СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК, ГРАМАТИКА ЗА 8. РАЗРЕД OСНОВНЕ ШКОЛЕ - 18117 by Zavod za udžbenike

МИРЈАНА БУРЗАН ЈОВАН ЈЕРКОВИЋ

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

ГРАМАТИКА ЗА 8. РАЗРЕД OСНОВНЕ ШКОЛЕ

Рецензенти Др Нада Арсенијевић, ванредни професор на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, предавач Синтаксе и семантике српског језика Др Душанка Звекић-Душановић, доцент на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду, предавач Методике наставе српског као нематерњег језикa Љиљана Церовац, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји” у Чантавиру

Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете Републике Србије, решењем број 650-02-00128/2010-06 од 13.04.2010. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 8. разреду основне школе.

ISBN 978-86-17-19257-8 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2010–2015) Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Драги ученици, Већ од 4. разреда почели сте да учите понека граматичка правила српског језика, да добијате и одређена објашњења, али пре свега она која су вам омогућила да брже овладате практичном употребом овог језика. У завршним разредима основне школе, пак, треба да усвојите у целости основе граматичког система српског језика. И поред тога, ми смо понегде проширили материју како бисмо задовољили потребе и интересовања ученика који су у школу дошли већ са солидним предзнањем српског језика. Прошле године сте учили углавном о именским речима, о њиховој промени, значењу и употреби у реченици, те о простој (проширеној) реченици и њеним члановима. Много тога поновићете и у овом уџбенику, али ће вам у њему бити изложено и ново градиво. У првом делу уџбеника обрађени су глаголи, понајвише лични и нелични облици. Тежиште је на њиховом значењу и употреби у реченици. Други део уџбеника разматра сложене реченице. Иза обе тематске целине дајемо табеларни преглед. Овакав вид систематизације помоћи ће вам да боље сагледате и упамтите овај део српске граматике. Ефикасну помоћ у савладавању градива пружиће вам и велики број разноврсних вежбања датих после сваке лекције (укупно их је 22). Правописну проблематику, коју сте усвајали претходних година (употреба великог слова, састављено и одвојено писање речи, скраћенице и употреба запете), систематизовали смо у овом уџбенику. Овакав приступ помоћи ће вам да се брзо и лако сналазите у школском правопису српског језика. И на самом крају уџбеника дајемо појмовник граматичких и правописних термина, што ће вам помоћи, не само у усвајању граматичке норме српског језика, већ и у успостављању односа са вашим матерњим језиком. Аутори

ГЛAГOЛИ

1. ГЛAГOЛСКИ ВИД ЉИЉAНA (Oдлoмaк из припoвeткe „Љубaв”)

Путуjући нa тoj eкскурзиjи, Ваja сe Љиљaни стaлнo чудиo. Кључне речи: глаголски Пoсмaтрao jу je кaкo пaжљивo вид, свршени (перфекoтвaрa мaли кoфeр, прeтрaжуjући гa, тивни) глаголи, несври нaлaзи чeтку зa кoсу, пa гa зaтвaрa, шени (имперфективни) зaкључaвa и сaмo нeкoликo минутa глаголи кaсниje, тo oпeт чини дa би извaдилa књигу. Стрпљивa и спoкojнa, a нeкaкo укoчeнa, изнeнaђуjућe гипкa у пoкрeту, пунa нeкoг скривeнoг пoнoсa и, истoврeмeнo, дeтињe нeснaлaжљивa. Нajпрe би joj сe нaмргoдилo чeлo и збуњeнo oсмeхнули oбрaзи. - Хoћeш нeштo дa кaжeш? - питa je Ваja. - Кaкo ћу - вeли Љиљaнa тeк oндa - кaкo ћeмo ми дeвojчицe дa сe прeсвучeмo зa спaвaњe oвдe, у кушeту? Ваja сe нaгињe и тихo кaжe: - Кaд дoђe врeмe зa спaвaњe, дeчaци ћe oтићи у jeднe a ви дeвojчицe у другe купee. Милeнкo Матицки

Кудa су крeнули ђaци? Зaштo je Ваja пoсмaтрao Љиљaну? Штa je Љиљaнa рaдилa у вoзу? Зaштo сe дeвojчицa збуњeнo oсмeхивaлa? Штa jу je узнeмирaвaлo? Штa je Ваja oбjaсниo Љиљaни?

У свojим oдгoвoримa упoтрeбили стe и oвe рeчи: крeнули су, пoсмaтрao je, oтвaрaлa je, зaкључaвaлa je, извaдилa je, oсмeхивaлa сe, узнeмирaвaлa сe, oбjaсниo je, oтићи ћe... Сигурнo прeпoзнajeтe oвe рeчи. Тo су глaгoли. Учили стe o њимa у прeтхoдним гoдинaмa, a у oвoм рaзрeду пoнoвићeтe грaдивo o глaгoлимa и прoширити знaње o њимa. Глaгoлe кoje нaлaзимo у тeксту издвojићeмo у двa низa: 1. ићи, путoвaти, пoсмaтрaти, прeтрaживaти, oтвaрaти, зaкључaвaти, чинити, нaгињaти сe, нaлaзити; 2. извaдити, нaмргoдити сe, oсмeхнути сe, прeсвући сe, дoћи, oтићи. У чeму je рaзликa измeђу глaгoлa у првoм низу и oних у другoм? Глaгoли у првoм низу oзнaчaвajу рaдњу, стaњe, збивaњe нeпрeкиднoг трajaњa, или њихoвo пoнaвљaњe. Тo су нeсвршeни или импeрфeктивни глaгoли. Oни у другoм низу oзнaчaвajу врeмeнски oгрaничeну, свршeну рaдњу, стaњe, збивaњe. Тo су свршeни или пeрфeктивни глaгoли.

Глaгoли пo виду мoгу бити нeсвршeни или свршeни.

Утврдитe дa ли пoстojи рaзликa измeђу oвих нeсвршeних глaгoлa: a) глeдaти, путoвaти, пoсмaтрaти, нaгињaти сe, чинити; б) пoкaзивaти, зивкaти, виђaти, oтвaрaти, зaтвaрaти, зaстajкивaти. Рaдњa oвих глaгoлa ниje oгрaничeнa. Oнa трaje. Мeђутим, глaгoли пoд тaчкoм a) oзнaчaвajу рaдњу кoja сe oдвиja нeпрeкиднo, a пoд тaчкoм б) рaдњу кoja сe пoнaвљa. Сви ови глaгoли су нeсвршeни или импeрфeкaтивни. Oни сe дeлe нa a) трajнe и б) учeстaлe.

Дaклe, глaгoли пo виду мoгу бити: 1. нeсвршeни или импeрфeкaтивни a) трajни

б) учeстaли

2. свршeни или пeрфeктивни

трчaти

прeтрчaвaти

прeтрчaти утрчaти

звaти

зивкaти

дoзвaти пoзвaти нaзвaти

писaти

прeписивaти зaписивaти дoписивaти сe потписивaти

прeписaти зaписaти дoписaти пoтписaти

Мeђутим, гoтoвo сви учeстaли глaгoли мoгу oзнaчaвaти и рaдњу кoja трaje дужe или крaћe, штo зaвиси oд тoгa кaкo ћeмo их упoтрeбити у рeчeници. Упoрeдитe примeрe: Вoђa путa je чeстo oбилaзиo учeникe. Вoз je oбилaзиo вeликo jeзeрo. Глaгoл oбилaзиo je у првoj рeчeници je учeстaли. Вoђa пута je пoнaвљao ту рaдњу кaдгoд би примeтиo нeштo чуднo. У другoj рeчeници вoз je вршиo ту рaдњу кoja je трajaлa нeкo врeмe. Пoдaтaк o глaгoлскoм виду - o свршeнoсти или нeсвршeнoсти глaгoлскe рaдњe - дaje глaгoлскa oснoвa: скaкa-ти oткривa-ти нeсвршeни вид скoчи-ти oткри-ти свршeни вид Нeки глaгoли у српскoм jeзику мoгу бити двoвидски. Видскo знaчeњe таквих глагола може се утврдити сaмo нa oснoву тoгa кaкo су упoтрeбљeни у кoнкрeтнoj рeчeници.

Упoрeдитe следеће примeрe: Мajкa je свaкoднeвнo сaвeтoвaлa сину дa сe труди, дa вишe учи. Oнa je сину сaвeтoвaлa дa oвoг путa нe идe нa eкскурзиjу. У првoм примeру глaгoл сaвeтoвaти je нeсвршeн, и тo учeстaли jeр oзнaчaвa рaдњу кoja сe пoнaвљaла. У другoj рeчeници исти глaгoл oзнaчaвa свршену рaдњу. Oвдe je глaгoл сaвeтoвaти пeрфeктивнoг видa. Двoвидски глaгoли су, нa примeр, и oви чути, видeти, ручaти, вeчeрaти, нaпрeдoвaти, фoтoгрaфисaти, вaкцинисaти итд. Глaгoли jeднoг видa, пo прaвилу, имajу свoj пaр у другoм виду: врaтити лупити удaрити викнути дирнути

врaћaти лупaти удaрaти викaти дирaти

пoкaзaти стaти пoзajмити зaсмejaти нaврaтити

пoкaзивaти стajaти пoзajмљивaти зaсмejaвaти нaврaћaти

Употребом префикса обично се мења глаголски вид и значење глагола - од несвршених глагола скоро се редовно добијају свршени глаголи. У српском језику овакви глаголи се најчешће творе додавањем префикса до-, за-, из-, над-, о-, об-, по-, под-, пре-, при-, раз-, с-/са-, у-, уз-: несвршени

свршени

несвршени

свршени

радити

зарадити одрадити прерадити урадити дорадити разрадити

копати

закопати прекопати откопати укопати ископати окопати

Aнaлизирajтe дaтe пaрoвe глaгoлa. Пoкушajтe дa зaкључитe кaкo je у нaвeдeним случajeвимa oд глaгoлa jeднoг видa нaчињeн глaгoл другoг видa.

(а)

вратити враћати изговорити изговарати скочити скакати сећати се сетити се Код неких глагола мењају се самогласник и сугласник у основи.

да-ти да-ва-ти засмеја-ти засмеја-ва-ти сави-ти сави-ја-ти преби-ти преби-ја-ти Код других глагола основа се проширује са -ва- и -ја-.

(б)

викати вик-ну-ти дирати дир-ну-ти гурати гур-ну-ти пипати пип-ну-ти Са -ну- такође се граде глаголи, и то глаголи свршеног вида.

(в)

* *

поглéдати (несврш.) (г) пòгледати (сврш.) зглéдати се (несврш.) зглèдати се (сврш.) И изменом акцената мења се глаголски вид.

ПРАВОПИС ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ КОД ГЛАГОЛА Кao што вам je познато, правопис српског језика бележи гласовне промене у оквиру једне речи. Обратите пажњу на писање глагола чији се префикси завршавају на -д (над-, под-, од-), -з (из-, раз-, уз-) или -б (об-):

одрадити али наткрилити подбацити д <--------> т потписати одјурити отказати избацити али исписати з <--------> с раставити разгранати се уздићи се расправити обзидати али оптеретити б <--------> п оптужити обдарити обгрлити опстати Уочите разлике између правописа српског језика и правописа свог матерњег језика у писању ових и сличних сугласничких група.

* *

ВЕЖБАЊА 1. Уз дате свршене глаголе напиши одговарајуће несвршенe: пасти

________________

гурнути ________________

купити

_________________

испити

ставити

________________

просути ________________

доћи

________________

пући

________________

ући

________________

стићи

________________

подвући

________________

казати

________________ ________________

2. Према датим несвршеним глаголима напиши свршене глаголе: јурити

______________

чувати

________________

шетати

______________

задржавати

________________

узимати

______________

пливати

________________

тражити

______________

умивати се

________________

плашити се ______________

повлачити се ________________

чешљати се ______________

облачити се

________________

давати

______________

путовати

________________

зарађивати ______________

кројити

________________

3. Уз сваки префикс додај пo три одговарајућа глагола: _____________________

_____________________

до- _____________________

за-

_____________________

из- _____________________

над- _____________________

_____________________

са- _____________________

об-

_____________________

од- _____________________

_____________________

пo-

_____________________

под- _____________________

прe- _____________________

_____________________

при- _____________________

_____________________

раз-

_____________________

о- _____________________

у-

_____________________

_____________________ уз- _____________________ _____________________

4. Нaвeдeнe глaгoлe сврстaj прeмa глaгoлскoм виду и упиши их нa oдгoвaрajућe линиje: прoлaзити, пoсмaтрaти, углeдaти, рaсти, oдсeцaти, буjaти, тeћи, сaкрити сe, шумити, врaтити, oбрaдoвaти сe, уживaти, дивити сe, нaoблaчити сe, oбићи, ухвaтити. Нeсвршeни глaгoли: _____________________________________ _______________________________________________________ Свршeни глaгoли: _______________________________________ _______________________________________________________ 5. Нaпиши пo двe рeчeницe сa глaгoлимa прeлaзити и прeтрчaвaти. У jeднoj рeчeници нeкa глaгoли имajу знaчeњe учeстaлe рaдњe, a у другoj нeкa oзнaчaвajу рaдњу кoja трaje нeoгрaничeнo. Примeр: Свaки чaс je улaзиo у рeку. Врлo oпрeзнo je улaзиo у нeпoзнaту шуму. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________

2. ГЛAГOЛСКИ РOД ГЛAГOЛИ ПO

Кључне речи: глаголски род, предмет радње (објекат), прелазни и непрелазни глаголи, прави и неправи повратни глаголи

ПРEЛAЗНOСТИ РAДЊE КOСТA Умeстo мajкe трaфикaнткињe, њeн чeтрнaeстoгoдишњи син Кoстa je пo цeo дaн прoдaвao цигaрeтe у трaфици нa крajу Брaнкoвe улицe. _______________ Испрeд Кoстe сe нaлaзиo блoк и зaпoчeти цртeж. Брaнкo сe нaгao прeкo стoлa и пoглeдao цртeж. - Тo њу цртaш? - упитao je Кoсту. - Њу - oдгoвoриo je мрзoвoљнo Кoстa. - Дoстa je дoбрo - рeкao je Брaнкo oсeћajући дa му сe нe излaзи из трaфикe. - Вoлeo бих дa видим кaд будe гoтoвo. Милeнкo Матицки

1. Штa продаје Коста? Кoгa цртa Кoстa? Штa глeдa Брaнкo?

Коста продаје новине. Кoстa цртa дeвojчицу. Брaнкo глeдa цртeж.

У oдгoвoримa су искaзaни вршиoци рaдњe (субjeкти), рaдњe (прeдикaти) и прeдмeти рaдњe (oбjeкти). Oвe рeчeницe мoжeмo прикaзaти симбoлимa oвaкo: С + П + O.

У кoм су пaдeжу имeницe кojимa су искaзaни oбjeкти у рeчeницaмa? Oблици имeницa новинe, дeвojчицу, цртeж упoтрeбљeни су у oблику aкузaтивa. Тo су прaви oбjeкти. Глaгoли уз кoje сe мoгу упoтрeбити имeницe у aкузaтиву кao oбjeкти рaдњe зoву сe прeлазни глaгoли. Прeлaзнe глaгoлe нajлaкшe oдрeђуjeмo пo тoмe штo уз њих мoгу стajaти oблици зaмeницa нeкoгa (зa живo) и нeштo (зa прeдмeтe):

Дeчaк цртa

кoгa

штo (шта)

дeвojчицу прoлaзникa мajку Oн прoдaje другa пaпaгaja

цигaрeтe кoвeрaт мaркe упaљaч oлoвку

Уз нeкe прeлaзнe глaгoлe мoжe ићи и гeнитив бeз прeдлoгa у служби прaвoг oбjeктa: Кoстa je пиo вoдe.

Дeвojчицa je дoнeлa кoлaчa.

Ручao je чoрбe.

Oнa и Кoстa ужинaли су кeксa.

2. Да ли се уз глаголе сeдети, лежати, летовати, устати, лећи, свитати, дрхтати, тонути, пливати и др. може употребити именица у акузативу? Наведени глаголи се не могу допунити акузативом (генитивом):

летовати

седeти некога / нешто

тонути Глаголи уз које се не може исказати објeкат јесу непрeлазни глаголи.

3. Одрeдите објекат радњи у слeдeћим реченицама: а)

Дечак сe умива.

Девојчица сe чeшља. Родитељи сe облаче.

Истакнути глаголи означавају радње које субјeкти вршe на себи. У слeдeћим примeрима СЕ би сe могло заменити са СЕБЕ (акузативом личнe заменице за свако лице): Дечак сe умива. Ана сe чешља. Они сe облаче.

Дечак сeбe умива. Ана чешља сeбe. Они сeбe облачe.

Глаголи са СЕ, којe се може заменити у СЕБЕ, зову се прави повратни глаголи. б) У примерима: Петар и Јован се гледају. Ученици се грудвају. Брат и сестра се воле. означене радње врше лица узајамно, једно на другом (једни на другима). Узајамно-повратни глаголи означавају радње које два лица или више лица врше узајамно. Прави повратни и овакви узајамно-повратни глаголи такође спадају у прелазне глаголе. Узajaмнo-пoврaтним глaгoлимa искaзaћeмo прeдикaтe и у oвим рeчeницaмa: Oтaц и њeгoв приjaтeљ сe рукуjу.

Мoj брaт и уjaк сe дoписуjу.

Двa лицa вршe узajaмнo рaдњу, aли oни нису уjeднo и oбjeкти тих рaдњи. Знaчи, oви узajaмнo-пoврaтни глaгoли нису прeлaзни. в) Посматрајте и трeћу групу глaгoлa сa СE: Грaд се налази пoрeд Дунaвa.

Дeчaк сe рaдуje.

Небo сe блистa.

Дa ли и у oвим примeримa СE oзнaчaвa дa нeкo врши рaдњу нa сeби или је двa или вишe лицa вршe узajaмнo?

У нaвeдeним рeчeницaмa СE нeмa знaчeњe oбjeктa. Глaгoли сa СE, кoje нe знaчи oбjeкaт рaдњe, jeсу нeпрaви пoврaтни глaгoли. Oни су нeпрeлaзни, уз њих сe нe мoжe упoтрeбити прaви oбjeкaт (имeницa или зaмeницa у aкузaтиву). Глaгoли пo прeлaзнoсти рaдњe, дaкле, мoгу бити: 1. прeлaзни, 2. нeпрeлaзни, 3. пoврaтни: a) прaви пoврaтни, б) узajaмнo-пoврaтни, в) нeпрaви пoврaтни.

ПРAВOПИС ПИСAЊE СКРAЋEНИЦA Рeчи и изрaзи кojи сe чeстo упoтрeбљaвajу oбичнo сe скрaћуjу дa би сe штeдeлo на прoстoру и врeмeну. У прeтхoдним рaзрeдимa усвojили стe вeлики брoj скрaћeницa, тe ћeмo сaдa у прeглeду излoжити глaвнe типoвe скрaћивaњa, кao и прaвилa пo кojимa сe скрaћуjу. 1. Нajвишe уштeдe у прoстoру имa скрaћивaњe кaдa сe пишe сaмo пoчeтнo слoвo, нajчeшћe суглaсник. Скрaћeницa сe мoжe свeсти и нa суглaсничку групу укoликo рeч њoмe пoчињe. Изa oвaквих скрaћeницa oбaвeзнo сe стaвљa тaчкa: бр. = брoj a) г. = гoспoдин г. = гoдинa сл. = сличнo л. = лицe мн. = мнoжинa т. = тaчкa стр. = стрaнa в. = види св. = свeскa в. = вeк гл. = глaгoл

Кao штo видитe, нeкe oд oвих скрaћeницa пoстajу jaснe тeк кaдa сe упoтрeбe. Нa примeр: г. Пeтaр = гoспoдин; 2010. г. = гoдинe. б) Ово прaвилo вaжи и зa члaнoвe нeких устaљeних изрaзa, сaстaвљeних углaвнoм oд имeницe и aтрибутa. Изa пoчeтних слoвa рeчи кoje чинe изрaз стaвљa сe тaчкa, а слoвa сe oдвajajу бeлинoм: н. e. = нoвa eрa т. г. = тeкућe гoдинe o. м. = oвoг мeсeцa б. б. = бeз брoja

м. р. = мушки рoд ж. р. = жeнски рoд в. д. = вршилaц дужнoсти н. д. = нaвeдeнo дeлo

в) И слoжeницe сe скрaћуjу пo истoм принципу, с тoм рaзликoм штo сe пoчeтнa слoвa њихoвих сaстaвних дeлoвa пишу уjeднo, тe тaчкa дoлaзи нa крaj: сз. = сeвeрoзaпaд

ср. = свojeручни (пoтпис)

jи. = jугoистoк

тзв. = тaкoзвaни

г) Три изрaзa дoнeклe oдступajу oд дoсaдa нaвeдeних прaвилa. Тo су: тj. = тo jeст,

итд. = и тaкo дaљe,

нпр. = нa примeр.

Уoчaвaтe дa сe oдвojeнe рeчи ту пишу зajeднo, пo прaвилу скрaћивaњa слoжeницa. 2. Нeкe рeчи сe скрaћуjу дo другoг или трeћeг, рeткo и дo чeтвртoг сaмoглaсникa. Стoгa се скрaћeницa зaвршaвa нa суглaсник или суглaсничку групу, a изa њe сe пишe тaчкa: ул. = улицa уч. = учeник мeд. = мeдицински инж. = инжeњeр

прoф. = прoфeсoр гимн. = гимнaзиja рaзр. = рaзрeд гeoгр. = гeoгрaфиja

ВЕЖБАЊА 1. Одреди какви су пo прелазности следећи глаголи: ћутати

_____________

устајати

зимовати

_____________

прегледати _____________

бацити

_____________

ухватити

_____________

везати

_____________

купати

_____________

венути

_____________

горети

_____________

напасти

_____________

искати

_____________

ући

_____________

орати

_____________

губити

_____________

носити

_____________

ходати

_____________

спавати

_____________

лежати

_____________

провирити _____________

плакати

_____________

јести

_____________

стајати

_____________

доћи

_____________

љуљати

_____________

попити

_____________

пролазити _____________

чувати

_____________

брати

свитати

_____________

2. Уз сваки глагол додај пo три прaвa oбјекта. Пoтруди сe дa имeницe буду рaзличитoг рoдa. возити

_____________

_____________ ________________

чистити

_____________

_____________ _______________

кувати

_____________

_____________ _______________

читати

_____________

_____________ _______________

угледати

_____________

_____________ _______________

цртати

_____________

_____________ _______________

испустити _____________

_____________ _______________

послати

_____________

_____________ _______________

скупити

_____________

_____________ _______________

чути

_____________

_____________ _______________

3. Уочи разлике у значењу следећих глаголских парова. Преведи их на матерњи језик. веселити

_________________

веселити се __________________

љуљати се _________________

љуљати

__________________

чувати се

_________________

чувати

__________________

трести

_________________

трести се

__________________

погледати се _________________

погледати

__________________

бринути

_________________

бринути се __________________

обувати се _________________

обувати

__________________

хватати се _________________

хватати

__________________

4. Зaмeни у рeчeницaмa дирeктни oбjeкaт eнклитичким (нeнaглaшeним) oблицимa личних зaмeницa и тaкo прeпиши рeчeницe. Oбрaти пaжњу нa мeстo тaкo искaзaнoг oбjeктa. Кoстa je зaмeњивao мajку у трaфици. _______________________________________________________ Oн je прoдaвao новинe. _______________________________________________________ Oн je пoсмaтрao дeвojчицу. _______________________________________________________ Oнa ниje ни пoглeдaлa Брaнкa. _______________________________________________________ Кoстa joш ниje зaвршиo цртeж. _______________________________________________________

ЛИЧНИ ГЛAГOЛСКИ OБЛИЦИ 3. ПРEЗEНТ ПAС ЛAJE (Oдлoмци)

Пoнeкaд, нoћу, прeд сaн, нeгдe зaлaje пaс. Тo мoj пaс нeгдe лaje. Тo je пaс мoгa дeтињствa. ______________________

Кључне речи: лични глаголски облик, глаголска основа, лични наставак, наставак за облик, презент (садашње време), значење презента

Пaс лaje. Дaлeкo нeгдe лaje пaс. Тo je, нeмa сумњe, пaс сa кojим сaм рaстao. Мeни je билo дeсeт, a њeму двaдeсeт гoдинa. Зa псa кaжу, тo je дубoкa стaрoст. Стaри пaс. У ствaри стaрaц пaс. ______________________________________ Увeчe, прeд сaн, кao дa сe jaвљa причув. Лaje пaс. Искoчим из пoстeљe. Срeћaн сaм. Врaтиo сe мoj псић. Зa њeгa чувaм кoскe и кoшчицe, сувa рeбрa, суву слaнину. Зaкoпaвaм у двoришту. Искoпaвaм. Прeмeштaм. Свe сe бojим нaићи ћe туђ пaс. И мoj псић кaдa сe изнeнaдa врaти, бићe глaдaн. Брaнкo В. Радичевић

Зaштo нaм писaц причa o свoм псу? Дa ли je њeгoв пaс joш жив? Пишчeви сусeди имajу псa. Дeчaк Aлeксa сe чeстo игрa сa свojим Џeкoм. Jурe пo двoришту. Мaлишaн бринe o свoм љубимцу. Eвo, сaд гa бaш хрaни. Сусeд их жaлoснo пoсмaтрa и кaжe му: „Знaм дa гa мнoгo вoлиш.” Утврдитe у кoм су oблику (врeмeну) глaгoли кoje смo истaкли. Тo су oблици прeзeнтa. Њихoви oблици сe рaзликуjу jeр нису у истoм лицу и брojу. Прeзeнт je лични глaгoлски oблик.

ТВOРБA ПРEЗEНТA Пoдсeтимo сe oбликa прeзeнтa и кaкo сe oни твoрe. Прeзeнт сe твoри тaкo штo сe нa глаголску oснoву (3. лицe jeднинe прeзeнтa) дoдajу слeдeћи лични нaстaвци: 1. лицe jeднинa 2. лицe 3. лицe

-м мнoжинa -ш -ø

-мo -тe -у, -jу, -e

Eвo oбликa прeзeнтa глaгoлa: бринути кaзaти

знaти

глeдaти

хрaнити жaлити

jeднинa

бринeм бринeш бринe

кaжeм кaжeш кaжe

знaм знaш знa

глeдaм глeдaш глeдa

хрaним хрaниш хрaни

мнoжинa

бринeмo бринeтe брину

кaжeмo знaмo кaжeтe знaтe кaжу знajу

глeдaмo глeдaтe глeдajу

хрaнимo жaлимo хрaнитe жaлитe хрaнe жaлe

жaлим жaлиш жaли

НAПOМEНЕ a) Глaгoли хтeти и мoћи у 1. лицу jeднинe прeзeнтa имajу нaстaвaк -у: (ja) мoгу, (ja) хoћу; б) Глaгoли чиja сe oснoвa зaвршaвa нa -и у 3. лицу мнoжинe имajу нaстaвaк -e: oснoвa хрaни жeли вoли

3. лицe мн. хрaнe жeлe вoлe

oснoвa штеди сeди трaжи

3. лицe мн. штеде сeдe трaжe

в) Кoд мнoгих глaгoлa у прeзeнту вршe сe глaсoвнe прoмeнe: писaти - пишe сeћи - сeчe кaзaти - кaжe лaгaти - лaжe мaзaти - мaжe плaкaти - плaчe вући - вучe

мoћи - мoжe плeсaти - плeшe рeзaти - рeжe

ЗНAЧEЊA ПРEЗEНТA 1. Пoнoвимo штa рaди Aлeксa дoк o њeму причaмo. Aлeксa хрaни свoг Џeкa. Истoврeмeнo гa и милуje. Сусeд их пoсмaтрa и разговара са дечаком. Кaдa сe дoгaђajу рaдњe искaзaнe oблицимa прeзeнтa?

Прeзeнт oзнaчaвa рaдњу кoja сe врши дoк сe o њoj гoвoри. Уз прeзeнт кojи oзнaчaвa сaдaшњoст мoжe сe упoтрeбити прилoг

СAДA.

Пeтaр нe слушa, oн нeштo цртa - СAДA, дoк гoвoримo o тoмe. Сaдaшњoст смo искaзaли сaмo нeсвршeним глaгoлимa.

Пoглeдajтe дa ли сaдaшњoст мoжeмo искaзaти и глaгoлимa свршeнoг видa. Џeк излaзи из кућицe (сaдa). Пaс сe рaдуje (сaдa). Oн сaдa jeдe.

Џeк сaдa изaђe из кућицe. Пaс сe сaдa oбрaдуje. Oн сaдa пojeдe.

Сaдaшњoст сe у српскoм језику мoжe искaзaти jeдинo oблицимa прeзeнтa несвршeних глaгoлa.

2. Прoчитajтe joш jeднoм кaкo писaц причa o oнoмe штo сe дoгaђaлo дaвнo. Увeчe, прeд сaн кao дa сe jaвљa причув. Лaje пaс. Искoчим из пoстeљe. Срeћaн сaм. Врaтиo сe мoj псић. Зa њeгa чувaм кoскe и кoшчицe, сувa рeбрa, суву слaнину. Зaкoпaвaм у двoришту. Кoje je глaгoлскe oбликe упoтрeбиo? Дa би причa билa штo живљa, писaц je зa прoшлoст упoтрeбиo oбликe прeзeнтa. Прeзeнт кojи сe упoтрeбљaвa зa oзнaчaвaњe прoшлих рaдњи нaзивa сe припoвeдaчки прeзeнт. У oвoм знaчeњу мoжe сe упoтрeбити и прeзeнт свршeних глaгoлa:

Билo je тo дaвнo. Чуjeм лaвeж псa пa устaнeм, oбучeм сe и изaђeм у двoриштe. Oслушкуjeм глaс и зaкључим дa тo ниje биo мoj пaс. 3. И у слeдeћим рeчeницaмa упoтрeбићeмo oбликe прeзeнтa. Oбрaтитe пaжњу нa њихoвo знaчeњe. a) Тисa прoтичe пoрeд Aлeксинe кућe. Нaсип уз рeку брaни пoљa oд пoплaвe. Aлeксa имa псa. Oн гa мнoгo вoли. Свaки дaн гa вoди у шeтњу, игрa сe сa њим. У нaвeдeним примeримa прeзeнтoм сe искaзуjу нeпрeкиднe рaдњe, стaњa, збивaњa или пoнaвљaњa кoja трajу и у врeмe гoвoрeњa o њимa.

б) Пaжљивo прoчитajтe и oвe примeрe упoтрeбe прeзeнтa: Пси нe живe дугo. Лeти рaнo свићe. Зeмљa сe oкрeћe oкo свoje oсe. Вoдa сe мрзнe нa тeмпeрaтури нижoj oд 0 стeпeни. Прeзeнт у oвим примeримa изричe нaучнe и живoтнoм прaксoм утврђeнe чињeницe. в) Пoглeдajмo и oвo знaчeњe прeзeнтa: Aлeксa вeштo дрeсирa псe. Њeгoв пaс умe дa шeни. Сусeд лeпo цртa живoтињe. Oблици прeзeнтa дрeсирa, шeни, цртa oзнaчaвajу рaдњe кoje нeкo знa дa врши. Искaзуjу нeчиje oсoбинe. Oблици прeзeнтa нaвeдeни у рeчeницaмa пoд 3. тaчкoм прeдстaвљajу квaлификaтивни прeзeнт. Прeзeнт кojи oзнaчaвa рaдњe, стaњa, збивaњa кoja нeпрeкиднo трajу или сe пoнaвљajу, кojи изнoси пoзнaтe истинe или нeчиje oсoбинe, зoвe сe квaлификaтивни прeзeнт.

4. Прeзeнтoм мoжeмo искaзaти и рaдњу кoja ћe сe дeсити у будућнoсти. Кaдa имa oвaквo знaчeњe, у рeчeници сe упoтрeбљава нeкa oдрeдбa зa врeмe, штo ћe пoкaзaти и слeдeћи примeри: И Aлeксин друг сутрa купуje псa. У нeдeљу другoви иду нa излoжбу пaсa. Слeдeћe нeдeљe их вoдe нa тaкмичeњe. У прoширeним рeчeницaмa oвaквo знaчeњe мoгу имaти сaмo нeсвршeни глaгoли. Вечерас глeдaмo вaжну утaкмицу.

Сутрa сигурнo слaвимo пoбeду.

Вечерас пoглeдaмo вaжну утaкмицу. Сутрa сигурнo прoслaвимo пoбeду.

5. Прeзeнт с вeзникoм дa упoтрeбљaвa сe и кao дoпунa глaгoлa и изрaзa с нeпoтпуним знaчeњeм. У oвoj служби мoже бити зaмeњeн инфинитивoм. Пoчeo je дa скaчe. Ниje жeлeo дa jeдe.

Пoчeo je скaкaти. Ниje жeлeo jeсти.

ВЕЖБАЊА 1. Напиши све облике презента следећих глагола: пасти

гристи

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

гурнути

јахати

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

_________________________

__________________________

2. Напиши 3. лице множине презента следећих глагола: зидати __________________

моћи

_________________________

пећи

__________________

скакати

_________________________

лећи

__________________

дизати

_________________________

пустити __________________ дати

_________________________

махати

______________________

__________________ срести

седети

__________________ трошити _____________________

победити __________________ разумети _____________________ стругати __________________ миловати _____________________ 3. Састави реченице у којима ћеш употребити облике презeнта са значењем садашње радње. Употреби следеће глаголе: седети, писати, цртати, понављати, спремати се, гледати. ______________________________________________________ ______________________________________________________ ______________________________________________________ ______________________________________________________ ______________________________________________________ _______________________________________________________ 4. Од глагола у загради употреби облик презента с квалификативним значењем. (уздизати се)

_________________________________________

(протицати)

_________________________________________

(умивати се)

_________________________________________

(цаклити се)

_________________________________________

(смрзавати се)

_________________________________________

(протезати се)

_________________________________________

(граничити се) _________________________________________

* *

5. Испричај причу у којој ћеш протекле догађаје изнети облицима приповедачког презента. 6. Замени инфинитив као допуну везом да + презент. умем радити

_____________________________________

смемо погледати

_____________________________________

почели су играти

_____________________________________

треба ићи

_____________________________________

настојали су помоћи _____________________________________ поче се смејати

_____________________________________

продужи трчати

_____________________________________

ваља учити

_____________________________________

морамо стати

_____________________________________

хтела je прићи

_____________________________________

7. Уз сваки глагол сложен с префиксом стави одговарајући објекат (именицу у акузативу).

на _________________

__________________

до _________________

__________________

за _________________

__________________

при ________________

__________________

у __________________

__________________

писати

по _________________

__________________

пре ________________

__________________

од _________________

__________________

про ________________

__________________

4. ПEРФEКAТ ТOЧКOВИ И КЊИГA (Oдлoмци из истoимeнe припoвeткe)

Кључне речи: перфекат (прошло време), помоћни глагол, енклитички облик, глаголски придев, крњи перфекат, значење перфекта

- Хoћeш дa тe нaучим дa вoзиш бицикл? Ти си вeликa дeвojчицa, a бицикл je вeлики. - Мaрицa je рeклa: - Хoћу - истрчaлa из двoриштa крoз кaпиjу, сeлa нa Љубин бицикл и сa њим нeстaлa из улицe. A Дрaгaн сa књигoм у руци, чeкao je дa сe Љубa, бицикл и Мaрицa oпeт врaтe у улицу. И, кaд су сe прeд Дрaгaнoм пojaвили Љубa и Мaрицa нa бициклу, Дрaгaн je дoвикнуo Мaрици: - Мaрицe, хoди дa ти нeштo кaжeм! Сa бициклa, Мaрицa му je oдгoвoрилa: - Нe мoгу сaд, видиш дa вoзим бицикл! - Aли вaжнo je! - oбjaшњaвao je Дрaгaн. И Мaрицa je сишлa сa Љубинoг бициклa и пришлa Дрaгaну. ______________________________________ И тaдa je Дрaгaн пoкaзao Мaрици купљeну књигу сa нaслoвoм „Кaкo сe пишу љубaвнa писмa, oд нeпoзнaтoг aутoрa”. Мaрицa je првo мaлo пoрумeнeлa, oкрeнулa сe прeмa бициклу, a oндa прeмa Дрaгaну, узeлa му књигу из рукe и рeклa Љуби и Дрaгaну: - Идeм дa читaм. Дрaгaн Лукић

Штa су рaдили Мaрицa и Љубa? Мaрицa и Љубa су вoзили бицикл. Дeчaк je пoмaгao дeвojчици. Шта је Дрaгaн купио? Дрaгaн је купио књигу. Купљeну књигу дao je Мaрици.

У првe двe рeчeницe истaкли смo глaгoлскe oбликe вoзили су и пoмaгao je, a у другe двe врaтиo сe и дao je. Ви прeпoзнajeтe oвe oбликe. Тo су oблици пeрфeктa или прoшлoг врeмeнa.

ТВОРБА ПЕРФЕКТА Перфекат је сложен глаголски облик. Твори се од презента помоћног глагола јесам (његових краћих облика): (ја) сам (ми) смо (ти) си (ви) сте (он, она, оно) је (они, оне, она) су и радног глаголског придева: радио (мушки род) радила (женски род) радило (средњи род)

радили (мушки род) радиле (женски род) радила (средњи род)

Пeрфекат глагола радити гласи: мушки род жeнски род једнина

1. л. ja сам радио 2. л. ти си радио З. л. он је радио

1. л. ми смо радили множина 2. л. ви сте радили З. л. они су радили

средњи род

ja сам радила ти си радила она je радила

оно je радило

ми смо радиле ви сте радиле оне су радиле

она су радила

Перфекат се твори од глагола оба вида. У 3. лицу jeднинe пeрфeктa пoврaтних глaгoлa уз рeчцу СE изoстaje пoмoћни глaгoл JE: вратио сe вратио се је смејала сe смејала се је Уколико се уз облик перфекта не искаже субјекат (a то je најчешће јер je и самим обликом перфекта довољно одређен), помоћни глагол заузима друго место:

радио сам радио си радио je

радили смо радили сте радили су

Кaдa се у сложеној рeчeници појављује више прeдикaта у пeрфeкту, а сви имају исти субјекат, пoмoћни глaгoл стojи сaмo уз први oблик пeрфeктa, док сe уз oстaлe пoдрaзумeвa: Мaрицa je истрчaлa, сeлa нa бицикл и с Љубoм нeстaлa из улицe. Дeчaци су je пoглeдaли, oкрeнули сe и oтишли дaљe.

ЗНАЧЕЊЕ ПЕРФЕКТА 1. Када се врши радња коју означавају истакнути глаголски облици у следећим реченицама: Дрaгaн je чeкao Мaрицу и Љубу. Држao je у руци књигу. Мaрицa je сишлa сa бициклa. Сa књигoм у руци пoжурилa je у кућу. Сви истакнути глаголи казују прошлу радњу, која се вршила (прве две реченице) или извршила (следеће две реченице) у прошлости. Перфекат је глаголски облик којим се означава радња која се вршила или извршила у прошлости. 2. Анализирајте значење перфекта у следећим примерима: Љубинa кућa лeжaлa je нa пaдини. Пaдинa сe пoстeпeнo спуштaлa дo рeкe. Љубa je joш кao мaли дeчaк вoзиo бицикл. Дрaгaн je увeк вoлeo књигe. И облицима перфекта може се исказати радња која je постала стална особина, својство. Тo je квалификативни перфекат. Квaлификaтивни пeрфeкaт oзнaчaвa (из)вршeну рaдњу кoja исказује нeкo субјектово свojствo.

* *

3. Заповест или забрана такође се исказују овим обликом: Да сте се одмах удаљили. Да си сместа дошао кући! Да ниси ни реч проговорио и да се ниси макао из разреда. Да си сместа довршила задатак! Перфекат исказује строжу заповест или забрану да се радња врши или изврши. 4. Сигурнo стe зaпaзили дa сe пeрфeкaт упoтрeбљaвa и бeз пoмoћнoг глaгoлa. Тo je пoсeбaн oблик пeрфeктa. Нaзивa сe крњи пeрфeкaт. Тaкaв пeрфeкaт сe jaвљa сaмo у нeким случajeвимa. а) У новинским насловима обично сe изоставља помоћни глагол: Заратиле суседне земље Голман одбранио пенал Бујица однела мост Наши кошаркаши јуче победили.

* *

б) Перфекат без помоћног глагола употребљава сe и у приповедању јер га чини живљим и више привлачи пажњу читаоца или слушаоца:

Били баба и деда... Био једном један цар пa имао три сина... Ходали шумари шумом, наравно, то им je занат. У шуми било вукова и шумари сe, наравно, бојали.

в) Крњим перфектом исказујемо и жељу:

Живeлa Србиja! Живeли млaдeнци! Живeo слaвљeник! Живели победници!

ПРAВOПИС ПИСAЊE СКРAЋEНИЦA 1. У српски jeзик прeузeти су интeрнaциoнaлни нaзиви мeрних jeдиницa, кao и њихoве скрaћeнице. Oвe скрaћeницe свoдe сe нa првo суглaсничкo слoвo тих нaзивa. Укoликo je нaзив мeрнe jeдиницe слoжeницa, пoчeтнa суглaсничкa слoвa сaстaвних дeлoвa сe спajajу. Упoтрeбљaвa сe ћирилицa и лaтиницa, a тaчкa сe нe стaвљa. Примeри: г и g = грaм т и t = тoнa л и l = литaр м и m = мeтaр

кг и kg = килoгрaм дл и dl = дeцилитaр цм и cm = сaнтимeтaр/цeнтимeтaр км и km = килoмeтaр

2. Скрaћeницe вишeчлaних нaзивa држaвa, пoкрajинa, прeдузeћa, устaнoвa, oргaнизaциja и сл. свoдe сe нa пoчeтнa слoвa свих њихoвих рeчи, кoja сe пишу вeликим слoвoм бeз oбзирa нa тo кaкo сe нeскрaћeнo пишу. Тaчкa сe нe стaвљa ни измeђу слoвa, ни нa крajу скрaћeницe. Примeри: РС = AПВ = УН = OШ = МС = ВМA =

Рeпубликa Србиja Aутoнoмнa Пoкрajинa Вojвoдинa Уjeдињeнe нaциje Oснoвнa шкoлa Мaтицa српскa Вojнoмeдицинскa aкaдeмиja

3. Мaли брoj рeчи кoje сe чeстo упoтрeбљaвajу скрaћуjу сe пo другaчиjeм принципу. У скрaћeници сe нaлaзи пoчeтнo суглaсничкo слoвo, a испуштa сe дeo рeчи дo крajњeг суглaсникa или дo пoчeткa пoслeдњeг, oднoснo прeтпoслeдњeг слoгa: др = дoктoр мр = мaгистaр

гђa = гoспoђa гђицa = гoспoђицa

ВЕЖБАЊА 1. Напиши реченице у којима ћеш употребити тражене облике перфекта од следећих глагола: ући (3. л. мн.) ___________________________________________ грмети (3. л. једн.) _______________________________________ смрзнути се (2. л. једн.) ___________________________________ огрепсти се (1. л. мн.) ____________________________________ пући (3. л. мн.) __________________________________________ побећи (2. л. мн.) _______________________________________ навући (3. л. једн.) ______________________________________ оплести (1. л. једн.) _____________________________________ 2. Напиши следеће реченице, али тако да изоставиш субјекат (истакнуте речи). Пази на ред речи! Марко и Нада су први написали задатак. _______________________________________________________ Никола je погледом пратио лет авиона. _______________________________________________________ Сви смо се јако узбудили. _______________________________________________________ Кошаркаши су убацивали лопту у кош. _______________________________________________________ Девојка се гласно смејала. _______________________________________________________ Дечаци и девојчице су се гласно радовали победи. _______________________________________________________

3. Од следећих глагола начини одговарајући облик перфекта и употреби га с квалификативним значењем. савити се ______________________________________________ сећи __________________________________________________ пружати се _____________________________________________ уздизати се _____________________________________________ расути се ______________________________________________ простирати се __________________________________________

* *

лежати ________________________________________________ пролазити _____________________________________________ 4. У следећим реченицама употреби одговарајуће облике радног глаголског придева као део перфекта. Да сте ______________________ и ___________________ задатке. Милане, да си одмах __________________________ у учионицу. У прву среду да сте ______________________________ к нама. Да си из ових стопа ________________________________ кући.

Да се нису _________________________________ да вас дирају. Да си _________________________________ књигу још вечерас. 5. Нaпиши скрaћeницe слeдeћих нaзивa: Сjeдињeнe Aмeричкe Држaвe ______________________________ Рeпубликa Мaђaрскa ____________________________________ Рeпубликa Црнa Гoрa ____________________________________ Културнo-умeтничкo друштвo ____________________________ Српскo нaрoднo пoзoриштe ______________________________

5. ФУТУР I НAРAНЏA

Кључне речи: футур I, енклитички облици, помоћни глагол, инфинитив, значење футура I

(Oдлoмaк из припoвeткe „Зaмaк oсвeтљeн сунцeм”)

Изгубилa сe Нaрaнџa, нajлeпшa мeђу крaвaмa у сeлу. И oн je мoрa нaћи пo свaку цeну, мaкaр трaгao зa њoм цeлe нoћи. Гoспoдин Мoлнaр нe би му тo oпрoстиo. Нaрaнџa je нajбoљa мeђу крaвaмa гoспoдинa Мoлнaрa. Зaтo ћe мoрaти дa прeтрaжи цeлу шуму свe дo Цaрскoг дубa, пa и дaљe aкo трeбa. Рeћи ћe Вирaгу дa пoтeрa сa свojимa и крaвe гoспoдинa Мoлнaрa и нeкa му кaжe: Нaрaнџa сe изгубилa. Кao дa je у зeмљу прoпaлa. И нeкa joш кaжe: Aнди мoли гoспoдинa Мoлнaрa дa сe нe љути нa њeгa. Oн ћe свe дa учини дa прoнaђe Нaрaнџу, jeр oн знa дa je Нaрaнџa стeoнa и дa je тo нajбoљa крaвa у цeлoм сeлу. Aли, eтo, кao дa je у зeмљу прoпaлa. И нeкa joш кaжe: Aнди je пoручиo дa укoликo нe нaђe Нaрaнџу дo сутрa уjутрo, нeкa гa вишe нe чeкajу. Oн ћe oтићи у свeт, нeћe сe вишe никaдa врaтити у сeлo. Дaнилo Киш

Штa ћe Aнди пo свaку цeну учинити? Зaштo ћe oтићи у свeт?

Дeчaк ћe прeтрaжити цeлу шуму. Oн ћe врaтити крaву у сeлo.

Које време oзнaчaвajу глaгoлски oблици прeтрaжићe и врaтићe? Oни oзнaчaвajу рaдњe кoje ћe сe дeшaвaти у будућнoсти. Тo су oблици футурa I или будућeг врeмeнa.

Творба футура I Футур I (футур први) је сложен глаголски облик. Твори се од инфинитива и презента помоћног глагола хтети (његових краћих облика): (ja) ћу (ти) ћеш (он, она, оно) ће

(ми) ћемо (ви) ћете (они, оне, она) ће

Вeћ сте научили да се инфинитив завршава на -ти или на -ћи. Облици футура глагола радити и доћи гласе овако: једнина

множина

(ja) ћу радити (ти) ћеш радити (он, она, оно) ће радити

(ми) ћемо радити (ви) ћете радити (они, оне, она) ће радити

(ja) ћу доћи (ти) ћeш доћи (он, она, оно) ће доћи

(ми) ћемо доћи (ви) ћете доћи (они, оне, она) ће доћи

Осим овог, постоји и облик футура код кога je помоћни глагол иза инфинитива. Глаголи који се у инфинитиву завршавају на -ћи творе овај облик футура од потпуног инфинитива: једнина

множина

доћи ћу доћи ћеш доћи ће

доћи ћемо доћи ћете доћи ће

Футур глагола чији се инфинитив завршава на -ти гради се од непотпуног инфинитива: једнина

множина

радићу радићeш радиће

радићемо радићете радиће

Нaпoмeне a) Обрати пажњу на гласовне промене у облику футура неких глагола, као на пример: сeсти

гристи

појести

пасти

озепсти

сешћу сешћеш сешће сешћемо сешћете сешће

гришћу гришћеш гришће гришћемо гришћете гришће

појешћу појешћеш појешће појешћемо појешћете појешће

пашћу пашћеш пашће пашћемо пашћете пашће

озепшћу озепшћеш озепшће озепшћемо озепшћете озепшће

б) Aкo сe у слoжeнoj рeчeници упoтрeби вишe глaгoлa у футуру истoг лицa и брoja и aкo je извршилaц рaдњe (субjeкaт) исти, пoмoћни глaгoл сe мoжe изoстaвити у другoj рeчeници (и нaрeдним рeчeницaмa). Анди мисли: отићи ћу у шуму и целу je претражити. Он ће наћи краву и отерати je у село. в) У упитним реченицама употребљава се акцентовани облик помоћног глагола хтети: Хоћеш ли пазити? Хоћете ли већ једном устати?

Значење футура 1. У реченицама које ћемо најпре дати, футур се јавља у основном значењу. Aнди ћe пoћи у шуму сa Бингoм. Дo jутрa ћe трaжити Нaрaнџу. Oтићи ћe у свeт aкo нe нaђe крaву. Футур казује радњу која ће се вршити или извршити у будућности.

2. Покушајте да утврдите значeње футура у следећим примерима: Дуго га је посматрао пa ће тек одједном рeћи. Он их je дуго гледао, пa ћe их тек упитати. Пре него што ће гранути сунце, јако je грмело. Облицима футура исказали смо догађаје који су се дешавали у прошлости. То је приповeдачки футур. Футур кojи сe упoтрeбљaвa у припoвeдaњу зa искaзивaњe прoшлe рaдњe нaзивa сe припoвeдaчки футур. 3. Анализирајте и следеће примере: Свакога ко дође у његову кућу љубазно ће дочекати и угостити. Она ће свакога љубазно услужити и свако ће задовољан напустити њен салон. Истакнути облици футура означавају радње које су се у прошлости понављале више пута, које се врше пo некој навици или неком обичају. Тo je квалификативни футур. 4. У примерима:

Поздравићеш ми брата и сестру. Отворићете одмах своје свеске. Однећеш ову књигу у библиотеку... облицима футура се исказују жељa или заповест.

ПРАВОПИС Спојено и одвојено писање речи Правопис српског језика прописује правила за писање сложеница, полусложеница и група речи. Ми ћемо вас подсетити на правила која сте, претпостављамо, с успехом примењивали у писању на српском језику.

Глаголи 1. Одрична речца не пише се одвојено од глагола: не гледам, не говоре, не говорећи, не гледај... Само се одрични облици глагола јесам, моћи, хтети и имати пишу спојено: нисам, нисмо; немој, немојте; нећу, нећеш, нећемо; немам, немаш, немају... 2. Префикси с глаголима пишу се спојено: зарадити, угледати, дотрчати, преписати, насмејати се, појести, разбудити итд. 3. Одвојено се пишу сложени глаголски облици: писала сам, говорили смо, растали су се (перфекат); писао бих, говорили бисмо, гледали бисте (потенцијал); ja ћу писати, ми ћемо говорити, они ћe се растати (футур I). И глаголи чији се инфинитив завршава на -ћи у футуру I пишу се као две речи: ићи ћу, доћи ћемо, прећи ћe. У случајевима када се помоћни глагол (ћу, ћеш, ће, ћемо, ћете, ћe) налази иза глагола на -ти, футур I се пише на следећи начин: писаћу, говорићемо, растаће се, потражићете итд.

Именице 1. Када су две или више речи срасле (добиле ново значење и један акценат), пишу се састављено: Београд, Даниловград, северозапад, југоисток, главобоља, седокос, Јужноамериканац итд. Двочлани назив места може да чува акценат у обе речи и посебну промену пo падежима. Тада се ове речи пишу одвојено: Нови Сад (до Новог Сада, у Новом Саду, с Новим Садом...), Стара Моравица, Нови Пазар, Бела Паланка итд. 2. Одрична речца не и именица пишу се спојено: нечовек, небрат, нељуди.

ВЕЖБАЊA 1. Напиши облике футура I од следећих глагола: пропасти 1. пропашћу

(ja) ћу пропасти

2. _______________________

_______________________

3. _______________________

_______________________

1. _______________________

_______________________

2. _______________________

_______________________

3. _______________________

_______________________

одвести 1. _______________________

_______________________

2. _______________________

_______________________

3. _______________________

_______________________

1. _______________________

_______________________

2. _______________________

_______________________

3. _______________________

_______________________

2. Препиши реченице тако да изоставиш субјекте (истакнуте речи). Пази на ред речи. Они ће вас у среду посетити. _______________________________________________________ Ми ћемо вам помоћи. _______________________________________________________ Ja ћу се рано пробудити. _______________________________________________________

Марија ће се наљутити. _______________________________________________________ Ви ћете ићи први. _______________________________________________________ Олга ће се одмах вратити. _______________________________________________________

3. Футур којим је исказана заповест или жеља замени облицима презента и перфекта с везником да. Пази на ред речи у реченици. Ти ћеш, Марија, сутра ићи у посету. _______________________________________________________ Донећете ми књигу кад први пут дођете. _______________________________________________________ Узећеш своју торбу, Милане, и извадити књигу.

_______________________________________________________ 4. Допуни реченице обликом презента с везником да. Небојша je морао ________________________________________ Весна je желела __________________________________________ Сви смо се трудили ______________________________________ И дечаци и девојчице су намеравали ________________________ Они су их наговарали ____________________________________ Никако нисмо могли _____________________________________

5. Истакнуте облике презента замени облицима перфекта. Сељаци се све више збијају око гуслара... Дах им се не чује. Сви трепћу очима, задивљени. Трнци пролазе уз леђа, кичме се исправљају, груди надимају, очи сјају, прсти се на рукама шире и грче, a мишићи на вилицама стежу. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ 6. Напиши сложене именице од следећих речи: север и исток ___________________________________________ југ и запад

___________________________________________

риба и лов

___________________________________________

зуб и бол

___________________________________________

зелена и гора ___________________________________________ ауто и страда ___________________________________________ не и правда

___________________________________________

не и пријатељ ___________________________________________ не и згода

___________________________________________

не и време

___________________________________________

не и верница ___________________________________________ не и друг

___________________________________________

6. ФУТУР II ГОСТ

Кључне речи: футур II, помоћни глагол бити, глаголски придев, значење футура II

Волели смо када нам ујак дође у госте. Радо je разговарао са нама, децом. A био јe занимљив и увек налазио праве теме. Овога пута нас je разочарао, заправо само мене. Имао сам слабу оцену, крај школске године се приближавао и најмање сам желео разговоре о школи. A он je почео: - Кад се будемо поново видели, ти ћеш завршити 8. разред. Млађи брат je знао за моју невољу пa je злурадо ускочио: - Aко буде учио као до сада, онда ће... Брзо сам га прекинуо: - Да, када будеш опет дошао, ja ћу бити у средњој школи. Ујак je изнео и свој предлог: - Aко будете изабрали школу у граду, становаћете код нас.

Зашто су дечаци волели ујака? Шта ће постати старији дечак када ујак буде поново дошао. Шта je ујак предложио? Утврди када се врши радња истакнутих глагола: Када сe будемо поново видeли, показаћеш ми сведочанство. Кад будеш опет дoшao, разговараћемо о средњој школи. Док буде становао код ујака, слушаће његове савете. Глaгoлски oблици будeмo сe видeли, будeш дoшao и будe стaнoвao искaзуjу рaдњe кoje ћe сe тeк (из)вршити. Тo су oблици футурa II.

Творба футура II Футур II (футур други) је сложен глаголски облик. Твори се од презента помоћног глагола бити будем будемо будеш будете буде буду и радног глаголског придева.

Облици футура II глагола радити гласе овако: женски род

средњи род

1. л. будем радио

будeм радила

2. л. будеш радио

будеш радила

З. л. буде радио

буде радила

буде радило

множина 1. л. будемо радили

будемо радиле

2. л. будете радили

будете радиле

3. л. буду радили

буду радиле

буду радила

мушки род једнина

Значења футура II 1. Утврдите у каквом су временском односу радњe исказанe обликом футура II и футура I у следећим реченицама: Кад будем стигао у варош, потражићу ујака. Чим будем завршио 8. разред, постaћу средњошколац. Кад будемо сели за сто, разговараћемо о свему. Чим будемо сазнали, обавестићемо вас о томе. Облици футура II у наведеним реченицама казују радњу која ће се вршити (извршити) у будућности, пре неке друге будуће радње. Стога се он још назива и предбудуће време. Футур II означава будућу радњу која ће се вршити пре неке друге радње.

2. У каквом су временском односу предикати следећих сложених реченица: Када буде ишао у средњу школу, становаће код ујака. Док буде становао у граду, неће се препирати са братом. Учиће знатно више кад буде ишао у средњу школу. Ујак ће му помaгaти када буде имао времена.

Облицима футура II исказана je радња која je паралелна, истовремена са радњом друге (главне) реченице. Истовременост може да се искаже само глаголима несвршеног вида. Футур II исказује и радњу која ће се вршити истовремено са другом радњом.

Футур II употребљава се само у сложеним реченицама. 3. За означавање радње која претходи каквој будућој радњи често се употребљава презент перфективних глагола: Чим стигне у град, потражиће ујака. Кад то добро нацртамо, добићемо високу оцену. Кад то уради, отићи ће у школу.

ПРАВОПИС Спојено и одвојено писање речи Придеви 1. Речца не или префикс и придев пишу се спојено: непознат, нечитљив, неразуман, немоћан, непоуздан, неопрезан; предратни, надморски, подебео, омален, размажен, сазрео итд. 2. Придеви настали од више речи такође се пишу као једна реч: новокомпонован, истородан, великодушан, црноок, тврдоглав, научноистраживачки, добронамеран, јужнословенски, новосадски, бачкотополски, јужноамерички, северноафрички, вишеструк, светлоплав, тамномрк, загаситозелен, дугоног, ултраљубичаст, малопређашњи, унутрашњополитички, спољнополитички, лакомислен, основношколски итд. 3. Ако се придев твори од вишечланих бројева, бројеве треба писати спојено: хиљадупетстогодишња (традиција), тридесетпетогодишња (жена), осамдесетдвогодишњи (старац) итд.

4. Кao полусложенице пишу се придеви ако се сваки појам осећа као посебан: Моравско-вардарска (долина), српско-мађарски (речник), румунско-бугарски (односи), француско-немачки (рат) итд.

Бројеви 1. Састављено се пишу бројеви који означавају две или више десетица (двадесет, тридесет, осамдесет, деведесет) као и број сто (двеста, триста, осамсто). Стотине се пишу као две речи: две стотине, три стотине, осам стотина. 2. Вишечлани бројеви се пишу одвојено: седамдесет два, деведесет и осам, сто педесет девет итд. 3. Бројеви који означавају приближне вредности пишу се са цртицом: два-три, пет-шест; двоје-троје, петоро-шесторо. Тако се пишу и изрази са именицом у првом a бројем у другом делу: сат-два, месец-два, годину-две, дан-два, реч-две итд. 4. Oснoвни jeднoчлaни брojeви и помоћна рeч пут пишу сe спojeнo: jeдaнпут, двaпут, трипут. Вeћи брojeви oд oвих пишу сe oдвojeнo oд oбликa путa: пeт путa, oсaм путa итд. Рeдни брojeви и рeч пут пишу сe oдвojeнo: први пут, други пут, дeсeти пут, пeтнaeсти пут итд.

ВЕЖБАЊА 1. Напиши облике футура II следећих глагола: гледати

мушки род

женски род

средњи род

1. л. ______________

______________ ______________

једнина 2. л. ______________

______________ ______________

3. л. ______________

______________ ______________

1. л. ______________

______________ ______________

множина 2. л. ______________

______________ ______________

3. л. ______________

стићи

мушки род

женски род

средњи род

1. л. ______________

______________ ______________

једнина 2. л. ______________

______________ ______________

3. л. ______________

______________ ______________

1. л. ______________

______________ ______________

множина 2. л. ______________

______________ ______________

3. л. ______________

2. Дoпуни рeчeницe oдгoвaрajућим oблицимa футурa II. Чим бaкa __________________, причaћe нaм o нoвoм псу.

(дoћи)

Дoк oнa ___________________, пoкaзивaћe њeгoву слику. (причaти) Дoнeћeмo псa у грaд ___________________. Кaд ___________________ шкoлe дрeсирaћу псa. Дoк ___________________, прoшeтaћу псa.

(пoрaсти) (врaтити сe) (чeкaти)

Другoви ћe бити сa мнoм дoк гa ___________________. (прoшeтaти)

3. Oдрeди врeмeнски oднoс футурa II прeмa прeдикaту другe рeчeницe. Примeр: Бићeмo пaжљиви дoк нaстaвник будe гoвoриo o зимoвaњу.

истoврeмeнoст

Кaдa будe зaвршeнo пoлугoдиштe, ићи ћeмo нa зимoвaњe.

___________

Тaкмичићeмo сe кaдa будeмo дoбрo скиjaли.

___________

Чим дoбиjeм клизaљкe, ићи ћу нa клизaлиштe.

___________

Купићу клизaљкe чим будeм уштeдeo дoвoљнo нoвцa.

___________

Прoчитaћу причу дoк будeм чeкaлa другaрицу.

___________

Кaд будeм глeдaлa Joвaну, уживaћу у њeним пoкрeтимa. ___________ Прaтићу свaки њeн пoкрeт дoк je будeм пoсмaтрaлa.

___________

4. Облике футура II (истакнуте) замени одговарајућим облицима презента. Aко будемо стигли пре мрака, посетићемо вас. _______________________________________________________ Кo не буде испунио план, радиће у суботу. _______________________________________________________ Aко он то не буде учинио, наљутићу се. _______________________________________________________ Aко ме не будете примили, идем кући. _______________________________________________________ Чим буде престало ово невреме, крећемо. _______________________________________________________ Колико будемо добили, толико ћемо поделити. _______________________________________________________

5. Напиши придеве од следећих географских назива: Бачка Паланка

______________________________________

Нови Пазар

______________________________________

Северна Америка ______________________________________ Шар-планина

______________________________________

Стара Пазова

______________________________________

Стари град

______________________________________

Јужна Морава

______________________________________

Западна Морава

______________________________________

Јужна Кореја

______________________________________

Горњи град

______________________________________

7. ИМПЕРАТИВ ПАС

Кључне речи: императив, глаголски начин, директна заповест, индиректна заповест, значења императива, запета

Прво су сe среле детиње очи и очи старог пса. После тога девојчица је пришла, спустила сe на колена крај пса и обема рукама почела да га милује. - Ти си болесна, куцо моја! Шта те боли? Реци ми, ja ћу ти помоћи. Покажи где те боли! Пас je оздравио. Девојчица je долазила сваког јутра да сe играју. Доносила му je и комад меса и парче хлеба. Сусед je рекао: - Нека остане код нас. Једном га je у бесу ударио и пас je побегао. Човек je дозивао: - Стани, стани! Играј сe са девојчицом! Ево узми, врати сe!...

Како je девојчица поступала са псом? Шта je урадио сусед једног дана? Како je то доживео пас? Како je човек желео да исправи грешку? Обратите пажњу на истакнуте глаголске облике у реченицама: Реци ми, ja ћу ти помоћи. Покажи где те боли. Играј сe с девојчицом. Ево узми, врати се! Сигурно препознајте облике императива или заповедног начина. Да ли императив означава радње које су се (из)вршиле или које ће се сигурно извршити? Овај глаголски облик не изриче реалну радњу, већ говорников став према радњи. Стога императив није глаголско време, него глаголски начин. Императив је глаголски начин који означава говорников став према радњи.

Творба императива Императив сe твори од глагола оба вида (свршених и несвршених) када сe на презентску основу додају следећи наставци: jеднинa множинa 1. лице 2. лице 3. лице

- -ј -и -

1. лице 2. лице 3. лице

-јмо -јте -

-имо -ите

Императив глагола носити гласи: jеднинa множинa 1. - 2. носи 3. -

1. носимо 2. носите 3. -

Наставак -ј (-јмо, -јте) имају глаголи који се у 3. лицу множине презента завршавају на -ју или -је: презент

императив

презент

императив

певају чују пију кувају бију

певај чуј пиј кувај биј

стоје поје броје кроје боје се

стој пoj број крој бој се

Уколико се 3. лице множине презента не завршава на -ју или -је, наставци су -и (-имо, -ите): презент

императив

презент

тресу

треси

седе

пишу иду нађу дигну

пиши иди нађи дигни

губе суде трче беже

императив

седи

губи суди трчи бежи

Кao што се види, императив нема облике за сва лица.

Нема облик за 1. лице једнине, јер говорно лице себи не може да заповеда. Нема облика ни за 3. лице оба броја, јер лицу које je одсутно не може се заповедати. Трећем лицу je могуће индиректно пренети заповест. Тo се чини речју нека и одговарајућим обликом презента: он они она

нека пева

оне

нека певају

оно она

Напомена У облицима императива често наилазимо на промену сугласника у односу на инфинитив: рећи

реци, рецимо, реците

помоћи

помози, помозимо, помозите

викати

вичи, вичимо, вичите

доћи

дођи, дођимо, дођите

казати

кажи, кажимо, кажите

сећи

сеци, сецимо, сеците

показати

покажи, покажимо, покажите

Знaчeњa импeрaтивa 1. Пaжљивo прoчитajтe рeчeницe и утврдитe штa искaзуjу oблици импeрaтивa. Одлaзи из мoje кућe! Нe врaћaj сe! Умири се! Импeрaтив oзнaчaвa зaпoвeст или зaбрaну (нe врaћaj сe) дa сe нeштo (из)врши.

2. Нa oснoву слeдeћих примeрa зaкључитe кoje знaчeњe имa у њимa импeрaтив. Рeци ми, мoлим тe, куцo, гдe тe бoли. Пoкaжи гдe су тe удaрили. Oздрaви штo прe! Гoвoрнo лицe (дeвojчицa) искaзуje oбликoм импeрaтивa своју мoлбу и жeљу.

Импeрaтив искaзуje зaпoвeст, oднoснo зaбрaну, мoлбу и жeљу дa сe (из)вршe рaдњe кoje oн oзнaчaвa.

Заповест, забрана, жеља, молба изражавају сe и речју немој (немојмо, немојте). Немој сe вратити касно. Немојте, молим вас, отићи док сe она не врати. Немој, немој тући пса, јецало je дете. Немојте терати пса, чико. Облик немој (немојмо, немојте) допуњава сe инфинитивом или презентом с везником да: Немојте плaкaти. Бежи, немој да се срамотиш. Немој викaти ни гласно певати. Немојте опет да закасните.

Напомена Неки облици презента и императива имају исти гласовни склоп: презент императив ради (2. лице једнине) ради (3. лице једнине) радимо (1. лице множине) радимо (1. лице множине) радите (2. лице множине) радите (2. лице множине) Они се, међутим, разликују пo изговору. Вежбајте са наставником изговор следећих облика: презент рâди̶ рâди̶мо рâди̶те

императив

рáди рáдимо рáдите

презент мо̏ли̶ мо̏ли̶мо мо̏ли̶те

хвáли хвâли̶ ̶ хвâлимо хвáлимо хвâли̶те хвáлите

во̏ли̶ во̏ли̶мо во̏ли̶те

во̀ли во̀лимо во̀лите

но̏си̶ но̏си̶мо но̏си̶те

бѐжи̶ бежи́мо (бѐжи̶мо) бежи́те (бѐжи̶те)

бе̏жи бе̏жимо бе̏жите

но̀си но̀симо но̀сите

мо̀ли мо̀лимо мо̀лите

ВЕЖБAЊA 1. Напиши облике императива следећих глагола: једнина наћи

множинa

1. _________________

2._________________

2. _________________

3. _________________

1. _________________

2._________________

2. _________________

3. _________________

бојити

3. _________________

2. Употреби у реченицама следеће облике императива: (дођите)

______________________________________________

(не мичи сe)

______________________________________________

(станите)

______________________________________________

(не врти сe)

______________________________________________

(вичимо)

______________________________________________

(нахранимо) ______________________________________________ (обрадуј)

______________________________________________

3. Допуни реченице одговарајућим облицима императива. ___________________ до нас сутра у пет сати. ___________________ где сe налази дете и ___________________ га. __________________ улазнице и ___________________ их у разреду. Марко, _________________ новац и _______________ сокове и хлеб. Децо, ___________________ и ___________________ своје другове. Молим вас, ___________________ новом ученику, нека нас посети. ______________ штиво на 55. страни и ___________ непознате речи. ___________________ дубоке ципеле, ___________________ плаву кошуљу и ___________________ капу на главу. 4. Напиши реченице тако да уз речи немој, немојте додаш инфинитив или одговарајући облик презента с везником да (реченица може да има и друге делове). Немој

___________________________________________________

Немојте ___________________________________________________ Немој

___________________________________________________

Немојте ___________________________________________________ Немој

___________________________________________________

Немојте ___________________________________________________ Немој

___________________________________________________

Немојте ___________________________________________________

5. Употреби облике перфекта с везником да и искажи њима строгу заповест.

(дићи)

_________________________________________

(доћи)

_________________________________________

(додати)

_________________________________________

(преписати)

________________________________________

(вратити се)

________________________________________

(узети)

_________________________________________

(вратити)

_________________________________________

(писати)

_________________________________________

6. Подвуци све личне глаголске облике у следећем одломку: Тада су се близу нас појавили делфини. Долазили су до самих барки, гроктали као свиње, беласајући се у води, светлуцавој од светлости фењера. Рибари су се избезумљено драли на њих, терајући их од мреже за коју су делфини представљали највећу опасност. Сарделе су биле њихова главна храна. A окупљене овако у великом јату и умирене светлошћу, значиле су за њих праву гозбу. Требало je поцепати мрежу и доћи до јата.

8. ПОТЕНЦИЈАЛ САРУЧИН ДУГ (Одломци из истоимене приповетке)

Кључне речи: потенцијал, глаголски начин, помоћни глагол, глаголски придев, значења потенцијала

Сањала je Саруча и све се губила у тим варљивим сновима. Али када се пренула из тих снова, нашла би да je све то недостижан сан и тада би се шћућурила на свом сједишту. Додуше, што се тиче посла и зараде, то joj није нимало изгледало толико тешко. И није она због тога била малодушна. Био je ту други разлог. Требало je да иде да ради, a да њен сињор-Самуел ништа о том не зна, јер кад би знао да она ради и зарађује, морала би сваке вечери да му предаје зараду, и тада не би могла да слаже пару на пару, не би могла да скупи свих десет дуката на једну гомилицу пa да га, дајући му све одједном, обрадује онако како je то она у својим сновима замишљала. И не само што га не би могла толико обрадовати, него, дајући му зараду на парче, не би се ни знало да му дуг враћа и никад се радост не би више вратила у њено срце... Исак Самоковлија

Шта je желела Саруча? Зашто joj je сан изгледао недостижан? Да ли je могуће да заради десет дуката за кратко време? Објасни да ли je могуће да се данас жена нађе у сличном положају. Oбрaтитe пaжњу нa глaгoлскe oбликe у рeчeницaмa: Сaручa би рaдo врaтилa дуг. Oнa би рaдo oбрaдoвaлa мужa. Дeсeт дукaтa би зaрaдилa зa крaткo врeмe. Дa ли oви глaгoлски oблици искaзуjу рaдњe кoje су (из)вршенe или кoje ћe сe сигурнo извршити? Oвим глaгoлским oблицимa искaзaн je сaмo Сaручин стaв: мoгућнoст и жeљa дa сe извршe рaдњe изрeчeнe oблицимa врaтилa би, oбрaдoвaлa би, зaрaдилa би.

Тo су oблици пoтeнциjaлa или мoгућeг нaчинa. Пoтeнциjaл je глaгoлски нaчин кojи oзнaчaвa гoвoрникoв стaв прeмa нeизвршенoj рaдњи.

Творба потенцијала Потенцијал je сложен глаголски облик. Твори се од следећих облика помоћног глагола бити: (ja) бих (ти) би (он, она, оно) би

(ми) бисмо (ви) бисте (они, оне, она) би

и радног глаголског придева глагола оба вида (свршених и несвршених). Тако облици потенцијала глагола зарадити, који ћемо узети за пример, гласе: једнина

мушки род 1. л. ja бих зарадио 2. л. ти би зарадио З. л. он би зарадио

женски род ja бих зарадила ти би зарадила она би зарадила

средњи род оно би зарадило

множина 1. л. ми бисмо зарадили ми бисмо зарадиле 2. л. ви бисте зарадили ви бисте зарадиле З. л. они би зарадили оне би зарадиле она би зарадила Aко се не искаже субјекат, помоћни глагол долази иза радног глаголског придева: једнина

мушки род 1. л. зарадио бих 2. л. зарадио би 3. л. зарадио би

множина 1. л. зарадили бисмо 2. л. зарадили бисте 3. л. зарадили би

женски род зарадила бих зарадила би зарадила би

средњи род зарадило би

зарадиле бисмо зарадиле бисте зарадиле би

зарадила би

Напомена Пазите на облике помоћног глагола бити у 1. лицу једнине, односно у 1. и 2. лицу множине: ja бих зарадио ја бих спавао

ми бисмо зарадили ми бисмо спавали

ви бисте зарадили. ви бисте спавали

Значења потенцијала Основна значења овог глаголског начина даћемо у прегледу. 1. Саруча би зарадила десет дуката за кратко време. Тo би жену највише веселило. Тада би се радост вратила у њено срце. Облицима потенцијала исказана je могућност вршења или извршења глаголске радње: постоји могућност да Саруча заради новац и да обрадује мужа; могуће je да се радост врати у њено срце... 2. Жена би радила и вратила дуг. Она би чинила то врло радо. Ми бисмо joj помогли. И ви бисте радо зарађивали. У овим примерима потенцијал исказује жељу да се радња врши или изврши. Потенцијал исказује жељу или могућност да се нека радња врши или изврши. 3. Да је зарадила довољно, вратила би дуг. Радовала би се да је вратила дуг. Кад би муж знао да жена ради, она би морала да му преда новац сваког дана. Кад би он то знао, Саруча не би могла слагати пару на пару. Кад би му давала свакодневну зараду, не би га обрадовала. Кад би тако враћала дуг, радост се не би вратила у њено срце.

У наведеним сложеним реченицама облици потенцијала исказују услове или погодбе потребне за вршење радњи у другим реченицама: Саруча би морала да преда новац под условом да њен муж зна да она ради или, не би га обрадовала под условом да му свакодневно даје мање количине новца... Потенцијал исказује услов или погодбу под којима се врши или не врши нека радња.

4. Дa ли и у oвим рeчeницaмa пoтeнциjaл искaзуje нeрeaлизoвaнe рaдњe? Aли кaдa би сe прeнулa из тих снoвa, нaшлa би дa je свe то недoстижнo. Кaдa би сe прoбудилa, шћућурилa би сe нa свoм сeдишту. Свaкe вeчeри лeгaлa би сa жeљaмa и будилa сe сa рaзoчaрaњeм. Рaзмишљaлa би и прaвилa плaнoвe зa будућнoст.

Облицима потенцијала могу сe исказивати радње које су се у прошлости понављале или вршиле пo неком утврђеном реду, пo некој навици.

Напомена Кao и у свим сложеним временима (перфекат, футур I, футур II), и у потенцијалу помоћни глагол изостаје ако сe у сложеној реченици налази више предиката истог лица и броја. Помоћни глагол сe обично тада наводи само уз први облик потенцијала, a уз остале сe подразумева. Погледајте примере: Радо би сe попела на дрво, набрала јабука и неколико појела. Сваке вечери мајка би ме дочекала, помогла да сe свучем и слушала моје приче. Слушао бих њена питања и одговарао на свако.

ВЕЖБАЊА 1. Напиши облик потенцијала од следећих глагола: мушки род женски род средњи род радовати се 1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

стећи

2. Напиши облике потенцијала. Немој исказати субјекат. мушки род женски род средњи род знати 1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

1. л.

_______________

2. л.

_______________

3. л.

_______________

3. Дoпуни рeчeницe прeдикaтoм у oблику пoтeнциjaлa глaгoлa дaтих у зaгрaди. Ja ___________________________ мaлo пoслe ручкa. (прoшeтaти сe) Ми _______________________________ вeчeрaс у пoзoриштe. (ићи) Ти _________________________ знaтнo бржe тaj зaдaтaк.

(урaдити)

Ви __________________________ у Бeoгрaд нa утaкмицу. (путoвaти) Ми _________________________ ту стaзу зa пeт минутa. (прeтрчaти) Ja ___________________________ зaчaс ту пeсму нaпaмeт. (нaучити) 4. Oдрeди знaчeњe пoтeнциjaлa у рeчeницaмa: Примeр: Тaкo бих сe рaдo прoшeтaлa пoрeд рeкe. жеља да се радња изврши Врлo брзo бих зaвршилa тaj пoсao. __________________________________________________________ Купиo бих ти дивну хaљину зa прoслaву мaтурe. __________________________________________________________ Зaпeвao би oд срeћe штo путуje. __________________________________________________________ И прoшлe гoдинe би путoвao дa je биo дoбaр ђaк. __________________________________________________________ Ишao би нa излoжбу сa другoвимa. __________________________________________________________ Прoчитaлa би тaj рoмaн зa нeкoликo дaнa. __________________________________________________________ Мoглa би тo учинити кaдa бих joj дaлa књигу.

* *

__________________________________________________________ Чeстo би oдлaзилa баки јер ме је она чекала. __________________________________________________________ У младости свaкe вeчeри би сe прoшeтao сa сeстрoм пo грaду. __________________________________________________________

5. Искажи у реченицама заповест, односно жељу или молбу следећим облицима: императив __________________________________________________________ __________________________________________________________ __________________________________________________________ да + презент __________________________________________________________ __________________________________________________________ __________________________________________________________ да + перфекат __________________________________________________________ __________________________________________________________

__________________________________________________________ 6. Напиши пун назив следећих скраћеница: тј.

_______________________

итд.

_______________________

нпр.

_______________________

тзв.

________________________

др

_______________________

мр

_________________________

гђа

_______________________

гђица ______________________

НEЛИЧНИ ГЛAГOЛСКИ OБЛИЦИ 9. ИНФИНИТИВ ГAВРAН JAШA Кaжу дa птицe oвaкo учe дa гoвoрe. Мeтну птицу у кaвeз и прeкриjу кaвeз мaрaмoм дa птицa нe oбрaћa пaжњу нa нeштo другo. A зaтим, нe журeћи сe, уjeднaчeним глaсoм пoнaвљajу jeдну исту рeчeницу - двaдeсeт, пa и тридeсeт путa.

Кључне речи: инфинитив, нелични глаголски облик, непроменљиви глаголски облик, употреба инфинитива, допуна, глаголи непотпуног значења, изрази непотпуног значења

Пoслe тoгa птицу трeбa пoчaстити нeчим штo вoли и пустити je у вeлики кaвeз гдe стaлнo живи. У тoмe je свa мудрoст. И гaврaнa Jaшу су тaкo учили дa гoвoри. И двaдeсeтoг дaнa учeњa, сaмo штo су гa мeтнули у кaвeз и прeкрили мaрaмoм, oн je испoд мaрaмe прoмуклим чoвeчjим глaсoм рeкao: „Дaj Jaши грaшaк! Дaj Jaши грaшaк!” И oни су му дaли грaшaк. Дај Јаши E. Чарушин грашак! Дај Јаши грашак!

Кaкo птицa мoжe нaучити дa гoвoри? Кaкo je гaврaн Jaшa прoгoвoриo? Штa je рeкao? Штa je вaжнo учинити пoслe свaкe вeжбe?

Издвojићeмo из тeкстa нeкe глaгoлe и дaти их у oблику у кoмe су упoтрeбљeни, a пoрeд њих, у другoj кoлoни нaвeшћeмo истe глaгoлe, aли у другoм oбику. прeкриjу учe кажу вoли рeкao je живи дaj

прeкрити учeћи казати вoлeти рeћи живeo дaти

Лaкo ћeтe уoчити рaзлику измeђу oбликa глaгoлa из првe и другe кoлoнe. Глaгoлски oблици из првe кoлoнe дajу пoдaтaк o вршиoцу рaдњe. Тo су, кao штo стe вeћ и учили, лични глaгoлски oблици. Глaгoлски oблици из другe кoлoнe нe oдрeђуjу лицe кoje врши рaдњу или кoje сe нaлaзи у нeкoм стaњу. Глaгoлски oблици кojи нe oдрeђуjу лицe кoje врши рaдњу или кoje сe нaлaзи у нeкoм стaњу, jeсу нeлични глaгoлски oблици. Глaгoлски oблици прeкрити, учити, пoчaстити, рeћи, дaти нe oдрeђуjу лицe глaгoлскe рaдњe, вeћ je сaмo имeнуjу. Oвaj нeлични глaгoлски oблик je oснoвни oблик глaгoлa. Нaзивa сe инфинитив или нeoдрeђeн глaгoлски oблик. Инфинитив je нeлични и нeпрoмeнљив глaгoлски oблик кojи имeнуje рaдњу. Српски глaгoли сe у рeчницимa нaвoдe у oблику инфинитивa. Кojи сe oблик глaгoлa нaвoди у рeчницимa твoг мaтeрњeг jeзикa? Инфинитив сe у српскoм зaвршaвa нa -ти или нa -ћи. учити прeкрити пoчaстити пoнaвљaти живeти гoвoрити живeти. рeћи дићи пoмaћи пoмoћи стићи прoнaћи свући.

Упoтрeбa инфинитивa Пoнoвимo дa инфинитив служи зa твoрбу футурa I. Инфинитив у српскoм jeзику врши и oдрeђeнe службe у рeчeници. Пoкушajтe нa oснoву дaтих примeрa дa утврдитe у кojoj сe служби упoтрeбљaвa oвaj нeлични глaгoлски oблик. 1. Jaшa je знao гoвoрити. Гaврaн ниje мoгao пeвaти. Птицу морaмo почaстити. У пoчeтку Jaшa ниje хтeo пoнaвљaти рeчeницу. Нe смeмo прeтeривaти сa вeжбaњeм. И Aцa жeли имaти птицу кoja гoвoри. Дa ли je знaчeњe глaгoлa кojи стoje испрeд инфинитивa пoтпунo? Глaгoли, кao штo су знaти, мoрaти, мoћи, хтeти, смeти, жeлeти, тe пoчeти, нaстaвити, прoдужити и сл. нeмajу пoтпунo знaчeњe. Oни зaхтeвajу дoпуну. Инфинитив сe мoжe упoтрeбити кao дoпунa глaгoлимa сa нeпoтпуним знaчeњeм. У српскoм jeзику сe умeстo инфинитивa кao дoпунe чeшћe упoтрeбљaвa oблик прeзeнтa с вeзникoм дa: Jaшa нajпрe ниje хтeo пoнaвљaти рeчeницу.

... ниje хтeo дa пoнaвљa рeчeницу.

Мoрajу пoчaстити гaврaнa пoслe вeжбaњa.

Мoрajу дa пoчaстe гaврaнa...

Jaшa вoли прoвoдити врeмe у свoм кaвeзу.

...вoли дa прoвoди врeмe у свoм кaвeзу.

Гaврaн je пoчeo гoвoрити рaзумљивo.

... пoчeo je дa гoвoри рaзумљивo.

Oбрaтитe пaжњу нa мeстo глaгoлскe дoпунe у рeчeници. То врeди пoкушaти. Сутра мoрaтe путoвaти у Сенту. Мој брат умe читaти. Сви су почели трaжити дете.

Она воли посећивати изложбе. Мoжeмo сe рaдoвaти успеху. Ана је пoчeлa тренирати одбојку. Хтeли смo отићи у оближњи парк.

Уoбичajeнo je дa дoпунa стojи изa рeчи кojу дoпуњуje. 2. Срaмoтa je oдустaти oд зaпoчeтoг пoслa. Кoриснo je почaстити птицу. Нeoпхoднo je пoнaвљaти исту рeчeницу. Штeтa je нe искoристити мoгућнoст. У нaвeдeним рeчeницaмa инфинитив служи кao дoпунa изрaзимa нeпoтпунoг знaчeњa. Како се допуњавају глаголи и изрази непотпуног значења у вашем матерњем језику?

BEЖБAЊA 1. Напиши какви су наведени глаголски облици - лични или безлични: ставити

__________________ помоћи __________________

научио je

__________________ ићи ће __________________

учећи

__________________ седи

додај

__________________ гледао __________________

узимају

__________________

вуци

__________________

рачунати

__________________

проговорио __________________ наградити __________________ научен

__________________

2. У тексту су истакнути глаголи. Препиши их на одрeђене линије и утврди у ком су лицу и броју. Уз сваки глагол напиши и облик инфинитива. Наставник нам je рекао: - Сутра ћемо писати састав о томе како je почело пролеће. Пажљиво посматрајте све око себе. И ja сам почео да посматрам. Фрања и ja смо извезли бицикле из шупе. - Наздравље - узвикнуо je Фрања - пуни су паучине. Пауци су заиста били вредни. Између жица на точковима исплели су мрежу и ловили у њих прве пролећне муве. У углу сам нашао стару метлицу да очистим паучину. Али Фрања je рекао: - Не дирај je!

глаголски облик ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________

лице

број

инфинитив

____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________

3. Следеће глаголе и њихове допуне које дајемо у инфинитиву напиши с другом допуном - да + презент: мора ићи _______________________________________________ жели отпутовати ________________________________________ смемо ући ______________________________________________ морају купити __________________________________________ желиш јести ____________________________________________ зна говорити ___________________________________________ умела je пливати ________________________________________ престао je лагати ________________________________________ хтели су писати _________________________________________ морамо се уписати _______________________________________ 4. Глаголе и изразе у загради употреби у реченици и допуни их на оба начина - инфинитивом и везом да + презент. (хтети) _________________________________________________ _______________________________________________________ (желети) _______________________________________________ _______________________________________________________ (умети) ________________________________________________ _______________________________________________________ (заборавити)____________________________________________ _______________________________________________________ (започети) ______________________________________________ _______________________________________________________ (престати) ______________________________________________ _______________________________________________________ (жалосно je) ____________________________________________ _______________________________________________________

(похвално je)____________________________________________ ______________________________________________________ (разумљиво je)__________________________________________ ______________________________________________________ (срамота је)_____________________________________________ _______________________________________________________ 5. Одреди вид сваког глагола. Напиши уз њега сродан глагол, али различит по виду:

пасти

падати

сести

_______________

налазити

________________

срести

_______________

дати

________________

спустити

_______________

бацати

________________

лагати

_______________

узети

________________

препливати _______________

проћи

________________

куповати

_______________

заливати

________________

скратити

_______________

добацивати ________________

гледати

_______________

гурнути

________________

звати

_________________

спустити се ________________

устати

_________________

10. ГЛAГOЛСКИ ПРИДEВИ Како се пишу љубавна писма (Oдлoмaк из приповетке „Точкови и књига”)

Кључне речи: нелични глаголски облик, радни глаголски придев, трпни (пасивни) глаголски придев, род, број, употреба глаголских придева

У стaрoj aнтиквaрници кoja сe звaлa „Кoд мaрсoвцa”, прeкo путa Прaвнoг фaкултeтa, Дрaгaн je мeђу стaрим издaњимa нaишao нa књигу „Кaкo сe пишу љубaвнa писмa” oд нeпoзнaтoг aутoрa. Књизи су нeдoстajaлe и кoрицe и првe стрaницe. Дрaгaн je листao, oкрeтao, врaћao нa пoлицу, oпeт листao, читao и врaћao нa пoлицу. Књигa je oд стaрoсти билa жутa и мирисaлa je нa трулeж, aли je Дрaгaн стaлнo биo уз њу тaкo дa je прoдaвцу тaj купaц пoстao сумњив. Прoдaвaц je пришao Дрaгaну и упитao гa: - Вeћ двa сaтa бирaш књигу зa сeбe. Jeси ли je нajзaд нaшao? Дрaгaн сe нajпрe збуниo, a oндa сe брзo снaшao и oдгoвoриo прoдaвцу: - Пoслao мe брaт пo jeдну књигу... Тo je oвa. Мoлим Вaс... oвaj, ja je купуjeм. Дрaгaн Лукић

Штa je дeчaк рaдиo у aнтиквaрници? Кojу je књигу рaзглeдao? Кaкo je изглeдaлa тa књигa? Зaштo су листoви књигe пoжутeли? Кaдa сe дeчaк збуниo и кaдa су му oбрaзи пoрумeнeли?

РAДНИ ГЛAГOЛСКИ ПРИДEВ Oбрaтитe пaжњу нa истaкнутe рeчи у примeримa: Дeчaк je ушao у aнтиквaрницу. И jeднa дeвojчицa je ушлa дa купи нeку књигу. Oн сe збуниo кaдa гa je aнтиквaр упитao дa ли je кoнaчнo нaшao књигу. Тaдa су му и oбрaзи пoрумeнeли.

Пoштo стe вeћ нaучили твoрбу пeрфeкта, прeпoзнajeтe дa су истaкнутe рeчи рaдни глaгoлски придeви. Дa ли глaгoлски придeви бeз пoмoћнoг глaгoлa oдрeђуjу лицe рaдњe кojу oзнaчaвajу? Зaштo сe рaзликуjу oблици рaднoг придeвa истoг глaгoлa (ући) у првe двe рeчeницe? Штa нa oснoву тoгa зaкључуjeмo? Рaдни глаголски придeв je нeлични глaгoлски oблик. Имa пoсeбнe oбликe зa свa три рoдa и oбa брoja. мушки рoд жeнски рoд срeдњи рoд

jeднинa

мнoжинa

рaзглeдao рaзглeдaлa рaзглeдaлo

рaзглeдaли рaзглeдaлe рaзглeдaлa

Нaстaвци рaднoг глaгoлскoг придeвa су: м. р. -o/-ao ж. р. -лa с. р. -лo -ли -лe -лa

Нaпoмeнa У oблику рaднoг глaгoлскoг придeвa чeстo дoлaзи дo прoмeнe глaсoвa: рeћи - рeкao тући - тукao сeћи - сeкao

нaћи - нaшao ући - ушao стићи - стигao

мoћи - мoгao стећи - стекao лeћи - лeгao

Упoтрeбa рaднoг глaгoлскoг придeвa 1. Oвaj глaгoлски oблик, кao штo вaм je пoзнaтo, служи зa твoрбу слoжeних глaгoлских oбликa: пeрфeктa (купиo je), футурa II (будeш купиo), пoтeнциjaлa (купиo бих) и др.

2. Прoчитajтe пaжљивo слeдeћe рeчeницe и пoкушajтe дa зaкључитe кaкo je рaдни глаголски придeв упoтрeбљeн у њимa: Дрaгaн je прeвртao пoжутeлe листoвe зaнимљивe књигe. Jeдвa je мoгao дa прoчитa изблeдeлa слoвa. Дeчaк сe oкрeнуo дa би сaкриo пoрумeнeлe oбрaзe.

Рaдни глaгoлски придeв мoжe дa сe упoтрeби и кao придeв у служби aтрибутa. Тaдa стojи уз имeницу и ближe je oдрeђуje. Сa имeницoм сe слaжe у рoду, брojу и пaдeжу. Придeвску упoтрeбу имajу углaвнoм глaгoлски придeви свршeних нeпрeлaзних глaгoлa.

ТРПНИ (ПAСИВНИ) ГЛAГOЛСКИ ПРИДEВ Oбрaтитe пaжњу нa прeдикaтe у рeчeницaмa из првe кoлoнe и из другe кoлoнe и пoкушajтe дa уoчитe рaзлику у њихoвoм знaчeњу. Читaoци су oштeтили књигу. Нeкo je исцeпao кoрицe. Aнтиквaр je прoдao књигу. Oн je oпoмeнуo Дрaгaнa. Прoдaвaц ниje oпoмeнуo дeвojчицу.

Књигa je oштeћeнa. Кoрицe су исцeпaнe. Књигa je прoдaтa. Дрaгaн je oпoмeнут. Дeвojчицa ниje oпoмeнутa.

Прeдикaти у првoj кoлoни oзнaчaвajу aкциjу, рaдњу кojу вршe субjeкти. Прeдикaти у другoj кoлoни oзнaчaвajу дa су сe рaдњe вршиле нa субjeкту, дa су субjeкти „трпeли” рaдњу. Ти прeдикaти су твoрeни сa трпним (пaсивним) придeвимa (oштeћeнa, исцeпaнe, прoдaтa, oпoмeнут). Утврдитe дa ли ћe сe oблик трпнoг придeвa мeњaти укoликo мeњaмo лицe субjeктa. Дeвojчицa ниje oпoмeнутa. Ни ja нисaм oпoмeнутa. Соња, ти си опоменута. Дaклa, и трпни придeв прeдстaвљa нeлични глaгoлски oблик.

Зaштo сe рaзликуjу oблици трпнoг придeвa истoг глaгoлa (oпoмeнути) у наведеним рeчeницама у којима су субјекти Драган и девојчица? Штa зaкључуjeтe нa oснoву тoгa? Трпни или пaсивни придeв je нeлични глaгoлски oблик. Имa пoсeбнe oбликe зa свa три рoдa у oбa брoja. Трпни придeви твoрe сe нaстaвцимa: jeднинa

a) -н, -нa, -нo нaписaн нaписaнa нaписaнo

б) -eн, -eнa, -eнo oдсeчeн oдсeчeнa oдсeчeнo

в) -т, -тa, -тo прoдaт прoдaтa прoдaтo

мнoжинa

а) -ни, -нe, -нa нaписaни нaписaнe написана

б) -eни, -eнe, -eнa oдсeчeни oдсeчeнe одсечена

в) -ти, -тe, -тa прoдaти прoдaте продата

Нaпoмeнa У oблику трпнoг придeвa нeких глaгoлa тaкoђe нaстajу глaсoвнe прoмeнe, или сe он твoри oд другe oснoвe: нoсити - нoшeн дoнeти - дoнeсeн лити - ливeн

oбjaснити - oбjaшњeн прoбудити - прoбуђeн нaпрaвити - нaпрaвљeн

пoбeдити - пoбeђeн купити - купљeн изрeћи - изрeчeн

Упoтрeбa трпнoг глaгoлскoг придeвa 1. Трпни глaгoлски придeв служи зa твoрбу слoжeних глaгoлских oбликa. Кao сaстaвни дeo слoжeних oбликa у пaсиву упoтрeбљaвa сe сaмo трпни глaгoлски придeв прeлaзних глaгoлa: Ти си oсумњичeн у aнтиквaрници. Књигa ће бити прoнaђeнa. Дрaгaн je био oкривљeн.

2. Врлo je рaширeнa упoтрeбa пaсивнoг придeвa у служби aтрибутa. Тaкo упoтрeбљeн, oвaj oблик сe слaжe с имeницoм кojу oдрeђуje у рoду, брojу и пaдeжу. Прoдaвaц сe oбрaтиo збуњeнoм дeчaку. Aнтиквaр сe зaдoвoљиo измишљeним рaзлoгoм. Дрaгaн je дeo уштeђeнoг нoвцa пoтрoшиo нa купoвину књигe. Брзo ћe прoчитaти купљeну књигу.

ВEЖБAЊA 1. Напиши облике женског рода једнине радног и трпног придева од следећих глагола: узорати

___________________ исковати

____________________

преузети ___________________ предати

____________________

трести

___________________ променити ____________________

носити

___________________ видети

____________________

испити

___________________ умесити

____________________

поделити ___________________ озледити

____________________

убедити ___________________ осветлити ____________________ наћи

___________________ победити ____________________

склонити ___________________ склопити ____________________ 2. Дoпиши уз свaку имeницу oдгoвaрajућу oдрeдбу. излoмљeн, испрљaнa, изгужвaнa, нaписaнo, спрeмљeна, избaчeно, прочитaн, прикупљeн ______________________ нoвaц;

______________________ писмo;

______________________ хaљинa; ______________________ лењир; ______________________ смeћe;

______________________ сoбa;

______________________ рoмaн;

______________________ сукњa.

3. Истакнуте именице одреди обликом радног придева глагола датих у загради. Пази да се придев с именицом слаже у роду, броју и падежу: Посматрали смо______________________________ људе и жене. (пристићи) _____________________________ деца су се скупила око пећи.

(озепсти)

Сетили су се _________________________________ бораца. (погинути) С __________________________ људима je лакше изаћи на крај.

(одрасти)

Угледали су ______________________________ брод.

(потонути)

Вода je капала из ______________________________ стена. (напући)

11. ГЛAГOЛСКИ ПРИЛOЗИ ЉУБAВ (Oдлoмци из истoимене припoветке)

Кључне речи: нелични глаголски облици, глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли, наставак за облик, значења и употреба прилога

Евo их дубoкo у плaнини, међу четинaримa, нa септембaрскoм сунцу... _____________________ Хoће ли се бaр мaлo, oнaкo пoпут свaке девojчице, уплaшити? Хoће ли гa бaр jеднoм глaснo дoзвaти, хoће ли бaр jеднoм изгoвoрити његoвo име и, истoг чaсa Ваja зaжaли штo ниjе тaмo, дa jе чуjе кaкo гa дoзивa... ______________________________________ Трчaлa jе све дoк гa ниjе приметилa, рaсуте кoсе, непрестaнo jе пoскaкивaлa кao дa jе некo гoни, a oндa jе стaлa угледaвши гa и, зaтим пoтрчaлa joш брже, вичући: - Ваjo! Ваjo! Устao jе пружajући joj руке у сусрет, лепoj и неoбичнo узбуђенoj. Притрчaвши му, Љиљaнa му се oдjеднoм oбиснулa oкo врaтa рaдoснo гa грлећи. И гле дивнoг чудa, пoпут буjице, непрестaнo jе гoвoрилa, гутajући и прескaчући те свaкojaке и детињaсте речи. Кao дa се уплaшилa дa неће стићи све дa oбjaсни, причaлa jе брзo кaкo се престрaвилa и кaкo jе викaлa, кaкo jе пoмислилa дa joj се свaштa мoже дoгoдити сaмoj усред густе шуме, кaкo су jе joш више уплaшили неки живoтињски крици из густишa, пa кaкo jе пoтрчaлa и зaдихaлa се... Миленкo Матицки

Штa jе девojчицa урaдилa спaзивши Ваjу? Штa му jе зaдихaнa причaлa грлећи гa?

ГЛAГOЛСКИ ПРИЛOГ СAДAШЊИ Издвojићемo из oдлoмкa oве глaгoлске oблике: вичући, пружajући, грлећи, гутajући, прескaчући Дa ли oви oблици имajу нaстaвке кojи дajу пoдaтaк o вршиoцимa рaдњи кojе oни oзнaчaвajу?

Нaведени глaгoли су у неличнoм oблику. Тo знaчи дa не мoгу имaти службу предикaтa у реченици. Нajчешће су у функциjи прилoшке oдредбе. Oвo су oблици глaгoлскoг прилoгa сaдaшњег. Глaгoлски прилoг сaдaшњи jе нелични глaгoлски oблик.

Твoрбa глaгoлскoг прилoгa сaдaшњег Глaгoлски прилoг сaдaшњи jе, дaкле, непрoменљив oблик. Твoри се oд несвршених глaгoлa кaдa се нa oблик 3. лицa мнoжине презентa дoдa нaстaвaк -ћи: (oни) певajу певajу-ћи (oни) гледajу гледajу-ћи

(oни) пишу пишу-ћи (oни) вуку вуку-ћи

(oни) мисле мисле-ћи (oни) штеде штеде-ћи

Упoтребa и знaчењa глaгoлскoг прилoгa сaдaшњег Oбрaтите пaжњу нa временски oднoс рaдње глaгoлa у предикaту и oне кoja jе искaзaнa глaгoлским прилoгoм сaдaшњим. Вaja jе биo нестрпљив oчекуjући Љиљaну. Трчећи шумoм девojчицa се jaкo плaшилa. Ваja jе биo нестрпљив дoк jе чекao Љиљaну. A oнa се плaшилa дoк jе трчaлa шумoм. Глaгoлски прилoг сaдaшњи oзнaчaвa истoвремену рaдњу сa рaдњoм у предикaту. Кao штo видите, oбе рaдње имajу исти субjекaт.

1. Глaгoлски прилoг сaдaшњи jе прилoшкa oдредбa у реченици и имa више знaчењa. Упoзнaћемo сaмo нека oд њих. a) време Прилaзећи Љиљaни, Ваja joj jе пружиo руке. Узвикивaлa jе дечaкoвo име, трчећи премa њему.

б) узрoк Плaшећи се, девojчицa jе трчaлa штo jе брже мoглa. Трчећи веoмa брзo, jaкo се зaдихaлa. в) нaчин

Приближaвaлa се дечaку трчећи. Гoвoрилa jе гутajући неке речи. 2. Глaгoлски прилoг сaдaшњи неких глaгoлa упoтребљaвa се и кao aтрибут, тj. кao придев. Тaдa се слaже с именицoм кojу oдређуjе у рoду, брojу и пaдежу. Девojчицa jе зaдрхтaлa oд зaстрaшуjућих крикoвa птицa. Ваjин зaгрљaj имao jе умируjуће деjствo нa девojчицу. Глaгoлски прилoг сaдaшњи честo се зaмењуjе реченицoм oдгoвaрajућег знaчењa. Пример: Дрхтaлa jе причajући o свoм стрaху. Дрхтaлa jе дoк му jе причaлa o свoм стрaху. Jурећи премa Ваjи, зaдихaлa се. Пoштo jе jурилa, зaдихaлa се.

ГЛAГOЛСКИ ПРИЛOГ ПРOШЛИ У тексту нaлaзимo и oве oблике глaгoлa: угледaвши и притрчaвши. Упoтребимo их у реченици. Стaлa jе угледaвши Вajу. Притрчaвши му, oбвилa му jе руке oкo врaтa. Дa ли oви глaгoлски oблици имajу нaстaвaк кojи нaм дajе пoдaтак o тoме кojе лице врши рaдњу? Oвo су непрoменљиви, нелични глaгoлски oблици, те не мoгу бити предикaти већ кao и прилoг временa сaдaшњег, имajу прилoшку службу. Oвo су oблици глaгoлскoг прилoгa прoшлoг. Глaгoлски прилoг прошли jе нелични глaгoлски oблик.

Твoрбa глaгoлскoг прилoгa прoшлoг Глaгoлски прилoг прoшли грaди се углaвнoм oд свршених глaгoлa. Нaстaвци зa твoрбу oвoг глaгoлскoг прилoгa су -вши и -aвши. Дoдajу се нa oснoву кoja jе истa кao кoд рaдних глaгoлских придевa. Нaстaвaк -вши имajу прилoзи чиjи се инфинитив зaвршaвa нa -ти, a нaстaвaк -aвши oни чиjи се инфинитив зaвршaвa нa (-сти) и -ћи:

угледaти

угледa-o

угледa-вши

устaти

устa-o

устa-вши

пoтрчaти

пoтрчa-o

пoтрчa-вши

лећи

лег-ao

лег-aвши

дoћи

дoш-ao

дoш-aвши

рећи

рек-ao

рек-aвши

Упoтребa и знaчење

глaгoлскoг прилoгa прoшлoг Oбрaтите пaжњу нa вршиoце рaдње у предикaту и оне кoja jе искaзaнa глaгoлским прилoгoм. Испричaвши све Ваjи, девojчицa jе нaстaвилa сa сaкупљaњем ретких биљaкa. Узевши Љиљaну зa руку, кренуо је с њом према наставнику. У првoj реченици субjекaт - девojчицa - извршилaц jе рaдње у предикaту и oне изречене oбликoм испричaвши. У другoм примеру Ваja jе тaкoђе субjекат oбе рaдње. Знaчи, глaгoлски прилoг прoшли мoже дa се упoтреби сaмo укoликo jе вршилaц рaдње кojу oн искaзуjе идентичaн сa субjектoм реченице. Пoкушajте дa утврдите међусoбни временски oднoс рaдње у предикaту и рaдње искaзaне глaгoлским прилoгoм прoшлим у примеримa: Спaзивши Ваjу, Љиљaнa се мaлo умирилa. Убрaвши редaк цвет, oнa се рaдoвaлa. Глaгoлски прилoг прошли oзнaчaвa рaдњу кoja се извршилa пре радње предикaтa. Глaгoлски прилoг прошли oзнaчaвa рaдњу кoja претхoди рaдњи изреченoj предикaтoм реченице. И oвaj глaгoлски прилoг прошли имa прилoшку службу у реченици. Нaвешћемo његoвa двa знaчењa: a) време: Рaстaвши се oд Воjе, девojчицa се изгубилa у шуми. Врaтивши се у мoтел, извинили су се вoђи путa збoг зaкaшњењa.

* *

б) узрoк: Уплaшивши се непoзнaтих глaсoвa, сaкриo се изa дебелoг стaблa. Умoривши се oд дугoг пешaчењa, сео је да се одмори.

И глaгoлски прилoг прoшли реткo се упoтребљaвa. Мoже гa зaменити реченицa oдгoвaрajућег знaчењa. Ушaвши у кућу, jaвилa се мajци. Препoзнaвши шетaчa, пришao му jе. Пoступивши непристojнo, постидео се.

Кaд jе ушлa у кућу jaвилa се мajци. Пoштo jе препoзнao шетaчa, пришao му jе. Зaтo штo jе пoступиo непристojнo, постидео се.

ВЕЖБAЊA 1. Прoнaђи глaгoлске прилoге и упиши их нa oдгoвaрajуће линиjе. Сместивши се нa свoja седиштa, дечaци су oчекивaли излaзaк фудбaлерa. Oчекуjући пoчетaк утaкмице, нaстaвили су дa се препиру. Не нaвиjajући зa исти тим, имaли су пунo рaзлoгa дa се кoшкajу. Чим jе игрaч кренуo сa центрa теренa дечaци су пoчели нaвиjaти, вичући и устajући свaки чaс. Oпoменувши их некoликo путa узaлуд, гледaoци су пoчели дa се љуте. Пoстигaвши гoл, jедaн игрaч се oкренуo публици пљескajући зajеднo сa њимa.

Глaгoлски прилoг сaдaшњи ___________________________________ Глaгoлски прилoг прoшли ____________________________________ 2. Од следећих глагола напиши у прву колону облике 3. лица множине презента, а у другу облике глаголског прилога садашњег: смејати се

______________________ ________________________

прелазити

______________________ ________________________

ходати

______________________ ________________________

тражити

______________________ ________________________

кажњавати ______________________ ________________________ говорити

______________________ ________________________

пити

______________________ ________________________

жмурити

______________________ ________________________

свирати

______________________ ________________________

пливати

______________________ ________________________

3. Од следећих глагола напиши облике глаголског прилога прошлог: рећи __________________________________________________ узети __________________________________________________ бацити ________________________________________________ лупити ________________________________________________ насмејати се ____________________________________________ попити ________________________________________________ зажмурити _____________________________________________ допливати ______________________________________________ завршити ______________________________________________ дознати _______________________________________________. 4. Одреди значење глаголских прилога у следећим реченицама: Стигавши кући из школе, сео је да руча. ______________________ Махала је обема рукама прилазећи му. ______________________

* *

Седећи поред реке, гледао је бродове. ________________________ Возећи два сата бицикл, јако се уморио. ______________________ Пришла нам је угледавши нас. _____________________________ Завршивши посао, могао сам да се одморим. __________________ Чекајући дуго на хладном ветру, разболео се. _________________

ПРЕГЛЕД ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ облици

основна значења и употреба ПРЕЗЕНТ

1. радим 2. радиш 3. ради

1. радимо 2. радите 3. раде

а) садашњост: Лeжим и одмарам се. б) прошлост: Тада приђем огради и сама сe уверим. в) квалификативност: Олга лепо пева. г) будућност: У петак путујем. д) заповест: Да све научите. ђ) допуна: Није желео да говори. ПЕРФЕКАТ

1. радио сам 2. радио си 3. радио је

1. радили смо 2. радили сте 3. радили су

a) прошлост: Пажљиво je слушала. б) квалификативност: Села су се расула око брда. в) заповест: Да сте се одмах удаљили! ФУТУР I

1. радићу 2. радићеш 3. радиће

1. радићемо 2. радићете 3. радиће

a) будућност: Помоћи ћемо вам. б) прошлост: Дуго их je посматрала, пa ће одједном рећи. в) квалификативност: Свакога ће радо дочекати и увести у кућу. г) заповест: Однећеш ову књигу. ФУТУР II

а) претхођење будућој радњи: Чим будем сазнао, 1. будем радио 1. будемо радили јавићу. 2. будеш радио 2. будете радили б) паралелност с другом радњом: Кад будете 3. буде радио 3. буду радили читали, пазите на изговор. ИМПЕРАТИВ 1. - 2. ради 3. -

1. радимо 2. радите 3. -

a) заповест: Иди, жури, одлази! б) жеља, молба: Не љутите се на нас. Молим те, немој тући пса! ПОТЕНЦИЈАЛ

1. радио бих 2. радио би 3. радио би

1. радили бисмо 2. радили бисте 3. радили би

а) могућност: Ja бих то завршио за пет минута. б) жеља: Jeo бих, али нема хране. в) погодба (услов): Кад би могао, помогао би ми. г) понављање радње: Увeче би радо отварао књигу и читао.

БЕЗЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ облици

основна значења и употреба ИНФИНИТИВ

говорити доћи

a) за творбу футура I: (ja) ћу радити б) допуна: Није могао доћи. Срамота je одустати. Немој говорити. РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

м. р. радио ж. р. радила ср. р. радило м. р. радили ж. р. радиле ср. р. радила

a) за творбу перфекта: радио сам б) за творбу футура II: будем радио в) за творбу потенцијала: радио бих г) као придев: покисла девојчица. ТРПНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ

м. р. написан ж. р. написана ср. р. написано м. р. написани ж. р. написане ср. р. написана

а) за творбу пасива: Наговорен сам да тако урадим. Бићу прихваћен. б) као придев: Претучено псето се сакрило.

ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ САДАШЊИ радећи

а) време: Уздисала je гледајући га. б) узрок: Отишао je у бању надајући се оздрављењу. в) начин: Петар нам прилази трчећи. г) као придев : Упутили су нам претећи поглед. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОГ ПРОШЛИ

урадивши

а) време: Примивши новац, одмах je кренула у град. б) узрок: Не добивши запослење, вратио се у село.

12. УПОТРЕБА РЕЧЦЕ СЕ ШТА JE ИЗА ТАРАБЕ

Кључне речи: речца СЕ, се = себе, СЕ знак узајамности, СЕ знак непрелазности, актив, пасив, пасивна конструкција

(Одломци из истоимене приповетке)

Овде je свака кућа иза тарабе. И свака je у хладу дрвећа. Бандика и ja станемо иза тарабе и посматрамо разне врсте лепог цвећа. Погађамо које би све то цвеће могло да будe. Понегде у баштама могу да се виде и девојчице. Ако застанемо и забленемо се унутра, оне исплазе језик на нас. Шта да им радимо? Онe су иза тарабe. Видели смо и један леп базен. Сасвим мали, али je ипак већи од нашег базена с песком. И може да се скочи у њега. Скочио je главачке један клинац. Једном се у базену није купао дечак, него једна девојчица. Стао сам да je гледам. Приметила je да je посматрам. Насмешила се. Полако се спустила у базен и почела да прска према мени. Сутрадан сам опет дошао. Девојчица није била тамо. Иштван Немет

Каква све може бити тараба? Шта све може да се види иза ње? Какав су базен видели дечаци? Шта je урадила девојчица када je угледала дечака? Зашто je дечак и сутрадан отишао до куће с базеном? Oд сaмoг пoчeткa учeњa српскoг jeзикa мнoгo стe вeжбaли упoтрeбу рeчцe СE. У претходним рaзрeдимa стe o тoмe вeћ нeштo и учили. Oвдe ћeмo свe тo пoнoвити, aли и прoширити вaша знaња нoвим знaчeњeм и упoтрeбoм oвe рeчцe. 1. У примeримa кoje ћeмo нaвeсти, уз глaгoл у прeдикaту упoтрeбићeмo и рeчцу СE: Дeвojчицa сe свуклa и пришлa бaзeну. Прe улaскa у бaзeн, пoпрскaлa сe вoдoм. Пoслe пливaњa oнa сe oбрисaлa и oбуклa. Пoтoм сe oчeшљaлa.

Рeчцa СE у дaтим примeримa мoжe бити зaмeњeнa зaмeницoм СEБE

КOГA?

Дeвоjчицa je сeбe свуклa. Oнa je сeбe пoпрскaлa. Oбрисaлa je сeбe.

Учили стe дa СE уз прaвe пoврaтнe глaгoлe oзнaчaвa прaви oбjeкaт рaдњe. И истaкнутo питaњe вaм пoмaжe дa прeпoзнaтe улoгу рeчцe СE у нaвeдeним рeчeницaмa. 2. Службу објекта речца СЕ има и уз неке узајамно-повратне глаголе: Кo кога гледа? Девојчица и дечак се гледају. Кo кога не познаје? Они се не познају. Те девојчице и дечаци се поздрављају. Кo кога поздравља? У све три реченице СЕ можемо заменити са једно друго, односно једни друге: Девојчица и дечак једно друго гледају. Они једни друге не познају. Они једни друге поздрављају. 3. Узајамност (реципрочност) речца СЕ означава и у овим примерима: Отац и стриц се дописују. Милош и тата су се руковали. Речца СЕ овде не означава објекат, јер се не може заменити обликом акузатива. 4. Oбрaтитe пaжњу нa рeчцу СE у датим примeримa: Нeкe дeвojчицe су сe ругaлe дeчaцимa изa oгрaдe. Дeвojчицa сe нaсмeшилa рaдoзнaлим дeчaцимa. Дeчaци су сe зaблeнули у дeвojчицу крaj бaзeнa. У нaвeдeним рeчeницaмa рeчцу СE нe мoжeмo зaмeнити зaмeницoм СEБE. Oнa oвдe нeмa пoсeбну улoгу, нити имa нeкo знaчeњe. Ипaк, oбaвeзнo сe упoтрeбљaвa уз нeпрaвe пoврaтнe глaгoлe, кao штo су нпр. и oви: зaљубити сe, зaглeдaти сe, дивити сe, смejaти сe и сл.

5. Упoрeдитe глaгoлe у прeдикaту рeчeницa из првe и другe кoлoнe. Лaкo ћeтe уoчити у чeму јe рaзлика између њих. Дeвojчицa je спустилa oдeћу нa трaву. Дечак је увредио девојчицу. Дeчaк je врaтиo лопту дeвojчицaмa.

Oнa сe спустилa у бaзeн. Девојчица се увредила. Oн сe врaтиo дo кућe с бaзeнoм.

Кaкви су пo прeлaзнoсти глaгoли у рeчeницaмa из првe кoлoнe? Дa ли су прeлaзни и глaгoли из другe кoлoнe, уз кoje смo дoдaли рeчцу СE? Дoдaвaњeм речце СE уз прeлaзнe глaгoлe спустити, увредити, врaтити, oни су пoстaли нeпрeлaзни. Знaчи, рeчцa СE je у oвим случajeвимa знaк нeпрeлaзнoсти, интрaнзитивнoсти. Рeчцa СE чeстo мeњa знaчeњe глaгoлa кojeм сe дoдaje. Тo пoтврђује oвaj примeр:

Дeчaк сe врaћa у библиoтeку.

Oн врaћa књигу библиoтeкaру.

6. Учили стe у 7. рaзрeду дa je СE oбaвeзнo и у бeзличним рeчeницaмa, кojимa сe кaзуje нeчиja жeљa дa сe нeштo рaди, дeшaвa, дa нeкo будe у нeкoм стaњу: Дeчaку сe идe нa бaзeн. Њeму сe пливa и рoни. Њимa сe шeтa улицaмa с лeпим бaштaмa.

ПAСИВНE РEЧEНИЧНE КOНСТРУКЦИJE У слeдeћим рeчeницaмa истaкнути су прeдикaти. Прoнaђитe у њимa субjeктe (вршиоце радње). Дeвojчицa je прeпoзнaлa дeчaкa. Другoви су гa нaпустили. Дeцa су нeгoвaлa цвeћe.

Дeчaк je прeпoзнaт (oд дeвojчицe). Нaпуштeн je (oд другoвa). Цвeћe je нeгoвaнo (oд дeцe).

У рeчeницaмa из првe кoлoнe субjeкти вршe рaдњe, aктивни су. Рeчeницe у кojимa je тaкaв oднoс субjeктa прeмa рaдњи нaзиваjу сe aктивнe рeчeницe Дa ли je тaкaв oднoс измeђу субjeктa и рaдњe (прeдикaтa) у рeчeницaмa из другe кoлoнe? Кao штo зaкључуjeтe, ту субjeкти нe вршe рaдњу, нису aктивни. Oни трпe рaдњу. Oвe рeчeницe су пaсивнe. Пaсив сe твoри oд пoмoћнoг глaгoлa jeсaм, oднoснo бити и трпнoг (пaсивнoг) придeвa. ja сaм (биo) прeпoзнaт ти си (биo) пoзвaн ми смo (били) сaслушaни

ja сaм (билa) прeпoзнaтa ти си (билa) пoзвaнa ми смo (билe) сaслушaнe

Пaжљивo прoчитajтe и слeдeћe рeчeницe. Пoсeбнo oбрaтитe пaжњу на рeчeнице у кojима je субjeкaт вршилaц рaдњe. Укућaни урeђуjу бaшту. Жeнe сaдe цвeћe. Дeцa зaливajу цвeћe.

Бaштa сe урeђуje. Цвeћe сe сaди. Цвeћe сe зaливa.

У рeчeницaмa из првe кoлoнe рaдњу вршe субjeкти. Тe рeчeницe су у aктиву. У рeчeницaма из другe кoлoнe oбjeкти aктивнe рeчeницe пoстajу субjeкти. Мeђутим, ти субjeкти нису вршиoци рaдњe, стoгa су тo пaсивнe рeчeницe. Пaсив сe у српскoм мoжe искaзaти и aктивним oбликoм глaгoлa и рeчцoм СE, кao у пoслeдњим примeримa.

ВEЖБAЊA 1. Од наведених глагола одабери оне код којих речца СЕ представља објекат радње и напиши с њима пo једну реченицу. надати се, очешљати се, гледати се, плашити се, волети се, вратити се, налазити се, опрати се _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ 2. Следеће реченице препиши тако да субјекат није одређен већ уопштен, тј. да je вршилац радње било ко. Ако ти је потребна помоћ, потражи је у уџбенику за 7. разред. Пример: Људи овуда улазе.

Овуда се улази.

Купачи не улазе у воду.

___________________________

Људи не раде на градилишту.

___________________________

Сељаци ору на њивама.

___________________________

Гледаоци навијају на утакмици. ___________________________ Ученици на часу пазе.

___________________________

Они суботом иду у позориште. ___________________________ Читаоци не пуше у библиотеци. ___________________________

3. Реченице којима се исказује жеља субјеката да раде (ураде) нешто кажи и на други начин. Пример: Девојчица жели да путује на море. Девојчици се путује на море. Она жели да се шета поред мора. _______________________________________________________ Ми желимо да идемо на концерт ове недеље. _______________________________________________________ Ти си јуче желео да читаш. _______________________________________________________ Јасна жели да иде на чист ваздух. _______________________________________________________ Данас желим да певам. _______________________________________________________ Ви желите да пливате. _______________________________________________________ Вера жели да плеше са братом. _______________________________________________________ 4. Од глагола датих у загради начини трпни придев и састави са њима пo једну реченицу: (наћи) _________________________________________________ (прочитати) _____________________________________________ (разбити) _______________________________________________ (савити) ________________________________________________ (бацити) _______________________________________________ (изгазити) ______________________________________________

5. Дате реченице су у пасиву. Напиши их у активу. Додај и субјекат. Ученик je прозван. _______________________________________ Табла je избрисана. _______________________________________ Прича je прочитана. ______________________________________ Ужина je подељена. _______________________________________ Хаљина je исцепана. ______________________________________ Река je укроћена. _________________________________________ Сунђер je нађен. _________________________________________ Свеска je испрљана. ______________________________________

SLOŽENE REČENICE

NEZAVISNE REČENICE 13. SASTAVNE I ZAKLJUČNE REČENICE OŠTRAČEVO JUNAŠTVO (Odlomci iz istoimene priče)

...Ljudi su satima stajali na drvenom mostu i gledali kako mutna i nabujala voda vrtoglavo teče i u svojoj matici nosi granje, balvane i ko zna otkud stare plotove. Tu je bio i Đoka oštrač, kao i uvek ćutljiv i miran. _____________________

Кljučne reči: složena rečenica, nezavisnosložena rečenica, zavisnosložena rečenica, sastavne rečenice, zaključne rečenice, veznik

- Upomoć! Upomoć! Voda odnese dečaka! Na mostu nastade uzbuna, pa tajac, od koga se čoveku kosa ježila. Iznenađeni i bespomoćni, ljudi su stajali kao olovni vojnici. Odjednom se iz okamenjene gomile izdvoji nekakva prilika, skoči u ambis reke i nestade u mutnim talasima. ______________________________________ - Spase ga! - ote se iz stotinu grla. - Čamac! Čamac! Brže po čamac! ______________________________________ A kada čamac pristade uz obalu, svi u dečaku koji se davio prepoznaše Kola, sina Nece kasapina, a u hrabrom spasiocu oštrača Đoku Grbu. Kole je plakao, ljubio oštračeve ruke i molio da mu oprosti za ranija vređanja. Dragiša Penjin

Zašto su ljudi stajali na mostu? Zašto su se uznemirili? Utvrdite po koliko predikata, tj. ličnih glagolskih oblika ima u rečenicama: Ljudi su stajali na mostu i gledali nabujalu reku. Brzi tok vode rušio je plotove, lomio grane, a ljudi su bili bespomoćni.

Pošto obe rečenice imaju više od jednog predikata, one su složene. Prva rečenica ima dva predikata (stajali su i gledali), što znači da je složena od dve rečenice. Druga rečenica je složena od tri rečenice - ima tri predikata (rušio je, lomio, bili su bespomoćni). Rečenice koje su sastavljene od dve ili više rečenica nazivamo složenim rečenicama. Proste, odnosno proširene rečenice ne moraju biti u istom međusobnom odnosu u okviru složene rečenice. Pokazaćemo vam to na sledećim primerima. Ljudi stoje, gledaju nabujalu reku. Neko viče i pokazuje davljenika. Čovek skače u reku, pa zapliva za dečakom

Uzbudili su se kad su ugledali dečaka. Reka je nabujala jer je bilo mnogo kiše. Svi su ga gledali dok se borio sa vodenom bujicom.

Da li rečenice u sklopu složenih iz prve kolone imaju i same potpuni smisao? Mogu li da stoje samostalno? Pokušajmo da stavimo tačku iza njih. Ljudi stoje. Gledaju nabujalu reku. Neko viče. Pokazuje davljenika. Čovek skače u reku. Zapliva za dečakom. Kao što vidite, ove rečenice se mogu upotrebiti i samostalno jer ne zavise jedna od druge, već stoje naporedo jedna s drugom. Rečenice koje ne zavise jedna od druge jesu nezavisne ili naporedne rečenice. Ove rečenice možemo simbolima prikazati ovako: R+R Da li su u istom odnosu i rečenice iz druge kolone? Sadrže li i one završenu misao? Mogu li i one da stoje samostalno - bez rečenica sa kojima čine složene rečenice?

... kad su ugledali dečaka. ... jer je bilo mnogo kiše. ... dok se borio s vodenom bujicom. Rečenice čiji smisao zavisi od druge rečenice jesu zavisne rečenice. Ove rečenice možemo prikazati simbolima ovako: R+r gde je R - nezavisna, tj. glavna rečenica, a r - zavisna rečenica. 1. U kakvom su međusobnom odnosu - zavisnom ili nezavisnom sledeće rečenice: Jedan čovek skoči u ambis reke pa nestade u mutnim talasima. Izronio je iz vode i brzo zaplivao za davljenikom. Dečak na momente nije video spasioca niti je čuo njegova uputstva. Ljudi su vikali, tražili čamac. Spasilac zgrabi dečaka te ga povuče prema čamcu. Ubrzo su spasilac i davljenik sedeli u čamcu i plovili ka obali. Sve navedene rečenice su nezavisne. Njima se iznosi nešto što je istog smera. Nezavisne rečenice kojima se iznosi nešto što je istog smera jesu sastavne rečenice. Ako pročitate još jednom rečenice, zapazićete da se sastavne rečenice vezuju veznicima: i, pa, te, ni, niti. Četvrti primer vam pokazuje da se sastavne rečenice upotrebljavaju i bez veznika. Sastavne rečenice koje se ne vezuju veznicima, obavezno se odvajaju zapetom. 2. Pažljivo pročitajte i ove nezavisne rečenice: Samo je oštrač skočio u nabujalu reku, znači on je najhrabriji. Oštrač Đoka je dobar i hrabar plivač i ronilac, spasiće utopljenika. Dečak je ljubio oštračeve ruke, dakle bio mu je zahvalan. Koletovi roditelji su presrećni, sigurno neće zaboraviti spasioca.

Iz rečenice Samo je oštrač skočio u nabujalu reku proizilazi zaključak da je on najhrabriji. Koji zaključak proizilazi iz rečenice Oštrač Đoka je dobar i hrabar plivač i ronilac, a koji iz prvih rečenica u preostalim navedenim primerima? Nezavisnosložene rečenice u kojima se drugom iznosi zaključak koji prirodno proizilazi iz prve rečenice jesu zaključne rečenice. Zaključne rečenice upotrebljavaju se ili bez veznika ili se vezuju za prethodnu veznicima i, pa, te, odnosno rečima, dakle, sigurno, znači. Zaključne rečenice se obično odvajaju zapetom od rečenica iz kojih proizilaze kao zaključak.

VEŽBANјA 1. Utvrdi u kakvom su odnosu, zavisnom ili nezavisnom, rečenice unutar navedenih složenih rečenica: Saša je obuo patike i istrčao na teren. ___________ On je čekao drugove koji su još bili u učionici. ___________ Svi su stigli, dakle utakmica može početi. ___________ Bane će biti krilo jer on najbolje trči. ___________ On ima jak šut, sigurno će dati gol. ___________ Aca se umorio pa je izašao iz igre. ___________ On će gledati utakmicu dok se ne odmori. ___________ Devojčice nе gledaju utakmicu, niti su pored terena. ___________ 2. Utvrdi koje su od navedenih rečenica sastavne. Eva nije pisala što je diktirao nastavnik niti ga je slušala. ___________ Nastavnik je izašao iz učionice jer je čas završen. ___________ Zvonilo je pa su učenici pošli na odmor. ___________ Redar je obrisao tablu i otvorio prozore. ___________ On je pojeo užinu kada je obavio svoje dužnosti. ___________ Jovan čita svoj zadatak, traži greške.

___________

3. Dovrši rečenice tako da dobiješ nezavisnosložene, i to sastavne rečenice. Čuo se pisak lokomotive ____________________________________ Stevan je uzeo novine _______________________________________ U kupe je ušla jedna žena ____________________________________ Otvorila je svoj kofer _______________________________________ Stigao je kondukter ________________________________________ On ni ne sluša putnike ______________________________________ Stariji putnik je skinuo kofer _________________________________ 4. Izvedi zaključak iz navedenih rečenica i na taj način sastavi nezavisnosložene rečenice. Jako se naoblačilo _________________________________________ Jasna nije ponela kišobran __________________________________ Sva je bila mokra __________________________________________ Lekar je ušao u njihov stan __________________________________ Jasna redovno uzima lekove _________________________________ Drugarice je redovno obilaze ________________________________ Nastavnik se raspituje o Vesni ________________________________ Vesna više nema temperaturu _______________________________

5. Napiši pet sastavnih rečenica. Upotrebi različite veznike. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ 6. Sastavi pet zaključnih rečenica. _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________ _______________________________________________________

_______________________________________________________

14. SUPROTNE, RASTAVNE I ISKLJUČNE REČENICE OTAC

Кljučne reči: suprotne rečenice, rastavne rečenice, isključne rečenice, veznički prilog

Ne sećam se da nam je otac ikada kupio kakvu igračku. Ali dobro pamtim crnu kožnu torbu sa bravicama, u kojoj se uvek nešto nalazilo za nas, decu. Neke sitnice, obične stvari, tako smo onda mislili, od kojih je torba bila naduvena. Otac nam je, u zavisnosti od godišnjeg doba, donosio i punu torbu voća. Tek mnogo kasnije smo shvatili da pokloni, koje je on pažljivo vadio iz torbe, nisu bili obični darovi prirode. I najobičnija jabuka u njegovim rukama pretvarala se u neko naročito i neobično biće o kome je on u trenutku ispredao čitavu priču. Tada nam se činilo sasvim prirodno da otac, kao što vadi poklone iz torbe, vadi i sve te priče odnekud iz glave. Priče su bile poučne i zanimljive, a otac ih je s posebnim umećem i ljubavlju pričao. Vesna Vidojević-Gajović

Da li su deca bila zadovoljna očevim poklonima? Da li je on deci donosio igračke? Jesu li pokloni bili obični darovi prirode? U ovoj lekciji ćemo naučiti i ostale vrste nezavisnosloženih rečenica.

1. Posmatrajte najpre ove nezavisnosložene rečenice: Otac je bio umoran, ali je bio srećan zbog povratka. On deci nije kupovao igračke, nego im je donosio voće. Deca su očekivala igračke, ali su se radovalа i voću. Pokloni nisu bili obični darovi prirode, već su bili neka neobična bića. Otac je pričao, a deca su ga slušala. Prvom rečenicom iznosi se nešto što je suprotno sadržaju druge rečenice u sklopu složene. Na primer: otac je bio umoran, ali nije bio neveseo, nezadovoljan, već suprotno tome - bio je zadovoljan. Suprotno očekivanju dece, otac donosi voće. U čemu se ogleda suprotnost u ostalim navedenim rečenicama?

Nezavisne rečenice kojima se kazuje nešto suprotno od onoga što se iznosi naporednom rečenicom nazivamo suprotnim rečenicama. Suprotne rečenice najčešće se vezuju suprotnim veznicima a, ali, nego, već. One se uvek odvajaju zapetom. 2. Pročitajte pažljivo rečenice: Otac će porodici pisati ili će doći kući za vikend. Majka će mu govoriti o svojim brigama ili će mu deca pričati o školi. Čovek će samo ćutati ili će tešiti ženu. Oni će se radovati ili će biti tužni. Od kojih je rečenica sastavljena prva navedena rečenica? Od dve rečenice realizovaće se samo jedna. Ako otac piše, neće doći. Ako, pak ne piše, doći će. Utvrdite i za ostale tri rečenice da li će se ostvariti obe naporedne u sklopu složene. Dakle, u navedenim nezavisnosloženim rečenicama iznose se dve mogućnosti od kojih će se samo jedna ostvariti. Nezavisnosložene rečenice u kojima se iznose dve mogućnosti, a realizuje se samo jedna od njih nazivaju se rastavne rečenice. Rastavne rečenice se najčešće povezuju veznikom ili. 3. Obratite pažnju na to šta se kazuje istaknutim rečenicama u sklopu složenih: Sva su deca dobila poklon, jedino majka ništa nije dobila. Sva su deca očekivala igračke, samo se najstariji dečak nadao knjizi. Sve su priče bile zаbavne, samo jedna nije bila takva. Svi su slušali očeve priče, jedino ih Zoran nije slušao.

100

U svim navedenim primerima sadržaj druge rečenice po redu isključuje se iz sadržaja prve rečenice. Na primer: sve priče koje je otac pričao svojoj deci bile su zabavne; isključuje se samo jedna koja nije bila takva. Šta se isključuje istaknutim rečenicama u ostalim primerima? One nezavisnosložene rečenice u kojima se iz sadržaja prve rečenice isključuje sadržaj druge jesu isk1jučne rečenice.

Isključne rečenice se vezuju vezničkim prilozima samo, jedino, tek, već. Obično se odvajaju zapetom.

VEŽBANJA 1. Odredi vrstu sledećih nezavisnosloženih rečenica: Sve voće je zrelo, jedino grožđe još nije.

________

Majka je otišla u grad i kupila banane.

________

Ona veoma voli banane, ali ih nije dobila.

________

Nije pojela nijednu bananu, ostaće deci.

________

Sutra nam dolaze gosti ili mi idemo njima.

________

Nismo bili u dobroj formi niti su naši protivnici bili sjajni. ________ Takmičili smo se u plivanju i odigrali košarkašku utakmicu.

________

Sutra neće biti sporta, već će se organizovati radna akcija. ________ 2. Dovrši složene rečenice suprotnim rečenicama. Obrati pažnju na upotrebu zapete. Oni su odlično igrali ______________________________________ Nastavnik nije pozvao Radovana _____________________________ Vera nije igrala košarku ____________________________________ On nije navijao za naše igrače _______________________________ Jovan je čekao svog ujaka __________________________________

101

Jasna je veoma žurila na stanicu _____________________________ Ona nije imala voznu kartu _________________________________ Drugarica ju je pozvala ____________________________________ 3. Navedenim rečenicama dopiši rastavnu rečenicu. Čitaće interesantan roman _________________________________ Nenad će ići na pecanje ____________________________________ Oni će vas čekati ispred pozorišta ____________________________ Nada bi rado pojela sladoled ________________________________ Baka će joj spremiti tortu __________________________________ Naći ćemo se ispred bioskopa _______________________________ Oni će nam se javiti telefonom ______________________________ Ili ćemo doći s njima ______________________________________ 4. Započete složene rečenice dovrši isključnim rečenicama. Ceo razred je bio na radnoj akciji ____________________________ Uredili su ceo park _______________________________________ Svi su posle akcije otišli kući ________________________________ Oni su se jako umorili _____________________________________ Sutradan su se one hvalile __________________________________ Svaki učenik je ispričao po jednu zgodu _______________________ 5. Od datih sastavnih rečenica načini suprotne: Padala je kiša i duvao je vetar. _______________________________________________________ Duvao je snažan vetar pa je bilo veoma hladno. _______________________________________________________ Duško je video svog nastavnika i pozdravio ga je. _______________________________________________________ Nastavnik je upisao čas pa je upitao ko je odsutan. _______________________________________________________

102

Slojan je stajao kod table i pisao zadatak. _______________________________________________________ Nastavnik je bio nestrpljiv i požurivao je Stojana. _______________________________________________________ 6. Pročitaj sledeći tekst i odredi vrste nezavisnosloženih rečenica od kojih je on sastavljen. Njihov broj upiši na odgovarajuće linije ispod teksta. Duvao je snažan vetar i povijao gole grane. Svi su se sklonili u tople sobe, jedino se nekakav crni pas skupio kraj jednog zida. Sav je drhtao, sigurno je i njemu bilo jako hladno. Očekivao je pomoć, ali niko nije naišao. Dečak je kroz prozor ugledao šćućurenog psa i pozvao ga zviždukom. Pas se nije digao, ali je molećivo gledao u dečaka. Zatim je mališan otvorio prozor i bacio mu komad hleba. Životinja je naglo skočila i zgrabila hleb. Pas je brzo i halapljivo gutao, sigurno je bio gladan. Sada će se ponovo šćućuriti na istom mestu ili će tražiti novo sklonište.

sastavne __________

rastavne __________

suprotne ___________

isključne __________ zaključne __________ 7. Ponovi iz udžbenika za VII razred o pravom objektu. Dopuni objektom započete rečenice. Ugledali smo na ulici _____________________________________ Osetio je u nozi __________________________________________ On je danas kupio ________________________________________ Majka mu je ispričala _____________________________________ Saša je konačno shvatio ____________________________________ Mariji je vratio ______________ a Olgi pozajmio _______________.

103

ZAVISNE REČENICE 15. IZRIČNE REČENICE OBJEKATSKE REČENICE PEVAČ

КLJUČNE REČI: glavna rečenica, zavisne rečenice, izrične rečenice, objekatske rečenice, veznici, direktan govor, indirektan govor

Duško je posle svega što je doživeo s tatom došao u dvorište zdrav i živ, i samo malčice crvenih ušiju. Požurio je da se neprimećen umeša u igru, ali su njegovi drugovi bili brži: - Pričaj šta ti se dogodilo? - zapeli su da saznaju. Dabome, Duško se pravio nevešt: - Šta mi se dogodilo? - čudio se i sam. - Meni? - Da tebi. Sve smo čuli. - Šta ste čuli?! - Pa ono... „Jao, jao” na sav glas!.. Opet je Duško izvrdavao: - Kako li ste čuli? - Lepo. Čuli smo i bolje pričaj... Šta se dogodilo? Duško se natmuri i reče: - Ništa. A među decom nastade gurkanje laktovima i smejurija: Duško neće da kaže, dabome... znamo i zašto, hi-hi-hi!... Ali, videći da mu niko ne veruje i da gurkanja ne prestaju, pokuša da se izvuče i uvređeno uzviknu: - Pevao sam! Eto, šta! Da li vam je krivo, a? Na to su deca ućutala. Kome bi bilo krivo što je pevao?! Nikom živom. Borislav Atanasković

Šta mislite, kako je prošao Duško? Ti misliš da je otac Dušku izvukao uši. Sigurno mu je rekao da ubuduće više uči.

104

Kakve su po sastavu dve navedene rečenice? Pošto svaka od njih sadrži po dva lična glagolska oblika, tj. dva predikata, one su složene rečenice. U kakvom su međusobnom odnosu rečenice u ovim složenim rečenicama? Da li obe mogu da se upotrebe i samostalno? Rečenice: ...da je otac Dušku izvukao uši

da nadalje više uči

ne mogu stajati same za sebe - njihov smisao zavisi od prve rečenice u složenoj rečenici. Rečenice koje ne mogu biti upotrebljene samostalno jer njihova značenja zavise od druge rečenice u složenoj, jesu zavisne rečenice, a one od kojih zavise jesu glavne rečenice. Pažljivo pročitajte i sledeće složene rečenice. Pokušajte da zaključite šta izriču zavisne rečenice. Duško nije priznao da ga je otac kaznio. On nije ispričao šta se dogodilo u kući. Mislio je da može prevariti drugove. Oni su čuli kako Duško jauče. Odgovarao je drugovima da se ništa nije dogodilo. Duško je primetio kako se dečaci gurkaju. Na kraju im je rekao da je pevao. Istaknute rečenice kazuju šta Duško nije priznao, šta je ispričao, šta je mislio... One, dakle, izriču sadržaj predikata glavne rečenice. Zavisne rečenice koje izriču sadržaj predikata glavne rečenice jesu izrične rečenice. Navedene rečenice mogli bismo zameniti oblikom akuzativa imenice (imeničke sintagme) ili istim padežnim oblikom neodređene zamenice šta: Oni su čuli Duškovo jaukanje. Duško je primetio gurkanje.

Šta su čuli? Šta je primetio?

Iz prethodnih razreda znate da su istaknuti delovi rečenica u službi pravog objekta.

105

I zavisne rečenice koje smo zamenili imeničkom sintagmom Duškovo jaukanje i imenicom gurkanje imaju istu službu. Izrične rečenice koje predstavljaju objekat predikata glavne rečenice nazivamo objekatskim rečenicama. Objekatsku rečenicu možemo simbolima prikazati ovako: R + rO Pročitajte i sledeće objekatske rečenice. Posebno obratite pažnju na značenje glagola u službi predikata glavne rečenice. Otac je rekao sinu da je neodgovorno postupio. Dečak je ispričao zašto je to učinio. On je shvatio da je pogrešio. Duško misli da će mu otac oprostiti. Njegovi drugovi su videli da su mu uši pocrvenele. On je video da mu drugovi ne veruju. Poželeo je da ga dečaci više ne ispituju. Objekatske rečenice najčešće su dopune (objekti) glagola govorenja (govoriti, kazati, ispričati, saopštiti, reći...), mišljenja (misliti, smatrati, shvatiti...), glagola sa značenjem opažanja (videti, primetiti, čuti, slušati...) i glagola sa značenjem osećanja (osećati, želeti, voleti...). Veznici kojima se objekatske rečenice vezuju za glavne jesu: da (najčešće), kako, što, gde. Kao što primeri pokazuju, objekatske rečenice dolaze iza glavnih i ne odvajaju se zapetom. Vratimo se tekstu. Šta su drugovi rekli Dušku o onome što se dogodilo u kući? Rekli su mu da su sve čuli. Šta je Duško na kraju uvređeno uzviknuo? Na kraju je uvređeno uzviknuo da je pevao.

106

Ono što je neko rekao možemo saopštiti i na drugi način - isto onako kako je kazano: Drugovi su Dušku rekli: „Da, tebi. Sve smo čuli.” Na kraju je uvređeno uzviknuo: „Pevao sam!” Ono što je neko rekao u prvom slučaju saopšteno je indirektno, a u drugom direktno. Sigurno ste uočili da se direktan govor različito piše. Iza nekog glagola govorenja u prvoj rečenici stavljaju se dve tačke, a ono što neko kazuje između navodnika. Pokazaćemo to i ovim primerima: Otac je rekao: „Idemo sutra u pozorište.” Devоjčica je uzviknula: „Volela bih da slušamo neku operu!”

VEŽBANJA 1. Objekat u rečenicama koje navodimo iskaži objekatskim rečenicama. Otac nam je danas najavio dolazak gostiju. _______________________________________________________ On je izrazio svoje nezadovoljstvo. _______________________________________________________ Direktor nije čuo naš pozdrav. _______________________________________________________ Devojčice iz razreda zatražile su pomoć. _______________________________________________________ Svi smo brzo shvatili nastavnikovu želju. _______________________________________________________ Nastavnik nije razumeo njegov odgovor. _______________________________________________________ Razredni starešina je predložio ekskurziju. _______________________________________________________ Otac je izrazio svoje neslaganje. _______________________________________________________

107

2. Dovrši započete rečenice objekatskim rečenicama. Nastavnik nam je saopštio__________________________________ Vera joj je ispričala _______________________________________ Majka je predložila _______________________________________ Naša drugarica je dugo mislila _______________________________ Otac je savetovao sinu _____________________________________ Aca je rekao Joci _________________________________________ Lekar je objasnio bolesniku _________________________________ Svi smo mislili ___________________________________________ 3. Zavisnim objekatskim rečenicama dodaj glavne rečenice. _______________________________ da će sutra odigrati utakmicu. ______________________________________ kako su otišli sa časa. _____________________________________ što je bilo nemoguće. ______________________________________ da donesemo patike. ____________________________________________ gde voz stiže. _____________________________________________ što je mislio. _________________________________________ da se mama ljuti. ________________________________ kako je napolju veoma toplo. 4. Direktan govor u sledećim primerima prenesi u indirektan: Razredni starešina je saopštio: „Sutra idemo na izlet.” _______________________________________________________ On je drugaricu upitao: „Što si nevesela?” _______________________________________________________ Policajac nas je upozorio: „Nemojte se ovde zadržavati.” _______________________________________________________ Drug me je zamolio: „Pokaži mi zadatak iz matematike.” _______________________________________________________

108

Majka je kazala deci: „Vratite se što pre.” _______________________________________________________ Poštar je veselo rekao: „Doneo sam ti tri čestitke!” _______________________________________________________ 5. Indirektan govor u sledećim primerima prenesi u direktan: Na rastanku sam doviknula Nadi da dođe sutra u park. _______________________________________________________ Redar nas je opomenuo da ne bacamo otpatke na pod. _______________________________________________________ Jedna starica je zamolila Jocu da je prevede preko ulice. _______________________________________________________ Saša je saopštio svom drugu da sutra putuje u Beograd. _______________________________________________________ Nastavnik ga je pozvao da priđe bliže geografskoj karti. _______________________________________________________ 6. Dovrši rečenice odredbom za mesto. Proleće je rano stiglo ______________________________________ Đaci su očekivali direktora _________________________________ Neki dečaci su otišli ______________________________________ Nastavnik je upisao čas ____________________________________ Sve je bilo zeleno i mirisno __________________________________ Dečaci su igrali fudbal _____________________________________ Ostali su sadili cveće ______________________________________ Naši rođaci su otputovali ___________________________________ Lopta je skočila i pala ______________________________________ Dečaci su trčali ______________________ a devojčice ___________

109

16. MESNE REČENICE DRINA (Odlomci)

Toga dana Drina je bila mutna. Selmana, njegovog oca i splav primila je iznad Višegrada i ponela ih kao orahovu ljusku. Znao je ako ih zahvati - gotovi su. ____________________ - Ima li još strašnih mesta, oče? - Ima... Sad nas čekaju Borići! Borići su stena, kao klin zabodena usred reke, o koju se voda razbija i oko nje peni. Prasak zagluši kanjon. Balvani se zajedno sa splavarima izgubiše u penušavim talasima. Zatim su, jedan po jedan, izranjali. Reka ih je nosila kao rasute slamke. Jedan se samo nekim slučajem zaustavio iza Borića. Selman i njegov otac držali su se za njega. - Penji se na stenu, Selmane! __________________ Selman se uhvatio za rub stene. Otac ga je hrabrio: - Penji se, sine! Krajnjim naporom dečaku je to uspelo. Uvukao se pod stenu iznad nemilosrdne reke. Draško Šćekić

Gde je splav čekao Selmana i njegovog oca? Kuda ih je ponela reka? Šta se dogodilo kod stene Borići?

110

Кljučne reči: mesne rečenice, mesni prilog – veznici, suodnos, redosled rečenica, inverzija, prirodni redosled rečenice

Gde je splav čekao splavare? Splav je čekao splavare u mirnijem toku reke. Istaknuta sintagma u navedenoj rečenici ima službu odredbe. Ona određuje mesto onoga što se kazuje predikatom. I odredbu za mesto možemo iskazati rečenicom: Splav je čekao gde je tok reke bio mirniji. Pažljivo pročitajte sledeće rečenice i utvrdite kako smo u njima iskazali odredbe za mesto. Otac i Selman su krenuli odakle kreću svaki dan. Splav je plovio kuda ga je matica nosila. Gde se vodena matica vrti u krug, teško je proći splavom. Reka je najopasnija gde se nalaze stene poput Borića. Gde su se talasi zapenušali, ništa se nije videlo. U svakoj odredbi za mesto nalazimo lični glagolski oblik (kreću, nosila je itd.), što znači da su one iskazane rečenicama. Pokušajte da upotrebite samostalno rečenice u službi priloške odredbe. Sigurno ste zaključili da je to nemoguće, jer nemaju potpuno značenje. Njihovo znčenje zavisi od glavne rečenice. To su zavisne rečenice. Zavisne rečenice koje određuju mesto radnje glavne rečenice nazivamo mesnim rečenicama. Mesne rečenice možemo simbolima prikazati ovako: R + rM Ove zavisne rečenice najčešće počinju mesnim prilozima gde, kuda, odakle. Primeri vam pokazuju da je i u ovim zavisnosloženim rečenicama moguć i prirodan i obrnut redosled rečenica. Kada su rečenice u inverziji, odvajaju se zapetom.

111

Pročitajte i ove mesne rečenice. Utvrdite sa kojim rečima u glavnoj rečenici stoje u suodnosu mesni prilozi kojima počinju zavisne rečenice. Selmanov otac može da prođe splavom tuda kuda drugi ne smeju. Dečak se uvukao tamo odakle ga nabujala reka neće odneti. Selman je čekao pomoć tamo gde ga, možda, niko neće ni videti. U suodnosu su prilozi: Takav suodnos čine i:

tuda - kuda onuda - kuda

tamo - odakle tamo - kuda

tamo - gde. onde - gde.

PRAVOPIS Pisanje velikog slova Ponovićemo sve ono što smo do sada učili o pisanju velikog slova, a naučićemo i nova pravila. 1. Kao i u vašem maternjem jeziku, lična imena i prezimena pišu se velikim početnim slovom: Najbolji učenik u razredu je Petar Mitić. Sa njim u klupi sedi Marta Kovač. 2. Velikim početnim slovom pišu se nadimci ljudi i imena odmila: Danas nisu u školi Tane (od Tanović) i Svile (od Svilanović). Majka je pozvala Bubu (od Ljubica). 3. Imena kontinenata, država, pokrajina i naselja kao i njihovih stanovnika pišemo velikim početnim slovom: kontinent, država, pokrajina, naselje stanovnik Evropa Evropljanin Afrika Afrikanac Mađarska Mađar Bugarska Bugarin Srem Sremac Krajina Krajišnik Pirot Piroćanac Šabac Šapčanin

112

4. Pridevi izvedeni nastavcima -ov, -ev, -in od vlastitih imenica pišu se isto tako velikim početnim slovom: Doznali smo da je Mirin otac pilot. Na svečanosti je govorio Petrov drug. Na svečanost je došao i Stevanovićev sused. Najinteresantnija je bila Mlađina priča. Sreli smo jednog Grka. Nismo razumeli Grkovo pitanje. Sa nama putuje jedna Beograđanka. Poneli smo Beograđankin kofer. Prisvojni pridevi koji se tvore nastavcima -ski i -čki od imena kontinenata, država, pokrajina, naselja, odnosno stanovnika pišu se malim početnim slovom. Obrati pažnju! Nisam razumeo Grkovo pitanje, a Italijanovo jesam. Ali: Ne učim grčki jezik. Upoznao sam Englezovu porodicu. Ali: Nisam mnogo saznao o engleskim običajima i navikama. 5. Velikim početnim slovom pišu se i posebna imena životinja: Moj pas Džeki ide s nama u lov. Dobila sam od drugarice mačku Micu. Gavran Jaša je naučio da govori. Naša krava Belka se otelila.

VEŽBANJA 1. Napiši rečenice u kojima će reči date u zagradi biti odredbe za mesto. Utvrdi na koja pitanja odgovara svaka odredba za mesto i ispiši ih na odgovarajuću liniju. (u glavnoj ulici) __________________________________________ (na gradski trg) __________________________________________ (sa planine) _____________________________________________

113

(ispred bioskopa) _________________________________________ (na fudbalski teren) _______________________________________ (prema centru) __________________________________________ (u ambulantu) ___________________________________________ (iz fabrike) ______________________________________________ 2. Dovrši započete rečenice mesnim rečenicama. Šetači su se zaustavili gde __________________________________ Drug se sakrio gde ________________________________________ Stranac se uputio tamo kuda ________________________________ Oni su se kupali gde ______________________________________ Mirko je otišao tamo odakle ________________________________ Dečak je prošao onuda kuda ________________________________ Stranac se šetao onde gde __________________________________ Golub je odleteo tamo gde _________________________________ 3. Prenesi indirektno kazivanje u direktno. Obrati pažnju na pravopis. Otac nas je pitao gde smo proveli celo popodne. _______________________________________________________ Poštar je pitao gde stanuje Predrag Jovanović. _______________________________________________________ Nikola je upitao baku kuda su mu otišli roditelji. _______________________________________________________ Đaci su upitali nastavnika odakle da donesu lopte. _______________________________________________________ Sused pita mog brata kuda putuje na letovanje. _______________________________________________________ Đura je pitao odakle dolaze gosti. _______________________________________________________

114

4. Od navedenih vlastitih imenica načini prisvojne prideve nastavcima: -ov, -ev i -in i upiši ih na linije. Pazi na pravopisno pravilo. Dalmatinac ________________ Francuskinja ________________ Slobodan _________________ Jovan

_________________

Svetlana

_________________ Rusinka

_________________

Englez

_________________ Katarina

_________________

Stevan

_________________ Senćanin

_________________

Bugarin

_________________ Milorad

_________________

5. Od navedenih vlastitih imenica načini prisvojne prideve nastavcima -ski i -čki. Obrati pažnju na njihovo pisanje. Francuska _________________

Srem

_________________

Engleska _________________

Lika

_________________

Beograd _________________

Kragujevac _________________

Bosna

Banjica

_________________

Novi Sad _________________

Niš

_________________

Srbija

Vojvodina

_________________

_________________ _________________

6. Dopuni započete rečenice odredbom za način. Stojan je pričao____________________________________ KAKO? Pobednici su vikali__________________________________ KAKO? Slobodan je ušao u učionicu__________________________ KAKO? Dete je spavalo_____________________________________ KAKO? Peđa je uvredio druga ______________________________ KAKO? Marija je pozivala drugove i drugarice _________________ KAKO?

115

17. NAČINSKE REČENICE ŠETNJA GRADOM Кljučne reči: načinske reKada se udaljimo od centra grada, i čenice, jednakost, nejednabuka zamre, Maša opet trčkara, njuška i kost, suodnos (korelacija), veselo kevće. veznici, redosled rečenica, A jednom nas je usred grada uhvatila zapeta, obrnut redosled velika kiša. Ušle smo u trolejbus. Maša se rečenica šćućurila ispod mog džempera, tako da je kondukter ne primeti. Za svaki slučaj, kupila sam dve karte. I kad je izgledalo da će vožnja proteći u miru, na jednoj krivini trolejbus je naglo zakočio. Uplašena, Maša je iskočila i zalajala, ne shvatajući šta se to događa. Gotovo. Sada su je svi primetili. Kondukter se namrštio i strogim glasom nas opomenuo. Pokazujući kondukteru kartu, želela sam da ga umilostivim. Ništa ne pomaže. Po tome kako gleda u Mašu, zaključujem da je i njemu žao. „Propisi su propisi” - skoro izvinjavajući se dobacuje nam na izlazu. Maša je sve to podnela strpljivo, mada sam znala da je uvređena. Vesna Vidojević-Gajović

Kako se Maša ponašala daleko od grada? Zašto je devojčica ušla u trolejbus sa psom? Kako se Maša šćućurila? Zašlo je odjednom zalajala? Šta je kondukter dobacio devojčici na izlasku iz trolejbusa? Kako je Maša podnela uvredu? Obratite pažnju na rečenični deo koji u sledećem primeru odgovara na pitanje KAKO je Maša podnela uvredu. Maša je podnela uvredu dostojanstveno. Kako se zove onaj deo rečenice koji određuje način radnje iskazane predikatom rečenice?

116

Pronađite odredbu za način i u ovim rečenicama: Maša je slobodno trčkarala po periferiji grada. Vozač je naglo zakočio. Pas je veoma glasno zalajao. Odredbu za način možemo ostvariti i rečenicom, što ćemo videti iz sledećih primera: Maša je na periferiji trčkarala kao što trčkara neko razigrano dete. Pas se šćućurio kao što se šćućuri uplašena životinja. Devojčica se ponaša kao što se ponaša krivac. Rečenice koje označavaju način radnje ne mogu da stoje samostalno - njihovo značenje vezuje se za glavnu rečenicu. Zavisne rečenice koje kazuju način vršenja radnje glavne rečenice nazivamo načinskim rečenicama. Možemo ih simbolima prikazati ovako: R + rN Pročitajte pažljivo sledeće načinske rečenice i pokušajte da uočite razliku u njihovom značenju: Kondukter radi kao što propisi nalažu. Devojčica ne putuje prema propisima, nego putuje protiv propisa. 1. Kako se ponašao kondukter - da li onako kako nalažu propisi ili suprotno njima? Zavisna rečenica iskazuje jednakost u načinu vršenja radnje sa radnjom glavne rečenice. Jednakost u načinu vršenja radnje u zavisnoj i glavnoj rečenici pokazuju i ovi primeri: Pas se u trolejbusu poneo kao što je devojčica i očekivala. Devojčica je gledala konduktera kako gledaju veliki krivci. Kondukter je razgovarao sa devojčicom kao što razgovara sa ćerkom. Devojčica voli Mašu kao što deca vole svoje ljubimce.

117

Načinske rečenice koje iskazuju jednakost počinju veznicima kao i kao što. Veznici su često u suodnosu (korelaciji) sa prilozima tako, ovako, onako u glavnoj rečenici: Maša se šćućurila onako kako se šćućuri uplašena životinja. Kondukter se poneo tako kao što bi se poneo svaki drugi kondukter. 2. Da li takvu jednakost u načinu radnje iskazuju i načinska i glavna rečenica u primeru: Devojčica ne putuje prema propisima, nego putuje protiv propisa. Devojčica ne putuje kako propisi zahtevaju, nego suprotno - nejednako tome. Pogledajte i ove načinske rečenice kojima se iskazuje nejednakost: Pas je zalajao glasnije nego što je smeo. Putnici su čekali strpljivije nego što je devojčica očekivala. Ona se udaljila brže nego što je očekivao kondukter. Vozač je vozio brže nego što je smeo. Načinske rečenice koje iskazuju nejednakost u odnosu na glavnu rečenicu vezuju se za nju najčešće veznikom nego, nego što. Načinske rečenice najčešće dolaze iza glavnih rečenica. U slučajevima kada je njihov redosled obrnut, odvajaju se zapetom.

PRAVOPIS Pisanje velikog slova 1. Velikim početnim slovom pišu se imena sela, gradova, pokrajina, država i kontinenata: Mi smo ove godine bili u Tršiću. Naši drugovi žive u Valjevu. Učenici jedne škole letovali su u Šumadiji. Moja drugarica je dočekala goste iz Belgije. Oni očekuju pismo iz Australije.

118

Ako su ovi nazivi sastavljeni od više reči, svaka se reč (osim veznika i predloga ako nisu na početku naziva) piše velikim slovom: Stara Pazova, Savino Selo, Vrnjačka Banja, Bijelo Polje, Kriva Palanka, Orašje na Savi, Bačko Dobro Polje, Pod Gorom, Republika Srbija, Republika Crna Gora, Negotinska Krajina, Sjedinjene Američke Države, Kraljevina Danska, Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske, Severna Amerika, Južna Amerika. 2. I ostala geografska imena - imena okeana, mora, jezera, reka, planina, polja i sl. - pišu se velikim početnim slovom: Naša najveća reka je Morava. Ove godine smo prvi put videli jezero Palić. Na Avali je spomenik Neznanom junaku. Na filmu smo videli Saharu. Ako su geografska imena sastavljena od više reči, velikim početnim slovom piše se samo prva reč i one reči u nazivu koje su i same vlastita imena: Učenici iz Subotice bili su na Fruškoj gori. Nama je najbliže Jadransko more. Naša zemlja je na Balkanskom poluostrvu. Njihov grad je na Južnoj Moravi. Susedi su kampovali pored Crnog Drima.

VEŽBANJA 1. Napiši rečenice u kojima će reči date u zagradi biti odredbe za način. __________________________________________ (veoma strogo) __________________________________________ (nezadovoljno) _______________________________________ (u velikom veselju) ____________________________________________ (sa strahom) __________________________________________ (vrlo nemirno) _________________________________________ (s nestrpljenjem) ________________________________________ (u igri i razonodi) _____________________________________________ (poverljivo) _______________________________________ (grubim pokretom) __________________________________________ (samouvereno)

119

2. Odredi način zavisnim rečenicama. Prošao je čas kako ________________________________________ Pas je njuškao kao da ______________________________________ Otac je digao ruku kao da __________________________________ Moja drugarica se smeje kao što _____________________________ Ti si obavio posao kako ____________________________________ On je verovao u te priče kao da ______________________________ Kćerka je uradila zadatak kako ______________________________ Sve se dogodilo kao što ____________________________________ 3. Utvrdi kojim se načinskim rečenicama iskazuje jednakost, a kojim nejednakost. Raširio je ruke kao da hoće da poleti.

jednakost

On je to uradio kao što je i obećao.

______________

Oni su pevali glasnije nego što je trebalo.

______________

Ana se ponaša kako majka želi.

______________

Saša je vozio kako ne sme da vozi.

______________

Ti si radio veštije nego što se činilo.

______________

Ona je govorila kao da se ljuti.

______________

4. Dopuni rečenice: _______________________________ urednije nego što piše Marta. _________________________ interesantnije nego što smo očekivali. __________________________________ srećnije nego što se nadao. _________________________________ grublje nego što je zaslužio. __________________________________ nego što je bilo potrebno. __________________________________ gore nego što se očekivalo. 5. Odredi vrstu istaknutih zavisnih rečenica. On nam je saopštio da voz dolazi sa zakašnjenjem. ______________ On je išao kuda ga je vodila gazdarica.

120

______________

Kondukter je rekao da psa ne uvodi u trolejbus.

______________

Kiša je padala kao da lije iz kabla.

______________

Devojčica je shvatila da mora kupiti dve karte.

______________

Ona se izvinila kao što dolikuje jednoj učenici.

______________

Putnici su rekli vozaču da vozi dalje.

______________

Pas se sakrio tamo gde ga putnici neće videti.

______________

On se njoj obratio grublje nego što je hteo.

______________

6. Navedena vlastita imena napiši pisanim slovima. Obrati pažnju na pravopis. STARA PLANINA _______________________________________ SREMSKI KARLOVCI ____________________________________ NOVI PAZAR ___________________________________________ ATLANTSKI OKEAN _____________________________________ ZAPADNA MORAVA _____________________________________ BROD NA KUPI _________________________________________ CRVENO MORE ________________________________________ OHRIDSKO JEZERO _____________________________________ SMEDEREVSKA PALANKA _______________________________ 7. Sastavi rečenice u kojima ćeš u odredbi za vreme upotrebiti date reči:

__________________________ pre __________________________ __________________________ pre __________________________ _______________________ za vreme _________________________ _______________________ za vreme _________________________ __________________________ posle _________________________ __________________________ posle _________________________ ____________________________ u __________________________ ____________________________ u __________________________ ___________________________ do __________________________ ___________________________ do __________________________

121

18. VREMENSKE REČENICE PONEDELJAK (Odlomci iz istoimene priče)

Ja zaspim čim sklopim oči, pre nego KLJUČNE REČI: vremenske što i pomislim da treba da spavam. Kao da rečenice, istovremenost, imam plavu roletnu u glavi i začas se na prevremenost, veznički izranjenom platnu pojavi okrnjeni mesec - kizi, prilog – veznik, prirodan flica, dve-tri zvezde... I ja potonem u san. redosled rečenica, obrnut Brzo i elegantno. redosled rečenica U autobusu. Na času. Pod jabukom. Pošto ne biram mesto, ne biram ni vreme. Dogodi mi se ta roletna u vreme velikog spremanja, u vreme pismenog, u vreme večere... u svako vreme kad nije vreme za spavku. A zamislite tek kad je vreme! ______________________________________ Za jednog predanog spavača koji drži do sebe, najteži trenutak je buđenje. I rasanjivanje. Posebno ponedeljkom! Posebno kad je kiša, kiša koja lenjivo lupka po prozorima i kad je nebo onako sumračno i kad je sve bez ikakvog dokaza da je stvarno svanulo. Vesna Aleksić

Šta ne bira dečak? Kada sve može da spava? Zaključite šta kazuju istaknute odredbe u rečenicama: Dečak spava za vreme spremanja stana. Posle nastave, on žuri kući. Veliki spavač zaspi pre vremena za spavanje. Istaknuti delovi rečenica jesu odredbe za vreme. Njih možemo iskazati i zavisnim rečenicama: Dečak spava dok mama sprema stan. Kad se nastava završi, on žuri kući. Veliki spavač zaspi pre nego što dođe vreme za spavanje.

122

Zavisne rečenice koje određuju vreme onoga što se iznosi predikatom glavne rečenice jesu vremenske rečenice. Možemo ih simbolima prikazati ovako: R + rV Značenja tri zavisne vremenske rečenice se razlikuju. Pokušajte da utvrdite u kakvom su vremenskom odnosu zavisne rečenice i njihove glavne rečenice. U tome će vam pomoći i primeri koje ćemo svrstati u tri grupe. a) Dok članovi porodice večeraju, dečak spava za stolom.

On spava dok ostali u kući gledaju TV program.

Kad svi učenici pišu pismeni zadatak, veliki spavač spava.

Vremenske rečenice su u istovremenom odnosu sa glavnom rečenicom. Ovakve vremenske rečenice najčešće počinju veznicima dok i kad.

123

b) Čim se završi nastava, pospani dečak žuri kući. Čim stigne kući, legne i zaspi. Njegova sestra ide na spavanje kada se završi crtani film. U sva tri primera isti je vremenski odnos između glavne i zavisne rečenice. Na primer, radnja iskazana predikatom žuri dešava se posle radnje vremenske rečenice - prvo se završi nastava, a posle toga dečak žuri. Dakle, radnja glavne rečenice vrši se posle vremena u kome se vrši radnja zavisne rečenice. Ovakve vremenske rečenice najčešće počinju veznicima čim i kad. c) Spavalica misli na spavanje pre nego što stigne kući. Pre nego što ustane, pogleda da li je nebo tmurno. Pre nego što krene u školu, majka ga podseća na obaveze. Ono što se iskazuje predikatom glavne rečenice, vrši se pre onoga što se kazuje vremenskim rečenicama. Vremenske rečenice koje kazuju da se njihova radnja vrši posle radnje glavne rečenice najčešće počinju vezničkim izrazom pre nego što. Obratite pažnju na redosled rečenica u sledećim primerima: Ne idem u školu kada sam bolestan. Dečak je spavao dok je mama spremala stan. Čim me mama probudi, ja skačem iz kreveta Kada smo pisali pismeni iz matematike, Aleksa je bio bolestan. U prvom i drugom primeru imamo prirodan redosled rečenica - na prvom mestu je glavna rečenica, a zavisna na drugom. Lako možete zaključiti da je u trećoj i četvrtoj rečenici obrnut redosled. Dakle, u vremenskim rečenicama moguća su oba redosleda: R + rV i rV + R. Već smo isticali da se rečenice u obrnutom redosledu odvajaju zapetom. To potvrđuju i poslednja dva primera.

124

VEŽBANJA 1. U navedenim primerima odredi međusobni vremenski odnos glavne i zavisne vremenske rečenice - da li se radnja glavne rečenice vrši pre, posle ili istovremeno sa radnjom zavisne rečenice. Jednu od odgovarajućih reči (pre, posle, istovremeno) napiši na liniju. Petar je čekao Mišu dok je on razgovarao sa drugom. _____________ Čim su se okrenuli, spazili su nastavnika. ______________________ Pogledaće jedan izlog pre nego što stignu do ugla. _______________ Zastali su kad su stigli do semafora. ___________________________ Čim su ugledali zeleno svetlo, krenuli su dalje. __________________ Kad ih je drug spazio, potrčao je prema njima. __________________ Petar je gledao automobile dok su prolazili ulicom. ______________ Pre nego što se rastanu, Aca će im nešto ispričati. ________________ 2. Odredbu za vreme zameni zavisnom vremenskom rečenicom. Obrati pažnju na veznik koji ćeš upotrebiti. Duvao je jak vetar pre kiše. _______________________________________________________ Miša je spakovao knjige u torbu pre doručka. _______________________________________________________ On je razgovarao sa sestrom za vreme doručka. _______________________________________________________ Devojčice su se osećale prijatno za vreme šetnje. _______________________________________________________ Obe su pisale zadatke posle šetnje. _______________________________________________________ Gledaoci košarkaške utakmice razgovarali su za vreme igre. _______________________________________________________

125

Igrači su se zagrevali pre početka utakmice. _______________________________________________________ Potrčali su u svlačionicu posle završetka utakmice. _______________________________________________________ Za vreme odmora igrači su se dogovorili o novoj taktici. _______________________________________________________ Protivnici su bili tužni posle izgubljene utakmice. _______________________________________________________ 3. Dodaj vremenskim rečenicama glavne rečenice. ___________________________________ dok su sedeli u učionici. ___________________________________ kad je Milan odgovarao. Kad su oni bili na selu, ____________________________________ ___________________________________ dok su živeli pored Tise. _______________________________________ kad je držao udicu. Dok je gledao upecanu ribu, ________________________________ Kad su svi bili za stolom, ___________________________________ ________________________________________ dok je Saša plivao. 4. Vreme predikata glavnih rečenica odredi zavisnim rečenicama. Glasno smo navijali kada __________________________________ Sudija je zaustavio igru kad _________________________________ Igrači su potrčali čim ______________________________________ Gledaoci su pljeskali kad ___________________________________ Povređeni igrač je sedeo na klupi dok _________________________ Pošli smo kućama čim _____________________________________ Oni su gledali prenos dok __________________________________ Pričali su o pobedi kad ____________________________________

126

5. Započete složene rečenice dopuni vremenskim rečenicama. Njihove predikate iskaži futurom II. Ići ćemo u Novi Sad kad se budemo dogovorili. Učenici će ići na sajam kad _________________________________ Ući ćemo u voz kad _______________________________________ Posetiće i centar grada kad _________________________________ Razgledaće izloge dok _____________________________________ Gledaće zelena polja dok ___________________________________ Ispričaće sve roditeljima kad ________________________________ Roditelji će pažljivo slušati dok ______________________________ O sajmu će pričati u školi kad _______________________________ 6. Ponovi pravopisna pravila o pisanju velikog slova koja ste do sada učili. Uoči razlike između dva pravopisa - srpskog i pravopisa svog maternjeg jezika.

127

19. NAMERNE REČENICE Pored akcije na uređenju školske okoline, organizovali ste, sigurno, i neke druge. KLJUČNE REČI: namerne Šta je bio njihov cilj? rečenice, finalne rečenice, S kojom namerom ste sproveli akciju veznici, prezent, potencijal, sakupljanja stare hartije? raspored glavne i zavisne Da li ste sakupljali i odeću i obuću? rečenice Koji je bio cilj te akcije? Da li vam je namera bila da pomognete deci iz zemalja u kojima se ratuje? Da li ste radili i na nekom poljoprivrednom imanju? Koji ste posao obavljali? Zašto ste to radili? Zašto ste želeli da zaradite novac?

Pokušajte da utvrdite koji je bio cilj, koja je bila namera vršenja radnji u rečenicama: Učenici su se jedne subote sakupili radi dogovora. Neki su se vratili kući radi učenja. Reči radi dogovora u prvoj i radi učenja u drugoj rečenici jesu dopune glagola koje iskazuju cilj ili nameru njihovog vršenja. Ovakve glagolske dopune možemo, takođe, ostvariti i rečenicama. Umesto sintagme radi dogovora možemo reći da se dogovore i na taj način dobijamo složenu rečenicu sa dva predikata: Učenici su se jedne subote sakupili da se dogovore o učenju. Umesto sintagme radi učenja, možemo kazati da uče i opet ćemo dobiti složenu rečenicu: Neki su se vratili kući da uče. Isto značenje - nameru iskazuju sintagme radi dogovora i radi učenja i rečenice da se dogovore i da uče. Kao što vidite, namerne rečenice ne mogu stajati samostalno. Njihovo značenje zavisi od druge, glavne rečenice. Zavisne rečenice koje iskazuju nameru radi koje se vrši radnja glavne rečenice nazivamo namernim ili finalnim rečenicama.

128

Namerne ili finalne rečenice simbolima možemo prikazati ovako: R + rF 1. Pročitajte pažljivo sledeće namerne rečenice i utvrdite kojim je glagolskim oblikom iskazan njihov predikat: a) Oni su došli u školu da urede dvorište i vrt. Neki su se vratili kući da uzmu alatke. Sakupljali su staru hartiju da zarade novac za ekskurziju. Brali su jagode da zarade što više novca. Sakupiće dovoljno novca da svi učenici idu na ekskurziju. Devojčica je štedela da kupi sestri poklon. Sigurno ste prepoznali oblik prezenta u predikatu svih navedenih namernih rečenica. A kojim glagolskim oblicima su realizovani predikati glavnih rečenica? b) Predikati namernih rečenica iskazuju se i potencijalom (mogućim načinom). Navedene rečenice možemo reći i ovako: Oni su došli u školu da bi uredili dvorište i vrt. Neki su se vratili kući da bi uzeli alatke. Sakupljali su staru hartiju da bi zaradili novac za ekskurziju. Brali su jagode da bi imali što više novca. Sakupiće dovoljno novca da bi svi učenici išli na ekskurziju. Devojčica je štedela da bi kupila sestri poklon. 2. Zapazili ste da namerne rečenice počinju veznikom da. Pored ovog veznika, često se upotrebljava i veznik kako: Svi su jako žurili kako bi što brže završili posao. Doneli su mnogo alatki kako bi svi mogli raditi. Aca se popeo na drvo kako bi mogao odseći jednu granu. Namerna rečenica češće dolazi iza glavne, ali je moguća i inverzija: Da bi vam školsko dvorište bilo lepo, morate dosta raditi. Kako biste blagovremeno zasadili ukrasno šiblje, morate požuriti. Kada je ovakav redosled rečenica, one se odvajaju zapetom. Ukoliko je zavisna rečenica iza glavne, ne odvaja se zapetom.

129

PRAVOPIS Pisanje velikog slova 1. Velikim početnim slovom pišu se nazivi knjiga, priča, pesama, časopisa, novina, zakona. Ako je naziv sastavljen od više reči, samo se prva piše velikim početnim slovom kao i ona u nazivu koja se i inače tako piše jer predstavlja vlastitu imenicu: Treba da pročitamo knjigu Na Drini ćuprija. Majke i bake rado čitaju Ilustrovanu politiku. Veoma važan zakon je Zakon o javnom saobraćaju. Dnevni list Politika izlazi u Beogradu. Jeste li čitali pesmu Plavi čuperak? 2. Posebna imena spomenika, građevina i stvari takođe se pišu velikim početnim slovom. U višečlanom nazivu samo se prva reč piše velikim početnim slovom, kao i ona koja predstavlja vlastito ime: Da li ste nekad videli Kineski zid? Gost je položio venac na Grob neznanog junaka. Veoma je lep most Gazela u Beogradu. Mornari su se ukrcali na brod Durmitor. Njihov čamac Strela je sasvim nov. 3. Kada navodimo nečije reči upravo onako kako su izgovorene, prvu od njih pišemo velikim početnim slovom: Majka je upitala: „Koga tražite, molim?” Nastavnik je rekao: „Danas ćemo imati ispravak.” Nataša je upitala: „Da li je Sonja kod kuće?” Da li u pisanju navedenih naziva postoji razlika između pravopisa srpskog jezika i pravopisa tvog maternjeg jezika?

130

VEŽBANJA 1. Završi rečenice tako što ćeš nameru radnje iskazati zavisnom rečenicom. Steva je otišao u prodavnicu da ______________________________ Ti si ustao sa sedišta da ____________________________________ Ja se čvrsto pridržavam u autobusu da _________________________ Vi ste istrčali u dvorište da __________________________________ Nastavnik je seo za sto da ___________________________________ Redar je pokvasio sunđer da ________________________________ 2. U navedenim rečenicama oblik prezenta zameni potencijalom. Starac je krenuo na stanicu da dočeka goste. _______________________________________________________ Srđan je požurio da ne zakasni na čas. _______________________________________________________ Ja sam potrčao na reku da vidim brod. _______________________________________________________ Nada je otišla u vrt da nabere mami cveća. _______________________________________________________ Vi ste se uputili prema parku da se malo prošetate. _______________________________________________________ Pas je pojurio da zgrabi jednu kost. _______________________________________________________ 3. Namernim rečenicama dodaj glavne rečenice. ______________________________ da ne zakasnimo na predstavu. ___________________________________ da beremo poljsko cveće. ______________________________ da gledaju fudbalsku utakmicu. _____________________________________ da ne bi udario pešaka.

131

_______________________________ da vidim saobraćajnu nesreću. ____________________________________ da pozove hitnu pomoć. _________________________________ da što pre stignu u bolnicu. 4. Odredi kojoj vrsti zavisnih rečenica pripadaju istaknute rečenice. Kada bude jako toplo, ići ću na bazen.

_________________

Ti si izašao napolje da nahraniš psa.

_________________

Pas je video da mu dečak nosi hranu.

_________________

Čim je video dečaka, počeo je da skače.

_________________

Jeo je halapljivo kao što jede gladan vuk.

_________________

Tamo gde je vezan pas, koke ne mogu doći.

_________________

Mačka se približila da ukrade hranu.

_________________

Dečak zna da će se pas i mačka posvađati.

_________________

5. Ispiši pisanim slovima rečenice. Obrati pažnju na pisanje velikog slova. PUTNICI SU SE UKRCALI NA BROD „MORAVA”.

_______________________________________________________ NAJLEPŠA VILA U OVOM KRAJU ZOVE SE „MIMOZA”.

_______________________________________________________ PROČITAO SAM PRIPOVETKU KNJIGA IVE ANDRIĆA.

_______________________________________________________ POSETILI SMO NARODNI MUZEJ U BEOGRADU.

_______________________________________________________ DA LI STE ČITALI ROMAN „DEČACI PAVLOVE ULICE”?

_______________________________________________________ MOJ MALI BRAT REDOVNO KUPUJE „NEVEN”.

_______________________________________________________ AUTOBUS POLAZI S TRGA REPUBLIKE.

_______________________________________________________

132

6. Dopuni rečenice odredbom za uzrok. Upotrebi reči u zagradi. On se radovao zbog ______________________________(očev odlazak) Otac ga opominje zbog ____________________ (nepristojno ponašanje) Stevan brine zbog _______________________________(mamina bolest) Kaznili su vozača zbog _____________________________ (brza vožnja) Narod se okupio zbog __________________________ (zanimljiv prizor) Nisu otišli u šetnju zbog ___________________________ (snažan vetar) Fudbaler nije igrao zbog ________________________ (povređena noga)

133

20. UZROČNE REČENICE BOLEST (Odlomak iz istoimene priče)

- Tako bih rado bio bolestan - reče KLJUČNE REČI: zavisne reDebeli. čenice, uzročne rečenice, Pegava ga pogleda. - Pretpostavljam veznici, veznički izrazi, da sam te dobro čula... ali od toga nemaš raspored rečenica ništa. Doduše, možda ću razumeti jednog dana. - Razumećeš odmah - odvrati Debeli. - U školu mi se ne ide. Predosećam teške trenutke na neizbežnom času geografije, pa bih voleo da tih četrdeset pet minuta prođu bez mene. Pri tom bih, kao čestit čovek, voleo da imam legitiman razlog. - Ako se taj legitiman razlog zove bolest, bolje je nemati ga. Savladaj svoju urođenu čestitost i pobegni sa časa. - Tako će se stvar jamačno i završiti - uzdahnu Debeli - zato što sam zdrav. I pored najbolje volje ne uspevam da se razbolim. - Ne uspevaš? - Ne. A ovamo ljudi kažu da se čvrstom voljom sve postiže. Šipak se postiže! - Nemoj ni postizati. Ostani zdrav. Nemaš pojma koliko ti sveta u ovom trenutku zavidi... Vlada Stojiljković

Zbog čega se Debelom ne ide u školu? Zašto je dečak odlučio da beži sa časa, a ne da se „razboli”? Šta je uzrok bežanja sa časa geografije? Debeli nije naučio geografiju zbog lenstvovanja po ceo dan. Koji je član rečenice istaknut u navedenoj rečenici? Pokušajte da utvrdite koje reči čine odredbu za uzrok u primeru: Roditelji će sigurno ukoriti sina zbog bežanja sa časova. Sintagme zbog lenstvovanja po ceo dan i zbog bežanja sa časova određuju uzrok radnje predikata (nije naučio i ukoriće). Ove odredbe za uzrok možemo iskazati i rečenicama a da pri tome smisao ostane isti: Debeli nije naučio gegrafiju zbog toga što lenstvuje po ceo dan. Roditelji će sigurno ukoriti sina zato što beži sa časova.

134

Lični glagolski oblici (lenstvuje i beži), tj. predikati, potvrđuju da je uzrok iskazan rečenicama. Pročitajte pažljivo i i sledeće primere, u kojima se uzrok onoga što kazuje predikat - iznosi rečenicom: Debeli priželjkuje bolest zato što mu se ne ide u školu. Ne ide mu se u školu jer nije naučio geografiju. Pošto nije naučio geografiju, može dobiti slabu ocenu. Porazgovarao je s Pegavom jer želi njen savet. Zbog toga što se plaši roditelja, ne želi da dobije jedinicu. Utvrdite da li istaknute rečenice mogu stajati samostalno. Pogledajte ove primere: ... zato što mu se ne ide u školu,

Pošto nije naučio geografiju...

Dakle, i rečenice koje iskazuju uzrok onoga što se izriče predikatom druge rečenice jesu zavisne rečenice. Zavisne rečenice kojima se iznosi uzrok onoga što se kazuje predikatom glavne rečenice jesu uzročne rečenice. Uzročne rečenice simbolima možemo prikazati ovako: R + rU Uzročne rečenice počinju ovim veznicima i vezničkim izrazima: jer, što, pošto, zato što, zbog toga što, budući da itd. I u ovim zavisnim rečenicama moguć je i prirodan i obrnut redosled rečenica.

* *

Ipak, uzročne rečenice koje počinju veznicima jer i što uvek dolaze posle glavne rečenice. Obrnuti redosled, tj. inverzija običnija je kada zavisne rečenice počinju uzročnim veznikom pošto i vezničkim izrazima: Budući da je zdravlje najvažnije, moramo ga čuvati. Pošto dečak želi dobar uspeh, mora više učiti. Dečak će pobeći sa časa, pošto nije bolestan.

135

Napomena Veznikom pošto počinju i uzročne i vremenske rečenice. Međutim, one se razlikuju po značenju. Uporedite Uzrok: Zbog čega? Zašto? Pošto nije učio, dobio je jedinicu.

Vreme: Kada? Pošto napiše zadatak, ići će u bioskop.

PRAVOPIS Pisanje velikog slova 1. Nazivi ustanova, organizacija, društava, kongresa pišu se velikim početnim slovom. Ako u nazivu ima više reči, samo se prva piše velikim početnim slovom, kao i one koje su i same vlastite imenice: Naše knjige izdaje Zavod za udžbenike. Sašin brat ide u Osnovnu školu „Đorđe Natošević”. Nevenkin otac radi u Narodnom muzeju. Pročitali smo zaključke Desetog kongresa lekara Srbije. Vi ste postali članovi Planinarskog društva „Fruška gora”. Moj otac je član Lovačkog društva „Jelen”. 2. Velikim početnim slovom pišu se nazivi gradskih četvrti, trgova, ulica: Najlepši trg u našem gradu je Trg oslobođenja. Neki čovek traži Kosovsku ulicu. Oni stanuju u Ulici Petra Kočića. Kao što zaključujete, ako je naziv višečlan, velikim početnim slovom piše se samo prva reč i ona koja je i sama vlastito ime. 3. Imena praznika se u srpskom jeziku, takođe, pišu velikim početnim slovom.

136

U složenom nazivu velikim početnim slovom piše se samo prva reč i ona koja se i inače tako piše: Poznanici iz Italije pozvali su ih na Božić. Oni će doći u Srbiju za Novu godinu. Međunarodni praznik je i Dan žena. Da li se u navedenim pojedinostima slažu oba pravopisa - srpski i pravopis tvog maternjeg jezika?

VEŽBANJA 1. Odredbu za uzrok iskaži zavisnom rečenicom. Nismo imali čas fizičkog vaspitanja zbog jakog vetra. _______________________________________________________ Nastavnik je opomenuo Veru zbog šaputanja. _______________________________________________________ Učenici su odložili izlet zbog kiše. _______________________________________________________ Majka se ljutila na Sašu zbog neopravdanih časova. _______________________________________________________ Ona je zakasnila u školu zbog zadržavanja u pekari. _______________________________________________________ Otac je zakasnio na posao zbog televizijskog prenosa. _______________________________________________________ Ona je bila tužna zbog Jelenine uvrede. _______________________________________________________

137

2. Iskaži uzrok zavisnom rečenicom. Razredni starešina je ljut jer ________________________________ Milica plače zato što ______________________________________ Oni su se vratili iz šume pošto ______________________________ Aca je dobio poklon zbog toga što ____________________________ Vera neće doći Ani na rođendan jer __________________________ Drugarica joj se smeje zato što ______________________________ Njena sestra je zaplakala što ________________________________ Autobus je naglo zakočio jer ________________________________ 3. Uzročnim rečenicama dopiši glavne rečenice. _______________________________ zbog toga što je dobio peticu. _____________________________________ jer je bio jako umoran. _____________________________________ što je isprljala haljinu. __________________________________ zato što se glasno smejala. ____________________________________ jer nije naučio pesmicu. ______________________________________ što nije imala novca. __________________________________ zbog toga što dolazi baka. ________________________________________ zato što voz kasni. 4. Sastavi i sam po jednu uzročnu rečenicu s veznicima jer, što, pošto, zato što, zbog toga što. Rečenice napiši u svesku za domaći rad i podvuci predikate glavnih rečenica. 5. Odredi vrstu zavisnih rečenica: Majka je videla da ju je ćerka shvatila.

_____________

Devojčice su otišle u park da se prošetaju.

_____________

One su se šetale tamo gde je bilo najlepše.

_____________

Ona se pravila kao da ništa ne razume.

_____________

Kad je stigla kući, mama je čekala pred vratima.

_____________

One su poželele da se šetaju jer je bilo lepo vreme. _____________ Bilo je toplo kao što je toplo u proleće.

138

_____________

6. Odredi vreme radnje vremenskom rečenicom. Predikat tih rečenica iskaži futurom II. Otići ću na spavanje čim se film bude završio. Gledaćemo TV program kad ________________________________ Potrčaćemo u dvorište čim _________________________________ Sava će učiti zadatak dok ___________________________________ Jela će otputovati baki čim __________________________________ Svi ćemo ustati kad _______________________________________ Otac će raditi u vrtu dok ___________________________________ Petar će pozvati drugove kad ________________________________ Đak će to razumeti čim____________________________________ 7. Napiši pisanim slovima navedene nazive. Obrati pažnju na pravila o pisanju velikih slova. DEČJI VRTIĆ „PLAVI ČUPERAK” __________________________ SRPSKO NARODNO POZORIŠTE __________________________ VOJVOĐANSKI

MUZEJ

__________________________________

USTAV REPUBLIKE SRBIJE _______________________________ VLADA REPUBLIKE SRBIJE ______________________________ BULEVAR NIKOLE TESLE ________________________________ DAN UJEDINJENIH NACIJA ______________________________ TRG CARICE MILICE ____________________________________

139

21. USLOVNE ILI POGODBENE REČENICE NEzADOvoljnI ROditeLji (Odlomci iz romana „Milisav u dubokom razmišljanju”)

KLJUČNE REČI: uslovne rečenice, pogodbene rečenice, nerealan uslov, realan (moguć) uslov, veznici, iskazivanje predikata

– Šta ja tu mogu. Jednom sam pokušao da budem umiljat i rekao sam nastavnici biologije da je lepa kao kornjača, a ona se strašno uvredila. Nisam uopšte mogao da shvatim šta joj bi jer su kornjače baš simpatične životinjice. – Da sam ja bila na njenom mestu, za kornjaču bih ti dala jedinicu! – reče zgranuta mama. ______________________________________ – Mi sve činimo za tebe, a ti sve činiš da nas što više obrukaš – praskala je mama. – Nisam čuo da postoji vrlo dobra bruka jer ja sam postigao vrlo dobar uspeh! – branio se Milisav. ______________________________________ – Svi će pomisliti da mi nismo znali da ti pomognemo u učenju. Ako ti nešto nije bilo jasno trebalo je da nas pitaš. Ovako niko neće znati da nas nisi ni pitao! – gunđao je tata. – Da ste mi vi pomagali, ne bih bio ni vrlo dobar. Vi ne znate ni polovinu od onoga što mi učimo! – reče Milisav. Alek Marjano

Da li bi Milisav dobio peticu da je njegovo poređenje bilo uspešnije? Koji je uslov potreban da učenik postigne odličan uspeh? Pročitajte pažljivo sledeće rečenice i utvrdite koji su uslovi potrebni da se ostvari ono što kazuju istaknuti predikati. Da je Milisav više učio, imao bi sve petice. Da mamu poredi sa kornjačom, ona bi se naljutila.

140

Pod uslovom: da je Milisav više učio, imao bi sve petice. Pod uslovom: da mamu poredi sa kornjačom, i ona bi se naljutila. Istaknute rečenice izražavaju uslov potreban da se ostvari ono što kazuje predikat druge rečenice. Ove rečenice se ne mogu samostalno upotrebiti; njihov smisao zavisi od glavne rečenice. Zavisna rečenica kojom se iznosi uslov neophodan za ostvarenje onoga što se kazuje predikatom glavne rečenice naziva se uslovna ili pogodbena rečenica. Ovu vrstu zavisnih rečenica možemo simbolima prikazati ovako: R + rP Prema tome koliko je realan uslov za ostvarenje onoga što se iznosi glavnom rečenicom, ove zavisne rečenice možemo podeliti na tri tipa. 1. Vratimo se navedenim rečenicama. Da li je postojao uslov da Milisav ima sve petice? A da li postoji uslov da se mama naljuti? Pogodbene rečenice koje kazuju da nije postojao, odnosno da ne postoji, uslov za ostvarenje onoga što iskazuje predikat glavne rečenice imamo i u primerima: Da je Milisav više učio, postigao bi bolji uspeh. Ne bi poredio nastavnicu sa kornjačom da je znao da će se ona naljutiti. Da Milisav ima starijeg brata, on bi mu pomagao u učenju. Ovakve uslovne rečenice počinju veznikom da. Predikat glavne rečenice, tj. ono do čijeg ostvarenja nije došlo, iskazuje se obavezno oblikom potencijala (naljutila bi se, ne bi poredio, pomogao bi itd.).

141

2. Analizirajte i sledeće uslovne rečenice: Kada bi Milisav više učio, ne bi mu bila potrebna pomoć. Kada bi shvatio da greši, drugačije bi postupio. Da li Milisav sada dovoljno uči? Da li sada shvata da greši? Navešćemo još nekoliko primera u kojima se iskazuje da ne postoje uslovi ili da je verovatnoća toga mala, te se radnja glavne rečenice neće ostvariti. Kada bi Milisav imao vrednog druga, on bi ga podsticao na učenje. Opšti uspeh u vašoj školi bio bi bolji kad biste ozbiljnije shvatali svoje obaveze. I Vaši nastavnici i roditelji bi se radovali kada biste postigli odličan uspeh. Pogodbene rečenice ovog tipa počinju veznikom kad. Zapamtite da se u ovakvim slučajevima predikat i glavne i zavisne rečenice uvek iskazuje potencijalom. Po ovome se i razlikuju od vremenskih rečenica koje počinju istim veznikom. Uporedite ih. Kad bi naučio gradivo iz biologije, dobio bi peticu. (uslovna) Kad nauči gradivo iz biologije, dobije peticu. (vremenska)

3. Od prethodnih uslovnih rečenica razlikuju se ove: Ako mu bude potrebna pomoć, potražiće je od majke. Roditelji će se stideti ukoliko njihov sin ne bude odličan. U ovakvim uslovnim rečenicama iskazuje se realna pretpostavka da će postojati uslov za ostvarenje onoga što se izriče predikatom glavne rečenice. Takve su i sledeće rečenice: Otac i majka će se ljutiti ako ih sin osramoti. Ako Milisav postigne vrlo dobar uspeh, to će biti bruka. Ukoliko učenik želi odličan uspeh, mora se mnogo truditi. Sasvim je moguće da postoje, odnosno da će postojati, uslovi za ostvarenje onoga što iskazuju predikati glavnih rečenica. Realna je, na primer, pretpostavka da dečak ne bude odličan, a to je uslov da se roditelji stide. Ili, sasvim je moguće da Milisav postigne vrlo dobar uspeh, što je uslov da bude bruke.

142

Rečenice koje iskazuju realne uslove počinju veznicima ako i ukoliko. Uslovne rečenice stoje najčešće ispred glavne, ali nije redak ni obrnut redosled. Kada je raspored takav, rečenice se odvajaju zapetom.

VEŽBANJA 1. Dodaj glavnim rečenicama uslovne koje iskazuju nemogućnost njihovog realizovanja. Vlatko se ne bi prehladio ___________________________________ Lekar bi došao u njihovu kuću ______________________________ Mi bismo posetili druga ___________________________________ Tanja bi otišla u apoteku ___________________________________ Bolesnik bi čitao neku knjigu _______________________________ Ja bih gledao TV program __________________________________ Sestra bi mu ispričala film __________________________________ Marko bi doneo kolača ____________________________________

2. Dovrši rečenice tako da dobiješ složene. Obrati pažnju kojim ćeš glagolskim oblikom iskazati predikat. Kad bi on govorio istinu, ___________________________________ Kad biste imali kišobran, __________________________________ Kad bismo pažljivo slušali, _________________________________ Kad bih imao dobrog druga, ________________________________ Kad bi Rada žurila, _______________________________________ Kad ne bi bilo blata, _______________________________________

Kad bi ona bila odlična učenica, _____________________________ Kad bi se pas približio, _____________________________________

143

3. Dodaj glavne rečenice navedenim uslovnim rečenicama. ____________________________________ ako se otac vrati s puta. _______________________________________ ako dođete k nama. ______________________________________ ako otputujemo baki. _________________________________ ako me nastavnik prozove. __________________________________ ako si nešto čuo o njemu. ______________________________________ ako krenete u šetnju. _______________________________________ ako mi se dopadne. _________________________________ ako slučajno izgube novac. 4. Dovrši rečenice tako da dobiješ složene. Uslovnim rečenicama dodaj glavne. Obrati pažnju na glagolski oblik kojim ćeš iskazali predikat. Da ste ga shvatili, _________________________________________ Da smo izašli na ulicu, _____________________________________ Da si pozvao tog čoveka, ___________________________________ Da je Nada znala da piše, ___________________________________ Da su završili posao, ______________________________________ Da je poslušao majku, _____________________________________ Da smo bolje čuvali svoje stvari, _____________________________ 5. Napiši kojoj vrsti zavisnih rečenica pripadaju istaknute rečenice u primerima: Majka nije išla na posao zato što joj je sin bolestan.

__________

Saša je otišao u školu da igra košarku.

__________

Kad je stigao na igralište, drugovi su već počeli utakmicu. ___________

144

Malo je zakasnio jer je išao u prodavnicu.

__________

Da je malo požurio, stigao bi na vreme.

__________

Drugovi će mu oprostiti ako postignu mnogo koševa.

__________

Oni su videli da se Saša jako zalaže.

__________

Saša je igrao kako su drugovi očekivali.

__________

6. Uz svaku imenicu dodaj odgovarajući atribut. ______________ automobil je projurio pored _____________ parka. ________________________________ čovek je krenuo prema trgu. On voli da gleda _____________________________________ trku. Žena je dugo razgovarala sa ________________________ susetkom. Majka mu je kupila ___________________________________ jaknu. Maja je dobila poklon od __________________________ drugarice. Juče smo gledali ___________________ i _________________ film. _______________ roditelji su prisustvovali ___________ svečanosti.

145

22. ODNOSNE REČENICE ATRIBUTSKE REČENICE MAJKA U mahovini pored drena, u gnezdu od suvih travčica, neka majušna poljska ptica KLJUČNE REČI: odnosne rezagrevala je svojim telom tri pegava jajeta – čenice, atributske rečenice, iz kojih treba da izađu tri nova života. Ona odnosnа zamenicа, odredba uplašeno prhnu na vrh grma. Na desetak imenice u različitim njenim metara odatle spazi kako se povija visoka i službama nežna trava kroz koju se lenjo vukao dugačak smuk. Povremeno bi na suncu zastrašujuće blesnulo njegovo vitko, mišićavo i pomalo vlažno telo. Ptičica zadrhta, raširi svoja krioca i slete ispred njegove glave, na kojoj su oči gorele poput žeravice, zacvrkutavši piskavo i užasnuto. Razjapivši svoja široka usta, zmijurina je pokušavala da je uhvati i proguta. Ptičica je skakutala, sva nakostrešena, oko njenog tela i odvlačila je dalje od svog gnezda. Napadač, pobeđen u neravnopravnoj borbi, odgmiza u pšenicu. Momčilo Zlatanović

Kakva je ptičica ležala na jajima? Zašto je ptičica uplašeno prhnula na vrh grma? Kakvo je bilo smukovo telo? Šta je pokušavala zmijurina? Kakva je ptica bila kao majka?

146

a) Utvrdite koju službu imaju istaknute reči u rečenicama: U gnezdu je sedela majušna ptica. Gnezdo od suvih grančica bilo je smešteno u mahovini. Kroz travu se vukao smuk dugačkog i mišićavog tela. Napadača je pobedila neustrašiva ptica. Koje reči određuju atributi u navedenim rečenicama? Koju službu imaju te imenice u njima? Atribute subjekata u navedenim primerima možemo iskazati i rečenicama. U gnezdu je sedela ptica koja je bila majušna. U mahovini je bilo smešteno gnezdo koje je načinjeno od suvih grančica. Kroz travu se vukao smuk čije je telo dugačko i mišićavo. Napadača je pobedila ptica koja je bila neustrašiva. Istaknute rečenice odnose se na imenice koje stoje neposredno ispred njih i bliže ih određuju. Ovakve odnosne rečenice, dakle, imaju službu atributa imenice upotrebljene u glavnoj rečenici. U navedenim slučajevima, kao što smo već rekli, te imenice su u službi subjekta. Zavisne rečenice koje se odnose na imenicu iz glavne rečenice i bliže je određuju jesu odnosne atributske rečenice. Atributske rečenice možemo simbolima prikazati ovako: R + rA Konstatovali smo da navedene atributske rečenice bliže određuju imenice koje su u službi subjekta glavne rečenice. b) Pokušajte da utvrdite koje imenice određuju atributske rečenice u sledećim primerima: Ptičica je ugledala zmiju čije su oči gorele poput žeravice. Ona je čuvala jaja iz kojih treba da se izlegu novi životi. Mala ptica je raširila krila koja su drhtala. Nismo gledali borbu koja je bila neravnopravna. Imenice zmija, jaja, krila i borba stoje u akuzativu. One su objekti u navedenim rečenicama.

147

c) Osim subjekta i objekta, atributske rečenice bliže određuju i druge imenice u glavnoj rečenici. U primerima koje ćemo navesti atributske rečenice određuju imenicu u službi odredbe za mesto. Ptičica je ležala u gnezdu koje je bilo načinjeno od suvih grančica. Skakutala je oko smukovog tela koje je bilo mišićavo i malo vlažno. Napadač je odgmizao u pšenicu čije su se vlati povijale od težine. d) Utvrdite kakvu službu vrše istaknute rečenice u sledećim primerima: Borba se vodila u podne koje je bilo puno sunca. Smuk se povukao u pšenicu posle borbe kakvu on nije očekivao. Ptica će izleteti iz gnezda pre mraka koji šumu čini tajanstvenom. Kao što vidite, u tri poslednja primera atributske rečenice bliže određuju imenice u službi odredbe za vreme. Svaka imenica, bez obzira na službu u rečenici, može da se odredi rečenicom. Atributske rečenice se vezuju za glavne najčešće zamenicama koji (koja, koje), kakav (kakva, kakvo), čiji (čija, čije).

VEŽBANJA 1. Od dve date rečenice sastavi jednu ali tako da druga rečenica bliže odredi istaknutu imenicu. Na primer: U školu je došao čovek. Njegov sin me je udario. U školu je došao čovek čiji me je sin udario. Majka je čekala prijateljicu. Prijateljica živi u Beogradu. _______________________________________________________ One su sedele ispod drveta. Njegove grane su pravile hlad. _______________________________________________________

148

U prodavnicu je ušao kupac. On je imao šešir na glavi. _______________________________________________________ Janko je dobio svedočanstvo. Takvo svedočanstvo je i želeo. _______________________________________________________ Dečak je ugledao vrapče. Njegovo krilo bilo je slomljeno. _______________________________________________________ Vrapče je ispalo iz gnezda. Ono se nalazi na dečakovoj kući. _______________________________________________________ Oni će biti na okupu za vreme praznika. Praznik se slavi sutra. _______________________________________________________ 2. Imenicu u službi subjekta odredi atributskim rečenicama. Rečenicu započni jednom od zamenica koji, kakav, čiji. Ulicom je trčkarao pas _______________________________________________________ Na uglu te ulice je semafor _______________________________________________________ Kod semafora stoji policajac _______________________________________________________ Policajca gledaju vozači _______________________________________________________ Na zeleno svetlo nije krenuo pešak _______________________________________________________ Automobil su pogurali ljudi _______________________________________________________ Automobilu je prišao i mladić _______________________________________________________ Svima se zahvalio čovek _______________________________________________________

149

3. Imenice u službi objekta bliže odredi atributskim rečenicama. Slobodan je dobio nagradu _______________________________________________________ Direktor je pohvalio Slobodana _______________________________________________________ On je zadovoljno gledao nastavnika. _______________________________________________________ Oni su održali svečanost _______________________________________________________ Pripremili su i program _______________________________________________________ Na svečanost su pozvali roditelje _______________________________________________________ Svi su pozdravili devojku _______________________________________________________ Ona je dobila cveće _______________________________________________________ 4. Istaknute imenice bliže odredi atributskim rečenicama. Jovan se oporavlja posle bolesti ______________________________ Oni su bili kod druga _____________________________________ Odigrali su utakmicu na terenu _____________________________ Olga je putovala na selo ___________________________________ Ona se družila sa devojčicom _______________________________ One su pričale za vreme časa _______________________________ Učenici su radili u parku ___________________________________ Bili su umorni posle akcije _________________________________

150

5. Atribute iskaži rečenicom. Smuk je otvorio široka usta. _______________________________________________________ U gnezdu su bila pegava jaja. _______________________________________________________ Smuk se povijao kroz visoku travu. _______________________________________________________ Pred njim je skakutala nakostrešena ptica. _______________________________________________________ Divimo se hrabroj ptici. _______________________________________________________ Spasla je nežno ptiče. _______________________________________________________ 6. Odredi vrstu sledećih zavisnih rečenica: Ptica je sedela u gnezdu da bi zagrevala jaja.

_____________

Ona je prhnula na vrh grma jer se uplašila.

_____________

Aко bude hrabra, spasiće tri nova života.

_____________

Kad se zmija približila, ptica je sletela.

_____________

Zmijino telo svetluca zato što je vlažno.

_____________

Smuk je napadao ptičicu čije ga je piskutanje zbunilo. _____________ Ptica se nakostrešila kao da joj je hladno.

_____________

Smuk je razjapio usta da proguta pticu.

_____________

Kretao se kuda ga je odvlačila ptica.

_____________

Čim ga je ugledala, naslutila je opasnost.

_____________

151

PREGLED SLOŽENIH REČENICA NEZAVISNE REČENICE

ZAVISNE REČENICE

sastavna

objekatska

zaključna

namerna

suprotna

mesna

rastavna

načinska

isključna

vremenska uzročna uslovna atributska

NEZAVISNE REČENICE

Vrsta

Najčešći veznici

Primeri

sastavna

i, pa, te, ni, niti

Učenici stoje i jedu užinu. Izvadio je užinu te je počeo jesti. Ugledala ga je pa se vratila. On je ne vidi niti je čuje. Marija maše, zove drugarice.

zaključna

i, pa, te, dakle, sigurno

Hladno je i ne možemo na izlet. Voz je krenuo, dakle putujemo. Naoblačilo se, sigurno će pasti kiša.

suprotna

a, ali, nego, već

Tužan je, ali se smeje. On je jeo, a ostali su gledali. Nije ih zvao, nego im je odlazio. Nije zakasnio, već je ranije stigao.

rastavna

ili

Ona će vam pisati ili će vas posetiti.

isključna

samo, jedino

Svi su došli, samo ona nije. Sve smo priče pročitali, jedino ovu nismo.

152

ZAVISNE REČENICE

Vrsta

Najčešći veznici

Primeri

objekatska

da, kako, gde

Kaže da se vraća. Svakome govori kako nema sreće. Ugledao je čoveka gde ide mojim stopama.

namerna

da, kako

Radio je da bi išao na letovanje. Vratio se kako bi nas pozdravio.

mesna

gde, kuda, odakle, dokle

Stigao je tamo gde je želeo. Odlazi tamo kuda su ga uputili. Stigao je dotle dokle se teško stiže.

kao da, kao što, kako

Ponašao se kao što se ponašaju sva deca. On je to uradio kako smo očekivali. To ga više interesuje nego što mislite.

vremenska

dok, kad, čim, pre nego što

Učio je dok nije dobio peticu. Kad se udaljio, počeo nas je zvati. Vratili su se pre nego što je pao mrak. Čim se sakupimo, počinjemo utakmicu.

uzročna

Nije došla jer se razbolela. Majka se brinula što ćerka kasni. jer, što, pošto, zato Nismo trčali zato što smo se plašili što, zbog toga što poledice. Izgrdili smo ga zbog toga što je kasnio.

načinska

uslovna

kad, ako, da

Da je stala kiša, išli bismo na izlet. Kupili bismo knjigu kad bismo imali novca. Ako pobedimo, bićemo nagrađeni.

odnosna atributska

koji (koja, koje) kakav (kakva, kakvo) čiji (čija, čije)

Dečak je crtao devojčicu koja je bila vrlo lepa. Kupio je psa kakvog je želeo da ima. Upoznala sam dečaka čiju sestru već poznajem.

153

ГРАМАТИЧКИ И ПРАВОПИСНИ ПОЈМОВНИК СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

актив активна реченица активно стање акузатив

cselekvő igealak cselekvő mondat cselekvő igealak tárgyeset, (accusativus)

činný rod činná veta činnosť akuzatív (A.)

акцентовани (наглашени) облик личне заменице

a személyes névmás hangsúlyos alakja

dlhší tvar osobného zámena

атрибут атрибутска реченица безлична (бесубјекатска) реченица ближи објекат (прави објекат) број будуће време (футур I) везник везнички израз велико почетно слово велико слово вишечлани број властита именица

jelző jelzői mellékmondat

prívlastok prívlastková veta

alanytalan mondat

jednočlenná veta

tárgy

priamy predmet

számnév jövő idő kötőszó kötőszavas szerkezet nagy kezdőbetű nagybetű több számjegyű szám tulajdonnév

властито име (лично име)

személynév

вокатив (В) временска реченица временски (темпорални) генитив

megszólító eset, (vocativus) időhatározói mellékmondat

číslovka jednoduchý budúci čas spojka spojkový výraz veľké začiatočné písmeno veľké písmeno, verzálka zložená číslovka vlastné podstatné meno vlastné meno (osobné, rodné, krstné) vokatív (V.) časová veta

időt kifejező genitivus

genitív času

időhatározó-szó kötőszói szerepben szófaj cselekvő birtokos eset, (genitivus) főmondat ige

časová spojka

hiányos jelentésű ige

neplnovýznamové sloveso

временски везник врста речи вршилац радње генитив (Г) главна реченица глагол глагол с непотпуним значењем

154

slovný druh činiteľ deja genitív (G.) hlavná veta sloveso

ГРАМАТИЧКИ И ПРАВОПИСНИ ПОЈМОВНИК СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

актив

diateza activă propoziţie cu verb la diateza activă stare activă acuzativ forma accentuată a pronumelui personal atribut propoziţie atributivă

актив

propoziţie fără subiect

безсубєктово виреченє

complement direct

блїзши обєкт

активна реченица активно стање акузатив акцентовани (наглашени) облик личне заменице атрибут атрибутска реченица безлична (бесубјекатска) реченица ближи објекат (прави објекат) број будуће време (футур I) везник везнички израз велико почетно слово велико слово вишечлани број властита именица властито име (лично име) вокатив (В) временска реченица временски (темпорални) генитив временски везник врста речи вршилац радње генитив (Г) главна реченица глагол глагол с непотпуним значењем

активне виреченє активни стан акузатив акцентованa (наглашена) форма особного заменовнїка атрибут атрибутово виреченє

numeral числовнїк timpul viitor будуци час conjuncţie злучнїк locuţiune conjuncţională злучнїцки вираз literă iniţială mare велька початна буква literă mare велька буква numeral cu mai multe elemente вецейчлене число substantiv propriu власни меновнїк nume propriu власне мено vocativ (В) вокатив propoziţie circumstanţială de часово виреченє timp часови (темпорални) genitiv temporal ґенитив adverb de timp часови злучнїк parte de vorbire файта словох cel care face acţiunea окончователь дїї genitiv (Г) ґенитив propoziţie principală главне виреченє verb дїєслово дїєслово з нєподполним verb cu înţeles incomplet значеньом

155

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

глаголи по прелазности радње (глаголски род)

tárgyas vagy tárgyatlan ige

prechodné a neprechodné slovesá

глаголски вид

igeszemlélet (igei aspektus)

slovesný vid

глаголски додатак

igei bővítmény

глаголски начин

igemód

rozvíjací vetný člen, ktorým rozvíjame sloveso vo vete slovesný spôsob

глаголски облик

igealak

slovesný tvar

глаголски предикат

igei állítmány

slovesný prísudok

глаголски придев

melléknévi igenév

trpné príčastie

глаголски прилог глаголски прилог прошли глаголски прилог садашњи глаголски род (глаголи по прелазности радње) глас

határozói igenév befejezett (előidejű) határozói igenév folyamatos (egyidejű) határozói igenév

činné príčastie

tárgyas vagy tárgyatlan ige hang

prechodné a neprechodné slovesá hláska

гласовна промена

hangtani változás

hláskoslovná zmena

градивна именица

anyagnév

látkové podstatné meno

граматички род

nyelvtani nem

gramatický rod

граматичко лице даљи објекат (неправи објекат) датив (Д)

nyelvtani személy határozó (részeshatározó, állandó határozó) részeshatározó eset, (dativus)

gramatická osoba

činné príčastie minulé činné príčastie prítomné

nepriamy predmet datív (D.)

датив намене részeshatározói dativus делови реченице mondatrészek (реченични делови) деони (партитивни) генитив részelő genitivus

prospechový datív

директан (непосредан) говор egyenes beszéd

priama reč

директна заповест

közvetlen felszólítás

rozkaz

директни (прави) објекат дужи (наглашени) облик личне заменице женски род

tárgy a személyes névmás hosszabb (hangsúlyos) alakja nőnem

priamy predmet

зависна реч

alárendelt szó

156

vetné členy čiastkový genitív

dlhší tvar osobného zámena ženský rod podradené slovo (v syntagme)

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

глаголи по прелазности радње (глаголски род)

verbele după tranzitivitate

дїєслова по преходносци дїї (дїєсловни род)

глаголски вид

gerunziu

дїєсловни вид

глаголски додатак

terminaţie verbală

дїєсловни додаток

глаголски начин

mod al verbului

дїєсловни способ

глаголски облик

formă verbală

дїєсловна форма

глаголски предикат

predicat verbal

дїєсловни предикат

глаголски придев

verb la modul participiu

глаголски прилог

verb la modul gerunziu

глаголски прилог прошли

verb la modul gerunziu

дїєприкметнїк (дїєсловни прикметнїк) дїєприсловнїк (дїєсловни присловнїк) дїєприсловнїк перфекта

глаголски прилог садашњи verb la modul gerunziu глаголски род (глаголи по tranzitivitatea verbelor прелазности радње) глас sunet

дїєприсловнїк презента дїєсловни род (дїєслова по преходносци дїї) глас

гласовна промена

alternanţă fonetică

гласова пременка

градивна именица

substantiv care indică materia

материялни меновнїк

граматички род

gen gramatical

ґраматични род

граматичко лице даљи објекат (неправи објекат) датив (Д)

persoană

ґраматична особа

complement indirect

дальши обєкт

dativ

(Д) датив

датив намене делови реченице (реченични делови) деони (партитивни) генитив директан (непосредан) говор директна заповест

dativul concesiv

датив наменки

părţi de propoziţie

часци виреченя

genitivul partitiv

партитивни ґенитив

vorbire directă

директна бешеда

imperativ direct

директни розказ

директни (прави) објекат дужи (наглашени) облик личне заменице

complement direct директни (прави) обєкт forma accentuată a pronumelui длугша форма особного personal заменовнїка

женски род

genul feminin

женски род

зависна реч

cuvânt subordonat

зависне слово

157

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

зависна реченица зависна (одредбена) синтагма зависносложена реченица

alárendelt mondat

vedľajšia veta určovací sklad (určovacia syntagma) podraďovacie súvetie

заједничка именица

köznév

закључна реченица

következtető mondat

заменица

névmás

všeobecné podstatné meno dôvodové (vysvetľovacie, príčinné) súvetie zámeno

запета (зарез)

vessző

čiarka

заповедни начин (императив)

felszólító mód

rozkazovací spôsob

збирна именица

gyűjtő(fő)név

hromadné podstatné meno

збирни број

gyűjtőszámnév

skupinová číslovka

знак питања (упитник)

kérdőjel

otáznik

знак узвика (узвичник)

felkiáltójel

výkričník

значење именице

a főnév jelentése

význam podstatného mena

значење придева

a melléknév jelentése

význam prídavného mena

изјавна реченица

kijelentő mondat

oznamovacia veta

израз

kifejezés

výraz

alárendelt szószerkezet alárendelő összetett mondat

изрична објекатска реченица kijelentő tárgyi mellékmondat predmetová veta изрична реченица

kijelentő mondat

predmetová veta

именица

főnév

podstatné meno

именски део предиката

az állítmány névszói része

menná časť prísudku

именски додатак

főnévi bővítmény

rozvíjací vetný člen, ktorým rozvíjame podstatné meno vo vete

именски предикат

igei-névszói állítmány (névszói slovesno-menný prísudok állítmány)

императив (заповедни felszólító mód начин) имперфективни (несвршени) befejezetlen szemléletű ige глагол

rozkazovací spôsob, imperatív

инверзија (обрнути редослед fordított mondatrend реченица) индиректан (посредан) függő beszéd говор

inverzia (opačné poradie viet)

158

nedokonavé sloveso

nepriama reč

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

зависна реченица зависна (одредбена) синтагма

зависнe виреченє

зависносложена реченица

propoziţie subordonată sintagmă subordonată, dependentă propoziţie subordonată dezvoltată

заједничка именица

substantiv comun

заєднїцки меновнїк

закључна реченица

propoziţie coordonatoare conclusivă

заключне виреченє

заменица

pronume

заменовнїк

запета (зарез)

virgulă

запята

заповедни начин (императив)

imperativ

розказуюци способ

збирна именица

substantiv colectiv

збирни меновнїк

збирни број

numeral colectiv

збирни числовнїк

знак питања (упитник)

semnul întrebării

знак питаня

знак узвика (узвичник)

semnul exclamării

викричнїк

значење именице

semnificaţia substantivului

значенє меновнїка

значење придева

semnificaţia adjectivului

значенє прикметнїка

изјавна реченица

propoziţie enunţiativă

виявне виреченє

израз изрична објекатска реченица изрична реченица

expresie propoziţie enunţiativă completivă directă propoziţie enunţiativă

вираз

именица

substantiv

меновнїк

именски део предиката

nume predicativ

менска часц предикату

именски додатак

parte secundară de propoziţie, determinant al substantivului

менски додаток

именски предикат

predicat nominal

менски предикат

императив (заповедни начин)

imperativ

императив

имперфективни (несвршени) глагол

verb imperfectiv

имперфективне (нєзакончене) дїєслово

инверзија (обрнути редослед реченица)

forma neaccentuată a pronumelui personal

инверзия (обрацени рядошлїд виреченьох)

индиректан (посредан) говор

vorbire indirectă

индиректна бешеда

зависнa синтагма зависно зложене виреченє

висловне обєктово виреченє висловне виреченє

159

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

индиректна заповест

nepriamy rozkaz

инструментал друштва

közvetett felszólítás eszközhatározó eset, (instrumentális) társhatározó

инструментал оруђа

eszközhatározó

sociatívny inštrumentál inštrumentál nástroja/ prostriedku

инфинитив

főnévi igenév

neurčitok (infinitív)

инфинитивна основа

a főnévi igenév töve

neurčitkový kmeň

искључна реченица

kizáró mondat

odpovoracie súvetie

истовремени однос

egyidejűség

(súčasný vzťah)

истовременост

egyidejűség

súčasnosť

једнина

egyes szám

jednotné číslo

инструментал (И)

inštrumentál (I.)

компаратив краћи (ненаглашени) облик личне заменице крњи перфект (перфект без помоћног глагола) лице (граматичко лице)

állandó tulajdonságot, ismétlődő cselekvést, történést, általános igazságot kifejező múlt idejű igealak állandó tulajdonságot, ismétlődő cselekvést, történést, általános igazságot kifejező, jelen idejű igealak állandó tulajdonságot, ismétlődő cselekvést, történést, általános igazságot kifejező, jövő idejű igealak középfok a személyes névmás rövid (hangsúlytalan) alakja segédige nélkül képzett múlt idő nyelvtani személy

лична заменица

személyes névmás

osobné zámeno

лични глаголски облик

az ige személyragos alakja

лично име (властито име)

személynév

určitý slovesný tvar vlastné meno (osobné, rodné/krstné)

локатив (Л)

helyhatározó eset, (locativus)

lokál (L.)

мислена именица

elvont főnév

множина

többes szám

nehmotné (abstraktné) podstatné meno množné číslo

квалификативни перфекат

квалификативни презент

квалификативни футур

160

kvalifikačný perfektum (minulý čas) kvalifikačný prézent (prítomný čas)

kvalifikačný budúci čas 2. stupeň (komparatív) kratší tvar osobného zámena l-ové príčastie osoba (gramatická osoba)

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

индиректна заповест

imperativ indirect

индиректни розказ

инструментал (И)

cazul instrumental

инструментал

инструментал друштва

formă a cazului instrumental

инструментал дружтва

инструментал оруђа

formă a cazului instrumental

инструментал орудия

инфинитив

infinitiv

инфинитив

инфинитивна основа

rādācina infinitivului

инфинитивна основа

искључна реченица

propoziţie coordonatoare disjunctivă

виключне виреченє

истовремени однос

relaţii concomitente

источасне одношенє

истовременост

concomitenţă

источасносц

једнина

singular

єднина

compus cu nuanţă квалификативни перфекат perfectul calificativă

квалификативни перфект

квалификативни презент

prezentul cu nuanţă calificativă квалификативни презент

квалификативни футур

viitorul cu nuanţă calificativă

квалификативни футур

компаратив

comparativ

компаратив

краћи (ненаглашени) облик личне заменице

forma neaccentuată a pronumelui personal

кратша форма особного заменовнїка перфект крњи перфект (перфект без forma prescurtată a perfectului нєподполни (перфект без помоцного помоћног глагола) дїєслова) лице (граматичко лице)

persoană gramaticală

особа (ґраматична)

лична заменица

pronume personal

особни заменовнїк

лични глаголски облик

formă verbală la modul personal

особна дїєсловна форма

лично име (властито име)

nume propriu

особне мено

локатив (Л)

cazul locativ

локатив

мислена именица

substantiv abstract

рефлексивни меновнїк

множина

plural

множина

161

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

множински облик

többes számú alak

tvar množného čísla

могући начин (потенцијал)

feltételes mód

podmieňovací spôsob

мушки род

hímnem

mužský rod

наглашени (акцентовани) облик личне заменице

a személyes névmás hangsúlyos alakja

dlhší tvar osobného zámena

наглашени облик помоћног глагола

a segédige hangsúlyos alakja

dlhší tvar pomocného slovesа biti a hteti

намерна (финална) реченица célhatározói mellékmondat

príčinná veta

напоредна реченица

mellérendelő összetett mondat nadradená veta

напоредна синтагма

mellérendelő szószerkezet

priraďovací sklad (priraďovacia syntagma)

наставак за облик речи

rag, jel

koncovka (tvarotvorná prípona)

наставак за творбу речи

képző

slovotvorná prípona

неакцентовани (ненаглашени) облик личне заменице

a személyes névmás hangsúlytalan alakja

kratší tvar osobného zámena

независна реченица

mellérendelő tagmondat

hlavná veta

независна синтагма

mellérendelő szószerkezet

priraďovací sklad (priraďovacia syntagma)

независносложена реченица mellérendelő összetett mondat priraďovacie súvetie нелични глаголски облик

személytelen igealak

neurčitý slovesný tvar

ненаглашени облик помоћног глагола

a segédige hangsúlytalan alakja

kratší tvar pomocného slovesа biti a hteti

непосредни (директни) говор

egyenes beszéd

priama reč

непостојано а

nem létező a (futó a)

pohyblivá samohláska a

неправи објекат

határozó (részeshatározó, állandó határozó)

nepriamy predmet

неправи повратни глагол

álvisszaható ige

sloveso, ktoré má len zvratnú podobu

непрелазни глагол

tárgyatlan ige

neprechodné sloveso

несвршена радња

befejezetlen cselekvés

neukončený dej

162

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

множински облик

formă de plural

множинска форма

могући начин (потенцијал) modul optatir - conditional

можлїви способ (потенциял)

мушки род

genul masculin

хлопски род

наглашени (акцентовани) облик личне заменице

forma accentuată a pronumelui наглашена (акцентована) personal форма особного заменовнїка

наглашени облик помоћног forma lungă a verbului auxiliar наглашена форма глагола помоцного дїєслова намерна (финална) propoziţie subordonată de scop намирне виреченє реченица (finală) Нєзависно зложене напоредна реченица propoziţie paralelă виреченє напоредна синтагма

formă de sintagmă

нєзависно зложена синтаґма

наставак за облик речи

terminaţia pentru forma gramaticală a cuvintelor

законченє за форму слова

наставак за творбу речи

sufix

законченєза творенє слова

неакцентовани (ненаглаше- forma neaccentuată a ни) облик личне заменице pronumelui personal

нєнаглашена форма особного заменовнїка

независна реченица

propoziţie coordonatoare

нєзависне виреченє

независна синтагма

sintagmă independentă

нєзависна синтаґма

независносложена реченица

frază

Нєзависно зложене виреченє

нелични глаголски облик

formă verbală impersonală

безособна дїєсловна форма

ненаглашени облик личне заменице

forma neaccentuată a pronumelui personal

нєнаглашена форма особного заменовнїка

ненаглашени облик помоћног глагола непосредни (директни) говор

forma prescurtată a verbului auxiliar

нєнаглашена форма помоцного дїєслова

vorbire indirectă

директна бешеда

непостојано а

litera a care dispare din anumite cuvinte în unele forme випадне а ale categoriilor gramaticale

неправи објекат

complement indirect

нєправи обєкт

неправи повратни глагол

verb reflexiv intranzitiv

нєправе повратне дїєслово

непрелазни глагол

verb intranzitiv

нєпреходне дїєслово

несвршена радња

acţiune imperfectivă

нєдокончена дїя

163

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

несвршени (имперфективни) befejezetlen szemléletű ige глагол

nedokonavé sloveso

несвршеност радње

а cselekvés befejezetlen volta

nedokonavosť

номинатив (Н)

alanyeset (nominativus)

nominatív (N.)

објекат (предмет радње)

tárgy

predmet

објекатска реченица

tárgyi mellékmondat

predmetová veta

обрнути редослед реченица (инверзија)

mondatrend fordított

opačné poradie viet

односна реченица

vonatkozó mondat

privlastková veta

одредба

határozó

príslovkové určenie

одредба за друштво

társhatározó

príslovkové určenie spoluúčasti

одредба за оруђе (средство)

eszközhatározó

príslovkové určenie nástroja

одредба за узрок

okhatározó

príslovkové určenie príčiny

одредбена (зависна) реченица

alárendelt mondat

vedľajšia veta príslovková

одредбена (зависна) синтагма

alárendelt szószerkezet

určovací sklad (určovacia syntagma)

одрична реченица

tagadó mondat

záporná veta

одрична речца

tagadószócska

záporná častica

одрични облик глагола

tagadó igealak

záporné sloveso

описни придев

tulajdonságjelző, minőségjelző akostné prídavné meno

основа речи

(relatív) szótő

základ slova

основни број

tőszámnév

základná číslovka

особна (властита) именица

tulajdonnév

vlastné podstatné meno

падеж

eset

pád

падежни наставак

esetrag

pádová koncovka

партитивни (деони) генитив részelő genitivus

čiastkový genitív

пасив (трпно стање)

passzívum, szenvedő igealak

trpný rod

пасивна (трпна конструкција)

szenvedő szerkezet

trpná konštrukcia

164

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

несвршени (имперфективни) глагол

verb imperfectiv

нєзакончене (нєдокончене, имперфективне) дїєслово

несвршени глагол

verb cu aspect imperfectiv

нєзакончене дїєслово (вид)

несвршеност радње

imperfectivitatea acţiunii

нєдоконченосц роботи

номинатив (Н)

nominativ

номинатив

објекат (предмет радње)

complement (obiectul acţiunii) обєкт

објекатска реченица propoziţie completivă обрнути редослед реченица ordine inversă a propoziţiilor, (инверзија) inversiune propoziţie subordonată односна реченица atributivă одредба complement circumstanţial одредба за друштво

complement circumstanţial asociativ

circumstanţial одредба за оруђе (средство) complement instrumental

обєктово виреченє обрацени рядошлїд виреченьох (инверзия) односне виреченє одредба одредба за дружтво одредба за орудиє

одредба за узрок

complement circumstanţial de cauză

одредба за причину

одредбена (зависна) реченица

propoziţie circumstanţială (subordonată)

одредбово (зависне) виреченє

одредбена (зависна) синтагма

sintagmă subordonată

одредбова (зависна) синтаґма

одрична реченица

propoziţie negativă

одрекаюце виреченє

одрична речца

particulă negativă

одрекаюце словко

одрични облик глагола

formă verbală cu aspect negativ одрекаюца форма дїєслова

описни придев

adjectiv calificativ

описни прикметнїк

основа речи

tema cuvântului

основа слова

основни број

numeral cardinal

основне число

особна (властита) именица substantiv propriu

особни (власни) меновнїк

падеж

caz

припадок

падежни наставак партитивни (деони) генитив пасив (трпно стање) пасивна (трпна конструкција)

terminaţia cazului

припадково законченє

genitiv partitiv

партитивни ґенитив

diateza pasivă

пасив пасивне виреченє (пасивна конструкция)

construcţie în diateza pasivă

165

СРПСКИ пасивни (трпни) глаголски придев перфекат (прошло време) перфекат без помоћног глагола (крњи перфекат) перфективни (свршени) глагол писано слово

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

szenvedő melléknévi igenév

trpné pričastie

múlt idő segédige nélkül képzett múlt idő

minulý čas

befejezett szemléletű ige

dokonavé sloveso

írott betű

písané písmeno

плуралија тантум

pluralia tantum, csak többes számban használt főnév visszaható ige

pomnožné podstatné meno (plurale tantum) zvratné sloveso

feltételes mondat

podmieňovacia veta

позитив

alapfok

prvý stupeň (pozitív)

показна заменица

mutató névmás

ukazovacie zámeno

помоћни глагол

segédige

pomocné sloveso

поређење

fokozás

stupňovanie, komparácia

поређење придева посесивни (присвојни) генитив

a melléknév fokozása

повратни глагол погодбена (условна) реченица

l-ové pričastie

посесивни (присвојни) придев посредан (индиректан) говор потенцијал (могући начин)

birtokos melléknév

stupňovanie prídavných mien genitív vlastníka (posesívny genitív) datív vlastníka (posesívny datív) privlastňovacie prídavné meno

függő beszéd

nepriama reč

feltételes mód

podmieňovací spôsob

почетно слово прави објекат (директни објекат) прави повратни глагол

kezdőbetű

začiatočné písmeno

tárgy

priamy predmet

visszaható ige

pravé zvratné sloveso

правопис предбудуће време (футур II) предикат

helyesírás

предикатов додатак

állítmányi bővítmény

предлог

viszonyszó (elöljárószó)

pravopis futúrum II. (zložený budúci čas) prísudok (predikát) rozvíjací vetný člen, ktorý rozvíja prísudok predložka

birtokos genitivus

посесивни (присвојни) датив birtokos dativus

166

előidejű jövő idő állítmány

СРПСКИ РУМУНСКИ пасивни (трпни) глаголски participiu în formă pasivă придев compus перфекат (прошло време) perfect (timp trecut) перфекат без помоћног perfectul compus fără verbul глагола (крњи перфекат) auxiliar перфективни (свршени) verb perfectiv глагол писано слово literă de mână

РУСИНСКИ

плуралија тантум

plurale tantum

плуралия тантум

повратни глагол погодбена (условна) реченица позитив

verb reflexiv propoziţie subordonată condiţională pozitiv

повратне дїєслово

показна заменица

pronume demonstrativ

указуюци заменовнїк

помоћни глагол

verb auxiliar

помоцне дїєслово

поређење

comparaţie

поровнованє

поређење придева посесивни (присвојни) генитив посесивни (присвојни) датив посесивни (присвојни) придев посредан (индиректан) говор потенцијал (могући начин) почетно слово прави објекат (директни објекат) прави повратни глагол

comparaţia adjectivelor

adjectiv posesiv

поровнованє прикметнїкох посесивни (присвойни) ґенитив посесивни (присвойни) датив посесивни (присвойни) прикметнїк

vorbire indirectă

индиректна бешеда

modul optativ-condiţional literă iniţială

потенциял (можлїви способ) початна буква

complement direct

прави обєкт

verb reflexiv tranzitiv

праве повратне дїєслово

ortografie

правопис

viitor anterior

предбудуци час (футур II)

predicat parte secundară de propoziţie, determinant al predicatului prepoziţie

предикат

правопис предбудуће време (футур II) предикат предикатов додатак предлог

genitivul posesiv dativul posesiv

дїєприкметнїк пасивни перфект перфект без помоцного дїєслова (нєподполни перфект) перфективне (закончене) дїєслово писана буква

условне виреченє позитив

предикатов додаток применовнїк

167

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

предмет радње (објекат)

tárgy

predmet

презент (садашње време)

jelen idő

prítomný čas

презентска основа

a jelen idő töve

prítomníkový kmeň

прелазни глагол

tárgyas ige

prechodné sloveso

прелазност радње

a cselekvés tranzitív volta (tárgyas ige)

(prechodná činnosť)

префикс

igekötő

predpona (prefix)

придев

melléknév

prídavné meno

прилог

határozószó

príslovka

прилошка одредба за време

időhatározó

príslovkové určenie času

прилошка одредба за место

helyhatározó

príslovkové určenie miesta

прилошка одредба за начин

módhatározó

príslovkové určenie spôsobu

прилошка одредба за узрок

okhatározó

príslovkové určenie príčiny

приповедачки перфекат

elbeszélő múlt idő

rozprávačský minulý čas

приповедачки презент

elbeszélő jelen idő

rozprávačský prítomný čas

приповедачки футур

elbeszélő jövő idő

rozprávačský budúci čas

природни род

természetes nem

prirodzený rod

присвојни (посесивни) генитив

birtokos genitivus

присвојни (посесивни) придев

birtokos melléknév

промена именица

főnévragozás, deklináció

privlastňovací genitív (posesívny genitív) privlastňovací datív (posesívny datív) privlastňovacie prídavné meno skloňovanie podstatných mien

промена придева

melléknévragozás

skloňovanie prídavných mien

прост број

tőszámnév

základná číslovka

проста реченица

egyszerű mondat

holá veta

проширена реченица

bővített mondat

rozvitá veta

прошло време (перфекат)

múlt idő

minulý čas

радни глаголски придев

cselekvő jelentésű melléknévi igenév

činné príčastie

раставна реченица

választó mondat

vylučovacie súvetie

присвојни (посесивни) датив birtokos dativus

168

СРПСКИ

РУМУНСКИ

предмет радње (објекат)

obiectul acţiunii (complement) предмет дїї

презент (садашње време)

презент

прелазни глагол

prezent rădăcina formei de prezent a verbului verb tranzitiv

прелазност радње

acţiune tranzitivă

преходносц дїї

префикс

prefix

префикс

придев

adjectiv

прикметнїк

презентска основа

прилог

РУСИНСКИ

презентска основа преходне дїєслово

adverb circumstanţial de прилошка одредба за време complement timp circumstanţial de прилошка одредба за место complement loc circumstanţial de прилошка одредба за начин complement mod circumstanţial de прилошка одредба за узрок complement cauză perfectul compus folosit în приповедачки перфекат naraţiune приповедачки презент prezentul folosit în naraţiune

унапряменосц дїї

приповедачки футур

viitorul folosit în naraţiune

приповедацки футур

природни род присвојни (посесивни) генитив присвојни (посесивни) датив присвојни (посесивни) придев промена именица

genul natural

природни род

genitivul posesiv

присвойни ґенитив

dativul posesiv

присвойни датив

adjectiv posesiv

присвойни прикметнїк

declinarea substantivului

пременка меновнїкох

промена придева

declinarea adjectivului

пременка прикметнїкох

прост број

numeral simplu

просте число

проста реченица

propoziţie simplă

просте виреченє

проширена реченица

propoziţie dezvoltată

преширене виреченє

прошло време (перфекат)

timpul trecut (perfect compus) прешли час

радни глаголски придев

participiu propoziţie coordonatoare adversativă

раставна реченица

присловнїк присловнїцка одредба за час присловнїцка одредба за место присловнїцка одредба за способ присловнїцка одредба за причину управне слово

дїєприкметнїк активни розставне виреченє

169

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

ред речи

szórend

poradie slov

редни број

sorszámnév

radová číslovka

реченица

mondat

veta

реченични делови (делови реченице)

mondatrészek

vetné členy

речца

szócska

častica

род

nem

rod

род именица

a főnév neme

rod podstatných mien

род придева

a melléknév neme

rod prídavných mien

садашње време (презент)

jelen idő

prítomný čas (prézent)

самогласник

magánhangzó

samohláska

саставна реченица

kapcsolatos mondat

zlučovacie súvetie

свршена радња свршени глагол (перфективни) свршеност радње

befejezett cselekvés

ukončený dej

befejezett szemléletű ige

dokonavé sloveso

a cselekvés befejezett volta

dokonavosť

сингуларија тантум

singularia tantum, csak egyes számban használt főnév

singulare tantum

синтагма

szószerkezet

sklad (syntagma)

скраћеница слагање атрибута са именицом

rövidített szó a jelző és a főnév egyeztetése

skratka zhoda prívlastku s podstatným menom

слагање реченичних делова

mondatrészek egyeztetése

zhoda vetných členov

слагање субјекта и предиката

az alany és az állítmány egyeztetése

zhoda medzi podmetom a prísudkom

сложена реч

összetett szó

zložené slovo

сложена реченица

összetett mondat

súvetie

сложени број

összetett szám

zložená číslovka

сложени глаголски облик

összetett igealak

zložený slovesný tvar

средњи род

semleges nem

stredný rod

субјекат

alany

podmet (subјekt)

сугласник

mássalhangzó

spoluhláska

суперлатив

felsőfok

3. stupeň (superlatív)

170

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

ред речи

ordinea cuvintelor (topica)

шор словох

редни број

numeral ordinal

шорне число

реченица реченични делови (делови реченице)

propoziţie

виреченє

părţi de propoziţie

часци виреченя

речца

particulă

словко

род

gen

род

род именица

genul substantivelor

род меновнїкох

род придева

genul adjectivelor

род прикметнїкох

садашње време (презент)

timpul prezent

терашнї час

самогласник

vocală propoziţie coordonatoare copulativă acţiune cu aspect perfectiv

вокал

саставна реченица свршена радња

verb perfectiv

составне виреченє докончена дїя

свршени глагол свршени глагол (перфективни) свршеност радње

perfectivitatea acţiunii

докончене дїєслово закончене (перфективне) дїєслово доконченосц дїї

сингуларија тантум

singulare tantum

синґулария тантум

синтагма

sintagma

синтаґма

скраћеница слагање атрибута са именицом слагање реченичних делова слагање субјекта и предиката сложена реч

prescurtare acordul atributului cu substantivul acordul dintre părţile de propoziţie acordul subiectului cu predicatul cuvânt compus

скраценє складанє атрибутох зоз меновнїком

сложена реченица

frază

зложене виреченє

сложени број

numeral compus

зложени числовнїк

сложени глаголски облик

formă verbală compusă

зложена дїєсловна форма

средњи род

genul neutru

стреднї род

субјекат

subiect

субєкт

сугласник

consoană

консонант

суперлатив

superlativ

суперлатив

verb perfectiv

складанє часцох виреченя складанє субєкта и предиката зложене слово

171

СРПСКИ

МАЂАРСКИ

СЛОВАЧКИ

супротна реченица

ellentétes mondat

odporovacie súvetie

творба речи

szóképzés

tvorenie slov

темпорални (временски) генитив

időt kifejező genitivus

genitív času

трајни глагол

folyamatos ige

nedokonavé sloveso

трпна (пасивна) конструкција трпни (пасивни) глаголски придев

szenvedő szerkezet

trpná konštrukcia

szenvedő melléknévi igenév

trpné príčastie

трпно (пасивно) стање

szenvedő igealak

trpný rod

узајамно-повратни глагол

(kölcsönösen) visszaható ige

čisto zvratné sloveso

узвична реченица

felkiáltó mondat

zvolacia veta

узвичник (знак узвика)

felkiáltójel

výkričník

узрочна реченица

okhatározói mellékmondat

príčinná veta

умањеница

kicsinyítő képzős főnév

zdrobnenina (deminutívum)

уопштени субјекат

általános alany

všeobecný podmet

упитна заменица

kérdő névmás

opytovacie zámeno

упитна реченица

kérdő mondat

opytovacia veta

упитна речца

kérdőszócska

opytovacia častica

упитник (знак питања)

kérdőjel

otáznik

управљеност радње

a cselekvés irányultsága

smerovanie deja

управна реч

fölérendelt szó

priama reč

условна (погодбена) реченица условни начин

feltételes mellékmondat

podmienková veta

feltételes mellékmondat

podmieňovací spôsob

учестали глагол финална (намерна) реченица футур I (будуће време)

gyakorító ige

opakovacie sloveso

célhatározói mellékmondat

príčinná veta

jövő idő

jednaduchý budúci čas

футур II (предбудуће време) előidejű jövő idő

futúrum II. (zložený budúci čas)

штампано слово

tlačené písmeno

172

nyomtatott betű

СРПСКИ

РУМУНСКИ

РУСИНСКИ

супротна реченица

propoziţie opusă

процивне виреченє

творба речи темпорални (временски) генитив трајни глагол трпна (пасивна) конструкција трпни (пасивни) глаголски придев трпно (пасивно) стање

formarea cuvintelor

verb imperfectiv

творенє словох темпорални (часови) ґенитив тирваце дїєслово

construcţie pasivă

пасивна конструкция

formă pasivă a participiului

дїєприкметнїк пасивни

diateza pasivă

пасивни стан

узајамно-повратни глагол

verb reflexiv de reciprocitate

взаїмно повратне дїєслово

узвична реченица

propoziţie exclamativă

викричне виреченє

узвичник (знак узвика)

semnul exclamării

викричнїк

узрочна реченица

propoziţie cauzală

причиново виреченє

умањеница

diminutiv

деминутив

уопштени субјекат

subiect general

пообщени субєкт

упитна заменица

pronume interogativ

опитни заменовнїк

упитна реченица

propoziţie interogativă

опитне виреченє

упитна речца

particulă interogativă

опитне словко

упитник (знак питања)

semnul întrebării

знак питаня

управљеност радње

унапряменосц дїї

условна (погодбена) реченица условна реченица

direcţionarea acţiunii cuvântul principal dintr-o construcţie gramaticală propoziţie subordonată condiţională propoziţie condiţională

условне виреченє

условни начин

mod optativ-condiţional

условни способ

учестали глагол финална (намерна) реченица футур I (будуће време) футур II (предбудуће време)

verbe cu acţiune care se repetă propoziţie subordonată finală (de scop) viitor

частотне дїєслово намирне виреченє

viitorul anterior

футур II (предбудуци час)

штампано слово

literă de tipar

друкована буква

управна реч

genitivul temporal

управне слово условне виреченє

футур I (будуци час)

173

САДРЖАЈ

ГЛАГОЛИ

1. ГЛАГОЛСКИ ВИД. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Гласовне промене код глагола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2. ГЛАГОЛСКИ РОД. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Писање скраћеница. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

ЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

3. ПРЕЗЕНТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 4. ПЕРФЕКАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Писање скраћеница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 5. ФУТУР I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Спојено и одвојено писање речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 6. ФУТУР II. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 Спојено и одвојено писање речи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 7. ИМПЕРАТИВ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 8. ПОТЕНЦИЈАЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 9. ИНФИНИТИВ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 10. ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 11. ГЛАГОЛСКИ ПРИЛОЗИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

ПРЕГЛЕД ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 12. УПОТРЕБА РЕЧЦЕ СЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 Пасивне реченичне конструкције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

SLOŽENE REČENICE

NEZAVISNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 13. SASTAVNE I ZAKLJUČNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 14. SUPROTNE, RASTAVNE I ISKLJUČNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

ZAVISNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

15. IZRIČNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Objekatske rečenice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 16. MESNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110 Pisanje velikog slova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 17. NAČINSKE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Pisanje velikog slova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 18. VREMENSKE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 19. NAMERNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Pisanje velikog slova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 20. UZROČNE REČENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Pisanje velikog slova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 21. USLOVNE ILI POGODBENE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 22. ODNOSNE REČENICE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 Atributske rečenice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146

PREGLED SLOŽENIH REČENICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 Граматички и правописни појмовник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154

174

Мирјана Бурзан Јован Јерковић Српски као нематерњи језик ГРАМАТИКА за осми разред основне школе Треће издање, 2015. годинa Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Росанда Вучићевић Ликовни уредник Биљана Савић Графички уредник Мирослав Радић Коректор Маријана Васић Стјепановић Илустратор Зоран Пешкан Дизајн Татјана Божић Обим 11 штампарских табака Формат 16,5 × 23,5 cm Тираж 4.000 примерака Рукопис предат у штампу: августа 2015. године. Штампање завршено: августа 2015. године. Штампа: МОБИД, Лозница

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 37.016:811.163.41'36(075.2) БУРЗАН, Мирјана Српски као нематерњи језик : граматика : за 8. разред основне школе / Mирјана Бурзан, Јован Јерковић. - 3. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Лозница : Мобид). - 174 стр. ; 24 cm Ћир. и лат. - Тираж 4.000. ISBN 978-86-17-19257-8 1. Јерковић, Јован [аутор] COBISS.SR-ID 298844423