA Ovako je možeš rastaviti na kraju reda:

učiteljica

učiteljica

učiteljica

učiteljica

Pazi! Samo jedno slovo nikada ne prenosimo u novi red. Ono uvek može stati na ono mesto gde inače pišemo crticu.

učiteljica

Neke reči su sastavljene samo od jednog sloga: dan, noć, crn, prst, cvet, sneg. Njih ne možeš rastavljati.

Pokušaj da odrediš koliko slogova ima u sledećim rečima. Upiši broj u zagradu. drvo ( ) drveće ( ) devojčica ( )

vrh ( ) stvar ( ) radionica ( )

Podeli na slogove reči pesme Deca mogu da polete.

Deca mogu da polete Treba samo da se sete Treba samo da požele Da zamahnu da se vinu Kao ptice nežne bele Ka zvezdama u visinu Da zamisle Da se sete Kuda žele Da polete...

De–ca mo–gu da po–le–te

33

PROVERI SVOJE ZNANJE 1. Napiši šta su oni bili. Posmatraj urađeni primer.

Miloš je bio prvak. I Ivan je bio prvak.

Bili su prvaci.

Sara je bila učenica. I Ivana je bila učenica.

Tata je bio odbojkaš. I stric je bio odbojkaš.

Deda je bio zidar. I čika Mile je bio zidar.

Luka je bio putnik. Jovana je bila putnica.

Tanja je bila glumica. I Mira je bila glumica.

10 2. U odlomku iz priče Kroz trnje do zvezda Jasminke Petrović podvuci imenice i svaku od njih upiši u odgovarajuću kolonu. Reči koje se ponavljaju nemoj pisati dva puta.

– Deda, je l’ možemo da idemo u pozorište?

– Možete kad vam dođu mama i tata.

– Ali oni neće doći do noći.

– A šta vam fali da vi sami napravite svoje pozorište?

– Pa, pozornica, deda.

– Napravite vi, blago meni, pozornicu ovde u dvorištu. Vidi koliko imate prostora!

Više ne proveravamo da li je kapija zaključana. Što da gubimo vreme?

Trebalo je još podeliti kostime. Dragana je preuzela na sebe i tu odgovornost.

Pažljivo razgleda stvari po ženskoj garderobi.

Muški rod

Ženski rod

Srednji rod

15 Svaki tačan odgovor u ovom zadatku vredi jedan bod.

3. Pročitaj sledeće rečenice i napiši šta će oni biti ili šta neće biti. Mi ćemo uraditi prvi primer, a ti nastavi.

34

Ja ću raditi u pozorištu.

Biću glumac.

Oni će pisati knjige.

On će suditi na utakmicama.

Nina i Marija neće učiti decu.

One će igrati balet.

Ti ćeš raditi u prodavnici.

Sonja neće igrati tenis.

12 4. Napiši na liniju ispred svake imenice pridev ili zamenicu u odgovarajućem rodu.

(Naš, Naša) Miša će biti (odličan, odlična) sportista.

– (brz, brza). Ostali nisu ni na pola puta, a on već ima Gledaj samo kako je (ogroman, ogomnu) prednost. Lepo sam ti rekao još (prošlog, (mali, mala), prošle) jeseni da ga upišemo na plivanje, a ti kažeš još je (Mišin, Mišina) tata. Ne može da sakrije (svoj, svoju) kaže radost.

16 5. Dopuni rečenice sledećim imenicama: gazda, reč, komšija, jesen, noć. Dodaj i odgovarajući oblik glagola biti (bio, bila, bili, bile).

Peć je bila vrela. je su je je su

veoma hladna. tople. pažljiv. prijatan. blage.

10

Svaki tačan odgovor vredi 2 poena.

Saberi koliko imaš poena.

63 Ako si osvojio/la: Od 52 do 63 Bravo! Odlično si sve uvežbao/la!

Od 42 do 51 Veoma dobro si uvežbao/la. Još malo se potrudi i biće odlično.

Od 32 do 41 Dobro je, ali možeš ti i bolje.

Od 21 do 31 Moraš još dosta vežbati ako želiš pravilno da govoriš srpski jezik.

Od 0 do 20 Moraš se mnogo više potruditi.

35

10.

I. MALI OGLASI

lekcija

Prodajem svež, hladan, neoštećen sneg iz mog dvorišta. Šifra: jeftino

Menjam jednog strogog i Kupujem mlade, zdrave namrgođenog tatu za jednog dinosaure. veselog. Šifra: ljubitelj životinja Šifra: nezadovoljna

Poklanjam staru probušenu kutiju za cipele. Šifra: darežljiv

Izgubili smo dobro raspoloženje. Ako ga nađete, javite na telefon 38-069. Šifra: tužni

Tražim veštog krojača za rad u pekari. Šifra: novopečeni

Šta mislite, da li će se neko javiti na ove oglase? Zašto?

II. KOGA? Devojčica menja strogog tatu.

U pekari traže veštog krojača.

Ljubitelj životinja kupuje mlade dinosaure. ŠTA? Jedan dečak prodaje svež sneg.

Neko poklanja probušenu kutiju.

Neki ljudi su izgubili dobro raspoloženje.

Obrati pažnju na sledeće imenice muškog roda. Da li uočavaš po čemu se razlikuju?

36

KOGA? dobrog učitelja, krojača, pekara, suseda... dobrog tatu, dedu, teču, komšiju...

Tražim ŠTA? dobar bicikl, kaput, frižider, posao...

III. 1. Reči u zagradi upotrebi tako da odgovaraju na pitanje KOGA ili ŠTA. Ona je upoznala Tata će kupiti Oni su sreli On je pokvario Na utakmici su imali Sutra ćemo gledati Svi su slušali Mi smo poklonili Jelena je pozvala Majstor je popravio

(nov komšija) (nov televizor) (Vasin tata) (Vasin bicikl) (dobar sudija) (dobar film) (stari učitelj) (stari frižider) (školski drug) (školski kompjuter)

2. Posmatraj urađen primer i dopuni rečenice.

Jovan je vredan.

Učitelj je pohvalio vrednog Jovana.

Jedan učenik je bio nemiran.

Deda je bio bolestan.

Vesnin teča je pažljiv.

Predstava je bila zanimljiva.

Mače je bilo gladno. Čaj je bio hladan.

Učiteljica je opomenula Mi smo posetili Vesna voli Oni su gledali Ana je nahranila On je popio

. . . . . .

3. Dopuni rečenice rečima koje odgovaraju na pitanje KAKAV/KAKVA/KAKVO. Oni su doneli Ona ima Kupili smo Dete će popiti Mi smo naučili On ima Sanja je isprljala

cveće. dedu. sto. mleko. pesmu. ujaka. džemper.

37

4. Dopuni rečenice.

Devojčica hoće da zameni strogog tatu. Ona ga neće zameniti.

Ljubitelj životinja kupuje mlade dinosaure. On neće prodati.

Dečak prodaje svež sneg. On Jedan darežljivi čovek poklanja probušenu kutiju. On

neće kupiti. neće pokloniti.

5. Istaknute imenice zameni kao što je to urađeno u prvom primeru.

Stigli su gosti.

Mama ih je zvala na ručak.

Doneli su poklone.

Mama je pekla picu.

Ti si ostavio jedno parče.

Poslužili smo i kolače.

Sestra je stalno upadala odraslima u reč.

Na kraju su popili kafu.

Mi smo Ja sam Tata Gosti su Mama Tata

odmah otvorili. u slast pojeo. je odmah pojeo. pohvalili. je opomenula. je skuvao.

6. Reči u zagradi stavi u odgovarajući oblik.

Slušao je Hvalili su Gledala je Pitali su Čekali smo Tražila sam Zvala je

11. lekcija

(ona), a ne (mi), a ne (vi), a ne (ti), a ne (vi), a ne (ti), a ne (ja), a ne

I. KOLIKO ČEGA IMA? Izbroj koliko čega ima na slikama i dopuni rečenice.

Verica je pojela Marko je dobio U našem kupatilu ima

38

kifle. automobilčića. ogledala.

(on). (oni). (mi). (ona). (oni). (on). (ti).

Mama je stavila Tata je naduvao Jovan je napisao

Kupili smo Doneli su Staza je dugačka

svećica na tortu. balona. pisama.

kilograma šećera. litara soka. metra.

II. a) Obrati pažnju na oblike imenica uz brojeve. Da li uočavaš razlike? jedan balon, brod, lovac jedna svećica, lutka dva, tri, četiri balona, broda, dve, tri, četiri svećice, lutke lovca pet, šest... balona, brodova, pet, šest... svećica, lutaka lovaca

jedno pismo, ogledalo dva, tri, četiri pisma, ogledala pet, šest... pisama, ogledala

Podsećamo te na skraćenice mernih jedinica:

kilogram – kg dekagram – dkg gram – g

litar – l decilitar – dcl

kilometar – km metar – m centimetar – cm milimetar – mm

39

b) KOLIKO ČEGA ima možemo kazati i ovako: Danas su deca u školi za užinu dobila: parče hleba, komad sira i malo salame. Mogli su da biraju da li će popiti šolju mleka ili čašu soka. Sve su slatko pojeli i popili.

Pazite! Neke reči izgledaju isto u jednini i množini, ali se izgovaraju drugačije. Zamolite učiteljicu ili učitelja da vam pravilno pročita rečenice: Na tanjiru je jedna šljiva. U korpi ima još mnogo šljiva.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * U kući nema više ni mleka, ni šećera, ni voća. Moramo da idemo u prodavnicu. Kupićemo i hleba, čokolade, sira i još mnogo finih stvari.

Primećuješ da u ovim rečenicama nema reči koje odgovaraju na pitanje KOLIKO? Ovde su se sakrile reči kao što su malo, mnogo, puno, dosta.

III. 1. Posmatraj svoju učionicu i dopuni rečenicu.

U mojoj učionici ima:

,

,

, .

Napiši koliko čega još ima u tvojoj učionici.

40

,

2. Zaviri u svoju torbu i napiši koliko čega ima.

U mojoj torbi ima:

3. Koliko imaš godina? Koliko godina imaju tvoji: – mama – tata – deda – baka – drug – drugarica 4. Od zadatih reči napravi što više rečenica. Pazi na oblike imenica u zagradi.

Mama je kupila Tata je doneo Seka je nacrtala Moja drugarica je dobila Oni su pojeli Mi smo skuvali

2 3 4 5 8 10

(cvet) (ključ) (pismo) (sveska) (banana) (krompir)

5. Napiši koliko čega treba kupiti.

1

2

5

4

3

2

11

41

6. Od zadatih reči sastavi što više rečenica. Pazi na oblike imenica u zagradi.

Popili smo Pojeli smo Sipali smo Uzeli smo Dodali smo

(med) (čaj) (pasulj) (kolač) (hleb) (supa) (šunka) (šećer) (sir) (sok) (mleko) (limun)

(šolja) (parče) (čaša) (komad) (kašika) (tanjir) (kriška)

7. Dopuni rečenice rečima malo, QHNROLNR, mnogo, SXQR, dosta: Čika Jova Zmaj napisao je Baka je ispričala Ja sam pročitala Ona je dobila Mi smo odneli

lepih pesama. priča. knjiga. pisama. poklona.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * 8. Dovrši rečenice rečima u zagradi. Posmatraj urađen primer.

Nemamo više pavlake (pavlaka).

Idi, molim te, u prodavnicu i donesi (mleko).

Nemamo ni (salama).

Kupi i (kolači).

Uzmi (kompot).

Baka je donela (voće).

Treba da jedeš i

(hleb).

9. Vežbajte pravilan izgovor pažljivo čitajući ovaj tekst.

42

Jedna knjiga je na stolu. Na polici ima još mnogo knjiga.

Ovo je moja kuća. U mojoj ulici ima deset kuća.

U korpi je ostala samo jedna jabuka. Za kolače ćemo kupiti još nekoliko jabuka.

U naše odeljenje došla su dva nova učenika. Sada imamo osamnaest učenika.

Učitelj je pozvao tri dečaka. Nekoliko dečaka ostalo je u dvorištu.

Pojeli smo četiri kolača. Na tanjiru ima još malo kolača.

I. VESNA JE BILA BOLESNA

12. lekcija

Posmatraj slike i dopuni tekst rečima koje odgovaraju na pitanje KOME. Vesna je prošle nedelje bila bolesna. Imala je visoku temperaturu. Mama je kuvala čajeve. Tata je telefonirao i rekao da Vesna da ode u radnju i kupi narandže. Mama neće ići u školu. Mama je rekla i da je ona bolesna. Posle i Milan su javili Vesninim nekoliko dana Vesni je pala temperatura. Došli su Jovan i Milica i doneli i , svoje sveske da prepiše zadatke. Vesna se zahvalila svojim dobrim prijateljima.

II. KO?

KOME?

Tata je telefonirao XþLWHOMLFL.

On je telefonirao njoj.

On joj je telefonirao.

43

Mama je rekla Milanu da kupi narandže.

Ona je rekla njemu da kupi narandže.

Ona mu je rekla da kupi narandže.

Mama i Milan su javili Vesninim drugovima i drugaricama.

Oni su javili njima da je Vesna bolesna.

Oni su im javili da je Vesna bolesna.

Vesna se zahvalila Jovanu i Milici.

Ona se zahvalila njima.

Ona im se zahvalila.

Reči: on, ona, oni, njoj (joj), njemu (mu), njima (im) zovu se lične zamenice.

Pogledajte i sledeće oblike ličnih zamenica: Jednina

Množina

KO?

KOME?

KO?

KOME?

1. ja 2. ti 3. on ono ona

meni – mi tebi – ti njemu – mu

1. mi 2. vi 3. oni ona one

nama – nam vama – vam

njoj – joj

njima – im

Oblici koji odgovaraju na pitanje KOME? mogu imati kraći i duži oblik. Duži oblik upotrebljavamo kada tu reč hoćemo da naglasimo.

III. 1. Podvuci reči koje odgovaraju na pitanje KOME. Mama i tata su bili u prodavnici. Doneli su mnogo velikih kesa. Milan i Vesna pomažu mami i tati da stvari stave na mesto. Vesna zapitkuje: „Jeste li mi kupili novi šampon za kosu? Jeste li mi kupili onu čokoladicu sa reklame? Jeste li mi kupili čips?” Mama odgovara: „Kupila sam ti šampon i čips, onu čokoladicu nisam našla.” Milan opominje Vesnu: „Tebe zanima samo šta su tebi kupili!” On pretura po kesama: „Niste nam kupili veliku Milka čokoladu?” Roditelji:

44

„Nismo.” Deca se bune: „Ali obećali ste nam.” Tata objašnjava: „Obećali smo vam, ali nismo imali više novaca. Dobićete sledeći put.” Deca su se setila bake i dede: „Da li ste doneli nešto baki i dedi?” Roditelji odgovaraju: „Njoj smo doneli kremu za ruke, njemu penu za brijanje.

Rekli su da im to treba.” Vesna pita: „Dobro, a šta ste kupili svima nama?” Tata kaže: „Nama smo kupili televizor.” Milan i Vesna vire u kese: „Gde je?” Mama i tata se smeju.

2. Istaknute imenice zameni kraćim oblikom ličnih zamenica.

Jovan je Vesni pokazao zadatak. Jovan Mama je dedi kupila penu za brijanje. Mama Devojčica je piletu dala žito. Devojčica Dečak je ribicama dao hranu. Dečak

je pokazao zadatak. je kupila penu za brijanje. je dala žito. je dao hranu.

3. Dopuni rečenice odgovarajućim zamenicama. čestitali.

Naši dečaci su pobedili u fudbalu. Mi smo ispričali.

Učiteljica je pitala šta se desilo. Oni su se zahvalila.

Drug mi je objasnio zadatak. Ja sam dao mleka.

Mače je bilo žedno. Ti si pomogli.

Mi smo nosili težak paket. Vi ste Ja sam zaboravila da vam čestitam Novu godinu. Vi ste doneli špagete.

Vi ste naručili pice. Oni su pozajmila svoju.

Ti si izgubio gumicu. Ja sam

oprostili.

4. Pokušaj i obrnuto. Dopuni rečenice odgovarajućim imenicama. Mi ćemo uraditi prvi primer, a ti uradi ostale.

Ja sam joj čestitala rođendan.

Ja sam Milici čestitala rođendan.

Mi smo im vratili knjige.

Predala sam mu poklon.

Napravio im je kućicu.

Pomogli smo joj da reši zadatak.

Ostavio mu je poruku.

Mi smo Predala sam Napravio je Pomogli smo Ostavio je

vratili knjige. poklon. kućicu. da reši zadatak. poruku.

5. Sledeće rečenice napiši u budućem vremenu. Posmatraj urađen primer.

Saša mu je poklonio knjigu.

Saša će mu pokloniti knjigu.

Milan joj je kupio narandže.

Tata im je spremio ručak.

Milica ti je čestitala rođendan.

Steva vam je napisao pismo.

45

Sanja mi je vratila svesku.

Mama mu je napravila tortu.

6. U tekstu Rasprava popuni praznine dužim oblicima ličnih zamenica.

RASPRAVA (Milica i Miša su u dečjoj sobi. Raspravljaju se. Mama je u dnevnoj sobi. Tata je u kupatilu.)

Milica: Mišo, hajde da spremimo sobu. (ti), a ne (ja).

Miša: Neću. Mama je rekla (mi), a ne (ja).

Milica: Nije tačno! Mama je rekla (ti) pomogao da uradiš domaći.

Miša: Pa šta! Ja sam (ti) pozajmila flomastere.

Milica: Domaći je nešto drugo. I ja sam Mama (čuje se glas iz dnevne sobe): Deco, ne raspravljajte se. Rekla sam (oni) izgleda ne vredi govoriti.

Tata (čuje se glas iz kupatila): Desanka, (vi) hoću i palačinke da pečem.

Mama (iz dnevne sobe): A ja još svima (ona) da pomognemo.

Milica: Mi, u stvari, treba (Milica i Miša ustaju i počinju da sklanjaju stvari.)

Tekstove iz ove lekcije možete i da odglumite. Podelite uloge i poigrajte se.

13. lekcija

I. DECA MOGU DA POLETE Deca mogu da polete Treba samo da se sete Treba samo da požele Da zamahnu da se vinu Kao ptice nežne bele Ka zvezdama u visinu Da zamisle Da se sete Kuda žele Da polete...

Ljubivoje Ršumović

46

(vi).

II. Šta deca žele? Šta deca mogu? Šta deca znaju?

Deca žele da lete.

Deca mogu da polete.

Deca znaju da maštaju.

Deca žele leteti.

Deca mogu Deca

. .

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE Deca bi letela.

Deca bi maštala.

Deca bi se igrala.

Šta vi želite da radite?

Ja bih čitao/čitala knjigu.

Mi bismo gledali/gledale film.

Jednina

Vi biste se igrali/igrale.

Množina 1. mi bismo

1. ja bih leteo/letela

leteli/letele

2. ti bi

2. vi biste

3. on bi leteo ona bi letela ono bi letelo

3. oni bi leteli one bi letele ona bi letela

III. 1. Dopuni započete rečenice.

Milica zna da

.

Ja umem da

.

Oni mogu da

.

Ti moraš da

.

Mi smo počeli da

.

One žele da On treba da

. .

47

2. Napiši sledeće rečenice na drugi način. Posmatraj urađeni primer.

Ja volim putovati.

Ja volim da putujem.

Vi možete doći.

Sanja zna crtati.

Mi moramo ručati.

Ona voli čitati.

Ne možete još ući.

Morate brzo izaći.

3. Odgovori na sledeća pitanja. Posmatraj urađeni primer.

Milica ume da pliva, ume da svira, ume da peva, ume da vozi rolere, ume da pleše. Šta ti možeš?

Šta znaš?

Šta voliš?

Šta ne voliš?

4. Iz svake kolone izaberi odgovarajuće reči i od njih sastavi rečenice.

Mi Marko Ja Oni Vi Ana Nemanja i Sara Saša Ti

48

želiš je počeo umeju moramo zna hoću znaju možete voli

da jede da igraju da piješ da naučimo da napravi da idem da voze da gledate da piše

pesmicu. zmaja. u bioskop. šah. film. limunadu. slatkiše. sastav. rolere.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * 5. Dopuni rečenice odgovarajućim oblicima glagola biti (bih, bi, bismo, biste). Pazi na lice.

Marija Ja Vi Ti

trčala. išla u grad. pili sok. se igrao.

On Mi One Ona

rado došao. ga sačekali. mu se obradovale. ga počastila.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE *6. Može se i na drugačiji način reći da neko želi nešto da radi. Posmatraj urađeni primer i napiši ostale rečenice.

On želi da ide u park.

On bi išao u park.

Ja želim da probam kolač.

Mi želimo da jedemo sladoled.

Anita želi da kupi novu haljinu.

Marko želi da ide u poslastičarnicu.

Vi želite da se odmarate?

Oni žele da se zabavljaju.

Ti želiš da igraš šah?

I. SPREMANJE UČIONICE

14. lekcija

Upiši u oblačiće šta je ko rekao: Sonja, nahrani ribice. Nataša i Stevo, poređajte knjige. Deco, moramo da uredimo učionicu! Jovane i Vesna, pokupite papiriće! Luka, baci đubre! Nado, pridrži mi, molim te, stolicu. Vlado, ne ljuljaj se, pašćeš! Dušane, obriši tablu! Vuče, ostavi Vericu na miru! Milice, pomozi mi da okačim slike. Marina, ne žvaći žvaku!

49

50

II. „Nado, pridrži mi, molim te, stolicu”

„Neka Nada pridrži stolicu Verici.”

„Neka Milica pomogne Milanu da okači slike.”

„Milice, pomozi mi da okačim slike.”

Dušane, obriši tablu!

Jovane i Vesna, pokupite papiriće!

Luka, baci đubre!

Nataša i Stevo, poređajte knjige!

Neka Dušan obriše tablu.

Neka Jovan i Vesna pokupe papiriće.

Neka Luka baci đubre.

Neka Nataša i Steva poređaju knjige.

U čemu je razlika između rečenica iz prve i druge kolone?

Kome se obraća učiteljica rečenicama iz prve kolone?

Kome se obraća rečenicama iz druge kolone?

Kako pišemo rečcu ne uz glagole?

Vuče, ne diraj Vericu!

Marina, ne žvaći žvaku!

Neka Vuk ne dira Vericu.

Neka Marina ne žvaće žvaku.

51

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE Šta je radio Vuk? Šta je radila Marina? Šta je rekla učiteljica? Učiteljica ponekad može i strogo da zapovedi. Onda će reći: Vuče, da ostaviš Vericu na miru!

Marina, odmah da baciš žvaku!

Jovane i Vesna, da pokupite papiriće!

Luka, da baciš đubre!

III. 1. Zapovedi direktno onome ko treba nešto da uradi. Posmatraj urađeni primer i napiši ostale rečenice.

Neka Milan uradi ovaj zadatak.

Milane, uradi ovaj zadatak!

Neka Sonja nahrani ribice.

Neka Dušan donese fotografije.

Neka svi spakuju knjige.

Neka Milica pomogne Nadi.

Neka Nataša pozajmi gumicu Milanu.

Neka Sonja pročita svoj sastav.

Neka Luka i Vuk dođu u sedam sati.

2. Posmatraj urađen primer i napiši ostale rečenice.

Verice, ne viči na sestru!

Neka Verica ne viče na sestru.

Devojčice, ne rugaj se bratu.

Jovane, ne skači po krevetu!

Deco, ne jedite zeleno voće.

Jasna i Dragane, ne gurajte se!

Vesna i Aco, ne pričajte na času.

3. Dopuni dijalog sledećim glagolima: NXSLWL, SURþLWDWL, doneti, otpevati, XNUDVLWL, RGJOXPLWL, pozajmiti, snimiti, odsvirati, pozdraviti.

Učenici iz Sonjinog odeljenja pripremaju priredbu za roditelje. Evo kako se dogovaraju: roditelje na 8þLWHOMLFD: Nataša, ti znaš lepo i glasno da govoriš. Ti početku predstave. .

Verica: Sonja je napisala zanimljiv sastav o proleću. Neka ga

52

Sonja: Dušane, vi ste pobedili u fudbalu. fotografije sa utakmice.

Okačićemo ih na zid. onu novu Učiteljica: Milica, Marina, Vesna i Jovan pevaju u horu. Neka pesmu. tablu svojim crtežima.

Milan: Luka, ti dobro crtaš.

Milica: Sećate se da smo učili onu pesmu sa lovcem i zecom. Neka je Nada i Milan . Nataša, ti imaš kostim zeca. ga Nadi.

Nataša: Svi smo na muzičkom naučili da sviramo pesmicu „Danas nam je divan dan.” je na kraju priredbe. Nije važno što ne slavimo rođendan. našu priredbu. Imaćemo lepu Luka: Moj tata ima kameru. Neka uspomenu. malo Učiteljica: Imamo nešto novaca u blagajni. Neka Luka i Vuk grickalica i sokova.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE *4. Iskaži zapovest na drugi način. Mi smo uradili prvi primer, a ti nastavi.

Milane, odmah ugasi radio!

Milane, odmah da ugasiš radio!

Vuče, sutra donesi dovršen crtež!

Marina, pokupi razbacane stvari!

Deco, vežbajte matematiku!

Sonja i Vesna, u sredu donesite napisane zadatke!

Milice, vrati knjigu u biblioteku!

5. Podseti se kako se piše rečca ne uz imenice, prideve i glagole. Imenice podvuci crvenom, glagole plavom, a prideve žutom bojom: nered, neuredan, ne pričaj, ne znaju, neprijatna, nesreća, ne volim, neću, nevažan, ne važi, neznanje.

Rečcu ne sa imenicama pišemo: Sa pridevima rečcu ne pišemo: Sa glagolima rečcu ne pišemo:

a) spojeno a) spojeno a) spojeno

b) odvojeno. b) odvojeno. b) odvojeno.

(Zaokruži tačan odgovor.)

6. Pazi! U srpskom jeziku postoje tri glagola od kojih se rečca ne ne odvaja.To su glagoli: neću, nemam i nemoj. Sada znaš već dosta pravopisnih pravila. Potrudi se da ih primenjuješ u pisanju.

53

Ispravi pravopisne greške u sledećem tekstu i prepiši ga pravilno.

Nazvao me je juče drug i upitao Ana jesi li probala da rešiš domaći zadatak iz matematike.

Jesam Vlado, ali učiteljica je dala ne jasne i teške zadatk e. Neznam ni ja da ih uradim. Pozva ću Emu. Možda ona zna.

Neverujem. Znaš li da je ona za matematiku ne znalica kao i mi? Zvaćemo Igora. On ne ma problema s matematikom.

Sigurno je sve uradio.

PROVERI SVOJE ZNANJE 1. Posmatraj urađen primer i dopuni započete rečenice Pera je bio lenj.

Mama je opomenula lenjog Peru.

Knjiga je bila dosadna.

Luka je bio bolestan.

Taj zub je pokvaren.

Njihova hrabrost je velika.

Moje odelo je prljavo.

Ipak smo pročitali Lekar je pregledao Zubar će popraviti Mi cenimo Ja ću presvući

. . . . .

10

2. Mama je Milici dala spisak i poslala ju je u prodavnicu. Pogledaj spisak i napiši šta Milica treba da kupi.

200 g 1 kg 1 kg

250 g

Milica će kupiti:

16

54

3. Dopuni rečenice oblikom zamenice koji će odgovarati na pitanje KOME. Miša je čekao mamu.

Ja nisam znao da uradim zadatak.

Moja drugarica je pobedila na takmičenju.

Došli su moji drugovi.

Ona zna da čuva tajne.

Vidim da si umoran.

Uradili smo sve zadatke.

Ona Pomogla Ja sam

je spremila ručak. je drugarica. čestitao. ću ponuditi sok i kolače. će drugarica sve ispričati. pomoći.

Ja ću dati dobre ocene.

Učiteljica će 14

4. Može se i na drugi način reći da neko želi nešto da uradi. Posmatraj urađeni primer i napiši ostale rečenice.

One bi išle u park.

One žele da idu u park.

Mama bi pila kafu.

Mi bismo putovali.

Ti bi išao kod njih?

On bi nam rado pomogao.

Vi biste igrali šah?

10 5. Iskaži zapovest indirektno.

Redari, obrišite tablu!

Neka redari obrišu tablu.

Dečaci, nemojte se gurati!

Svi spakujte stvari u torbe.

Marko, vrati mu lenjir!

Milena, Igore, zatvorite prozor.

Deco, čekajte me u dvorištu.

10 Svaki tačan odgovor vredi 2 poena.

Saberi koliko imaš poena.

Od 51 do 60 Od 41 do 50 Od 31 do 40 Od 21 do 30 Od 0 do 20

60

Bravo. Odlično si sve uvežbao/la!

Veoma dobro si uvežbao/la. Još malo se potrudi i biće odlično.

Dobro je, ali možeš ti i bolje.

Moraš još dosta vežbati ako želiš pravilno da govoriš srpski jezik.

Moraš se mnogo više potruditi.

55

15. lekcija

I. HOĆE I ON Mile (prilazi Bati): E, Bato, mi ćemo sad da idemo, a ti sedi tu i lepo se igraj…

Bata: A kuda ćete vi?

Nada (prilazi): Mi ćemo prvo do Marice, pa onda idemo u pozorište…

Bata: E, i ja ću da idem u pozorište.

Mile: Ne možeš ti da ideš… Mali si…

Bata: Hoću… Stalno vi sami idete nekud…

Nada: Znaš šta, Bato… Sedi ti lepo kod kuće i igraj se, a mi ćemo da ti donesemo kolače… Iz poslastičarnice…

Bata: Jes’, pa da me prevarite…

Prema tekstu Dušana Radovića

II. KUDA? Kuda vi idete?

Idemo tamo.

Idemo u pozorište.

*Idemo prema centru.

GDE? Gde su oni?

56

Oni su ovde.

Oni su kod kuće.

Oni sede u sobi.

Gde?

Gde?

Kuda?

Bata sedi pored Nade.

Mile stoji ispred Nade i Bate.

Bioskop se nalazi pored pozorišta.

Mile i Nada idu kod Marice.

Bata sedi pored nje.

Mile stoji ispred njih.

Bioskop se nalazi pored njega.

Mile i Nada idu kod nje.

III. 1. Dopuni rečenice tako da odgovaraju na pitanje KUDA. Upotrebi sledeće reči: tamo, ovamo, onamo, WXGD, RQXGD, RYXGD, gore, dole, EOL]X, GDOHNR. Nemoj ići Brzo dođite Nećemo ići Ići ćemo

, možeš pasti! da vidite nešto. bine, gužva je. , pre ćemo stići. smo već prošli.

Sutra putujemo Krenuli su Spustili smo se Otrčao je Deco, nemojte otići

. . niz breg. . .

2. Pomozi prolaznicima da se snađu. Uputi ih kuda da idu.

Kako da stignem do pozorišta?

Samo idite pravo.

Kako da dođem na stanicu?

Pomozi mi da dođem do centra.

Treba da stignem u poštu. Kuda da idem?

Znaš li kuda se izlazi na most?

Kako se stiže do tvrđave?

Idite

, pa na uglu skrenite

.

3. Zamenice u zagradi upotrebi u odgovarajućem obliku.

Jelena sedi ispred Oni stanuju iznad Čekamo vas kod

(ja). (mi). (on).

Mi smo prošli pored Svratićemo sutra kod Nemoj sesti iza

(vi). (ona). (oni).

4. Umesto istaknutih imenica upotrebi odgovarajuću zamenicu.

Ana je otišla kod drugarice.

Njen stan je pored parka.

Naći ćemo se posle ispred zgrade.

Otići ćemo zajedno do sportskog terena.

Trčaćemo oko igrališta.

Svi ćemo se vratiti kod Mire i Saše.

5. Dopuni rečenice.

Stani ovde pored Milica sedi iza Gordana stanuje kod Ispred

. . . je ograda.

Pas spava ispred Iza Proći ćemo pored Ispod

. je igralište. . je klupa.

57

6. Posmatraj slike i za svaku sastavi po dve rečenice koje će odgovarati na pitanje GDE.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * Na pitanje KUDA može se i ovako odgovoriti: Idemo ka centru grada.

Krećemo se prema pozorištu.

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * 7. Dopuni rečenice odgovarajućim oblicima reči u zagradi tako da odgovoriš na pitanje KUDA. Putujemo prema Deca trče prema Kreću se ka Idem ka Jasna pliva prema Uputili su se ka

58

(Beograd). (igralište). (mi). (grad). (obala). (stanica).

I.

16. lekcija

Gde su knjige?

Knjige su na

Gde su jabuke? .

Jabuke su u

Gde je leptir? .

Leptir je na

.

Odakle će Ana uzeti knjigu?

Odakle ćeš izvaditi jabuku?

Odakle će leptir odleteti?

Ana će uzeti knjigu s police.

Izvadiću jabuku iz korpe.

Leptir će odleteti s cveta.

II. 1. Dopuni rečenice odgovarajućim oblicima reči u zagradi tako da odgovaraju na pitanje ODAKLE. Izvadio je maramicu Doneće hleb Sklonili smo tanjire Skini kapu Vratili su se brzo Izvadio je knjige

(džep). (prodavnica). (sto). (glava). (bioskop). (torba).

2. Odgovori na pitanja.

Sveska je na klupi.

Maramice su u fioci.

Autobus stoji na stanici.

Vera je otputovala na selo.

Miša se popeo na drvo.

Kuče je ušlo u kuhinju.

Odakle ćeš uzeti svesku?

Odakle će uzeti maramice?

Odakle će autobus krenuti?

Odakle će se vratiti?

Odakle će Miša sići?

Odakle ćeš isterati kuče?

3. Dopuni rečenice rečima: sa, X, iz, ispred, na i odgovarajućim oblikom imenica datih u zagradi.

Stajali smo Izvadila je haljinu Vratio se

(kuća). (ormar). (izlet).

59

Doneli su kolače Lišće je opalo Popeli su se Ptica je pobegla

(poslastičarnica). (drveće). (brdo). (kavez).

4. Dopuni rečenice odgovarajućim oblicima ponuđenih glagola tako da odgovaraju na postavljeno pitanje: sedeti, čekati, iscepiti, popeti se, uzeti, vratiti se, ići.

Marko Milica Marija me Ona

na tavan. KUDA? iz prodavnice. ODAKLE? knjigu iz biblioteke. ODAKLE? ispred zgrade. GDE? zajedno u školu. KUDA? pored mene. GDE? list iz sveske. ODAKLE?

5. Sastavi rečenice. Posmatraj urađeni primer.

Stavila je bojice u fioku.

IZVADITI

Otputovali su na more.

Ulazim u sobu.

Izneli su cveće na terasu.

Okači kaput na vešalicu.

Odneće odelo na čišćenje.

Otišli su u kupovinu.

DOPUTOVATI IZLAZITI UNETI SKINUTI DONETI VRATITI SE

Izvadila je bojice iz fioke.

6. Pogledaj slike i postavi po tri pitanja za svaku od njih.

Kuda Gde Odakle

60

? ? ?

Kuda Gde Odakle

? ? ?

I. INAT Sima se sinoć naljutio na mamu. Nije htela da ga pusti da se duže igra u dvorištu. Bio je, istina, već mrak, ali neki njegovi drugovi ostali su i posle njega. Samo je on morao da ode kući.

Za vreme večere je ćutao i otišao na spavanje ljut. Kad se jutros probudio, svega se setio.

I ljutina se vratila.

17. lekcija

Zlata Vidaček

II. KADA? Obrati pažnju! Nauči i ove reči kojima sa iskazuje vreme:

Sima se sinoć naljutio na mamu.

Noćas je loše spavao.

Jutros se opet probudio ljut.

Valjda se večeras više neće inatiti. ujutru – svakog jutra uveče – svake večeri danju – u toku dana noću – u toku noći

jutros – ovog jutra večeras – ove večeri

u proleće – svakog proleća leti – svakog leta u jesen – svake jeseni zimi – svake zime

sinoć – prošle večeri noćas – prošle noći, ove noći

proletos – prošlog proleća letos – prošlog leta jesenas – prošle jeseni zimus – prošle zime

Sima je otišao na spavanje u dvadeset jedan sat i petnaest minuta.

Ustao je jutros u sedam sati i četrdeset pet minuta.

To isto možeš napisati i ovako: Sima je otišao na spavanje u 21 h i 15’.

Ustao je jutros u 7 h i 45’.

Umeš li ti da gledaš na sat? Nacrtaj kazaljke na časovnicima tako da pokazuju tačno vreme kad je Sima sinoć otišao na spavanje i kad se ujutru probudio.

61

III. 1. Koliko sati pokazuju časovnici?

ujutru i popodne šest sati i trideset minuta, deset sati i dvadeset minuta, trinaest sati i pet minuta, šesnaest sati i pedeset minuta uveče i noću osamnaest sati i petnaest minuta, dvadeset dva sata i trideset minuta, dvadeset i četiri sata i pet minuta, dva sata i dvadeset pet minuta 2. Napiši odgovore na sledeća pitanja.

U koliko sati obično ustaješ?

Kada se završava prvi čas?

Kada počinje veliki odmor?

Kada dolaziš kući iz škole?

U koliko sati ideš na spavanje?

3. Odgovori na ova pitanja.

Da li si se jutros probudio/probudila rano? Šta obično ujutru prvo uradiš?

Dokle si sinoć gledao/gledala televiziju?

Kako si noćas spavao/spavala? Šta obično uveče radiš?

Da li ćeš večeras leći rano ili kasno?

62

4. Iz svake kolone izaberi odgovarajuću reč i sastavi rečenice.

Mi Mila Lale Ja Kiša Oni Ona

će se je sam je će su

u proleće sinoć zimus jutros večeras leti jesenas

bio procvetati gledati zakasnila padala kupamo išli

u reci. film. često. u bašti. na čas. na skijanje. u bioskopu.

5. Dopuni rečenice sledećim rečima: MXþH, VLQRü, MXWURV, danas, VXWUD, rano. Za svaku rečenicu izaberi odgovarajuću reč. sam legla, ali dugo nisam mogla da zaspim. najavila pismeni zadatak iz matematike.

Učiteljica nam je sam dosta vežbala, ali baš nisam zadovoljna. Neki zadaci mi ne idu najbolje. dobiti sam ustala zabrinuta. Nadam se da neće dati te teške zadatke i da ću dobru ocenu.

6. Sastavi parove rečenica u kojima ćeš upotrebiti zadate reči. Posmatraj urađeni primer.

Ove nedelje idemo ujutru u školu.

Jutros Maja nije došla, bolesna je.

Uveče Danju Noću Leti Zimi U proleće U jesen

Večeras Danas Noćas Letos Zimus Proletos Jesenas

I. HVALILE SE MAME

18. lekcija

– Moja devojčica peva kao slavuj – rekla je s ponosom Sonjina mama.

– Moja pliva kao riba – dodala je važno Jasnina mama.

– A moja je vredna kao pčelica – nije zaostala ni Verina.

– Moj je sin miran kao bubica – uzviknula je iz sveg glasa Stevina mama.

– Moj je dobar kao hleb – pohvalila se Jovanova mama.

Milanova mama ih je samo slušala sa stidom. – A moj je uvek prljav kao prase – rekla je ona u sebi, pomalo ljuta na svog dečaka.

63

Šta su mame radile?

Kakve su osobine isticale?

Kako se Milanova mama osećala? Zašto?

II. KAKAV? Prase je prljavo. I Milan je prljav.

Hleb je dobar. I Jovan je dobar.

→ Milan je prljav kao prase. → Jovan je dobar kao hleb.

KAKO? Slavuj peva lepo. I Sonja peva lepo.

Riba pliva dobro. I Jasna pliva dobro.

→ Sonja peva kao slavuj. → Jasna pliva kao riba.

* ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE Kako su mame govorile o svojoj deci? Potraži te reči u tekstu i dopuni rečenice.

Sonjina mama je pričala o svojoj ćerki. .

Stevina mama je viknula .

Milanova mama ih je slušala Ništa nije glasno rekla o svom sinu, reči je izgovorila

.

III. 1. Posmatraj slike, a zatim dopuni rečenice.

Lubenica je slatka kao

Haljina je zelena/plava kao

64

Grožđe je kiselo kao

.

.

Balon je lak kao

.

.

Devojčica je lepa kao

.

Glava je okrugla kao

.

2. Poveži reči strelicama i njima dopuni započete rečenice: kao bela miran žut dobar prljav hladna gladan lep plašljivo vredna

led zec slika sneg pčelica hleb bubica prase vuk limun

Haljina je Vlada je Zid je Deda je Voda je Ja sam On je Steva je Dete je Marija je

kao

. . . . . . . . . .

3. Dovrši započete rečenice.

Mleko je jako hladno. Hladno je kao Jovan je potpuno miran. Miran je kao Ona je veoma prljava. Prljava je kao Marko je vrlo plašljiv. Plašljiv je kao Ona je mnogo gladna. Gladna je kao Zavese su sasvim bele. Bele su kao

. . . . . .

65

4. Posmatraj slike i dovrši rečenice.

Milica ćuti kao

Učiteljica peva kao

Vesna trči kao

Vasa radi kao

Dušan hoda kao

Marina skače kao

5. Poveži reči strelicama i njima dopuni započete rečenice. govori crta juri leti piše spava priča Unuk Ona Ti Mi Ja Vi

ptica top slikar deda vetar navijen pesnik kao

. . . . . .

6. Napiši ko je u tvom razredu miran, ko je plašljiv, a ko vredan. je je su Ko lepo crta?

Ko piše lepe sastave?

Ko najviše priča?

kao kao kao

lepo crta. Crta kao pravi piše lepe sastave. Piše kao pravi najviše pričaju. Pričaju kao

7. Napišite nešto o sebi. Upotrebite izraze koje ste naučili. kao . Radim kao Ja sam . Crtam kao .

. . . . . .

. Plivam kao .

66

ZA ONE KOJI ŽELE VIŠE * 8. Dopuni rečenice sledećim rečima: bez straha, sa zadovoljstvom, iz sveg glasa, u šali, u radosti, od tuge, bez muke. Za svaku rečenicu odaberi odgovarajuće reči.

Počela je da plače Naučila je pesmicu Čitala sam tu knjigu Rekli su nam to Pošao je zubaru Viknuo je Deca su provela popodne

. . . . . . .

19.

I. DOČEKALI SMO GOSTE

lekcija

Prekjuče su nam stigli rođaci iz Australije. Putovali su . Tata je

otišao po njih na aerodrom.

Mi smo im priredili veseli doček. Moja sestra je na velikom papiru napisala „Dobrodošli!” Ja sam

isekla

slova. Vrata smo ukrasili

i

. Mama je spremila kolače. Puding je mešala

, a

. Došla je i baka. Ona uvek dolazi

šlag je umutila

. Goste smo poslužili ,

i maminim

Oni su nas obradovali

. .

Dopuni tekst rečima koje odgovaraju na pitanje ČIME.

67

Odgovori na sledeća pitanja. Ona su u vezi sa ovim tekstom.

Kakav je auto? Kakve su bojice? Kakve su makaze? Kakvo je cveće? Kakva su srca? Kakva je varjača? Kakav je bicikl? Kakva je kafa? Kakav je čaj?

II. ČIME? muški rod

Jednina srednji rod

ženski rod

novim biciklom

velikim slovom

drvenom varjačom

ledenim čajem

šarenim cvećem

crnom kafom

Čime je došla baka? Čime su ukrasili vrata? Čime je mama mešala puding? Čime su poslužili goste? ČIME? muški rod lepim poklonima

Množina srednji rod crvenim srcima

ženski rod oštrim makazama

Pogledaj ponovo tekst i odgovori na sledeća pitanja. Čime su ih gosti obradovali? Čime su ukrasili vrata? Čime je devojčica isekla slova?

. . .

III. 1. Dopuni rečenice prema slikama.

Hleb sečemo oštrim

.

Supu sipamo velikom

.

Sladoled jedemo malom

.

Hranu mešamo drvenom Šlag mutimo električnim

68

. .

2. Odaberi iz svake kolone po jednu reč. Od odgovarajućih reči sastavi rečenice.

Mi smo započeli, a ti nastavi. a) krojačica učenik spremačica dete Marija deda

se briše briše piše se umiva šije se igra

b) Jova Ja Deca Majka Vi

sam napunila je namazao ste posuli je pokrila su razbila

malim hladnom mokrom tankom suvim hemijskom

iglom olovkom autom krpom vodom peškirom

hleb tortu sina prozor korpu

fudbalskom svežim kiselom mlevenim toplim

ćebetom voćem loptom pavlakom orasima

3. Napiši čime su putovali.

Deca su se vozila Jelena je otputovala Deda je došao Miša je leteo Moja sestra je putovala Baka je stigla

(mali čamac). (brzi voz). (plavi autobus). (veliki avion). (putnički brod). (novi bicikl).

4. Dopuni rečenice prema slikama.

Deca jure brzim Jelena crta drvenim Milan se igra malim

. . i drvenim i sočnim

Mama ih poslužuje sitnim

. .

5. Sledeće rečenice kaži i napiši u množini.

Devojčica se umiva mirišljavim sapunom.

Dete pere zube malom četkicom.

Devojčice Deca

. .

69

Dečak se briše čistim peškirom.

Ona se češlja novom četkom.

Dečaci One

. .

6. Dopuni rečenice sledećim rečima: sestrin, mamin, Markov, naš, dedin, bakin, svoj, grub.

Pazi na oblike reči! Šta sve Maša voli!

Maša voli da se igra voli da se šminka Voli i da putuje kolačima i da se vozi

lutkama i šminkom i da se namiriše autom. A najviše voli da se zasladi biciklom.

vojnicima. Ona parfemom.

Čime ti voliš da se igraš?

7. Porodica se priprema da proslavi rođendan. Opiši šta će uraditi. Upotrebi glagole: ukrasiti, prekriti, napuniti. Reči: svečani stolnjak, papirne salvete, šareni ukrasi, mirišljava sveća, sitni kolači, slane grickalice, voćni sokovi upotrebi tako da odgovaraju na pitanje ČIME. 8. Precrtaj pogrešno napisane reči i napiši ih na linijama pravilno. oštrom makazom – oštrom olovkom kiselom pavlakom – kiselom mlekom mlevenom mesom – mlevenom paprikom svežim krastavcima – svežim povrćima šarenim cvećima – šarenim cvetovima

20. lekcija

I. U PARKU Posmatraj slike i dopuni rečenice:

Milica i Miloš se pozdravljaju.

Milica se pozdravlja sa Milošem.

Miloš se pozdravlja sa Milicom.

70

Miličin tata i Miloševa mama se upoznaju. se upoznaje sa

.

se upoznaje sa

.

i

se igraju.

se igra sa

.

se igra sa

.

i se svađa sa se svađa sa

se svađaju. . .

i

Roditelji i deca razgovaraju. razgovara sa razgovara sa

. .

se grle. se grli sa se grli sa

. .

71

II. S(A) KIME? Podseti se nastavaka koje dobijaju imenice kada odgovaraju na pitanje s(a) kime?

Jednina

Množina

drugom mladićem susedom

drugovima mladićima susedima

S(A)

S(A) drugaricom prijateljicom sestrom

drugaricama prijateljicama sestrama

Nauči i oblike ličnih zamenica kada odgovaraju na pitanje S(A) KIME. KO?

S(A) KIME?

KO?

S(A) KIME?

ja

sa mnom

mi

sa nama

ti

sa tobom

vi

sa vama

oni

on sa njim

one

ono ona

sa njom

sa njima

ona

III. 1. Pogledaj ponovo slike i ispričaj priču.

sa se sa naljutila i posvađala sa Na kraju se

72

je bila sa .

u parku. Tamo se upoznala sa dogovorila da se igraju. . Roditelji su porazgovarali sa ipak pomirila

srela . se . .

2. Dopuni započete rečenice. Umesto istaknutih imenica upotrebi zamenice.

Milica voli da se igra sa Vesnom.

Sanja se upoznala sa Dušanom.

Steva je putovao sa Sonjom i Saškom.

Moj tata je razgovarao sa tečom i tetkom.

Jovana se pomirila sa dečacima.

Milica voli da se igra sa Sanja se upoznala sa Steva je putovao sa Moj tata je razgovarao sa Jovana se pomirila sa

. . . . .

3. Dopuni rečenice. Lične zamenice u zagradi stavi u odgovarajući oblik.

Učiteljica nas je vodila u zoološki vrt. Mi volimo da putujemo s (ona), jer uvek vidimo nešto zanimljivo. Ona se druži i šeta sa (mi). Ja sam (ja) podelio užinu. U zoološkom vrtu u autobusu sedela sa drugom. On je sa (on) smo obišli deo vrta sa divljim životinjama. smo se upoznali sa čuvarom. S (oni) smo se družili u parku. Šteta što Sreli smo se sa učenicima iz Beograda. S (mi). Jednom ćemo sigurno putovati i sa (vi). i vi niste bili sa 4. Odgovori na pitanja. Upotrebi odgovarajući oblik lične zamenice.

Da li radiš domaći zadatak sa drugom?

Da, ja radim domaći zadatak sa njim.

Ne, ja ne radim domaći zadatak sa njim.

Da li je tvoja mama razgovarala sa učiteljicom?

Da li si se nekada posvađala/posvađao sa drugaricom?

Da li ćeš ići na ekskurziju sa drugovima i drugaricama?

Da li tvoja drugarica uči sa tobom?

Da li Jovana ide sa vama u školu?

Da li vi idete na košarku sa Nadom?

Da li hoćeš da se družiš sa mnom?

5. Odgovori na pitanja. Pazi na oblik lične zamenice.

Ko često razgovara sa tobom?

Ko sedi u klupi sa tobom?

Ko će ići u bioskop sa tobom i tvojim drugovima?

Ko će se igrati sa tobom i tvojom drugaricom?

Ko ne ide u školu sa vama?

Ko se ne druži sa vama?

73

PROVERI SVOJE ZNANJE 1. Dopuni tekst tako da odgovoriš na pitanja KUDA, GDE i ODAKLE. Mama se vratila te, i odnesi ih

. Izvadila je sve stvari i stavila ih . Rekla mi je: „Dođi, molim da mi pomogneš. Uzmi mleko i jogurt . Posle sedi , imam nešto za tebe.”

16

2. Istaknute reči zameni odgovarajućim oblikom lične zamenice.

Lopta je prošla pored gola.

Lopta je prošla pored njega.

Čekali smo te pored igrališta.

Dečaci su sedeli iza devojčica.

Klupa je ispred kuće.

Marija stanuje ispod Miloša.

Sešćemo pored Ivana i Sonje.

10 3. Dopuni rečenice rečima koje iskazuju vreme. Posmatraj urađeni primer.

Ovog leta ću ići na more.

Letos nisam išao nikuda.

Ove jeseni vreme je bilo kišovito.

Juče ujutru sam bila pospana.

Sinoć sam rano zaspala.

Ovog proleća je voće rano procvetalo.

Sledeće zime ću se bolje klizati.

je bilo sunčano. sam ustala odmorna. ću leći kasnije. je cvetalo u aprilu. tek naučio.

10

4. Poveži započetu rečenicu sa odgovarajućom slikom.

Projurio je pored nas kao Oni se „vole“ kao Ćuti kao Radi vredno kao 8

74

5. Dopuni rečenice rečima u zagradi tako da odgovaraju na pitanje ČIME. (novi Milica i mama su pravile tortu. Jaja i šećer su umutile (velika kašika) i sve dobro promešale mikser). Brašno su dodale (plastična varjača). (Čiste ruke) su uzele (sitne mrvice) hleba, mast i podmazale tepsiju. Na kraju su je posule usule testo i stavile ga da se peče.

10 6. Dopuni rečenice odgovarajućim oblikom lične zamenice. (one) Bila sam letos na moru s drugaricama iz razreda. S (mi) i najradije idem jer se lepo družimo i zabavljamo. Išli su s (oni) mnogo družili, jer su oni dečaci i devojčice iz VI5. Nismo se s (vi)? stariji. Pozivale smo ih na druženje, a oni su rekli: „ Šta je s Pa nama vaše igre više nisu zanimljive.“ Jedino je Ema ponekad dolazila kod nas u sobu. (ona) smo igrale „Ne ljuti se, čoveče“. Sa S (ja) u sobi su bile Adela i Kornelija. Sprijateljile smo se s jednim dečakom iz Subotice. (on) smo igrale odbojku na pesku.

S Bilo nam je jako lepo i sigurno ćemo i ove godine ići zajedno na more.

14

Svaki tačan odgovor vredi 2 poena.

Saberi koliko imaš poena.

68

Ako si osvojio/la: Od 59 do 68 Od 49 do 58 Od 39 do 48 Od 29 do 38 Od 0 do 28

Bravo! Odlično si sve uvežbao/la!

Veoma dobro si uvežbao/la. Još malo se potrudi i biće odlično.

Dobro je, ali možeš ti i bolje.

Moraš još dosta vežbati ako želiš pravilno da govoriš srpski jezik.

Moraš se mnogo više potruditi.

75

SADRŽAJ 1. lekcija . . . . . . . .

2. lekcija . . . . . . . .

3. lekcija . . . . . . . .

4. lekcija . . . . . . . .

Proveri svoje znanje.

5. lekcija. . . . . . . . .

6. lekcija. . . . . . . . .

7. lekcija. . . . . . . . .

8. lekcija. . . . . . . . .

9. lekcija. . . . . . . . .

Proveri svoje znanje.

10. lekcija. . . . . . . .

11. lekcija . . . . . . . .

12. lekcija. . . . . . . .

13. lekcija. . . . . . . .

14. lekcija. . . . . . . .

Proveri svoje znanje.

15. lekcija. . . . . . . .

16. lekcija. . . . . . . .

17. lekcija. . . . . . . .

18. lekcija. . . . . . . .

19. lekcija. . . . . . . .

20. lekcija. . . . . . . .

Proveri svoje znanje.

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ...

...3 ...6 . . 10 . . 13 . . 17 . . 19 . . 22 . . 25 . . 28 . . 31 . . 34 . . 36 . . 38 . . 43 . . 46 . . 49 . . 54 . . 56 . . 59 . . 61 . . 63 . . 67 . . 70 . . 74

Dušanka Zvekić-Dušanović, Nataša Dobrić · Srpski kao nematernji jezik POUKE IZ JEZIKA za 4. razred osnovne škole · Šesto izdanje, 2019. godine · Izdavač: Zavod za udžbenike, Beograd, Obilićev venac 5, www.zavod.co.rs · Lektor: Ljljana Mitrović · Likovni urednik: Biljana Savić · Grafički urednik: Miroslav Radić · Dizajn i korice: Sašenjka Meljnikov-Ivanović · Korektor: Marijana Vasić Stjepanović · Ilustracije: Dušan Duda Vukojev · Obim: 9,5 štamparskih tabaka · Format: 20,5 × 26,5 cm · Tiraž: 1.050 primeraka · Rukopis predat u štampu: marta 2019. godine. · Štampanje završeno: marta 2019. godine. · Štampa: JP SLUŽBENI GLASNIK, Beograd

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:811.163.41(075.2) ЗВЕКИЋ-Душановић, Душанка, 1965Pouke iz jezika : srpski kao nematernji jezik : za 4. razred osnovne škole / Dušanka Zvekić-Dušanović, Nataša Dobrić ; [ilustracije Dušan Duda Vukojev]. - 6. izd.

- Beograd : Zavod za udžbenike, 2019 (Beograd : Službeni glasnik). - 75 str. : ilustr. ; 27 cm Tiraž 1.050.

ISBN 978-86-17-19984-3 1. Добрић, Наташа COBISS.SR-ID 328521223