Биологија 6 by Zavod za udžbenike

Маја Срдић, Наташа Јановић, Јелена Благојевић, Тијана Морић

ик е

БИОЛОГИЈА

За

во

за

уџ

бе н

за шести разред основне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРА Д

Рецензенти

ик е

Проф. др Драгана Цветковић, Катедра за генетику и еволуцију, Биолошки факултет Универзитета у Београду Доц. др Јелена Илић Живојиновић, Институт за хигијену са медицинском екологијом, Медицински факултет Универзитета у Београду Виолета Митић, професор биологије ОШ „Ратко Митровић” и ОШ „Душко Радовић”, Нови Београд

бе н

Уредница Тамара Бајчета Одговорна уредница Слободанка Ружичић

за

во

За издавача Драгољуб Којчић, директор

уџ

Главни уредник Драгољуб Којчић

За

ISBN 978-86-17© Завод за уџбенике, Београд, 2019. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Предговор

ПРЕДГОВОР

Ауторке

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Драги шестаци, пред вама је уџбеник биологије за 6. разред који је пажљиво припремљен и написан да би вам олакшао стицање нових знања и вештина. Читајући уџбеник проћи ћете кроз пет области које се међусобно преклапају и допуњују. Како бисте схватили да је у природи све повезано. Желеле смо да вас наведемо да свет око себе посматрате на другачији начин, да у огледима које ћете спроводити овладате научним методама као и да самостално доносите закључке. На тај начин знање које сте усвојили моћи ћете да повежете са осталим предметима које изучавате, али и да научено примените у свакодневном животу. Разумевањем основних биолошких закона и појава схватићете улогу човека у очувању природе или на пример, важност стицања добрих навика, за очување здравља. Препоручујемо вам да користите интернет за прикупљање додатних информација и да их на часовима биологије размените израђујући пројекте, паное или презентације. Будите вредни, активни и радознали. Желимо вам успешну школску годину.

САДРЖАЈ

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА . . . . . . . . . . . 9 Откриће ћелије и микроскопа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Вежба – израда микроскопског препарата и микроскопирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Типови ћелија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Основна грађа ћелије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Разлике између биљне и животињске ћелије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Вежба − посматрање ћелија покорице љубичастог лука . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 Вежба − посматрање ћелија покорице листа љубичасте лозице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Метаболизам ћелије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Ћелијско дисање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Фотосинтеза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Вежба − где се сакрио скроб? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Једноћелијски организми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 (Бактерија, амеба, једноћелијска алга и квасац) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Колонијални и вишећелијски организми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Вежба − доказивање исхране и дисања квасца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Вежба – жива бића у капи барске воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Грађа биљака, гљива и животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Вежба − која је улога корена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Вежба − обојите беле цветове каранфила . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Исхрана биљака, гљива и животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Дисање биљака, гљива и животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Вежба − израда макете плућа човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Излучивање биљака, гљива и животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Размножавање биљака, гљива и животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Вежбе − размножавање плесни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Човек – од организма до ћелије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Тест 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Животно станиште, популација, животна заједница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – биљне и животињске врсте мог краја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Екосистем и еколошка ниша . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Односи исхране – трофички односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Кружење материје и протицање енергије у природи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – кружење воде у природи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Адаптације и животне форме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4

103 103 108 109 114 117 120 121

Садржај

126 127 130 131 133

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Наследни материјал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Одакле потичу сличности и разлике међу организмима исте врсте . . . . . . . Вештачка и природна селекција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – значај гајених биљака и припитомљених животиња за човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

146 146 151 154

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Постанак живота на земљи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дрво живота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Организми с једром. Организми без једра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – класификација живог света . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

165 165 169 172 175 177

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бактерије, путеви преношења заразних болести, антибиотици . . . . . . . . . . Бактеријске болести које се преносе храном, водом, земљом и које преносе животиње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Бактеријске болести које се преносе директним контактом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – проналасци научника који су допринели развоју микробиологије и очувању здравља човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Повреде, убоди инсекта, топлотни удар, сунчаница и прва помоћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Последице болести зависности – алкохолизам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – последице нарушавања животне средине по људско здравље . . . . Тест 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

179 179

РЕЧНИК ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ЛИТЕРАТУРА И САЈТОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилог 1 – барски екосистем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилог 2 – форме животиња у односу на начин кретања . . . . . . . . . . . . . . . Прилог 3 – биотички односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења тестова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

209 209 213 217 219 223

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Вежба – истраживање живог света у опалом лишћу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Еколошки фактори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – утицај живих бића не неживу природу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба –утицај различитих еколошких фактора на биљке . . . . . . . . . . . . . . . Значај еколошких фактора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Утицај човека (антропогени фактор) и облици загађења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Пројекат – угрожавање живих бића и њихова заштита . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

137 142 144

161 163

183 186 188 189 194 199 202

КАКО СЕ КОРИСТИ ОВАЈ УЏБЕНИК Уџбеник садржи посебне ознаке које се називају легенде. Оне ће ти олакшати да користиш овај уџбеник. Број теме

Јединство грађе и функције као основа живота

Фотосинтеза

ФОТОСИНТЕЗА

Кључни појмови

так ада

Кисеоник се ослобађа у атмосферу

Сунчеву енергију прима хлорофил, зелени пигмент који се налази у унутрашњим мембранама хлоропласта и ту се ствара шећер за биљку.

Који су услови неопходни да би биљка могла да врши процес фотосинтезе?

Кључни појмови фотосинтеза

Непознати појмови

ик е

Непознати појмови

Енергија сунчеве светлости

Биљке се разликују од већине живих бића по начину исхране. Оне су организми аутотрофи. Организми аутотрофи су и алге и модрозелене бактерије.

________________ ________________ ________________ ________________

Слика – Аутотрофни организми: биљке, алге и модрозелене бактерије

Подсетник Подсети се како биљке стварају храну.

Значење речи

Фотосинтеза је процес у којем биљке користе енергију сунчеве светлости да би из угљен-диоксида и воде створиле хранљиве материје и кисеоник. Кисеоник одлази у ваздух. Фотосинтеза се врши у хлоропластима.

Значење речи

Угљен-диоксид биљке узимају из ваздуха преко малих отвора на листу − стома.

бе н

Подсети се

Фотосинтеза се одиграва на унутрашњим мембранама хлоропласта.

Биљке воду упијају преко корена из земљишта. Водене биљке упијају воду целом површином тела.

Сунчева енергија

Шећер

Угљен диоксид

уџ

Реч аутотрофан значи „сам себе храни”.

Слика – Фотосинтеза

Кисеоник

QR код

за

Вода Слика – Фотосинтеза

Живот у екосистему

во

Им

За

итд. Сплет свих тих потреба посматран кроз односе у које једна јединка улази с јединкама исте популације и других популација представља њену еколошку нишу. Доступност хране и конкуренција око ње представају кључне чиниоце у одређивању еколошке нише. На једном стаблу сваки организам заузима одређени простор на ком живи и где налази храну. То је његова еколошка ниша.

Имам идеју

идеју ам

Слика – Услови живота који одређују еколошку нишу организма (пример маслачка)

Славуј је птица која живи у крошњама храста. Храни се гусеницама и инсектима који се хране деловима храста. Стоноге живе у подножју храста и хране се његовим опалим лишћем. Оне помажу гљивама, које се налазе у непосредној близини, да разграде органску материју. Разградњом органске материје земљиште постаје плодније и богатије минералним материјама неопходним за даљи раст храста. Славуј, гусеница, стонога и гљиве имају своју еколошку нишу која је повезана са храстом. Он им обезбеђује храну, склониште и све неопходне услове за живот. Користећи интернет, пронађи податке који су још организми повезани својом еколошком нишом са храстом. У свесци нацртај храст и распореди те организме. Напиши њихове основне одлике и донеси закључак како су међусобно повезани.

Позоришна представа „Еколошка ниша” Сваки ученик у разреду добија задатак да истражи и сазна све што може о некој животињској врсти: где живи, које природне ресурсе користи, када је активна, с којим врстама се такмичи, како је адаптирана на услове спољашње средине итд., односно њену еколошку нишу. Један ученик има улогу водитеља. Његов задатак је да направи картице са сликама животиња чије еколошке нише се истражују. Када водитељ покаже на неку од животиња на слици, причу наставља ученик који је имао да истражи еколошку нишу те животиње. 112

У процесу фотосинтезе настају шећери који су за биљку храна. Они служе као извор енергије потребне за обављање свих животних процеса. Вишак шећера претвара се у сложени шећер – скроб, који биљке чувају у подземним стаблима, кореновима, плодовима и семенима. Биљке ће искористи скроб за свој раст и развиће.

Екосистем и еколошка ниша

Укратко

Укратко Екосистем представља јединство биотопа и биоценозе. Он је сложен систем настао током времена и који се непрекидно мења. Популације које насељавају екосистем заузимају тачно одређен простор и налазе се на тачно одређеном месту у односима исхране. Сплет свих тих потреба посматран кроз односе у које једна јединка улази с јединкама исте популације и с јединкама других популација представља њену еколошку нишу.

Питања и задаци

1. Шта је екосистем? 2. Када настаје биолошки празан простор у природи? 3. Наброј организме који се јављају у барском екосистему. 4. Објасни еколошку нишу. 5. На слици десно распореди барске биљке у одговарајућу зону − високе, плутајуће или потопљене биљке. Биљке су трска, бели и жути локвањ, ресина, рогоз, сита, шаш, барска перуника, водени орашак, сочивица, водена папрат, мешница, дрезга, пршљенчица и водена куга.

Малац радозналац

Малац радозналац Велика вулканска ерупција је 1883. године уништила острво Кракатау. Острво је скоро потпуно нестало у океану, а на његовим остацима и суседним острвима није више било живих бића. Настао је биолошки празан простор. После само неколико месеци живот је почео да се враћа на острво. Први његов становник био је малени паук којег је ветар донео. После 14 година на острву су забележене 61 биљна врста и 132 врсте птица и инсеката.

Слика – Острво Кракатау

113

Како се користи овај уџбеник

ђе и функције Јединство гра

Вежба

жба Ве

ота

као основа жив

Напомена

је потребан За овај оглед вам плаву. црвене у мења боју, из

повидон-јод јер,

СКРОБ?

у контакт уколико дође

ТЕСТ 1

са скробом,

ирже скроб пипету, пет тањ намирнице сад у, повидон-јод, плод поморанДоказивање које но припремити: чашу, вод оле кромпира, реб , половину крт јаје За вежбу је пот ано кув а, зрна пиринч рића, неколико е рибе. џе и парче свеж сваки идон-јода. На ај 10 капи пов намирнизапремине и дод м на сваку од водом до 1/3 лежи ај је водом. Зати Чашу напуни се дешава и забе ирницу и попрск шта нам у рај једн мат по е. Пос тањирић стави ности из чаш олико капи теч ца накапај нек промене.

ка

ик е

Поступак

ку.

Почетна претпостав

ице које садрже

бе н

тачну претпостав оћи ће ти да даш ећа питања пом об? складишти скр Одговори на след ане у којима се орг не биљ Наведи

скроб.

уџ

Наброј намирн

____________________ ___ ____________________ ___ 6. Поред следећих речени ца заокружи Т ако су тачне или Н ако су нетачне. А. Организам добија енерги ју из хране. Б. Вишак шећера настал их у фотосинтези биљке излучују из тела. В. Најједноставније живот иње усвајају кисеоник површином тела. Г. Ћелије вишећелијск их организама могу да преживе ако се издвоје из организма.

Т Н Т Н Т Н

7. Заокружи слова испред делова ћелије које имају и биљна и животињска А. једро Б. хлоропласт ћелија. В. ћелијска мембрана Д. ћелијски зид Г. митохондрија Ђ. цитоплазма

Т Н

101

за

Назив теме

2. Живот у екосистему

ција

ЕДНИЦА

За

ак дат

цију животне

Напиши дефини

средине и шта

ИЈА, ЖИВОТНА ЗАЈ

ШТЕ, ПОПУЛАЦ ЖИВОТНО СТАНИ

Кључни појмови

је чини.

одликују целина које се те више мањих отно станиш а састоји се из називамо жив Животна средин от. Те целине материје. Про жив за иве ма неж ови ици посебним усл дставља различити обл пре азе а нал вар се у моч њем им језеро, бара или а, или биотоп. У жив шум ни еље ада, налази лив увек су нас властор на ком се љиште готово е средине у ком у. а, ваздух и зем топ део животн вај станиште. Вод кажемо да је био организама који га насеља светом. Због тога свих од живе от ичу жив пот за који ови цаја дају слични усл тих услова и ути да скуп различи У биотопу вла е. и неживе природ

Вештачка и природна селек

во За

Назив лекције

Основни текст

Тест

1. Заокружи слово испред тачног одговора. Микроскопски препарат се састоји од: А. предметног стакла и објектa који посматрамо , Б. покровног стакла, капи воде и објекта који посма трамо, В. предметног стакла, капи воде и објекта који посматрамо, Г. предметног стакла, капи воде, објекта који посма трамо и покровног стакла . 2. Поред следећих речени ца заокружи Т ако су тачне или Н ако су нетачне. А. Већина бактерија има прокариотску ћелију. Б. Наследни материјал прокариотске ћелије је Т Н мембраном одвојен од В. Ћелијска мембрана цитоплазме. Т Н је селективно пропустљив а. Г. У једру еукариотских ћелија налазе се хромо Т Н зоми. Т Н 3. У следеће реченице упиши речи које недост ају. А. Процес ћелијског дисањ а одиграва се у __________ Б. Кроз _______________ ________ . ___ се врши размена матери В. Унутрашњи садржај ја између једра и цитоп ћелије назива се _____ лазме. _____________ . Г. Хлоропласти и митох ондрије имају спољашњу и унутрашњу __________ ________ . 4. Избаци „уљеза” који не припада овој групи организама: квасац, амеба, еуглена. На празним линија стафилокока и ма у следећој реченици напиши његов назив и коју има: Уљез је _____ тип ћелије _____________ зато што има ћелију __________ ________ 5. На линијама испод слика напиши имена колонијаних организама.

Циљ вежбе

Задатак

Тест 1

РИО ВЕЖБА − ГДЕ СЕ САК

так ада

Да ли сте се питали зашто слон има дугачку сурлу ставке. Научници данас ? Постоје различите претп сматрају да су уста, језик ои сурла заједно били знача опстанак слонова. Пошт јни за о се хране биљкама, само помоћу сурле су могли довољно велику колич да унесу ину хране. Сурла је омогу ћила да уносе мекше и биљне делове, као што хранљивије су листови. Вероватно се развила као прилагођен литет јестивих биљак ост на кваа у њиховом окружењу. Осим тога, сурла омогу приступ квалитетној води, ћава лакши што је још једна значај на предност. Прикупи податке о африч ком и азијском слону. Која врста је већа? По чему кују? се

разли-

Слично слону, коњ је еволу ирао од малог сисара који лишћем и имао четири је живео у шуми, храни прста на ногама. Током о се еволуције, која је трајал лиона година, догодиле а око 50 мису се многе промене. Данас је коњ крупна животиња храни травом, уместо прсти која се ју има копита и може да галопира на отвореним рима. Копита представља простоју прилагођавање на отвор ена пространства, где трчање важно за опста је брзо нак. Облик главе коња је промењен пре свега начина исхране. због промене

биотоп биоценоза популација

Непознати појмови

____ ____________ ____ ____________ ____ ____________ ____ ____________

Дефиниција

Слика – Еволуција коња

предЖивотна средина Зеставља прос тор на им жив љен насе мљи бићима.

Био забавник

Потпис слике ја жаба Слика − Популаци

зелених у популацију дстављају једн дстае једне баре пре о припадају истој врсти, пре Све зелене жаб е друге баре, иак жаб не зеле Све а. жаба. зелених жаб цију ула поп вљају другу

103

Данашњи гепард прили ком лова може постићи брзину од око 100 km на час и најбржа је животиња на планети. Његови преци су могли да трче око 30 км на сат. Брже јединке су могле лакше да дођу до хране и да тако оставе више потомака. Тако је више бржих јединк и преживљавало. Зато је данас гепард тако брз.

Био забавник

Слика – Гепард је најбржа копнена

животиња

159

Дефиниција

ЛЕГЕНДА Кључни појмови – важни појмови издвојени су на почетку сваке нове лекције и обележени овом иконицом Непознате речи – у бокс са иконицом упиши још неки непознати појам и пронађи његово значење у Речнику Значење речи – обележено је овом иконицом

бе н

Цитат – је истакнут овом иконицом

ик е

Научићеш – упућује те шта ћеш још ново научити

Дефиниције – су истакнуте и обележене овом иконицом

уџ

Подсетник – обележен је иконицом и подсећате на лекције које си учио/ла у ранијим разредима или у овом Уџбенику

за

QR код – служи да преко мобилног телефона погледаш занимљиве линкове. На мобилном телефону инсталирај бесплатну апликацију QR reader, коју можеш наћи на Play Store. Помоћу те апликације очитаћеш QR кодове у Уџбенику. – је кратак преглед лекције

во

Укратко

– налазе се на крају лекције и служе за проверу знања

За

Питања и задаци

Малац радозналац

Им

Биозабавник так ада

идеју ам

– текстови за оне који желе више да знају

– садржи занимљиве податке

– у основном тексту (лекцији) наводи те да самостално дођеш до нових сазнања – чине задаци за самосталан / групни рад или додатне вежбе, којима проширујеш основно знање

ба Веж

– упутсво за извођење вежбе по научном методу 8

1. Јединство грађе и функције као основа живота ОТКРИЋЕ ЋЕЛИЈЕ И МИКРОСКОПА

За

ик е

ак дат

за

уџ

бе н

Роберт Хук је открио ћелију 1665. године. Наведи које је ћелије посматрао под микроскопом и како су изгледале? ____________________________________________________________

За

во

Ћелије плуте, које је Роберт Хук тада видео, нису биле живе. То су били само празни простори где су се налазиле ћелије оивичени ћелијским зидом. Живе једноћелијске организме први је уочио Антон ван Левенхук. Он је 1685. године посматрао и описао праживотиње. Касније је посматрао и описао мишићно ткиво, бактерије, сперматозоиде и ћелије крви. Ботаничар Матијас Шлајден и зоолог Теодор Швајн 1839. године поставили су ћелијску теорију, по којој су сва жива бића изграђена од ћелија. Ћелије свих живих бића су сличне грађе. Од открића ћелије па до данас научници покушавају да сазнају од којих се делова састоји ћелија и које су улоге њених делова. У биолошким лабораторијама се за детаљно проучавање грађе ћелија користе светлосни и електронски микроскоп. Помоћу микроскопа се могу посматрати објекти – организми или њихови делови, које није могуће видети голим оком. Светлосни микроскоп је оптички инструмент. Састоји се од сочива помоћу којих се ситни објекти могу увећати од 200 до 2.000 пута. Да би се објект могао посматрати под микроскопом, неопходно је направити

Кључни појмови откриће ћелије ћелијска теорија микроскопски препарат светлосни микроскоп електронски микроскоп

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

Значење речи Реч ћелија потиче од латинског назива„cellula” који означава малу собу (ћелију) у којој живе монаси.

Јединство грађе и функције као основа живота

Значење речи

ик е

бе н

Светлосни микроскоп

Микроскоп се састоји од механичких и оптичких делова. Механички делови су: постоље, сточић, ручица, микроскопска цев, велики и мали завртањ. Ови делови служе као ослонац, придржавају сочива и омогућавају правилно руковање микроскопом. Најважнији оптички делови су окулар и објективи. Кроз њих светлост пролази од извора светлости до нашег ока. Објективи и окулар увећавају слику објекта који се посматра. Окулар се налази на врху микроскопске цеви, а на другом крају је причвршћен револвер с објективима. На сваком окулару и објективима урезани су бројеви који означавају колико пута увећавају објект. Укупно увећање микроскопа добија се тако што се помножи увећање окулара с увећањем објектива.

За

во

Подсети се шта си научио/ла о ћелији, које си ћелије посматрао/ла лупом и каквог су облика и величине биле те ћелије.

микроскопски препарат. Микроскопски препарат је објект припремљен за посматрање под микроскопом. Микроскопски препарат се прави тако што се на предметно стакло стави кап воде и у њу објект који желимо да посматрамо, а затим се све прекрије покровним стаклом. Објект који желимо да посматрамо мора да буде танак и провидан да би зраци светлости могли да прођу кроз њега. Треба водити рачуна да мехурићи ваздуха не заостану између предметног стакла и покровног стакла. Уколико је објект безбојан, боји се Луголовим раствором (водени раствор јода) да би се боље видели детаљи.

уџ

Подсетник

Слика – Микроскопски препарат крви: 1. предметно стакло, 2. покровно стакло 3. објект – кап крви

за

Микроскоп je добио име по грчим речима„mikros” – мален, ситан и „skopeo” – гледам.

укупно увећање микроскопа = увећање окулара × увећање објектива На сточић микроскопа поставља се микроскопски препарат. Кроз отвор на сточићу пролазе зраци светлости који осветљавају препарат. Сточић може да буде покретан или се препарат може померати руком. Велики завртањ се користи при мањим увећањима и служи за тражење слике предмета. Посматрањем објекта под већим увећањем слику објекта изоштравамо малим завртњем. Огледало усмерава зраке светлости на препарат. Може се окретати у различитим правцима. С једне стране је удубљено и користи се при 10

Откриће ћелије и микроскопа

Окулар

Цев микроскопа

Велики завртањ

Мали завртањ

ик е

Објективи

Дршка микроскопа

бе н

Предметно стакло

Сточић микроскопа

уџ

Кондензатор

за

Огледало

За

во

Слика – Делови светлосног микроскопа

дневној светлости. С друге стране је равно и користи се при вештачкој светлости. Као извор светлости за посматрање под микроскопом користи се природна или вештачка светлост (стона лампа). За

ак дат

Прочитај урезане бројеве на окулару и објективима школског микроскопа. Помножи увећање окулара с увећањем сваког објектива и добићеш све вредности увећања школског микроскопа. ____________________________________________________________

Јединство грађе и функције као основа живота

Правилно руковање микроскопом

ик е

Током микроскопирања неопходно је да: – познајеш делове микроскопа и њихове улоге, – узимаш и преносиш микроскоп искључиво држањем за ручицу и постоље истовремено, – оптички делови микроскопа буду потпуно чисти (пре и након употребе потребно је да очистиш микроскоп меком крпом), – микроскоп буде окренут ка извору светлости – према прозору или лампи, – за време микроскопирања оба ока буду отворена (не жмури на једно око), – левим оком гледаш кроз окулар (осим ако си леворук), – уколико носиш наочари, током микроскопирања ти нису потребне, – након завршеног микроскопирања препарат однесеш са сточића а објектив вратиш на најмање увећање.

бе н

Електронски микроскоп

За

во

за

уџ

Електронски микроскоп конструисан је 1932. године. Помоћу њега се постиже увећање објекта 1,5 милиона пута. Електронским микроскопом могу да се посматрају ћелијске органеле и упозна њихова унутрашња грађа.

Слика – Врсте електронског микроскопа

Укратко Роберт Хук је открио ћелију 1665. године. Према ћелијској теорији, сва жива бића су изграђена од ћелија.Ћелије свих живих бића су сличне грађе и живе су. За детаљно проучавање грађе ћелија користе се светлосни и електронски микроскоп. Микроскопски препарат је објект припремљен за посматрање под микроскопом. 12

Откриће ћелије и микроскопа

Питања и задаци

бе н

ик е

1. Из следећих реченица изостављене су речи: размножавају, функције, ћелија, хране и грађе. Напиши их на одговарајућем месту у тексту. Ћелија је основна јединица _____________ јер се сва жива бића састоје од _____________. Ћелија је основна јединица _____________, што значи да се у ћелији одвијају сви животни процеси, односно ћелије се _____________, расту, дишу, излучују непотребне материје, _____________ се, старе и умиру. 2. Објасни како се прави микроскопски препарат. 3. Која је улога оптичких делова микроскопа? 4. Који микроскоп омогућава посматрање грађе ћелијских органела? 5. На слици обележи: 1. делове микроскопа, 2. микроскопски препарат крви, 3. микроскопски препарат крви посматран под микроскопом.

уџ

Малац радозналац

За

во

за

На врховима прстију руку и ногу човека налазе се нокти. Ћелије које граде нокте нису живе. Зато не осећамо бол када сечемо нокте.

Слика – Нокти на стопалима и шакама

Слика – Плодови лешника, ораха и бадема

Неке биљне ћелије врше своје улоге и када више нису живе. Такве су оне ћелије које проводе воду и минералне материје од корена до листова. Цевастог су облика и немају цитоплазму и једро. Нису живе ни „камене ћелије” плода крушке или дуње. Оне плод чине чврстим и отпорним на притисак. Можеш да их осетиш када једеш њихове недовољно зреле плодове. Љуске ораха, лешника и бадема, коштице трешње и другог воћа изграђене су од „камених ћелија”.

Био забавник Јајне ћелије су веома крупне. Јајна ћелија жене има пречник 0,1 mm, жабе 2 mm а пречник јајне ћелије већине птица је 40 mm. 13

Вежба – Израда микроскопског препарата и микроскопирање ба Веж

бе н

ик е

ВЕЖБА – ИЗРАДА МИКРОСКОПСКОГ ПРЕПАРАТА И МИКРОСКОПИРАЊЕ

уџ

Слика - Микроскопирање

Циљ вежбе

За

Напомена

во

за

Увежбавање поступка израде микроскопског препарата Увежбавање поступка микроскопирања Уочавање разлика у посматрању објекта под микроскопом с различитим увећањем За вежбу је потребно припремити: предметно и покровно стакло, воду, пинцету, капаљку, скалпел или жилет, иглу, Луголов раствор или повидон-јод и микроскоп.

Предлажемо да посматрате различите објекте под микроскопом. Под микроскопом можете посматрати танак слој који сте одсекли с листа зељасте биљке, длаку с листа биљке, танак слој круничног листића цвета, длаку из своје косе, длаку вашег кућног љубимца, мртвог комарца, крило муве... Сами изаберите шта ћете посматрати или посматрајте нешто што ми нисмо предложили.

Поступак 1. Стави кап воде на предметно стакло. 2. Додај кап Луголовог раствора или повидон-јода. 3. Припреми објект за посматрање под микроскопом. Ако посматраш танак слој с површине листа биљке, скалпелом га пажљиво одвоји. Ако посматраш длаку, одсеци њен мали део, величине 3 mm. Објект мора да буде мали и танак да би зраци светлости могли да прођу кроз њега. 14

Вежба – Израда микроскопског препарата и микроскопирање

4. У кап воде помоћу иглице стави објект који ћеш посматрати. 5. Иглицом поравнај објект. 6. Прекриј објект покровним стаклом. 7. Микроскопирај с најмањим увећањем. 8. Изабери део објекта који желиш детаљно да посматраш под већим увећањем.

Напомена Ако си поступио по упутствима, сигурно си направио добар микроскопски препарат. Ако не можеш да видиш грађу посматраних објеката, нешто си пропустио да урадиш или си погрешно урадио. Понови поступак.

ик е

Почетна претпоставка

бе н

Шта очекујеш да ћеш видети под микроскопом под великим и малим увећањем?

Приказ резултата и дискусија

За

во

за

уџ

Нацртај изглед објекта посматраног под малим и великим увећањем.

Цртеж – Објект под малим увећањем Цртеж – Објект под великим увећањем

Посматрај микроскопске препарате који су направили твоји другови и другарице. Разговарајте о детаљима које видите на различитим објектима, као и о разликама које се уочавају на истим објектима посматраним под малим и великим увећањем. Дискутујте о начину израде микроскопског препарата и поступку микроскопирања.

Закључак

Јединство грађе и функције као основа живота

прокариотска ћелија еукариотска ћелија

Погледај слике и означи типове ћелија (животињска, биљна, бактеријска) и њихове делове. На празним линијама означи ћелију бактерије и биљну или животињску ћелију.

ик е

Кључни појмови

ТИПОВИ ЋЕЛИЈА

а) _____________

Значење речи Прокариотска ћелија добила је име од две грчки речи pro – пре и karyon – једро, што значи „пре једра’’. 16

во

Подсети се шта си научио/ла о ћелијама без једра и ћелијама с једром. Подсети се у које домене су сврстане бактерије.

Ћелије без једра називају се прокариотске. Организми који имају прокариотску ћелију називају се прокариоти. У прокариоте спадају све бактерије.

За

Подсетник

в) __________

за

Прокариотска ћелија

б) ___________

уџ

________________ ________________ ________________ ________________

бе н

Непознати појмови

Слика – Бактерије лоптастог, штапићастог и спиралног облика

Основне особине прокариотске ћелије су да нема једро. Изнад ћелијске мембране налази се ћелијски зид. Наследни материјал се налази у цитоплазми и садржи ДНК. Није одвојен од цитоплазме једровим омотачем. Ћелијски зид прокариотских ћелија се разликује по саставу од ћелијског зида биљака – не садржи целулозу. На мембрани прокариотске

так ада

Типови ћелија

идеју ам

Цитоплазма

Посматраj грађу прокариотске ћелије на моделу. Нацртај прокариотску ћелију и обележи њене делове.

ик е

Наследни материјал

Слика – Грађа прокариотске ћелије

во

за

уџ

Ћелије које имају једро и остале органеле називају се еукариотске ћелије. Организме који су изграђени од еукариотских ћелија називамо еукариоти. Еукариоти су протисти, гљиве, биљке и животиње.

Ћелијски зид

бе н

Еукариотска ћелија

Ћелијска мембрана

Подсетник Подсети се у који домен су сврстани протисти, гљиве, биљке и животиње.

За

Им

ћелије се одигравају најважнији животни процеси јер немају органеле.

Слика – Праживотиње, гљиве, биљка, животиња

Иако постоје значајне разлике између прокариотске и еукариотске ћелије, оба типа ћелија обављају исте основне животне процесе. 17

Јединство грађе и функције као основа живота

Укратко Постоје два типа ћелија –прокариотски и еукариотски. Прокариостке ћелије немају једро. Наследни материјал се налази у цитоплазми. Прокариотску ћелију имају бактерије. Еукариотске ћелије имају једро и остале органеле. Протисти, гљиве, биљке и животиње имају еукариотску ћелију.

Питања и задаци

ик е

1. Допуни реченице уписивањем речи које недостају.

Прокариотска ћелија нема _________ и __________________.

за

уџ

бе н

Основни животни процеси у прокариотској ћелији одигравају се на ______________ 2. По чему се разликује ћелијски зид прокариотске ћелије од ћелијског зида биљака? 3. Која жива бића имају прокариотску ћелију? 4. Која жива бића имају еукариотску ћелију?

Малац радозналац

За

во

Први организми који су вршили фотосинтезу били су слични данашњим модрозеленим бактеријама. Стварали су у процесу фотосинтезе гас кисеоник и тако су изменили састав атмосфере. Научници сматрају да је пре око 600 милиона година количина кисеоника у ваздуху достигла приближно данашњи ниво. Формирао се озонски омотач који штити жива бића на Земљи од штетног ултраљубичастог зрачења из космоса.

Слика – Планета Земља и озонски омотач

Типови ћелија

Био забавник

Слика – Топли извор на дну океана

ик е

По најновијим научним истраживањима, сматра се да је прва прокариотска ћелија настала у топлим изворима на великим океанским дубинама.

Слика – Фосили прокариотске ћелије

За

во

за

уџ

бе н

Више о фосилима сазнаћете на страни 165.

Јединство грађе и функције као основа живота

ОСНОВНА ГРАЂА ЋЕЛИЈЕ

Кључни појмови

бе н

ик е

ћелијска мембрана цитоплазма једро митохондрије хромозоми хлоропласти

Слика – Еукариотске ћелије – животињска и биљна ћелија

Објасни укратко улогу: ћелијске мембране, једра и цитоплазме.

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

во

Еукариотска ћелија је добила назив по грчким речима „eu” – прави и „karyon” – једро, што значи − „право једро’’.

Еукариотска ћелија је ћелија с једром. Једро се налази у цитоплазми. Од ње је одвојено једровим омотачем.

За

Значење речи

за

Подсети се шта си научио/ла о грађи ћелије.

Наведи основне делове ћелије.

уџ

Подсетник

Ћелијска мембрана Ћелијска мембрана је танка и налази се на површини ћелије. Она даје облик ћелији и штити је од спољашњих утицаја. Омогућава ћелији да прима дражи и да реагује на њих. Ћелијска мембрана има значајну улогу у размени материја између унутрашњости ћелије и њене околине. Омогућава само одређеним материјама да уђу у ћелију или да из ње изађу. Зато кажемо да је она селективно пропустљива. Кроз мембрану у ћелију улазе кисеоник и хранљиве материје, а из ћелије излазе угљен-диоксид, непотребне и штетне материје.

так ада

Основна грађа ћелије

Слика – Размена материја кроз ћелијску мембрану

бе н

ик е

Слика – Грађа ћелијске мембране

Цитоплазма

за д

Једрo

во

так ада

Слика – Ћелија

Допуни следеће реченице уписивањем речи које им недостају: гени, ДНК, два, особине. У једру се налази наследни материјал који се састоји од _____ у којој су записане све ______________ неког живог бића. Састоји се из ______ спирално увијена ланца. Основне јединице наслеђивања су _____.

За

уџ

Унутрашњост ћелије је испуњена цитоплазмом. У цитоплазми се налазе једро и друге ћелијске органеле. Органеле су од цитоплазме одвојене мембранама.

Једарце

Једрове поре

Хромозоми

Једрове поре

Једров омотач

Једров oмотач

Једарце

Подсетник Подсети се где се у ћелији налази наследни материјал.

Слика – Грађа једра

Једро је највећа органела у еукариотској ћелији. На површини једра налази се једрова омотач, који се састоји од две мембране и простора 21

Јединство грађе и функције као основа живота

бе н

ик е

између њих. На мембрани једра постоје отвори − поре. Преко њих се обавља размена материја између једра и цитоплазме ћелије. Улога једра је да штити наследни материјал, контролише све процесе у ћелији и има важну улогу у процесу ћелијске деобе. У једру се налази наследни материјал – ДНК.

уџ

идеју ам

Најчешће се у ћелији налази једно једро. Постоје ћелије с два једра, као и оне с великим бројем једара.

за

Им

Слика – Oд ДНК до ћелије

За

Митохондрије

во

Истражи на интернету или у школској библиотеци које ћелије у организму човека и других живих бића имају више једара а које немају једро.

Митохондрије се могу видети под светлосним микроскопом јер су крупније у односу на остале органеле у ћелији. У митохондријама се одиграва процес ћелијског

Наследни материјал Унутрашња мембрана Спољашња мембрана Рибозоми

Слика – Митохондрије и грађа митохондрија

Нацртај митохондрију у свесци. Припреми конац (вуницу) у две боје. Спољашњу мембрану оивичи једном бојом конца а унутрашњу мембрану другом бојом конца. Измери дужине оба конца. Шта уочаваш?

ик е

Хлоропласти

за

уџ

бе н

Хлоропласти су органеле које се налазе у биљној ћелији. Налазе се у свим биљним органима који имају зелену боју: зељаста стабла, лист... Најбројнији су у ћелијама листа, где их најчешће има од 20 до100. У хлоропластима се одвија процес фотосинтезе − ствара се храна. Фотосинтеза је процес у ком се у присуству сунчеве светлости и зеленог пигмента хлорофила из угљен-диоксида и воде ствара храна, при чему се ослобађа кисеоник. Хлоропласти имају две мембране, спољашњу и унутрашњу. Спољашња мембрана одва-

во

так ада

дисања. То је процес у ком се храна у присуству кисеоника разлаже на воду и угљендиоксид, при чему се ослобађа енергија. Митохондрије имају две мембране – спољашњу и унутрашњу. Спољашња мембрана је глатка и одваја митохондрију од цитоплазме. Унутрашња мембрана је изувијана и њена површина је око 5 пута већа од спољашње мембране.

Ткива листа

За

Основна грађа ћелије

Слика – Ћелије листа са хлоропластима Ћелија

Органела – хлоропласт

Орган Слика – Лист, ткива листа на пресеку, ћелија листа и хлоропласт Спољашња мембрана

ја хлоропласт од цитоплазме. На унутрашњим мембранама хлоропласта налази се пигмент зелене боје − хлорофил. Хлорофил упија сунчеву енергију неопходну за стварање хранљивих материја у процесу фотосинтезе.

Унутрашња мембрана

Слика – Унутрашња грађа хлоропласта

Јединство грађе и функције као основа живота

Укратко На површини ћелије је ћелијска мембрана која је штити, даје јој облик и омогућава размену материја с околином. Унутрашњост ћелије испуњава цитоплазма. У њој се налазе једро и остале органеле. Једро контролише све процесе који се одигравају у ћелији. У митохондријама се врши процес ћелијског дисања. У хлоропластима биљних ћелија процесом фотосинтезе ствара се храна.

Питања и задаци

бе н

ик е

1. Објасни улоге ћелијске мембране. 2. Шта испуњава унутрашњост ћелије? 3. Опиши грађу једра. 3. Објасни улоге једра. 4. Упореди грађу и улогу митохондрије и хлоропласта.

Малац радозналац

За

во

за

уџ

Једро је уочио и описао шкотски ботаничар Роберт Браун 1883. године, али није знао његову улогу. Латински назив за једро nucleus – језгро, говори о његовом значају за ћелију. После једра митохондрије су прве органеле које су уочене у ћелији још половином 19. века (1857. године). Митохондрије и хлоропласти су најсложеније грађене органеле, које су сличне прокариотским ћелијама. У унутрашњости обе органеле се налази ДНК. По једној теорији, настале су од малих прокариотских ћелија које су ушле у веће ћелије и постале њихове органеле које стварају енергију, односно храну.

Разлике између биљне и животињске ћелије

Основна грађа ћелије биљака и животиња је слична, али постоје и разлике. Користећи уџбеник за 5. разред и слике биљне и животињске ћелије, направи табелу у којoj ћеш представити те разлике. Представи табелу на часу.

ик е

Биљна ћелија Ћелијски зид

уџ

бе н

На површини биљних ћелија, налази се неживи део ћелије − ћелијски зид. То је омотач који ћелијама даје облик и чврстину и штити их од повреда. Ћелијски зид је еластичан, што омогућава раст ћелије. Састоји се од сложеног шећера – целулозе. У ћелијском зиду налазе се ситни отвори који служе за размену материја између ћелија. Тако ћелијски зид неке материје пропушта, а неке не пропушта.

за

Вакуола

Биљне и животињске ћелије имају вакуоле. Оне се разликују по величини, улогама и дужини трајања. Вакуола биљне ћелије је од цитоплазме одвојена посебном мембраном. Младе биљне ћелије имају 2-3 ситне вакуоле. Старије ћелије имају једну крупну вакуолу која заузима највећи део биљне ћелије (до 90%). Цитоплазма с ћелијским органелама се налази у танком слоју уз ћелијски зид.

во

так ада

Кључни појмови ћелијски зид вакуоле биљне ћелије вакуоле животињске ћелије хлоропласти

Подсетник Подсети се које су сличности и разликe између биљне и животињске ћелије.

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

За

РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ БИЉНЕ И ЖИВОТИЊСКЕ ЋЕЛИЈЕ

Ћелијска мембрана

Ћелијски зид

Цитоплазма са ћелијским органелама

Једро

Вакуола

Слика – Грађа биљне ћелије

Јединство грађе и функције као основа живота

Вакуоле биљне ћелије имају различите улоге: − одржавају облик и чврстину ћелије, − садрже воду с минералним и резервним хранљивим материјама које ћелија користи када су јој потребне. Вакуоле неких биљака садрже: − штетне и отровне материје које их чине неукусним за биљоједе, − антибиотике и друге корисне материје које штите биљку од бактерија, вируса и гљивица, − материје које их штите од неповољних фактора спољашње средине (ниска и висока температура, штетно зрачење итд.). Вакуоле су стални део биљне ћелије.

уџ

бе н

ик е

Вакуоле животињских ћелија су много мање од вакуола биљних ћелија. Имају заштитну улогу. У њима се разграђују бактерије, као и дотрајали, оштећени и непотребни делови ћелије. Стварају се по потреби.

за

так ада

Користећи уџбеник за 5. разред и знања која си усвојио/ла из претходне лекције, објасни улогу хлоропласта.

За

во

Слика – Вакуола животињске ћелије

Слика – Биљне ћелије које проводе воду са хранљивим материјама

Величина и облик ћелије Већина ћелија је малих димензија и може се видети само помоћу микроскопа. Биљне ћелије имају различите облике јер имају различите улоге. Неке биљне ћелије су вретенастог или цевастог облика, дуге и уске. Оне проводе воду са хранљивим материјама. Издужене влакнасте ћелије дају чврстину и еластичност биљкама. Називају се биљна влакна. Највише биљних ћелија је приближно исте дужине, ширине и висине. Тело животиња је изграђено од много више различитих ћелија. У телу сисара има од 200 до 300 различитих врста ћелија (по облику, грађи и улози).

Разлике између биљне и животињске ћелије

Истражи којих су облика и величина ћелије животиња. Направи презентацију у којој ћеш представити резултате истраживања.

ик е

Слика – Разне врсте ћелија: црвене крвне ћелије, срчане и нервне ћелије човека так ада

бе н

Само у биљним ћелијама постоје још две органеле, хромопласти и леукопласти. б)

во

так ада

Слика – а) Ћелије с хромопластима и б) ћелије с леукопластима

За

за

уџ

а)

Којих боја су цветови и плодови биљака из парка, на ливади и у шуми? Зашто су цветови и плодови разних боја?

Слика – Биљни органи који садрже хромопласте − цвет, лист, плод, корен

У круничним листићима цветова, јесењим листовима, плодовима и кореновима биљака налазе се органеле хромопласти. Они садрже пигменте жуте, наранџасте 27

Јединство грађе и функције као основа живота

или црвене боје. Хромопласти, дајући боју цветовима и плодовима, имају улогу да привуку инсекте и животиње које опрашују цветове и расејавају плодове. У јесен листови губе зелену боју и добијају различите нијансе жуте, наранџасте и црвене боје. Тада се из хлоропласта ћелија губи хлорофил и настају хромопласти. За разлику од њих, леукопласти су безбојни јер не садрже пигменте. Њихова је улога да чувају хранљиве материје. Налазе се у ћелијама органа као што су кртоле, луковице, коренови, семена и плодови.

ик е

идеју ам

У 2. лекцији научио/ла си како је грађена ћелија бактерије. У овој лекцији си проширио/ла знања о грађи биљне и животињске ћелије. Посматраj и упореди грађу бактеријске, биљне и животињске ћелије на слици. У свесци нацртај ћелије и обележи њихове делове. Направи табелу у којoj ћеш представити те разлике. Представи табелу на часу.

уџ

бе н

Им

Слика – Боја листова у јесен

Укратко

во

Питања и задаци

за

Биљна и животињска ћелија имају сличну основну грађу. Само биљне ћелије имају ћелијски зид и хлоропласте. Вакуоле биљних ћелија су стално присутне у ћелији, имају више различитих улога и много су веће од животињских вакуола.

За

1. У следећој табели уписивањем знакова + или − означи које делове имају биљна и животињска ћелија. Ћелијски зид Вакуола Хлоропласти Биљна ћелија Животињска ћелија 2. Обележи делове биљне ћелије. 3. Објасни које су улоге ћелијског зида биљака. 4. Објасни по чему се разликују биљна и животињска вакуола. 5. Од чега зависи облик биљних и животињских ћелија?

Разлике између биљне и животињске ћелије

Био забавник

Слика – Поврће

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Организам човека не може да вари целулозу. Целулозна влакна повољно утичу на варење хране. За добро здравље препоручује се исхрана намирницама богатим целулозом као што су махунарке (пасуљ, боранија, грашак) и остало поврће, житарице и воће. Целулоза је важна индустријска сировина. Свеске у којима пишеш и књиге које читаш направљене су од хартије. Хартија се добија прерадом целулозних влакана.

Вежба − Посматрање ћелија покорице љубичастог лука ба Веж

ВЕЖБА − ПОСМАТРАЊЕ ЋЕЛИЈА ПОКОРИЦЕ ЉУБИЧАСТОГ ЛУКА

Дефиниција

Слика – Ћелије покорице лука

уџ

Циљ вежбе

бе н

ик е

Покорица је танка површинска опна листова луковице.

За

Поступак

во

за

Уочавање облика и грађе ћелија покорице луковице Увежбавање поступка израде микроскопског препарата Увежбавање поступка микроскопирања За вежбу је потребно припремити: предметно и покровно стакло, луковицу љубичастог лука, нож, скалпел или жилет, воду, пинцету, капаљку и иглу.

1. Пресеци луковицу напола. 2. Одвоји и извуци средњи део луковице. 3. Пажљиво скини покорицу једног сочног листића. 4. Скалпелом исеци део покорице. 5. На предметно стакло капаљком стави кап воде. 6. Комадић покорице помоћу пинцете стави на предметно стакло у кап воде. 7. Поравнај комадић покожице иглицом и покриј је покровним стаклом. 8. Ћелије покорице лука посматрај под микроскопом.

Вежба − Посматрање ћелија покорице љубичастог лука

Почетна претпоставка Да ли можеш да претпоставиш које делове ћелије ћеш видети? Који су основни делови биљне ћелије?

Приказ резултата и дискусија

во

за

уџ

бе н

ик е

Нацртај ћелије покорице лука које видиш с малим и великим увећањем под микроскопом.

За

Цртеж. − Ћелије покорице под малим увећањем и под великим увећањем

Обележи делове ћелије: мембрану, цитоплазму, једро и вакуолу. Разговарајте на часу о облику, величини и грађи ћелија покорице лука.

Закључак

Вежба − Посматрање ћелија покорице љубичастог лука ба Веж

бе н

Слика – Љубичаста пузавица

ик е

ВЕЖБА − ПОСМАТРАЊЕ ЋЕЛИЈА ПОКОРИЦЕ ЛИСТА ЉУБИЧАСТЕ ЛОЗИЦЕ

Циљ вежбе

во

Поступак

за

уџ

Уочавање облика и грађе ћелија покорице луковице и ћелија затварачица стома Увежбавање поступка израде микроскопског препарата Увежбавање поступка микроскопирања За вежбу је потребно припремити: предметно и покровно стакло, воду, пинцету, капаљку, скалпел или жилет, иглу, микроскоп и биљку љубичасту лозицу.

За

1. Откини један лист пузавице. 2. Пресавиј лист преко прста. 3. Скалпелом одсеци танак слој покорице с наличја листа или га пажљиво одвоји. 4. Капаљком стави кап воде на предметно стакло. 5. Иглицом стави парче покорице у кап воде на предметном стаклу. 6. Поравнај покорицу и прекриј је покровним стаклом. 7. Микроскопирај с најмањим увећањем микроскопа. Уочи ћелије покорице које су неправилног облика и већином љубичасте боје. 8. Између ћелија покорице потражи мање ћелије које имају облик семена пасуља. То су „ћелије затварачице” које улазе у састав стома. Поставите их у средину видног поља и посматрајте при већем увећању.

Почетна претпоставка Да ли можеш да претпоставиш које делове ћелије ћеш видети? Који су основни делови биљне ћелије? Како се зову мали отвори на наличју листа? 32

Вежба − Посматрање ћелија покорице љубичастог лука

Приказ резултата и дискусија

ик е

Нацртај и обоји ћелије покорице љубичасте пузавице које видиш под микроскопом.

во

за

уџ

бе н

Обележи делове ћелије: мембрану, цитоплазму, вакуолу, хлоропласте и једро ћелија покорице љубичасте лозице. Нацртај и обоји ћелије затварачице стома.

За

Разговарајте на часу о облику, величини и грађи ћелија покорице лука. Наведите улоге свих делова ћелија које видите. Која је улога стома на наличју листа?

Закључак

Јединство грађе и функције као основа живота

МЕТАБОЛИЗАМ ЋЕЛИЈЕ так ада

Објасни зашто осећаш умор и глад након тренинга, плеса, трчања или игре у парку.

Кључни појмови

ик е

Како надокнађујеш енергију након физичких активности?

бе н

Им

метаболизам енергија се ослобађа енергија се троши

идеју ам

уџ

Да ли си некада чуо/ла за реч метаболизам? Истражи на интернету значeње те речи.

за

во

________________ ________________ ________________ ________________

За

Непознати појмови

Током учења, тренинга или игре твој организам троши енергију. Када организам потроши много енергије, осећаш се уморно и гладан/на си. Да би надокнадио/ла изгубљену енергију, мораш да једеш. Твој организам надокнађује потрошену енергију из хране коју поједеш. У ћелији се непрекидно одигравају разни процеси. У неким процесима током варења хране и ћелијског дисања сложене материје се разграђују до простих материја. Тада се енергија ослобађа. Енергија се троши у процесима у којима се од простих стварају сложене материје. То се дешава нпр. када ћелије стварају беланчевине

Слика – Митохондрија

Метаболизам ћелије

уџ

бе н

ик е

за изградњу мишићних и свих осталих ћелија. Енергија се троши и када се стварају друге сложене материје које су потребне за раст и функционисање организма. У биљним ћелијама, у процесу фотосинтезе енергија сунца се троши а стварају се шећери. Сви ти процеси чине ћелијски метаболизам. Свака ћелијска органела има своју улогу у метаболизму ћелије.

за

Слика – Органеле у којима се стварају беланчевине и друге сложене материје

Укратко

За

во

У неким процесима који се одигравају у ћелији сложене материје се разграђују до простих материја. Тада се енергија ослобађа. У другим процесима се од простих стварају сложене материје. Тада се енергија троши. Сви ти процеси чине метаболизам.

Питања и задаци 1. Објасни зашто осећаш умор и глад после физичке активности? 2. Када се енергија троши у ћелији? 3. Када се енергија ослобађа у ћелији?

Јединство грађе и функције као основа живота

ЋЕЛИЈСКО ДИСАЊЕ так ада

Објасни како хранљиве материје и кисеоник стижу до сваке ћелије у твом телу.

Кључни појмови

ик е

ћелијско дисање

бе н

Процес ћелијског дисања врши се у свим ћелијама живих бића и траје непрекидно. Зато сва жива бића морају без престанка да усвајају кисеоник – да дишу.

Енергија

Шећер

Ћелијско дисање је процес у којем се састојци хране разлажу уз присуство кисеоника да би се добила енергија. Осим енергије, настају угљен-диоксид и вода. Енергија се за животне процесе троши постепено када је ћелији потребна.

уџ

Угљен-диоксид

Кисеоник

Енергија која се ослобађа

за

Енергија која се ослобађа

Подсети се зашто је свим живим бићима потребна енергија и одакле је добијају.

Дисање биљака

Биљке највећу количину кисеоника усвајају преко стома, малих отвора који се налазе са доње стране листа. Кроз исте отворе из биљака излази и угљен-диоксид.

За

Подсетник

во

Слика – Шема ћелијског дисања

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________ Слика – Отворена и затворена стома

Ћелијско дисање

ик е

Биљке дишу и преко отвора на стаблу, као и преко корена. Биљке које живе на муљевитим теренима залива и ушћа река у тропским областима имају коренове за дисање. Коренови за дисање расту изнад воде. Обично су дугачки око 30 центиметара, а код неких врста и више од 3 метра.

Слика – Коренови за дисање

За

во

за

уџ

бе н

Слика – Отвори за дисање на стаблу

Дисање животиња так ада

Најједноставније животиње усвајају кисеоник преко површине тела. Остале животиње имају различите органе за дисање. Обележи називе органа за дисање на примерима испод слика.

Јединство грађе и функције као основа живота

так ада

бе н

ик е

Слика – Паук, инсект, шкољка и риба

уџ

идеју ам

за

Им

Како дише кишна глиста?

За

Укратко

во

Користећи претходни задатак и уџбеник биологије за 5. разред, направи пано на којем ћеш представити све начине дисања животиња.

Ћелијско дисање врши се у свим ћелијама живих бића и траје непрекидно. У процесу ћелијског дисања кисеоник разлаже састојке хране да би се добила енергија. Сва жива бића морају без престанка да усвајају кисеоник.

Питања и задаци 1. Објасни шта је ћелијско дисање. 2. Како кисеоник улази у тело биљака? 3. Како кисеоник улази у тело различитих животиња?

Ћелијско дисање

Малац радозналац Сигурно ти се некада догодило да након напорног тренинга или дугог пешачења осетиш бол у мишићима. Због појачаног рада мишићи троше много кисеоника и ремети се ћелијско дисање. Тада настају материје због којих у мишићима осећаш бол. Крв ће ћелији донети нове количине кисеоника који ће те материје разложити, уклонити и бол ће престати.

Био забавник

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Биљке дисањем троше кисеоник. Оне ноћу не врше фотосинтезу и не могу да надокнаде потрошени кисеоник. Зато се саксије с украсним биљкама не држе у спаваћој соби.

Јединство грађе и функције као основа живота

ФОТОСИНТЕЗА так ада

Који су услови неопходни да би биљка могла да врши процес фотосинтезе?

Кључни појмови фотосинтеза

ик е

Непознати појмови

уџ

бе н

________________ ________________ ________________ ________________

за

Слика – Аутотрофни организми: биљке, алге и модрозелене бактерије

Подсетник

Значење речи

во

За

Подсети се како биљке стварају храну.

Сунчева енергија

Реч аутотрофан значи „сам себе храни”.

Угљен диоксид

Шећер Кисеоник

Вода

Слика – Фотосинтеза

Фотосинтеза

Кисеоник се ослобађа у атмосферу

Фотосинтеза се одиграва на унутрашњим мембранама хлоропласта.

Угљен-диоксид биљке узимају из ваздуха преко малих отвора на листу − стома.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Енергија сунчеве светлости

Биљке воду упијају преко корена из земљишта. Водене биљке упијају воду целом површином тела.

Слика – Фотосинтеза

Јединство грађе и функције као основа живота

ик е

Слика – Подземна стабла − кртоле кромпира и корен першуна

уџ

бе н

Биљке производе храну (шећер) и кисеоник за своје потребе, али и за сва жива бића на нашој планети. Без биљака не би био могућ живот, јер не би било хране и кисеоника. Зато је фотосинтеза услов живота свих живих бића.

Укратко

За

во

за

У процесу фотосинтезе биљке користе енергију сунчеве светлости да би из угљен-диоксида и воде створиле хранљиве материје и кисеоник. Фотосинтеза се врши у хлоропластима. Вишак хранљивих материја биљке чувају у кртолама, кореновима... Без биљака не би био могућ живот на нашој планети, јер не би било хране и кисеоника.

Питања и задаци

1. Објасни како биљке стварају храну процесом фотосинтезе. 2. Наброј организме аутотрофе. 3. Где биљке чувају вишак хранљивих материја које су настале фотосинтезом? 4. Објасни зашто без биљака не би био могућ живот на нашој планети.

Фотосинтеза

Малац радозналац

бе н

Слика – Корен шећерне репе

ик е

Шећери које биљка ствара су воћни шећер (фруктоза) и грожђани шећер (глукоза). У биљци од њих заједно настаје сахароза, коју користимо у исхрани − бели шећер, који се добија из биљних органа као што је корен шећерне репе.

уџ

Био забавник

За

во

за

Ћелије листа спанаћа садрже од 300 до 400 хлоропласта. У ћелијама неких алги налази се само један крупан хлоропласт.

Слика – Ћелије листа с хлоропластима

Вежба − Где се сакрио скроб? ба Веж

ВЕЖБА − ГДЕ СЕ САКРИО СКРОБ?

Напомена За овај оглед вам је потребан повидон-јод јер, уколико дође у контакт са скробом, мења боју, из црвене у плаву.

ик е

Циљ вежбе

бе н

Доказивање које намирнице садрже скроб За вежбу је потребно припремити: чашу, воду, повидон-јод, пипету, пет тањирића, неколико зрна пиринча, кувано јаје, половину кртоле кромпира, плод поморанџе и парче свеже рибе.

уџ

Поступак

во

Почетна претпоставка

за

Чашу напуни водом до 1/3 запремине и додај 10 капи повидон-јода. На сваки тањирић стави по једну намирницу и попрскај је водом. Затим на сваку од намирница накапај неколико капи течности из чаше. Посматрај шта се дешава и забележи промене.

За

Одговори на следећа питања помоћи ће ти да даш тачну претпоставку. Наведи биљне органе у којима се складишти скроб?

Наброј намирнице које садрже скроб.

Вежба − Где се сакрио скроб?

За које намирнице претпостављаш да ће променити боју?

Приказ резултата и дискусија Упиши знак + ако је боја промењена или знак – ако није било промена на намирници након додавања повидон-јода. Кувано јаје

Кромпир

Поморанџа

ик е

Зрна пиринча

Риба

за

уџ

бе н

Дискутујте о томе зашто су неке намирнице промениле боју а друге нису.

За

во

Закључак

Јединство грађе и функције као основа живота

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ (бактерија, амеба, једноћелијска алга и квасац) так ада

Кључни појмови

На сликама су следећа жива бића: амеба, жалфија, планарија, модрозелена бактерија, шаран, ехинококус, зелена еуглена, кукуруз, квасац и салмонела. Нису поређана по овом реду. Покушај да их препознаш. Можеш да користиш интернет или литературу из библиотеке. Упиши испод слика имена организама.

бе н

ик е

бактерије једноћелијске алге једноћелијске гљиве праживотиње

________________

Непознати појмови

за

________________ ________________ ________________ ________________

________________

За

Подсети се на које се групе деле организми према броју ћелија.

________________

во

________________

Подсетник

________________

уџ

________________

Једноћелијски организми с прокариотском ћелијом (ћелијом без једра) су: Једноћелијски организми с еукариотском ћелијом (ћелијом с једром) су: Вишећелијски организми су:

Једноћелијски организми (бактерија, амеба, једноћелијска алга и квасац)

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Организми, према броју ћелија које граде њихово тело, деле се на једноћелијске и вишећелијске организме. Једноћелијски организми могу да имају ћелију без једра − прокариотску или ћелију с једром − еукариотску ћелију. Сви вишећелијски организми имају ћелију с једром − еукариотску ћелију. За једноћелијске организаме ћелија је истовремено и њен организам. Као такав он је споСлика – Бактерије собан да самостално живи и обавља све животне процесе. Прокариотска ћелија нема органеле. У овој ћелији животни процеси дешавају се на мембрани и у цитоплазми. Једноћелијски организни с прокариотском ћелијом су бактерије. Животни процеси се у еукариотској ћелији одигравају у различитим органелама. Једноћелијски организми с еукариотском грађом су неке врсте гљива (квасац, кандида...), алге (зелене, црвене ...) и праживотиње (амебе, трепљари и бичари).

Слика – Једноћелијске гљиве − кандида и пекарски квасац

Слика – Алге − једноћелијска црвена алга

Јединство грађе и функције као основа живота

ик е

Слика – Праживотиње − амеба, бичар, трепљар

Укратко

уџ

бе н

Ћелија једноћелијских организама је истовремено и њен организам, способан да обавља све животне процесе. Бактерије су једноћелијски организми − имају ћелију прокариотске грађе. Једноћелијске алге и гљиве и праживотиње имају еукариотску ћелију.

за

Питања и задаци

За

во

1. Како се деле организми према броју ћелија које граде њихово тело? 2. У следећој табели уписивањем речи „да” и „не” у одговарајућа поља представи разлике између једноћелијских организама који имају прокариотску ћелију и оних који имају еукариотску ћелију. Организми

с једровим омотачем

са ћелијским органелама

са ДНК

који имају прокариотску ћелију који имају еукариотску ћелију

3. Повлачењем линије испод њиховог назива означи једноћелијске организме који имају еукариотску ћелију: црвена алга, прастара бактерија, квасац, амеба, бичар, модрозелена бактерија и кандида. 4. Наброј вишећелијске организме.

Једноћелијски организми (бактерија, амеба, једноћелијска алга и квасац)

Био забавник Плазмодијум је паразитска праживотиња која код људи изазива болест маларију. Преноси га маларични комарац. Храни се и размножава у црвеним крвним зрнцима. Болест се преноси уједом маларичног комарца. Ова болест је некада била распрострањена у Србији. Искорењена је исушивањем мочварних предела. У Африци и данас од ове болести умире велики број људи.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Слика – Плазмодијум

Јединство грађе и функције као основа живота

идеју ам

колоније бактерија колоније алги епител вишећелијски организам

ик е

Кључни појмови

Да ли ти је позната реч колонија и које је њено значење? Ако не знаш одговор, истражи њено значење у речнику овог уџбеника или на интернету. Да ли си некада имао/ла инфекцију бактеријама стрептококама или стафилококама? Истражи о кoјим се бактеријама ради и представи на часу своја сазнања. Код неких врста једноћелијских организама − бактерија и једноћелијских алги ћелије се удружују у колоније. Колоније су групе једноћелијских организама које живе и обављају многе животне процесе заједно.

бе н

Им

КОЛОНИЈАЛНИ И ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ

в)

во

б)

за

уџ

а)

За

Слика − Колоније бактерија а) видљиве „голим оком”, б) колоније стрептокока и в) колоније стафилокока

Многе врсте једноћелијских алги граде колоније, као, на пример, зелена алга волвокс.

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

Слика − Колонијална алга волвокс

Значење речи Колонију волвокс је открио Антон ван Левенхук.

бе н

ик е

Објасни улогу очне пеге, контрактилне вакуоле и хлоропласта у колонији волвокса.

Вишећелијски организми

за

уџ

Волвокс се размножава бесполно деобом појединачних јединки. Тако настају мале лоптасте „ћерке колоније”. Оне се налазе у слузи која испуњава унутрашњост колоније. „Ћерке колоније” се одвајају од колоније у којој су настале и настављају самостално да живе.

Вишећелијски организам је настао када се образовао спољашњи слој ћелија – епител (покорица). Епител је одвојио унутрашњост организма од спољашње средине. Тако је настала разлика између колоније и вишећелијског организма. У вишећелијском организму свака ћелија има своју улогу и у вези је с другим ћелијама организма. Зато ове ћелије не могу да живе самостално и издвојене из организма. Вишећелијски организми су изграђени од еукариотских ћелија. У њих спадају вишећелијске алге, гљиве, биљке и животиње.

а)

во

так ада

Колонија волвокса има облик „шупље лопте”. Састоји се од великог броја ћелија (до 50.000). Пречник колоније волвокса је око 2 mm. Живи у стајаћим слатким водама. Ћелије колоније имају по два бича. Колонија се креће усаглашеним радом бичева свих ћелија. Ћелије волвокса су у колонији међусобно повезане танким нитима цитоплазме. Јајоликог су или округлог облика. У цитоплазми ћелија се налазе контрактилне вакуоле, црвена очна пега, један велики хлоропласт и остале органеле.

За

Колонијални и вишећелијски организми

б) Слика – а) Једнослојни и б) вишеслојни епител

Укратко Колоније су групе једноћелијских организама који живе заједно. Бактерије и једноћелијске алге граде колоније. Вишећелијски организам је настао када се образовао спољашњи слој ћелија – епител, који га је одвојио од спољашње средине. У вишећелијском организму свака ћелија је у вези с другим ћелијама организма и не може да живи ако се издвоји из организма. 51

Јединство грађе и функције као основа живота

Питања и задаци 1. Уписивањем речи „да” или „не” у одговарајућа поља следеће табеле представи разлике између колонијалних и вишећелиских организама.

Организми

Имају прокариотску или еукариотску ћелију.

Имају еукариотску ћелију.

Издвојене ћелије настављају да живе.

Имају епител.

Колонијални Вишећелијски

За

во

за

уџ

бе н

ик е

2. Који организми граде колоније? 3. Наброј вишећелијске организме.

Вежба − Доказивање исхране и дисања квасца

ба Веж

ВЕЖБА − ДОКАЗИВАЊЕ ИСХРАНЕ И ДИСАЊА КВАСЦА

Циљеви вежбе Доказивање да се квасац храни брашном и шећером Доказивање дисања квасца

ик е

За вежбу је потребно припремити: кесицу сувог квасца или свежи квасац, кашику шећера, 2 кашике брашна, чашу топле воде, левак, балон и пластичну флашу од пола литра.

бе н

Поступак

уџ

У чашу сипај квасац, шећер и брашно, додај топлу воду и све заједно добро промешај.Тако ћеш направити тесто. После кратког времена приметићеш да тесто расте. Тесто помоћу левка сипај у флашу. На отвор флаше навуци ненадуван балон.

за

Почетна претпоставка

За

во

Да би поставио/ла тачну претпоставку, одговори на следећа питања. Шта очекујеш да ће се догодити са садржајем флаше?

Зашто тесто расте и постаје шупљикаво?

Да ли можеш да претпоставиш ште ће се догодити с балоном?

Вежба − Доказивање исхране и дисања квасца

Приказ резултата и дискусија

во

за

уџ

бе н

ик е

Квасац је почео да се храни шећером и брашном и да дише и ослобађа угљендиоксид. Зато је тесто порасло и постало шупљикаво. Представите резултате цртежима. 1. цртеж − чаша с тек припремљеним тестом 2. цртеж − чаша с тестом после 20 минута 3. цртеж − флаша с ненадуваним балоном 4. цртеж − флаша с надуваним балоном

За

Дискутујте о томе где се накупио ослобођени угљен-диоксид и зашто се балон усправио?

Закључак

Напомена Способност квасца да разлаже шећере и скроб, нашла је примену у пекарској индустрији, у прављењу теста. Од теста се производе укусни пекарски производи.

Вежба – Жива бића у капи барске воде

ба Веж

ВЕЖБА – ЖИВА БИЋА У КАПИ БАРСКЕ ВОДЕ

Циљеви вежбе Посматрање једноћелијских и колонијалних бактерија. Посматрање једноћелијских и колонијалних алги. Посматрање једноћелијских и колонијалних праживотиња. Увежбавање поступка израде микроскопског препарата и микроскопирања.

ик е

Напомена

бе н

У барској води живе једноћелијске и колонијалне бактерије, алге и праживотиње. Не можемо са сигурношћу рећи шта ћеш да видиш у твојој капи барске воде. Надамо се да ћеш пронаћи неке од ових организама.

уџ

Потребан прибор и материјал: микроскоп, предметно и покровно стакло, капаљка и флашица са барском водом.

за

Поступак

во

Капаљком узми кап воде из флашице с барском водом. Стави кап воде на предметно стакло и прекриј је покровним стаклом. Посматрај кап воде прво под најмањим, а затим под већим увећањем.

За

Почетна претпоставка

Да ли можеш да претпоставиш које ћеш организме да видиш под микроскопом? Ако си научио/ла лекцију о једноћелијским и колонијалним организмима, знаш одговор.

Резултати и дискусија Нацртај организме које видиш под најмањим и већим увећањем микроскопа.

Вежба – Жива бића у капи барске воде

Покажи друговима и другарицама организме који си пронашао/ла у капи воде. Дискутујте о једноћелијским и колонијалним организмима које сте открили у барској води. Упоредите облик и грађу њихових ћелија.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Закључак

Грађа биљака, гљива и животиња

ГРАЂА БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

Кључни појмови ћелија ткиво орган систем органа организам грађа биљака грађа животиња грађа гљива

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

уџ

бе н

ик е

Нацртај и обележи делове тела биљке скривеносеменице и четинара.

Наброј вегетативне и репродуктивне биљне органе.

за

Подсетник

Наведи улоге биљних органа.

Подсети се шта си научио/ла о грађи биљака скривеносеменица и четинара и о улогама њихових органа.

во За

Грађа биљака так ада

Поред голосеменица и скривеносеменица у биљке спадају маховине и папрати.

Грађа маховина Маховине су биљке наједноставније грађе. Стабло је зељасто и на њему се налазе ситни листићи. Фотосинтезу врше и стабло и листови. Маховине немају прави корен. На доњем делу стабла развијају се нежни кончасти израштаји – ризоиди. Помоћу ризоида маховина се причвршћује за подлогу. Они упијају малу количину воде из подлоге. То није довољно за животне процесе биљке и зато маховина упија воду и преко стабла и листова.

Слика – Маховина бусењача

Им

Јединство грађе и функције као основа живота

идеју ам

Примени научни метод и истражи грађу маховине бусењаче.

ик е

Слика – Маховина бусењача

уџ

бе н

Маховина бусењача је веома распрострањена. Можеш је пронаћи на кори дрвећа, влажном земљишту и степеницама зграда. Донеси маховину бусењачу у школу. Издвоји једну биљчицу из бусена. Посматрај стабло и листове, као и ризоиде. У пролеће се на маховини могу уочити и органи за бесполно размножавање. Састоје се од дршке и чауре са ћелијама за бесполно размножавање. Нацртај маховину и обележи њене органе.

Лист

За

Грађа папрати

во

за

Напомена Одредите два ученика да донесу маховину у школу јер ћете у једном бусену наћи довољно биљчица за све вас. Нема потребе да откидате маховине које вам неће требати. И тако чувате своју околину!

Папрат се састоји од подземног стабла − ризома, на ком се налазе жиличасти коренови. У пролеће се из ризома развијају млади листови који су увијени. На наличју листова се налазе органи за бесполно размножавање.

Ризом Спорангије са спорама

Корен

Слика – Слатка папрат

Грађа гљива

Мицелијум

уџ

бе н

Слика – Печурка сунчаница

ик е

Обележи делове печурке сунчанице-шеширић и дршку.

за

Споре

Дршка

Спорангија

Шеширић

во

так ада

За

Грађа биљака, гљива и животиња

Мицелијум

Слика – Грађа гљива

Већина гљива − плесни (буђи) и печурке су вишећелијски организми. Њихово тело је изграђено од ћелија. Немају ткива и органе Tело гљива назива се мицелијум. Не види се јер је скривено у подлози на којој гљиве живе.

Слика – Мицелијум плесни

Слика – Плесан на поморанџи

Јединство грађе и функције као основа живота

Слика – Печурке

ик е

Плесни живе на плодовима, листовима и другим биљним органима или на разним намирницама.Тело печурака се развија на различитим подлогама: у земљи, на кори дрвета, на пањевима ...

во

За

Преградни зид

Хифе без преградних зидова

за

уџ

бе н

Изнад подлоге развијају се плодоносна тела, која служе за размножавање. Код печурака се плодоносно тело састоји од дршке и шеширића. Тело гљива-мицелијум се састоји од хифа, које се међусобно преплићу. Хифе су кончастог облика и разгранате. Код већине гљива тело се састоји од хифа које су преградним зидовима подељене на већи број ћелија. Код неких гљива не постоје преградни зидови већ је свака хифа једна крупна ћелија са већим бројем једара.

Слика – Хифе са преградним зидовима и хифе без преградних зидова

Слика – Ћелије гљива

Ћелије гљива, имају сличну основну грађу као ћелије осталих живих бића али постоје и разлике. На површини ћелије налази се ћелијски зид. Код младих ћелија зид је танак и безбојан. У старијим ћелијама зид добија различите боје и постаје дебљи. Гљиве имају најситнија једра од свих еукариотских организама. У ћелијама гљива налазе се вакуоле. Садрже хранљиве материје али и

идеју ам

непотребне материје које се у њима разлажу. У току старења ћелије повећава се број вакуола и њихова величина. Гљиве упијају велику количину воде из подлоге. Вода чини највећи део њихових ћелија, 90-95%. Примени научни метод и докажи да ћелије гљива садрже много воде. Измери на кухињској ваги 200 г печурака (вргања, шампињона...). Исецкај их на танке листиће, поређај и на послужавник и остави на топлом месту да се суше. После недељу дана измери масу осушених печурки на кухињској ваги. На часу биологије представи резултате и закључке до којих си дошао/ла.

Подсетник Подсети се шта си научио/ла о грађи животиња.

так ада

Који орган је приказан на слици?

за

уџ

На следећим сликама су разне врсте бескичмењака и кичмењака. Испод слика напиши којој групи припадају.

бе н

Грађа животиња

во

так ада

За

ик е

Им

Грађа биљака, гљива и животиња

так ада

Јединство грађе и функције као основа живота

Грађа бескичмењака На слици обележи делове тела пчеле које препознајеш.

бе н

ик е

Слика – Спољашња грађа пчеле

за

уџ

Тело пчеле се састоји од главе, груди и трбуха.

во

Груди

Глава

За

Два пара крила

Трбух

Антене

Шест ногу Слика – Спољашња грађа пчеле

Грађа биљака, гљива и животиња

бе н

ик е

Глава и груди су обрасле длачицама. На глави се налазе сложене очи и антене. Помоћу антена пчеле осећају разне мирисе. Пчела има усне ножице које јој помажу у процесу исхране. Хране се слатким соком-нектаром и поленом биљака. На грудима пчеле се налазе два пара крила и три пара ножица. Ножице су прилагођене за ходање, сакупљање и преношење полена до кошнице.

Слика – Полен на ножицама

Слика – Гнездо пчеле − саће

Срца

за

уџ

На крају трбуха пчеле имају жаоку помоћу које пчела може да убоде и испусти отровну течност у тело других животиња и човека. На доњој страни трбуха су смештене жлезде које стварају восак. Од воска пчеле граде своја гнезда – саће. Пчеле имају системе органа за варење, дисање, излучивање и размножавање, као и крвни и нервни систем и чулне органе.

Систем органа за варење

во

Јајник

За

Мозак

Анални отвор Уста

Црево Желудац Трахеје

Трахеје Вољка

Ждрело

Слика – Унутрашња грађа пчеле

так ада

Јединство грађе и функције као основа живота

Грађа кичмењака На сликама обележи делове тела голуба које препознајеш.

бе н

Слика – Спољашња грађа голуба

ик е

Глава

Мозак

во

Кљун

за

уџ

Тело голуба се састоји од главе, врата, трупа, крила и ногу. Прекривено је перјем, које има улогу у одржавању сталне телесне температуре тела. На глави се уочавају очи и кљун. Очи су добро развијене. На кљуну се налази мекано испупчење у коме су смештени носни отвори.

Кичма

За

Једњак

Крила

Вољка

Полни органи Ваздушна кеса

Срце Јетра

Органи за излучивање

Желудац Црево Клоака Ноге Слика – Унутрашња грађа голуба

Грађа биљака, гљива и животиња

Крила служе за летење а помоћу ногу се крећу по тлу. Голуб има добро развијене системе органа за варење, дисање, излучивање и размножавање, скелетне мишиће, чулне органе излучивање и размножавање као и крвни и нервни систем.

Укратко

уџ

бе н

ик е

Биљке скривеносеменице се састоје од вегетативних и репродуктивних органа. Вегетативни органи су корен, стабло и лист а репродуктивни цвет, плод и семе. Голосеменице имају исте вегетативне органе као скривеносеменице. Репродуктивни органи голосеменица су мушке и женске шишарке и семе. Маховине и папрати су једноставније грађе. Маховине немају прави корен. Имају нежно стабло и листове. Папрати имају све вегетативне органе. Органи за полно размножавање маховина и папрати су једноставне грађе. Немају цвет, плод и семе. Гљиве немају ткива и органе. Њихово тело се назива мицелијум. На њему се развијају органи за бесполно размножавање. Животиње имају најсложеније грађена тела. Код већине животиња постоје различити системи органа.

за

Питања и задаци

биљке

ткива

органи

системи органа

За

гљиве

ћелија

во

Грађа вишећелијских организама

1. Означи од чега су грађене гљиве, биљке и већина животиња уписивањем знакова + и – у одговарајућа поља у следећој табели:

животиње

2. Наведене су улоге вегетативних биљних органа. Твој задатак је да на линијама напишеш имена органа који обављају те улоге. ____________ причвршћује биљку за земљиште и упија воду са раствореним минералним материјама. ____________ проводи воду са минералном материјама од корена до листова. Од листова до корена проводи воду са хранљивим материјама које су настале у фотосинтези. У ___________ се врши процес фотосинтезе. Преко ___________ биљка дише и врши транспирацију. 3. Шта је мицелијум? 65

Јединство грађе и функције као основа живота

Питања и задаци 4. Опиши грађу маховине и папрати. 5. Која је најважнија разлика између бескичмењака и кичмењака? 6. Од којих делова се састоји тело пчеле? 7. Које системе органа имају пчела и голуб? 8. Шта се налази на глави голуба?

Био забавник

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Ћелије гљива садрже различите пигменте. Један од њих је меланин, који је карактеристичан за животињски свет. Пигмент меланин даје боју очима, коси и кожи човека. Ћелијски зид гљива садржи сложени шећер-хитин. Интересантно је да се ова материја налази и у спољашњем скелету инсеката,паукова, ракова... Хитин даје чврстину ћелијским зидовима. Штити ћелију јер је отпоран на дејство већине микроорганизама.

Вежба − Која је улога корена

ба Веж

ВЕЖБА − КОЈА ЈЕ УЛОГА КОРЕНА

Циљ вежбе Доказивање улоге корена у упијању и провођењу воде. За вежбу је потребно припремити: два корена першуна, плаву боју за колаче, воду, две стаклене чаше и нож.

ик е

Поступак

бе н

Сипај воду у обе чаше до половине. У прву чашу сипај 10 капи боје за колаче а у другој чаши нека остане чиста вода. Затим у обе чаше стави корен першуна. После три сата, извади оба корена и пресеци их по дужини.

Почетна претпоставка

за

Приказ резултата и дискусија

уџ

Напиши своју претпоставку о томе који ће корен да промени боју.

За

во

Залепи фотографије или нацртај и обоји пресеке коренова, пре и након огледа. Дискутујте на часу о томе зашто је корен у првој чаши добио плаву боју. Која је улога корена?

Закључак

Напомена Овим огледом сте доказали да корен упија и проводи воду са бојом за колаче. На исти начин, биљке у загађеној природи упијају и проводе воду са штетним материјама. Биљкама се хране животиње и човек и тако штетне материје доспевају у њихова тела. Зато је важно да бринеш о животној средини и не загађујеш је. 67

Вежба − Обојите беле цветове каранфила ба Веж

ВЕЖБА − ОБОЈИТЕ БЕЛЕ ЦВЕТОВЕ КАРАНФИЛА

Циљ вежбе Доказивање улоге стабла у провођењу воде.

За

Поступак

во

за

уџ

бе н

ик е

За вежбу је потребно припремити: 6 белих каранфила (или зимских ружа), 4 стаклене или пластичне чаше, боју за колаче (црвену, плаву и зелену), нож и воду.

1. Четири чаше напуни водом. У три чаше, додај по 30 капи различитих боја за колаче (црвене, плаве и зелене). Нека у четвртој чаши остане само чиста вода. 2. Исеци доњи део стабла сваког каранфила, пре него што га ставиш у чашу са водом. 3. Стави по један каранфил у чаше са обојеном водом а један каранфил стави у чашу са чистом водом. 4. Стабла два преостала каранфила пресеци уздужно од краја стабла до 3 цм испод цвета. Половину стабла једног пресеченог каранфила стави у чашу са плавом водом а другу пoловину у чашу са црвеном водом. О томе како ћеш обојити други каранфил са пресеченим стаблом одлучи сам/сама. 5. Проверавај да ли се мења боја цвета каранфила свака два сата током целог дана. Фотографиши цветове каранфила и записуј промене њихове боје. 68

Вежба − Обојите беле цветове каранфила

Почетна претпоставка Напиши своју претпоставку о томе како ће се променити боје цветова каранфила у црвеној, плавој и зеленој води. Да ли ће цвет чија је стабло у чистој води да промени боју? Шта ће се догодити са цветом чије су половине стабла у две чаше са црвеном и плавом бојом?

Приказ резултата и дискусија

уџ

бе н

ик е

Залепи фотографије каранфила пре и након огледа или их нацртај и обоји цветове који су променили боју.

во

За

Закључак

за

Дискутујте на часу о томе како је обојена вода стигла до цветова и обојила их? Који део биљке проводи воду од корена до листова и цветова? Објасните како стабло наставља да проводи воду, иако је без корена?

Напомена Овим огледом си доказао/ла да стабло проводи воду са бојом за колаче. На исти начин до цветова и плодова стиже вода са штетним материјама у загађеној природи. Када их поједу животиње или човек, штетне материје доспевају у њихова тела. Зато је важно да не загађујемо нашу животну средину. Украсите учионицу обојеним цветовима.

Јединство грађе и функције као основа живота

ИСХРАНА БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

ик е

так ада

Већина биљака саме стварају храну процесом фотосинтезе. Постоје биљке које се хране на другачије начине. Објасни разлике између паразитских, полупаразитских биљака и биљака „месождерки”.

На сликама су приказане паразитске, полупаразитске и биљке „месождерке”. Испод слика напиши којој групи припада свака биљка.

За

________________ ________________ ________________ ________________

во

Непознати појмови

за

уџ

аутотрофи хетеротрофи сапротрофи систем за варење пчеле систем за варење голуба

Сва жива бића имају потребу за хранљивим материјама и енергијом, коју добијају из хране. По начину исхране, вишећелијски организми се деле на аутотрофе и хетеротрофе. Аутотрофи су биљке, алге и модрозелене бактерије које стварају храну процесом фотосинтезе а хетеротрофи су животиње и гљиве које се хране готовом храном из природе. Животиње се хране биљкама, гљивама и другим животињама. Гљиве које су посебна група хетеротрофа − сапротрофи и хране се угинулим остацима биљака и животиња. У ћелијским органелама − митохондријама разлажу се ситне честице хране до угљен-диоксида и воде и ослобађа се енергија.

бе н

Кључни појмови

Подсетник Подсети се шта си научио/ла о исхрани биљака и животиња.

Слика – Потајница, вилина косица, росуља и имела

Исхрана биљака, гљива и животиња

Исхрана гљива

бе н

ик е

Гљиве су организми сапротрофи. Хране се углавном остацима биљака. Гљиве из свог тела излучују сокове за разлагање на остатке биљака. Започињу њихово разлагање на просте састојке у спољашњој средини. Гљиве затим упијају те просте састојке у своје тело и у ћелијама завршавају њихово разлагање. У природи плесни разлажу опале плодове, листове, гране и друге биљне делове. Тело буђи – мицелијум се брзо шири у потрази за храном и велике је површине. Плесни сте вероватно видели на хлебу, пекмезу, лимуну или некој другој намирници.

за

Највећи број врста печурака живи у шумама и храни се разлагањем опалог лишћа и других остатака биљака.

уџ

Слика – Плесни на лимуну, јагоди и хлебу

во

Слика – Печурке на шумском тлу

За

Неке врсте печурака живе на пањевима и обореним стаблима, којима се хране и полако их разлажу. Значај гљива сапротрофа за природу је велики. Гљиве су, поред бактерија најважнији организми који разлажу угинула жива бића и њихове делове. Тако настају минералне материје које су неопходне за раст и развој биљака.

Слика – Печурке на обореном стаблу и пању

Јединство грађе и функције као основа живота

Малац радозналац

бе н

ик е

Мицелијуми неких врста гљива живе на кореновима биљака и помажу биљкама у снабдевању водом и минералним материјама из земљишта. Гљиве из коренова биљака упијају хранљиве материје. Научници процењују да више од 90% биљака, и зељастих и дрвенастих, живе са гљивама у оваквом односу. Мицелијуми печурке вргања живе на корену храста.

Слика – Лишај

Слика – Печурка вргањ

во

за

уџ

Лишајеви се састоје од алге (или модрозелене бактерије) и гљиве. Гљиве користе храну коју стварају алге или модрозелене бактерије. Заузврат гљиве њих снабдевају водом и минералним материјама. Ова заједница, у којој оба организма имају корист, назива се симбиоза.

За

Исхрана животиња

Варење хране почиње када се храна унесе у организам. Храна се током процеса варења разлаже на просте састојке који се путем крви преносе до сваке ћелије. Код већине животиња варење хране се одиграва у органима система за варење. так ада

Како се деле животиње на основу тога чиме се хране?

Објасни зашто постоје разлике у дужини црева код месоједа, биљоједа и сваштоједа.

Исхрана биљака, гљива и животиња

во

за

уџ

бе н

ик е

На сликама су приказани зуби различитих животиња.

За

Треба да откријеш који су зуби месоједа, биљоједа и сваштоједа.

Објасни зашто се разликују облик и величина зуба месоједа, биљоједа и сваштоједа.

Јединство грађе и функције као основа живота

Исхрана бескичмењака

ик е

Систем за варење пчеле

Црево Желудац

бе н

Анални отвор

Ждрело

уџ

Вољка

Уста

за

Слика – Систем за варење пчеле

За

во

Пчеле се хране слатким соком нектаром и поленом. Храна из уста и ждрела доспева у једњак који има проширење − вољку. У вољци се нектар нагомилава и претвара у мед. Варење и упијање хране у крв врши се у средњем цреву. Несварена храна се избацује у спољашњу средину преко задњег црева и аналног отвора.

Био забавник

Им

Инсекти се хране различитом храном: нектаром, поленом, дрветом, другим инсектима, мртвим животињама или изметом. На њиховој глави, око уста се налазе три пара усних ножица различитог облика и грађе, у зависности од тога чиме се хране. Код пчеле образују цевчицу за сркање течне хране − нектара. Код скакавца служе за грицкање биљака. Женке комараца се хране крвљу сисара а усне ножице им омогућавају да убоду кожу сисара и да усисају мало крви. идеју ам

Истражите на које начине и чиме се хране лептири, муве, мрави, бубашвабе, вашке и буве. Резултате истраживања представите на часу израдом паноа или презентација.

Исхрана биљака, гљива и животиња

Нацртај и напиши тачан редослед којим путем пролази храна кроз систем органа за варење кичмењака. танко црево − уста − једњак − анални отвор − ждрело – желудац − дебело црево

Систем за варење голуба

ик е

Кљун Усни отвор

бе н

Једњак

за

уџ

Вољка

Желудац

Црево

во

так ада

Клоака

За

Исхрана кичмењака

Слика – Систем органа за варење голуба

Голуб се храни семенима биљака. Систем за варење код голуба почиње устима, на која се наставља ждрело и једњак. Једњак има проширење − вољку у којој се скупљају и омекшавају семена. Голуб има две врсте желуца: желудац у којем се луче сокови за варење и мишићни желудац који је познат под називом „бубац”. На желудац се наставља танко црево, у ком се одвија највећи део варења хране и из ког хранљиве материје улезе у крв. Задње црево има проширење − клоаку, из које се избацују насварени делови хране.

так ада

Јединство грађе и функције као основа живота

Облик и величина кљуна птица могу да буде у веома различити и зависе од тога чиме се птица храни. Покушај да утврдиш чиме се хране птице приказане на сликама.

бе н

ик е

за

уџ

Слика – Кљунови птица

Укратко

За

во

Сва жива бића имају потребу за храном. Разлагањем хране ослобађа се енергија која је потребна за све животне процесе. Према начину исхране, вишећелијски организми се деле на аутотрофе, хетеротрофе и сапротрофе. Аутотрофи сами стварају храну процесом фотосинтезе. Организми који се хране другим живим бићима су хетеротрофи. Сапротрофи се хране угинулим организмима и њиховим остацима. Аутотрофи

највећи број биљака

Хетеротрофи

животиње

Сапротрофи

гљиве

Варење је разлагање хране до простих састојака који се путем крви преносе до свих ћелија. Код животиња се одиграва у систему органа за варење.

Исхрана биљака, гљива и животиња

Питања и задаци 1. Објасни како се хране паразитске и полупаразитске биљке? 2. Како се хране гљиве? 3. Чиме се хране пчеле? 4. Која је улога вољке код пчеле? 5. Опиши систем за варење код голуба.

Слика – Гнездовица

За

во

за

уџ

бе н

Неке врсте орхидеја не врше фотосинтезу. Листови су им љуспасти а стабло је браон, светлоцрвене или жуте боје и не садрже хлорофил. Мицелијуми гљива се развијају на њиховим кореновима и снабдевају их хранљивим материјама. Ове орхидеје имају крупне цветове. Неке врсте живе у Србији, у храстовим и буковим шумама као што је „гнездовица”. По начину исхране, ове орхидеје су сапротрофи. „Пчелињи плес” – Када пчела открије цветове с нектаром на ливади, о томе обавештава остале пчеле. Производи звуке и прави покрете који подсећају на плес. На тај начин преноси податке о правцу у ком се налази храна, о растојању од кошнице и о количини хране. У бубцу, мишићном желуцу птица, често се налазе каменчићи који служе за млевење хране. Птице немају зубе, па каменчићи преузимају њихову улогу у ситњењу хране.

ик е

Био забавник

Јединство грађе и функције као основа живота

ДИСАЊЕ БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

ик е

Како се називају мали отвори на листу биљака кроз које биљке усвајају највећу количину кисеоника?

Дисање гљива

Гљиве се снабдевају кисеоником преко површине тела. Кроз отворе у ћелијском зиду и кроз ћелијску мембрану кисеоник улази у ћелије а угљен-диоксид излази у спољашњу средину.

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

Дисање животиња Допуни реченице. Кишна глиста дише преко__________________________________. Лептир и бубамара дишу кроз ______________________________. Рибе, ракови и шкољке дишу преко __________________________. Змија дише преко ________________________________________.

Дисање је процес током ког се усваја кисоник а ослобађа угљен-диоксид.

За

Дефиниција

во

Подсети се шта си научио/ла о дисању биљака и животиња.

Преко којих органа биљке усвајају кисеоник из ваздуха?

бе н

Подсетник

Зашто се жива бића хране и уносе воду неколико пута током дана а кисеоником морају да се снабдевају непрекидно?

так ада

уџ

дисање биљака дисање гљива дисање животиња систем за дисање пчеле систем за дисање голуба

за

Кључни појмови

Организам током процеса дисања усваја кисеоник, а ослобађа угљендиоксид. Кисеоник је неопходан свакој ћелији јер омогућава разлагање хранљивих материја у митохондријама. У том процесу се ослобађа енергија која је потребна за све животне процесе.

так ада

Дисање биљака, гљива и животиња

Дисање бескичмењака

ик е

Разгранате цевчице трахеје

Слика – Систем за дисање пчеле

За

Носни отвор

во

Дисање кичмењака

за

уџ

бе н

Пчела дише преко разгранатих цевчица − трахеја. Кисеоник улази у трахеје преко отвора који се налазе на боковима тела. Кроз исте отворе угљен-диоксид излази из тела. Трахеје се настављају у све ситније цевчице које преносе кисеоник до ћелија свих органа. Уз трахеје инсеката који су добри летачи, као што је пчела, налазе се проширења испуњена ваздухом. Омогућавају лакше дисање током лета. За разлику од кичмењака, код којих се кисеоник преноси путем крви, код пчела трахеје директно преносе кисеоник до свих ћелија.

Плућа

Ваздушне кесе

Слика – Систем за дисање голуба

Јединство грађе и функције као основа живота

Систем органа за дисање голуба почиње спољашњим носним отворима који се налазе непосредно изнад кљуна. Наставља се у ждрело и душник, који се рачва у цеви, а оне у ситније цевчице које се гранају у плућима. Део система за дисање су и ваздушне кесе. Током летења, када голуб подигне крила, ваздух испуњава ваздушне кесе и плућа, а када их спусти, ваздух се истискује напоље. Ваздушне кесе омогућавају ефикасније дисање током летења.

Укратко

бе н

ик е

Кисеоник је неопходан свим живим бићима. У процесу ћелијског дисања кисеоник разлаже хранљиве материје, при чему се ослобађа енергија за животне процесе. Биљке усвајају кисеоник из ваздуха и избацују угљен-диоксид преко малих отвора на листовима, али и преко стабла и корена а гљиве преко површине тела. Код већине животиња постоје системи органа за дисање. Састоје се од већег броја органа који омогућавају дисање животиња.

уџ

Питања и задаци

во

Био забавник

за

1. Објасни зашто је кисеоник неопходан свим живим бићима. 2. Која је улога стома биљака? 3. Опиши систем за дисање пчеле. 4. Опиши систем за дисање голуба.

За

Код птица певачица на месту где душник прелази у бронхије налази се орган који ствара звук.

Вежба − Израда макете плућа човека

ба Веж

ВЕЖБА − ИЗРАДА МАКЕТЕ ПЛУЋА ЧОВЕКА

Циљ вежбе Уочавање дисајних покрета (удисаја и издисаја) За вежбу је потребно припремити: две сламчице (с делом који се савија), две пластичне кесе и лепљиву траку.

Поступак

бе н

ик е

Праве делове сламчица споји лепљивом траком до пола укупне дужине сламчица. Убаци у обе кесе савитљиве делове сламчица и причврсти их лепљивом траком за кесе. Дувај кроз слободне крајеве сламчица. Посматрај како се кесе пуне када дуваш ваздух у њих и празне када притиснеш кесе, па ваздух излази из њих.

Почетна претпоставка

за

уџ

Да би дао/ла тачну претпоставку, одговори на следећа питања. Објасни шта је удисај а шта је издисај.

За

во

Шта ће се догодити када будеш дувао/ла ваздух кроз сламчице а шта када притиснеш кесе, па ваздух излази из њих?

Приказ резултата и дискусија Нацртај или фотографиши макету плућа.

Вежба − Израда макете плућа човека

бе н

ик е

Нацртај или фотографиши макету плућа када се напуни ваздухом и када већи део ваздуха изађе из ње.

Дискутујте на часу о томе како раде плућа човека.

За

во

за

уџ

Закључак

Излучивање биљака, гљива и животиња

так ада

Излучивање је процес избацивања вишка воде и штетних материја из организма.

Кључни појмови

Да ли биљке излучују штетне материје и воду? Објасни шта је транспирација.

излучивање транспирација систем за излучивање

ик е

ИЗЛУЧИВАЊЕ БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

за

Кишна глиста излучује воду са штетним материјама преко

во

так ада

Органи за излучивање кичмењака су . Течност са штетним материјама која се излучује из тела назива се

За

уџ

бе н

Биљке и гљиве немају органе за излучивање. Вишак воде у облику водене паре биљке одају с површине листа процесом транспирације. Штетне или отровне материје биљке разграђују или чувају у вакуолама. На тај начин је цитоплазма заштићена од штетног деловања тих материја. Неке врсте гљива у вакуолама садрже воду и отровне материје које могу да изазову смрт животиња и човека. Не разлажу их јер им то омогућава опстанак − животиње које се хране гљивама их не једу.

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

Подсетник Подсети се шта си научио/ла о излучивању воде и непотребних и штетних материја које врше биљке и животиње.

Систем за излучивање бескичмењака Пчела излучује воду са штетним материјама преко каналића који полазе на граници између средњег и задњег црева и изливају се у спољашњу средину.

Малпигијеви судови

Слика – Систем за излучивање пчеле

Јединство грађе и функције као основа живота

Систем за излучивање кичмењака

Бубрег

бе н

ик е

Мокраћни канал

уџ

Клоака

за

Слика – Систем за излучивање голуба

Укратко

За

во

Органи за излучивање су парни бубрези. Од сваког бубрега полази по један мокраћни канал (мокраћовод), који се спаја с мокраћном бешиком. Преко мокраћне цеви вода и штетне материје се избацују у клоаку и заједно с изметом у спољашњу средину.

Излучивањем се жива бића ослобађају вишка воде и штетних материја. Биљке воду губе преко површине листа процесом транспирације. Већина животиња има системе органа за излучивање.

Питања и задаци 1. Објасни како биљке излучују воду из тела. 2. Како пчела излучује воду са штетним материјама? 3. Опиши систем за излучивање голуба.

Размножавање биљака, гљива и животиња

Размножавање биљака Кључни појмови

Допуни реченице. .

Оплођење је

Оплођење се код четинара дешава у

ик е

Опрашивање је

док се код скривеносеменица дешава у

бе н

Размножавање маховина

бесполно размножавање вегетативно размножавање полно размножавање

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

за

уџ

Маховине се размножавају на два начина − бесполно и полно. Бесп-олно се размножавају спорама које настају у чаурама с поклопцем. Из зреле чауре се ослобађају споре. Када падну на погодно тло, из споре се развија зелена кончаста биљчица – протонема. На њој се образују пупољци из којих се развијају маховине. На мушким биљкама се образују мушки а на женским биљкама женски полни органи с полним ћелијама. Да би се догодило оплођење, неопходна је вода. Помоћу ње мушке полне ћелије – сперматозоиди стижу до женске полне ћелије – јајне ћелије.

во

так ада

За

РАЗМНОЖАВАЊЕ БИЉАКА, ГЉИВА И ЖИВОТИЊА

Подсетник Подсети се шта си научио/ла о размножавању голосеменица − четинара и скривеносеменица.

Слика – Чауре са спорама маховина

Јединство грађе и функције као основа живота

Споре Протонема

Чаура са поклопцем

Младе маховине

Сперматозоиди

ик е

Женска и мушка маховина

Мушки орган за размножавање

бе н

Женски орган за размножавање

Слика − Размножавање маховина

за

уџ

Из оплођене јајне ћелије се развија чаура с поклопцем. Ова два начина размножавања се смењују – смена генерација. Маховине се размножавају и вегетатино − деловима тела.

Размножавање папрати

Подсети се шта се налази на наличју листа слатке папрати.

За

Подсетник

во

На наличју листа папрати налазе се органи за бесполно размножавање у којима се образују споре. Зреле споре испадају из чауре и када падну на погодно тло из њих се развијају зелене срцолике биљчице – протаСпорангије

Споре Проталијум

Одрасла папрат са спорангијама

Мушки и женски органи за размножавање

Млада папрат

Слика – Размножавање папрати

Размножавање биљака, гљива и животиња

лијуми. На њиховој доњој страни се образују мушки и женски полни органи с полним ћелијама. За оплођење је неопходна вода. Из оплођене јајне ћелије развија се папрат. Папрати се размножавају и вегетативно, помоћу подземних стабала.

Размножавање гљива Подсетник Подсети се од чега се састоји плодоносно тело печурки и која је његова улога.

за

уџ

бе н

ик е

Гљиве се размножавају на два начина: бесполно и полно. Бесполно се размножавају помоћу спора. Споре код плесни настају у проширењима на врху хифа. Веома су ситне и лако се преносе ваздухом.

Слика – Плесан

За

во

Када доспеју на подлогу која им одговара, из њих се развија мицелијум плесни. Споре се налазе у ваздуху свуда око нас. Због тога се на намирницама лако развијају плесни разних боја: плаве, зелене, сиве... На доњој страни шешира печурака се образују споре. Када споре сазру, ослобађају се из шешира. У њиховом разношењу учествују ветар, инсекти и птице. Гљиве могу да се размножавају и вегетативно − деловима мицелијума. Полно се размножавају спајањем мушких и женских полних ћелија.

так ада

Размножавање животиња Где се код животиња образују јајне ћелије код женки а где сперматозоиди мужјака?

Подсетник Подсети се шта си научио/ла о размножавању животиња.

Јединство грађе и функције као основа живота

Размножавање бескичмењака

ик е

Јајник

Слика – Систем за размножавање пчеле

за

уџ

бе н

Органи за размножавање пчеле налазе се у трбушном делу тела. Оплођење је унутрашње. Јаја се полажу у спољашњу средину. Имају љуску која их штити од исушивања и других штетних утицаја. Матица је полно зрела женка. Трутови су мужјаци и њихова је улога да оплоде матицу. Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из већег броја оплођених јаја излегу се радилице а из малог броја јаја излегу се матице. Трутови се легу из неоплођенох јаја. Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, друштво ће се поделити.

За

во

Размножавање кичмењака

Јајник Полни органи Јајовод

Слика – Систем за размножавање голуба

Размножавање биљака, гљива и животиња

идеју ам

бе н

ик е

Проучи грађу јајне ћелије кокошке и јајне ћелије рибе. Разбиј љуску кокошјег јајета и садржај јајета стави у стаклену посуду. Посматрај делове јајета: љуску, беланце и жуманце. Нацртај делове јајета. Истражи улогу љуске, беланцета и жуманцета. Јајне ћелије риба стварају се у великом броју и називају се икра. Икру рибе стави у стаклену посуду. Издвоји једну јајну ћелију рибе и нацртај је. Упореди величину јајне ћелије кокошке и рибе.

Укратко

во

за

уџ

Биљке и гљиве се размножавају на различите начине: бесполно − спорама, вегетативно − вегетативним органима или деловима тела или полно. Органи за полно размножавање се разликују код маховина, папрати, голосеменица и скривеносеменица.У њима се образују мушке и женске полне ћелије. Да би се код маховина и папрати догодило оплођење, неопходна је вода. Најједноставније животиње се размножавају бесполно и полно. Већина животињских врста се размножава само полно. Полне ћелије настају у полним жлездама. Код мушког пола полне жлезде називају се семеници а код женског пола јајници. Полне жлезде и остали органи који учествују у размножавању чине систем органа за размножавање.

За

Им

Женке птица имају један јајник. Семеници су парни. Од полних жлезда полазе изводни канали − јајоводи и семеводи. Оплођење је унутрашње и дешава се у клоаки. После оплођења женке полажу јаја у спољашњу средину, у којој се одвија комплетно развиће.

Питања и задаци 1. Допуни следеће реченице. Полни органи биљака ___________ и се налазе у цвету. У цвету се одигравају процеси ___________и ___________. _____________ штити семе, у ком се налази клица из које ће се развити млада биљка. Код четинара улогу цвета имају мушке и женске______________. У ___________ шишаркама настаје полен а у ___________се налази јајна ћелија. 2. Објасни зашто је вода неопходна за размножавање маховина и папрати. 3. Објасни шта је смена генерација код папрати. 89

Јединство грађе и функције као основа живота

4. Како се размножавају плесни? 5. Пронађи место следећим речима: матица, трбушном, семеводи, трут и јајоводи у наведеним реченицама. Изводни канали јајника називају се _____________ Изводни канали семеника називају се _____________ Органи за размножавање пчеле се налазе у _____________ делу тела. _____________ је полно зрела женка у пчелињем друштву. _________је мужјак у пчелињем друштву.

ик е

Малац радозналац

За

во

за

уџ

бе н

Голуб и голубица заједно граде гнездо. У природи мужјак бира место за гнездо, најчешће на дрвећу и често се бори за њега с другим мужјацима. У голубарнику голубови праве гнезда у малим дрвеним полицама. Женка бира место за гнездо на које доноси неколико гранчица. Касније мужјак доноси гранчице женки, која од њих направи доста неуредно гнездо пречника око 20 центиСлика – Голуб и голубица метара. После тога мужјак храни женку храном из своје вољке неколико дана, што изгледа као да се голуб и голубица „љубе”. Затим се паре неколико пута. Голубица затим снесе по два јајета у размаку 1−2 дана и на њима седе наизменично она и мужјак следећих 16−17 дана.

Вежбе − Размножавање плесни

ба Веж

ВЕЖБЕ − РАЗМНОЖАВАЊЕ ПЛЕСНИ

Циљ вежбе Упознавање с бесполним начином размножавања плесни За вежбу је потребно припремити: парче хлеба, воду, тањир и пластичну кесу.

Поступак

бе н

ик е

Накваси хлеб и умотај га у пластичну кесу. Остави хлеб на топлом месту неколико дана. Посматрај шта се дешава. Запиши промене које уочаваш. Нацртај или фотографиши хлеб пре почетка и након огледа.

Почетна претпоставка

за

уџ

Да би дао/ла тачну претпоставку, претходно одговори на следећа питања. Како се плесни размножавају?

За

во

Како споре плесни могу доспети на површину хлеба?

Шта ће се развити из спора плесни?

Приказ резултата и дискусија На површини хлеба појавила се скрама сиве или зелене боје − плесан. У назначена места уцртај или залепи фотографије хлеба пре и након огледа. Означи на другој слици где је плесан.

Вежбе − Размножавање плесни

ик е

Дискутујте на часу о томе зашто се на површини хлеба развила плесан.

За

во

за

уџ

бе н

Закључак

Човек – од организма до ћелије

ЧОВЕК – ОД ОРГАНИЗМА ДО ЋЕЛИЈЕ так ада

На слици обележи делове тела човека.

Кључни појмови

Непознати појмови ________________ ________________ ________________ ________________

за

На линијама испод слике обележи системе органа код човека приказаног на следећој слици.

во

так ада

Тело човека састоји се од различитих система органа. Систем органа чини више органа који заједно обављају одређени животни процес.

1.____________________________ 2.____________________________ 3.____________________________

Подсетник Подсети се шта си научио/ла у петом разреду о грађи тела човека.

За

уџ

бе н

ик е

системи органа човека ткива човека ћелије човека

4.____________________________ 5.____________________________ 93

Јединство грађе и функције као основа живота

бе н

ик е

Орган се састоји од различитих ткива која обављају исту улогу. Ткиво је скуп ћелија које имају сличан облик, сличну грађу и исту улогу.

Дефиниција

уџ

Ћелија је основна јединица грађе и функције тела човека.

за

Слика – Различита ткива и ћелије човека

Улоге система органа човека

За

во

Кожа штити тело човека од разних утицаја из спољашње средине. Спречава улазак у организам бактерија, вируса и гљивица, као и губљење течности из тела. Знојењем се тело ослобађа штетних материја и одржава сталну температуру. Преко чулних органа коже осећамо додир, бол, топлоту и хладноћу.

Слика – Систем органа коже човека

Човек – од организма до ћелије

уџ

бе н

ик е

Скелетни систем даје телу ослонац и чврстину, а неки делови скелета штите унутрашње органе − мозак, срце, плућа итд. Скелет је повезан с мишићима, што омогућава да се човек креће.

за

Слика – Скелет човека

Слика – Мишићни систем човека

За

во

Мишићи везани за кости дају телу складан облик. Омогућавају кретање делова тела или целог тела у простору. Постоје и мишићи који улазе у састав унутрашњих органа и омогућавају њихов рад.

Слика – Различити мишићи човека

Јединство грађе и функције као основа живота

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Нервни систем прима информације из спољашње средине, обрађује их и шаље одговор на њих. Контролише рад свих осталих система органа. Зато организам функционише као складна целина. Нервни систем ти омогућава да ходаш, дишеш, размишљаш, памтиш, певаш, будеш заљубљен/на... Чулни органи препознају промене у спољашњој средини и у нашем телу. О њима „обавештавају” нервни систем који регулише рад органа у промењеним условима.

Слика – Нервни систем човека

так ада

Слика – Чулни органи човека

Опиши како реагујеш када је у твојој близини бука или када си изложен/на јакој светлости, када осетиш непријатан мирис или када поједеш љуту храну.

Човек – од организма до ћелије

Систем органа за дисање омогућава усвајање кисеоника из ваздуха и избацивање угљен-диоксида из тела. У систему за варење разлажу се хранљиве материје до простих састојака.

Нос Уста

Ждрело Душник

Једњак

Душничке цеви

ик е

Плућна крила

Јетра

бе н

Дијафрагма - пречага

Дебело црево

уџ

Танко црево

за

Слепо црево Анални отвор

Слика – Систем за варење човека

во

идеју ам

Истражи који органи омогућавају говор и како настаје глас.

За

Им

Слика – Систем за дисање човека

Желудац

Био забавник Разноврсност плућа код животиња

Водоземац

Водоеземац (жаба)

Рептил

Птица

Сисар

Јединство грађе и функције као основа живота

ик е

Систем органа за крвоток и крв омогућавају да се путем крви кисеоник и хранљиве материје преносе до свих ћелија у организму човека. Непотребне и штетне материје преко крви стижу до органа за излучивање а угљен-диоксид до плућа. Ћелије крви имају улогу и у одбрани организма од бактерија. Жлезде с унутрашњим лучењем стварају хормоне који контролишу варење, излучивање, раст и све остале животне процесе.

бе н

Крвни судови

уџ

Срце

За

во

за

а)

б)

Слика – Крвни систем човека

Слика – Жлезде са унутрашњим лучењем а) жене и б) мушкарца

Човек – од организма до ћелије

Преко система органа за излучивање организам избацује највећи део штетних материја. Систем органа за размножавање обезбеђује унутрашње оплођење и развиће ембриона, односно плода у телу мајке, где је добро заштићен од спољашњих утицаја. Јајоводи

Бубрези

бе н

Мокраћни канали

Јајници

ик е

Материца

Вагина

за

уџ

Семеновод

Им

За

Мокраћна цев

во

Мокраћна бешика

Полни уд

Семеник

Скротум Слика – Систем за размножавање жене и мушкарца

идеју ам

Након што сте се поделили у групе, одаберите који ћете систем органа проучавати. Задатак је да свака група истражи од којих се органа састоји систем и које су улоге појединих органа у њему. Резултате истраживања представите израдом плаката или презентација.

Јединство грађе и функције као основа живота

Укратко Тело човека је грађено од система органа. У њихов састав улази више различитих органа. Органи се састоје од ткива а ткива од ћелија. Улоге

Систем органа коже

заштита тела, одстрањивање штетних материја, одржавање сталне температуре и пријем дражи

Скелетни систем

Даје телу ослонац и чврстину, омогућава кретање и штити унутрашње органе.

Мишићни систем

Омогућава кретање и рад свих органа.

Нервни систем

Контролише рад свих система органа. Омогућава да дишемо, ходамо, варимо храну, размишљамо, певамо... Омогућава да реагујемо на дражи.

Чулни систем

примање различитих дражи

Систем за дисање

Омогућава да организам усваја кисеоник а избацује угљен-диоксид (размену гасова).

Систем за варење

разлагање хране до простих састојака

Крвни систем

пренос хранљивих материја и кисеоника до свих ћелија, угљен-диоксида до плућа и непотребних материја до бубрега; одбрана организма од бактерија

за

уџ

бе н

ик е

Систем органа

Систем жлезда с контрола свих животних процеса унутрашњим лучењем

во

Систем за излучивање одстрањивање непотребних и штетних материја из организма

За

Систем за размножавање

оплођење и развиће ембриона односно плода

Питања и задаци 1. Следеће појмове поређај почевши од основне јединице грађе организма човека да би изградио/ла организам човека: системи органа, ћелије, органи, организам и ткива. 2. Пронађи место следећим речима: размножавање, скелетни, крви, чулних. Преко ____________ органа коже осећамо додир, бол, топлоту и хладноћу. ____________ систем даје телу ослонац и чврстину. Путем _________ кисеоник и хранљиве материје се преносе до свих ћелија у организму човека. Систем органа за ____________ обезбеђује унутрашње оплођење и развиће ембриона, односно плода у телу мајке. 100

Тест 1

ТЕСТ 1

бе н

ик е

2. Поред следећих реченица заокружи Т ако су тачне или Н ако су нетачне. А. Већина бактерија има прокариотску ћелију. Т Б. Наследни материјал прокариотске ћелије је мембраном одвојен од цитоплазме. Т В. Ћелијска мембрана је селективно пропустљива. Т Г. У једру еукариотских ћелија налазе се хромозоми. Т

уџ

3. У следеће реченице упиши речи које недостају. А. Процес ћелијског дисања одиграва се у __________________ . Б. Кроз __________________ се врши размена материја између једра и цитоплазме. В. Унутрашњи садржај ћелије назива се __________________ . Г. Хлоропласти и митохондрије имају спољашњу и унутрашњу __________________ .

за

4. Избаци „уљеза” који не припада овој групи организама: квасац, амеба, стафилокока и еуглена. На празним линијама у следећој реченици напиши његов назив и тип ћелије коју има: Уљез је __________________ зато што има ћелију __________________

За

во

5. На линијама испод слика напиши имена колонијаних организама.

_______________________

6. Поред следећих реченица заокружи Т ако су тачне или Н ако су нетачне. А. Организам добија енергију из хране. Б. Вишак шећера насталих у фотосинтези биљке излучују из тела. В. Најједноставније животиње усвајају кисеоник површином тела. Г. Ћелије вишећелијских организама могу да преживе ако се издвоје из организма.

Т Н Т Н Т Н Т Н

7. Заокружи слова испред делова ћелије које имају и биљна и животињска ћелија. А. једро Б. хлоропласт В. ћелијска мембрана Г. митохондрија Д. ћелијски зид Ђ. цитоплазма

101

Јединство грађе и функције као основа живота

8. На празним линијама испред појмова који се односе на начин исхране напиши бројеве организама који ту припадају: 1. љубичица 6. оса __________ аутотрофи 2. црна буђ 7. модрозелена бактерија __________ хетеротрофи 3. голуб 8. печурка __________ сапротрофи 4. бактерија 9. ајкула 5. алга

уџ

бе н

ик е

9. Реши Венов дијаграм тако што ћеш слова испред следећих појмова уписати лево или десно ако су ти појмови карактеристични само за биљке или само за гљиве или у средину ако су заједнички биљкама и гљивама. 1. једро 2. хлоропласт 3. митохондрија 4. ћелијски зид од хитина 5. ћелијски зид од целулозе 6. цитоплазма 7. вакуола

За

во

за

10. Реши укрштеницу. Уписивањем 9 појмова хоризонтално, добићеш појам под бројем 10 у вертикалној колони. Опис појмова 1. скуп ћелија сличног облика и грађе и заједничке улоге; 2. тело гљива; 3. избацивање воде и непотребних материја из тела; 4. мушке полне жлезде; 5. гљиве које живе на намирницама; 6. процес разлагања хране; 7. органи за дисање пчеле; 8. полно зрела женка пчеле; 9. биљке најједноставније грађе

1 2 3 4 5 6 7 8 9

102