Географија 22172 by Zavod za udžbenike

ВЛАДИМИР СТОЈАНОВИЋ БОЈАН ЂЕРЧАН МИЛИЦА СОЛАРЕВИЋ

ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Рецензенти проф. др Јован Плавша, ПМФ Нови Сад, Департман за географију, туризам и хотелијерство Сања Милисављевић, професор, „Земунска гимназија“, Земун Бранка Јеумовић, професор, „Дванаеста београдска гимназија“, Београд

Уредник мр Зоран Тошић Одговорни уредник Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

ПРЕДГОВОР Поштовани ученици, Уџбеник географије за други разред гимназије је посвећен друштвеној географији. У 20. веку ова научна област је имала динамичан развој, да би у последњих двадесет до тридесет година доживела и свој пуни препород. Постоји неколико разлога за то, а најважнији је у вези са предметом њених истраживања. Друштвена географија се, најшире говорећи, бави проучавањем људског друштва, а оно се никада у историји није тако брзо мењало као што је то сада случај. Време у коме живимо је обележено глобализацијом, која се као појам користи с циљем описивања промена у друштву. Такве промене су довеле до изразите међународне размене у трговини, другим гранама економије, становништву, политици или култури. Најзад, глобализација се одразила и на активности у области заштите животне средине и то кроз популаризацију и примену начела одрживог развоја. С обзиром на то да друштвена географија има широк обухват тема које изучава, тако и овај уџбеник има за предмет својих анализа бројне и разноврсне појаве у човековом друштву. Такве анализе, поред теоријско-методолошког приступа у друштвеној географији, започињу са становништвом и демографским процесима. Затим се у наредном поглављу тежиште истраживања помера према насељеним местима и савременим процесима који их обележавају. Економија је једна од водећих тема друштвене географије, а посебно у 21. веку, како због трендова глобализације, тако и због загађивања животне средине. Завршна поглавља уџбеника географије за други разред гимназије посвећена су политичкогеографским процесима и карактеристичним регионалногеографским темама у вези са одабраним деловима света. Уџбеник географије који је пред вама обилује бројним подацима, па је стога важно истакнути да њихова сврха није садржана у томе да их ученици све напамет усвоје. Они су ту да би помогли ученицима да схвате суштину света у коме живимо и његов променљиви карактер. Надамо се да ће професори географије, сходно нашем савету, у томе и искрено помоћи на путу ка усвајању корисног и занимљивог градива.

Аутори

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ПОДЕЛА, ЗАДАЦИ И РАЗВОЈ ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 2. KАРТОГРАФСКA МЕТОДА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

СТАНОВНИШТВО И ДЕМОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1. РАСПОРЕД СТАНОВНИШТВА И ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 2. ПОПУЛАЦИОНА ДИНАМИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 3. ДЕМОГРАФСКА ТРАНЗИЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 4. МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 5. СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 6. ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

III

РУРАЛНИ И УРБАНИ ПРОСТОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 1. РАЗВОЈ НАСЕЉА И ПРОЦЕСИ УРБАНИЗАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2. ДЕАГРАРИЗАЦИЈА, ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА И ПОЛАРИЗАЦИЈА РАЗВОЈА НАСЕЉА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 3. СТРУКТУРА И ШИРЕЊЕ ГРАДСКИХ ПРОСТОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 4. ФУНКЦИОНАЛНЕ ВЕЗЕ ГРАДА И ОКОЛНОГ ПРОСТОРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

ПРИВРЕДА И ГЕОГРАФСКИ ПРОСТОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 1. ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКА ВАЛОРИЗАЦИЈА ПРИРОДНИХ РЕСУРСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 2. ПРИВРЕДА И ЖИВОТНА СРЕДИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 3. ГЛОБАЛНИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 4. ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКЕ РЕГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 5. МУЛТИНАЦИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 6. МЕЂУНАРОДНЕ ЕКОНОМСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ИНТЕГРАЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 7. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

ПОЛИТИЧКОГЕОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 1. ПОЈАМ ТЕРИТОРИЈЕ И ПОЛИТИЧКИ СТАТУС ТЕРИТОРИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 2. АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА, ОБЛИЦИ ДРУШТВЕНОГ И ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 3. ПОЛИТИЧКА КАРТА СВЕТА, ТЕРИТОРИЈАЛНИ ПРОЦЕСИ И КОНФЛИКТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

РЕГИОНАЛНОГЕОГРАФСКЕ ТЕМЕ И ГЛОБАЛНИ ПРОЦЕСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 1. ТУРИСТИЧКЕ РЕГИЈЕ ЈУЖНЕ ЕВРОПЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 2. ВЕЛИКЕ УРБАНЕ РЕГИЈЕ ЗАПАДНЕ И СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 3. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ И ТРАНЗИЦИОНИ ПРОЦЕСИ У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ (РУСКА ФЕДЕРАЦИЈА И УКРАЈИНА) . . . . . . . . . . . . . . 116 4. САВРЕМЕНA МИГРАЦИОНA КРЕТАЊА У ЕВРОПИ И СВЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 5. КУЛТУРНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ТЕКОВИНЕ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ПРОСТОРА ЈУГОЗАПАДНЕ АЗИЈЕ . . . . . . . . . 123 6. СПЕЦИФИЧНОСТИ ГЕОГРАФСКОГ РАЗВОЈА ЈУЖНЕ АЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 7. ДЕМОГРАФСКИ И УРБАНОГЕОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ У ИСТОЧНОЈ АЗИЈИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 8. ПРОБЛЕМИ ПРИРОДНИХ НЕПОГОДА У ЈУГОИСТОЧНОЈ АЗИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 9. КУЛТУРНО-ЦИВИЛИЗАЦИЈСКЕ ТЕКОВИНЕ И ТРАНСФОРМАЦИЈА ГЕОГРАФСКОГ ПРОСТОРА АФРИЧКОГ СРЕДОЗЕМЉА . . . . 138 10. ГЕОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ САХАРСКЕ И СУПСАХАРСКЕ АФРИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 11. КУЛТУРНИ, ЕКОНОМСКИ И ПОЛИТИЧКИ РАЗВОЈ САД И КАНАДЕ И ЊИХОВ УТИЦАЈ НА ГЛОБАЛНЕ ПРОЦЕСЕ У СВЕТУ . . . . 145 12. ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ У МЕКСИКУ, НА КАРИБИМА И У ЦЕНТРАЛНОЈ АМЕРИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 13. РЕГИОНАЛНОГЕОГРАФСКЕ СПЕЦИФИЧНОСТИ ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 14. САВРЕМЕНИ ДРУШТВЕНОГЕОГРАФСКИ РАЗВОЈ АУСТРАЛИЈЕ И ЕКОЛОШКА УГРОЖЕНОСТ ОКЕАНИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 15. ПОСЛЕДИЦЕ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА НА АНТАРКТИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ПОДАТАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

СТА Н О В Н И Ш Т В О И Д Е М О Г РАФ С К И П Р О Ц Е С И

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА

ʪ ˀ˄ˌ˃ʦʫʻʤ ʧʫʽʧˀʤˇʰʵʤ 1. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ПОДЕЛА, ЗАДАЦИ И РАЗВОЈ ДРУШТВЕНЕ ГЕОГРАФИЈЕ

Која су најважнија друштвеногеографска обележја простора у коме живите? Предмет проучавања друштвене географије Географија је наука која проучава Земљину површину са свим природним и друштвеним садржајима и процесима који те садржаје повезују. Географија се у првом реду дели на општу и регионалну. Општа географија се затим дели на физичку (проучава рељеф, климу, воде, земљишта, живи свет) и друштвену географију (проучава становништво, привреду, насеља). Регионална географија обухвата и повезује истраживања физичке и друштвене географије у анализи одређених географских регија. Као област проучавања у географији, друштвена географија се бави међусобним односима људског друштва (становништво, привреда, насеља) и географске средине. Она је првенствено заинтересована за чињеницу да географски простор (окружење или животна средина) истовремено може бити и услов и последица људских активности. На пример, присуство природних ресурса попут пољопривредног земљишта, руда или лепих пејзажа може

Кључне речи друштвена географија, географски детерминизам и посибилизам, трговачка географија, позитивизам, марксистичка друштвена географија, културни заокрет

утицати на развој привредних делатности као што су пољопривреда, индустрија или туризам. Природни ресурси су услов за неометано одвијање набројаних делатности. На другој страни, свака од поменутих делатности ће на специфичан начин обликовати одлике географског простора, па онда кажемо да су његове одлике последица људских активности. Примарно интересовање друштвене географије за однос човека и географске средине актуелно је и због комплексности географског простора, у коме су природни и друштвени чиниоци узајамно повезани. Задатак друштвене географије јесте да објасни сложеност граница које су присутне између природних и друштвених појава, а нарочито у савременим процесима глобализације и променама животне средине. На пример, у 21. веку климатске промене су један од највећих изазова за човека. Клима је сложена природна појава, али у последње време људи својим присуством и радом утичу додатно на климатске промене.

• Утицај географске средине на обављање привредних делатности (пољопривреде, рударства и туризма)

Д РУ Ш Т ВЕНА Г ЕОГ РАФИ ЈА

Где су границе између природних и друштвених појава: случај урагана Катрина Ураган је природна појава специфична по снажним ветровима који у вртлогу разарају све пред собом. Они могу имати фаталан исход по људе и друштво. Пошто је ураган Катрина 2005. године погодио обалу Мексичког залива у САД, око 80% града Њу Орлеанса потопљено је услед попуштања одбрамбених насипа. Убрзо су се последице те природне непогоде пренеле на друштво, па и на политички живот. Разлог је неправовремено упућена помоћ пострадалима. Све јачи удари урагана у последње време се анализирају и као последица климатских промена. Климатске промене се одвијају и под утицајем човека на животну средину, у виду испуштања загађујућих материја у ваздух.

Бројне друштвене науке имају сличан или готово идентичан предмет проучавања као друштвена географија, а то су човек, друштво и друштвена организација. Оно што друштвену географију одваја од тих наука јесте „просторни приступ”, то јест начин размишљања и истраживања о друштвеним одликама света у коме просторни размештај има кључни значај. Друштвени географи истражују друштвене објекте и појаве у неком простору (на пример, становништво, насеља, привреду, друштвено уређење, квалитет животне средине), као и начине и узроке њиховог мењања од једне до друге географске регије. Основно полазиште друштвених географа је веома једноставно – све што се дешава у човеком животу или неком друштву мора се дешавати у одређеном простору и времену.

Подела друштвене географије Друштвена географија се, сходно предмету истраживања, може поделити на више дисциплина. То су: – географија становништва – проучава просторни размештај становништва и

његове карактеристике из угла структура (биолошке и социоекономске) и кретања броја становника (наталитет, морталитет и миграције); – економска географија – бави се проучавањем развоја просторног размештаја и организације примарних, секундарних и терцијарних привредних делатности, као и проучавањем узајамних веза тих делатности са условима географске средине; – географија насеља – истражује настанак, развој и размештај људских станишта, међусобне везе између насеља, али и интеракције насеља са околним природним и културним пределом; – политичка географија – истражује географске појаве и процесе политичког карактера, а пре свега државе, њихов настанак и проблеме; – географија животне средине – проучава узајамно дејство литосфере, атмосфере, хидросфере, педосфере и биосфере у стварању услова за нормално одвијање живота, као и интеракцију људи и животне средине. – историјска географија – бави се проучавањем промена у пределу неке регије, и то у одређеном временском периоду.

Колико су према предмету свог проучавања друштвеногеографске дисциплине упућене једна на другу?

Развој друштвене географије Без обзира на то што се предмет истраживања савремене друштвене географије помињао и у ранијим периодима, као самостална и јасно одвојена научна област она се појавила крајем 19. века. Значајан допринос томе је дао немачки географ Фридрих Рацел. Његово дело Анропогеографија (1882)

• Фридрих Рацел

претходило је озбиљном и академском изучавању друштвене географије. Ипак, током највећег дела 19. века географија, у оквиру које ће се развити и друштвена географија, окарактерисана је као картирање и опис различитих друштава и култура који живе у различитим деловима света. Посебно интересовање је владало за природне ресурсе, робу и трговину, који су били основа економске делатности.

Приручник из трговачке географије Наслов и садржај ове књиге из 1889. године, аутора Џорџа Чисхолма, најбоље показује описни карактер друштвене географије на почетку њеног развоја. Трговачка географија је била значајно истакнута осамдесетих година 19. века па све до тридесетих година 20. века. У том историјском периоду географија је служила колонијалним владарима и трговцима у прибављању корисног знања о освојеним територијама Африке, Азије и Латинске Америке. Приручник је пружао одговоре на три питања: како се производи (нека) роба, која се роба производи и где се производи.

• Пол Видал де ла Блаш

Двадесете године 20. века су нарочито биле подстицајне за друштвену географију. Тада је напуштено учење познато као детерминизам животне средине или географски детерминизам, чији је заговорник био и сам Рацел. Оно се заснивало на мишљењу да биолошки закони важе и у развоју једног друштва, као

и да друштва директно и искључиво зависе од природе. Географски посибилизам се појавио као мишљење о томе да природа (животна средина) пружа шансу, а не ограничења. Његов први заговорник је географ Пол Видал де ла Блаш. Период након Другог светског рата најдинамичнији је у развоју друштвене географије. У жељи да одбаце регионални приступ у проучавањима, бројни истраживачи су прихватили позитивизам, који се темељи на преузимању квантитативних метода и статистичких анализа других природних наука. Овај правац је био напуштен седамдесетих година 20. века, када је преовладала марксистичка друштвена географија, заинтересована за социјалну правду и проучавање неједнакости између група у неком друштву. Она је заокупљена важним политичким питањима, укључујући и капитализам и производњу која се ослања на јефтину радну снагу и јефтине сировине. На крају 20. века појавио се тзв. културни заокрет. У њему је било присутно интересовање за културне аспекте друштвеног живота који су уједно важан економски покретач (нпр. туризам и путовања као животни стил, филмска и музичка индустрија, модна индустрија, потрошачко друштво).

Како културне навике људи могу да утичу на привредни развој неке географске средине?

Досадашњи развој Друштвене географије показује да је она динамична и разноврсна према суштини својих праваца и учења. Уколико говоримо о њеној будућности, свет колонијализма у коме је настала и у коме је почела да се развија више не постоји. Некадашње колоније, а данас независне државе, имају своје појединачне проблеме и преокупације. Очекује се да ће то додатно утицати на подстицање разноврсности њених истраживања у зависности

Д РУ Ш Т ВЕНА Г ЕОГ РАФИ ЈА

од актуелних друштвених тема у појединим деловима света, а посебно на релацији између богатих и сиромашних држава.

Методе проучавања и извори података у друштвеној географији Свака од фаза у развоју друштвене географије имала је своје методе истраживања. Тако се метода дескрипције (описна метода) дуго задржала, кроз 19. век и у првој половини 20. века. Када је наступила фаза позитивизма, најчешће коришћена метода друштвених географа била је математичкостатистичка, за коју је важило да је прецизнија. Након промена које је донела марксистичка географија, уследила је критика статистичке методе, за коју је тада важило да је коришћењем бројева и математичких модела „дехуманизовала” људско друштво. У том тренутку су преовладале квалитативне методе истраживања. Квантитативне и квалитативне методе истраживања су данас подједнако заступљене у истраживањима друштвене географије. Квантитативне методе обухватају скуп математичких и статистичких техника којима се откривају и доказују тачно одређене друштвене појаве (нпр. природни прираштај). Квалитативне методе обухватају скуп техника истраживања које описују како појединци или групе у неком друштву виде и доживљавају свет око себе. У те методе, између осталог, спадају: интервјуи, анкете, анализа и тумачење текстуалне грађе. Постоје бројни извори података на основу којих друштвени географи спроводе своја истраживања. До статистичких података је могуће доћи у посебним државним одељењима за статистику или путем специјализованих интернет сајтова на којима се налазе такви подаци. На пример, у Србији је актуелан извор података Републички завод за статистику, док је у Европској унији присутан Еуростат, као канцеларија задужена за

статистику. Поред ових, примарних извора података постоји и низ других, секундарних извора података, у које спадају научни часописи из географије, научнопопуларни часописи, информације из медија и интернет. Сваки од наведених извора секундарне грађе мора бити подвргнут провери података како бисмо били сигурни да су подаци које користимо тачни.

Резиме Друштвена географија проучава однос људског друштва и географског простора. Она истражује становништво, привреду и насеља у географском простору. Друштвена географија се дели на: географију становништва, економску географију, географију насеља, политичку географију, географију животне средине и историјску географију. Као научна област унутар географије формирала се крајем 19. века. Динамичан развој је нарочито показала након Другог светског рата. У времену глобализације, промена у животној средини и изазова пред којима стоји савремени човек, њен задатак је да укаже на сложеност узајамног утицаја друштва и природе.

Питања 1. Шта је предмет проучавања друштвене географије? 2. По чему се друштвена географија разликује од осталих друштвених наука које имају сличан предмет проучавања? 3. Које су дисциплине друштвене географије и шта оне проучавају? 4. Објасните разлику између географског детерминизма и географског посибилизма. 5. Која су три кључна правца у друштвеној географији након Другог светског рата? 6. Која је метода карактеристична за позитивизам у друштвеној географији?

Кључне речи географска карта, картографија, картографска метода, дигитална карта, ГИС

2. КАРТОГРАФСКА МЕТОДА

Зашто се географска карта масовно користи у савременом друштву (политика, образовање, медији)? Географска карта Географска карта представља умањен и обично графички приказ Земље или неког њеног дела на равној површини. Све карте морају имати три основна елемента: размер, пројекцију и картографске знаке. Размер је бројчано исказани однос који показује колико је пута нека дужина у стварној географској средини умањена на карти. То је однос између неког линијског растојања на карти и стварног растојања у географском простору (ако је, нпр., размер 1 : 10.000, онда 1 cm на карти представља 10.000 cm у стварном простору). Пројекција (картографска пројекција) служи за што веродостојније представљање закривљене и умањене лоптасте површине на заравњеној површини географске карте. Пројекције могу бити ваљкасте, азимутне и купасте. Картографски знаци су симболи којима се обележавају географске појаве на некој карти. Они могу бити: контурни (нпр. за појаве које заузимају велику површину, па се означавају контурама, бојама или шрафуром), линијски (нпр. за појаве које имају наглашену дужину, попут река, путева, пруга, граница) и ванразмерни (нпр. за приказивање појава малих димензија, попут маркантног дрвета, ђерма, путоказа).

Картографија Представља науку која се бави проучавањем географских карата, њиховог садржаја и метода њихове израде, а затим и коришћењем карата. Картографија разрађује теоријске основе карте, утврђује принципе на којима се базира, методологију и технику израде географских карата.

Зашто је географска карта значајна у географији?

Картографска метода Једна од најважнијих метода у географији јесте картографска метода. Већина географских истраживања отпочиње географском картом и исто тако се с њом завршава, само што онда тa карта треба да буде допуњенa новим подацима. Картографска метода описује начин на који представљамо географски простор на карти помоћу картографских знака и симбола, који чине географски садржај карте. Метода изохипсе подразумева исцртавање затворених кривих линија које се називају изохипсе и које обједињују све тачке на карти са истом надморском висином. На местима где су изохипсе гушће представљене, обележене су падине с већим нагибом. Супротно томе, на местима где су изохипсе с већим размацима, означена су места с мањим нагибом. Картографски приказ рељефа на овакав начин има два елемента. Први је хоризонтално растојање између суседних изохипси или интервал. Други елемент јесте вертикално растојање између суседних изохипси или еквидистанција. Да би се рељеф на картама боље визуелно представио, користе се комбиноване методе, и то у следећим комбинацијама: изохипсе–шрафе, изохипсе–сенке, изохипсе–боје, изохипсе–сенке–боје и боје–сенке. Комбинација изохипси и боја даје добре резултате, јер боје доприносе очигледности рељефа. Пре него што су се појавиле карте у боји, нагиб рељефа на картама је приказиван методама сенчења и шрафуре.

Д РУ Ш Т ВЕНА Г ЕОГ РАФИ ЈА

Метода шрафа и метода сенки користе се за приказивање нагиба рељефа. Шрафе су црте различитих дужина и дебљина. Код већег нагиба терена користе се дебље, гушће и краће шрафе, док се код мањег нагиба примењују тање, ређе и дуже шрафе. Нагибе веће од 45° приказује црна територија, јер шрафе покривају цео локалитет, док равнице нису означене шрафама. Метода сенчења приказује рељеф различитим тоновима једне боје. Већи нагиби имају тамније сенке, док они блажи имају светлије сенке. Ова метода има добре визуелне ефекте и пластичност. Међутим, ова метода, баш као и претходна, има недостатак – помоћу ње се не може одредити надморска висина. Метода боје је познатa и под именом хипсометријска метода. Она се користи од 19. века за приказивање рељефа на карти. Њен успех у првом реду зависи од правилног избора тонова неке боје. Приликом избора боје треба се придржавати неколико принципа: нијансе боја треба да буду довољно различите како би се препознавале различите висине; низови боја и нијанси морају бити складни, чиме се постиже очигледност (овде је важно избегавати велики број нијанси, да би се постигла прегледност); тонови не смеју бити исувише тамни, јер ће то реметити уношење других садржаја у карту. Карте на којима је коришћена метода боја у легенди морају имати скалу боја за правилно тумачење карте.

Дигитална карта Примена рачунарске технологије је довела до појаве дигиталне картографије, чији производ је дигитална карта. Дигитална карта је картографска визуализација у дигиталном формату, коју је могуће приказати на монитору рачунара или одштампати. Употреба рачунара је утицала на допуну функције обичних карата (тзв. аналогне карте).

• Рељеф представљен изохипсама

Убрзаном процесу производње дигиталних карата у последње време је допринео и Географски информациони систем.

Које су предности дигиталне географске карте?

Географски информациони систем (ГИС) Географски информациони систем се појавио пре педесет година, а у последњих тридесет је доживео праву експанзију. У својој основи представља рачунарски систем који служи за управљање информацијама о простору, тако што их повезује, анализира и приказује. Као рационално организовани скуп, Географски информациони систем се састоји од рачунарског хардвера, софтвера, географских података и има своје кориснике.

Предност ГИС-а у поређењу са другим технологијама јесте могућност чувања велике количине просторних података који су складиштени у меморији рачунара, и то у визуелном, једноставном и кориснику блиском облику. Географске карте у ГИС-у су динамичне и подложне једноставним променама садржаја. Такође, ГИС омогућује визуелизацију информација на креативан начин који подстиче откривање веза које нису уочљиве на стандардним графичким картама. Могућности примене ГИС-а нису ограничене само на географију, већ су, у складу са савременим друштвеним потребама, пронашле пут до бројних делатности. На пример, ГИС се користи у пољопривреди

(управљање фармама), шумарству (планирање сече), археологији (опис налазишта и надгледање истраживања), маркетингу (надгледање тржишта, циљне продајне групе) и туризму (управљање туристичким капацитетима и атракцијама). ГИС је посебно доживео експанзију у заштити животне средине и природе, где успешно одговара на изазове као што су ерозија земљишта, квалитет ваздуха и воде и очување станишта биљних и животињских врста.

Резиме Картографија је наука која се бави проучавањем географских карата, њиховог садржаја и метода њихове израде, као и коришћењем карата. Географска карта представља умањен приказ Земље или неког њеног дела на равној површини. Свака географска карта мора имати размер, пројекцију и картографске знаке. Картографска метода је једна од најважнијих метода у географији. Она обухвата: методу изохипсе, методу шрафа, методу сенчења и методу боје. Појава географског информационог система је значајно утицала на приказивање просторних информација и појаву дигиталне карте.

Питања 1. Шта је географска карта? 2. Објасните чиме се бави картографија. 3. Којим се методама приказује рељеф на карти? 4. Шта је дигитална картографија? 5. Наведите где је ГИС све пронашао практичну примену.

Д РУ Ш Т ВЕНА Г ЕОГ РАФИ ЈА

ПИТАЊА ЗА СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ Д РУ Ш Т ВЕНА Г ЕОГ РАФИ ЈА

1. Шта су задаци проучавања друштвене географије? 2. Како је текао развој друштвене географије? 3. Зашто се предвиђа динамичан развој друштвене географије и у будућности? 4. Каква је могућност примене друштвеногеографских сазнања у крају (селу, граду) у коме живите? 5. Које су све предности дигиталне картографије? 6. Која је основна разлика између квалитативних и квантитативних метода истраживања у друштвеној географији? Пројектни задатак: – Друштвеногеографска анализа краја у коме живимо (становништво, привреда, насеља). – Утицај човекових активности на формирање коначних друштвеногеографских одлика краја у коме живимо.