22667

Marija Dra{ki} • Stevan Lili}

OSNOVI PRAVA

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

za II razred pravno-poslovne {kole

ZAVOD ZA UYBENIKE BEOGRAD

Dragica Klipa, profesor Pravne i birotehni~ke {kole „9. majß u Beogradu Anita Male{evi}, profesor Pravne i birotehni~ke {kole „Dimitrije Davidovi}ß u Zemunu

Urednik

Recenzenti

MIRJANA MISAILOVI] dr Borivoje [underi}, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragica Klipa, profesor Pravne i birotehni~ke {kole „9. majß u Beogradu Odgovorni urednik Anita Male{evi}, profesor Pravne i birotehni~ke {kole „Dimitrije Davidovi}ß u Zemunu TATJANA KOSTI] Urednik Glavni urednik MIRJANA MISAILOVI] DRAGOQUB KOJ^I] Odgovorni Za izdava~aurednik TATJANA KOSTI] DRAGOQUB KOJ^I], direktor Glavni urednik

ик е

DRAGOQUB KOJ^I] Za izdava~a

бе н

DRAGOQUB KOJ^I], direktor

д

за

уџ

Ministar prosvete i sporta Republike Srbije re{ewem broj 650-01-01049/2006-06 od 10. 09. 2006. godine odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebu u II razredu pravne i birotehni~ke {kole.

во

CIP - Каталогизација у публикацији -

За

Ministar i sporta Republike Народнаprosvete библиотека Србије, БеоградSrbije re{ewem broj 650-01-01049/2006-06 od 10. 09. 2006. go37.016:34(075.3) dine odobrio je ovaj uybenik za izdavawe i upotrebuДРАШКИЋ, u II razredu pravne Маријаi birotehni~ke {kole.

Основи права : за II разред правнo-пословне школе / Марија Драшкић, Стеван Лилић. - 3. изд. - Београд : Завод ISBN 978-86-17-19141-0 за уџбенике, 2015 (Нови Сад : Сајнос). - 143 стр. ; 24 cm Тираж 1.000. - Библиографија уз свако поглавље.

© ZAVOD ZA UYBENIKE (2006–2015) ISBN 978-86-17-19141-0 Ovo delo ne sme se umno`avati, fotokopirati i na bilo koji na~in reprodukovati, ni u celini, ni uСтеван delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.

1. Лилић, [аутор]

COBISS.SR-ID 216976140 ISBN 978-86-17-19141-0 © ZAVOD ZA UYBENIKE (2006–2015) Ovo delo ne sme se umno`avati, fotokopirati i na bilo koji na~in reprodukovati, ni u celini, ni u delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.

PREDGOVOR

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Polaze}i od va`e}eg nastavnog plana i programa za Osnovi prava za II razred pravno-poslovne {kole i imaju}i u vidu neophodno prilago|avawe materije koje je bilo nu`no usled zna~ajnih promena u pravnom i dru{tvenom `ivotu, u ovom izmewenom i dopuwenom izdawu Osnova prava autori su, polaze}i od promena u odgovaraju}im pravnim oblastima izvr{ili neophodne adaptacije i izmene i dopune gradiva. Zna~ajne izmene u pojedinim pravnim oblastima izvr{ene su u prethodnom izdawu Osnovi prava. Materiju koja se odnosi na pravni sistem, ustavno pravo, upravno pravo i krivi~no pravo, obradio je S. Lili}, dok je materiju koja se odnosi na gra|ansko pravo, porodi~no pravo i me|unarodno pravo, obradila M. Dra{ki}. U ovom izdawu u oblasti krivi~nog i upravnog prava izvr{ene su odgovaraju}e izmene i dopune kako bi se materija uskladila sa aktuelnim tokovima u zakonodavstvu i novinama u stru~noj literaturi. Prera|ena su i kontrolna pitawa i zadaci kako bi u~enicima bila pru`ena kvalitetnija pedago{ka usmerewa, a materija u~iwena dostupnijom. Uz asistenciju nastavnika i pravilnim izvo|ewem nastave i ve`bi, stru~no-pedago{ki ciq ovog predmeta mo`e se u potpunosti ostvariti.

За

Beograd, maj 2015.

Autori

3

SADR@AJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

уџ

бе н

ик е

I. PRAVNI SISTEM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1. POJAM, VRSTE I ELEMENTI PRAVNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.1. Pojam pravnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Vrste pravnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 1.3. Elementi pravnog sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 2. PRINCIPI PRAVNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.1. Potpunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 2.2. Ustavnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 2.3. Zakonitost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3. PRAVNИ SISTEM REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.1. Razvoj pravnog sistema Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.2. Osnovna obele`ja pravnog sistema Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 4. RAZVOJ PRAVNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

За

во

д

за

II. USTAVNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1. NASTANAK I RAZVOJ USTAVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.1. Pojam ustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 1.2. Poreklo ustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 1.3. Klasifikacija ustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.3.1. Kruti i mekani ustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 1.3.2. Pisani i nepisani ustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.3.3. Kodifikovani i nekodifikovani ustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 1.3.4. Oktroisani ustavi, ustavi‡paktovi i narodni ustavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2. USTAVNOST I USTAVI KOD NAS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.1. Ustavnost u Srbiji do Prvog svetskog rata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.2. Ustavnost u Jugoslaviji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.3. Nezavisna Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 3. PREDMET I IZVORI USTAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3.1. Predmet ustavnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3.2. Izvori ustavnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 4. OSNOVNA NA^ELA USTAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 5. USTAV REPUBLIKE SRBIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

4

III. UPRAVNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1. PREDMET UPRAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 1.1. U`a koncepcija predmeta upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 1.2. [ira koncepcija predmeta upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 2. UPRAVNO PRAVO KAO GRANA PRAVNOG SISTEMA . . . . . . . . . . . . . . . . 53

3. UPOREDNO UPRAVNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 3.1. Evropsko-kontinentalni sistem upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 3.2. Angloameri~ki sistem upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 3.3. Me|unarodno (evropsko) upravno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

ик е

4. NAUKA UPRAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 4.1. Op{te napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 4.2. Nastanak i razvoj nauke upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 4.3. Nauka upravnog prava u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 4.4. Savremene tendencije razvoja nauke upravnog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

бе н

5. OSNOVNI INSTITUTI UPRAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 6. IZVORI UPRAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

уџ

7. ULOGA I ZNA^AJ UPRAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

IV. GRA\ANSKO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

д

за

1. POJAM I ISTORIJAT GRA\ANSKOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 1.1. Pojam gra|anskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 1.2. Istorijat gra|anskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

За

во

2. VRSTE GRA\ANSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 2.1. Imovinska i neimovinska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 2.2. Prenosiva i neprenosiva prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 2.3. Apsolutna i relativna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

3. APSOLUTNA PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3.1. Stvarna prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 3.1.1. Pravo svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 3.1.2. Dr`avina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 3.1.3. Slu`benosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 3.1.4. Zalo`no pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 3.1.5. Pravo zakupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.1.6. Pravo pre~e kupovine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.2. Li~na prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 3.3. Pravo intelektualne svojine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

5

4. RELATIVNA (OBLIGACIONA) PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.1. Predmet i sadr`ina obligacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2. Izvori obligacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.1. Pravni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.2. Prouzrokovawe {tete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.2.3. Ostali izvori obligacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.3. Izvr{ewe obligacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.4. Prestanak obligacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5. Vrste obligacionih odnosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5.1. Jednostrano obavezni i dvostrano obavezni obligacioni odnosi . .

4.5.2. Teretni i dobro~ini obligacioni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5.3. Nov~ani i nenov~ani obligacioni odnosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4.5.4. Obligacioni odnosi sa trenutnim i trajnim izvr{ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

78 79 79 80 81 82 83 84 85 85 85 85 86

5. IMOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

ик е

6. PRAVNI PROMET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

V. PORODI^NO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

бе н

1. POJAM I SADR@INA PORODI^NOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90

за

уџ

2. BRA^NO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1. Brak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1.1. Sklapawe braka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1.2. Dejstva braka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.1.3. Prestanak braka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2.2. Vanbra~na zajednica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

91 91 92 94 96 96

За

во

д

3. RODITEQSKO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.1. Porodi~ni status deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.1.1. Materinstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.1.2. O~instvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3.1.3. Materinstvo i o~instvo u slu~aju za~e}a uz biomedicinsku pomo} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 3.2. Usvojewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 3.3. Prava deteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 3.4. Roditeqsko pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 3.4.1. Sadr`ina roditeqskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 3.4.2. Vr{ewe roditeqskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 3.4.3. Li{ewe roditeqskog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

4. STARATEQSKO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4.1. Hraniteqstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4.2. Starateqstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

5. ZA[TITA OD NASIQA U PORODICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

6

VI. KRIVI^NO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 1. POJAM, PREDMET I PODELA KRIVI^NOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . 106 1.1. Pojam i predmet krivi~nog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 1.2. Podela krivi~nog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 1.2.1. Op{ti i posebni deo krivi~nog prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 1.2.2. Krivi~no materijalno i krivi~no procesno pravo . . . . . . . . . . . . . 111

2. KRIVI^NO DELO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 2.1. Pojam i elementi krivi~nog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 2.2. Radwa i posledica izvr{ewa krivi~nog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.3. Bi}e krivi~nog dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 2.4. Poku{aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

бе н

ик е

3. KRIVICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 3.1. Pojam krivice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 3.2. Ura~unqivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 3.3. Krivica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 3.3.1. Umi{qaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 3.3.2. Nehat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116

за

уџ

4. ISKQU^EWE POSTOJAWA KRIVI^NOG DELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 4.1. Neura~unqivost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.2. Nu`na odbrana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 4.3. Krajwa nu`da . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 5. SAU^ESNI[TVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

За

во

д

6. KRIVI^NE SANKCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 6.1. Pojam i vrste krivi~nih sankcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 6.2. Kazne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 6.3. Odmeravawe kazne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 6.4. Mere upozorewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 6.5. Mere bezbednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 6.6. Krivi~ne sankcije prema maloletnicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 7. REHABILITACIJA, PRESTANAK PRAVNIH POSLEDICA OSUDE, KAZNENA EVIDENCIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124

8. AMNESTIJA I POMILOVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

VII. ME\UNARODNO JAVNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

1. POJAM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2. SUBJEKTI ME\UNARODNOG JAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2.1. Dr`ava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 2.2. Me|unarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

7

3. IZVORI ME\UNARODNOG JAVNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 4. SANKCIJE U ME\UNARODNOM JAVNOM PRAVU . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

5. ME\UNARODNO PRAVO QUDSKIH PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 VIII. ME\UNARODNO PRIVREDNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 1. POJAM ME\UNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 2. PREDMET ME\UNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

3. IZVORI ME\UNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 3.1. Ugovori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 3.2. Me|unarodni obi~aji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 3.3. Praksa arbitra`nih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 3.4. Unutra{we zakonodavstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

бе н

ик е

4. SUBJEKTI ME\UNARODNOG PRIVREDNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.1. Dr`ava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.2. Me|unarodne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 4.3. Privredne organizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 IX. ME\UNARODNO PRIVATNO PRAVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

уџ

1. POJAM ME\UNARODNOG PRIVATNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140

За

во

д

за

2. SADR@INA ME\UNARODNOG PRIVATNOG PRAVA . . . . . . . . . . . . . . . 141 2.1. Pravila o me|unarodnoj nadle`nosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 2.2. Pravila o re{avawu sukoba (kolizije) zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 2.3. Pravila o pravima stranaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

8

I. PRAVNI SISTEM

1. Pojam, vrste i elementi pravnog sistema 1.1. Pojam pravnog sistema

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Pravni sistem se mo`e definisati kao skup pravnih normi jedne dr`ave.

U ovakvoj definiciji, dakle, ima nekoliko pojmova koje treba dodatno objasniti. To su: pojam prava, pojam pravne norme i pojam dr`ave.

U pravnom i lai~kom govoru pojmom pravo ozna~avaju se razli~ite pojave, ali se za potrebe jednog uvodnog predmeta o pravu najpre mora govoriti o pravu u objektivnom smislu i pravu u subjektivnom smislu. Pravo u objektivnom smislu (objektivno pravo) je skup op{tih pravnih pravila (pravnih normi) u jednoj zemqi kojima se ure|uju odre|eni odnosi izme|u qudi (dru{tveni odnosi). Pravo u subjektivnom smislu (subjektivno pravo) jeste objektivnim pravom priznata vlast (ovla{}ewe) pojedinca (subjekta) da preduzima odre|ene akte radi zadovoqewa sopstvenih interesa.

Pravna norma je pravilo pona{awa. Pravne norme koje ~ine objektivno pravo su op{te (apstraktne), a to zna~i da se ne odnose ni na koga konkretno, nego na sve slu~ajeve iste vrste, sada{we i budu}e. Tako, na primer, ako pravna norma glasi da su roditeqi du`ni da izdr`avaju svoju maloletnu decu, onda takva norma obavezuje sve roditeqe koji imaju maloletnu decu. Naprotiv, pojedina~ne pravne norme su one koje va`e samo za ta~no odre|ene (konkretne) slu~ajeve i tom jednom primenom se wihova va`nost i iscrpquje. Tako, na primer, sudska presuda kojom je jedan roditeq obavezan da na ime izdr`avawa svog maloletnog deteta svakog meseca pla}a odre|eni nov~ani iznos, sadr`i pojedina~nu normu, jer va`i samo za stranke u tom sporu; u svakom narednom slu~aju roditeqa koji ne izvr{ava svoju obavezu izdr`avawa potrebno je doneti posebnu (novu) presudu.

Svaka potpuna pravna norma sadr`i dispoziciju i sankciju. Dispozicija je pravilo pona{awa koje subjekt prava treba da po{tuje, a sankcija je ona posledica koju dr`ava predo~ava pravnom subjektu da }e nastupiti ako se on ne bude pona{ao u skladu sa dispozicijom.

9

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Dr`ava je organizacija koja je nastala u jednom trenutku razvoja qudskog dru{tva, kada se pojavila potreba qudi da svoje me|usobne odnose urede i, {to je jo{ va`nije, da obezbede da se tako ure|eni odnosi nadaqe po{tuju. Tako se dr`ava javqa, sa jedne strane, kao tvorac op{tih pravnih normi (zakona) koje donose odre|eni dr`avni organi u za to predvi|enom postupku. Sa druge strane, dr`ava preko svojih organa obezbe|uje i to da se wene op{te pravne norme po{tuju u `ivotu. Drugim re~ima, dr`ava obezbe|uje da se op{te pravilo pona{awa primeni u svakoj situaciji u kojoj treba da se primeni, a to zna~i da svaki pojedinac kome je objektivnim pravom priznato neko subjektivno pravo to pravo mo`e efektivno da ostvari. Radi zadovoqewa tog ciqa dr`avni organi (sudski i upravni) donose pojedina~ne norme, koje ‡ kao {to smo ve} rekli ‡ va`e samo za ta~no odre|ene (konkretne) slu~ajeve i koje svoju primenu iscrpquju primenom na jedan jedini slu~aj. Najzad, briga dr`ave da se op{te i pojedina~ne pravne norme koje donose weni organi po{tuju u `ivotu vidi se i u tome {to dr`ava obezbe|uje izvr{ewe svojih pravnih pravila. Tako, u navedenom primeru, dr`ava se stara da roditeq koji je obavezan da izdr`ava svoje dete to zaista i ~ini, a ako on takvu sudsku odluku ne bi po{tovao, bio bi prinudno na to nateran (na primer, tako {to bi mu se prilikom isplate zarade svakog meseca automatski oduzimao deo koji je namewen za izdr`avawe deteta). Razume se, op{teva`e}e je pravilo da ako je dr`ava demokratska, onda je i weno pravo demokratsko i napredno, zakoni se donose u demokratskoj proceduri i redovno se primewuju, a svaki pojedinac u`iva za{titu svojih prava i sloboda. Naprotiv, ako dr`ava nije demokratska, onda se zakoni lako kr{e, a u dru{tvu vlada pravna nesigurnost.

Od pojma pravnog sistema, me|utim, treba razlikovati op{tiji pojam pravnog poretka. Pravni poredak, dakle, ~ine kako op{te i pojedina~ne pravne norme, tako i ~iwenice, pona{awe subjekata prava na koje se te norme odnose. Zbog toga se mo`e govoriti o normativnoj strani pravnog poretka (pravni sistem) i fakti~koj strani pravnog poretka. Idealan sistem bi bio onaj u kome bi se normativna i fakti~ka strana pravnog poretka potpuno poklopile. Na`alost, to se nikada ne doga|a u potpunosti; niti svi pravni subjekti po{tuju dispozicije pravnih normi, niti dr`ava na sve one koji kr{e pravne norme uvek primewuje sankcije.

1.2. Vrste pravnih sistema

Pravni sistemi razli~itih dr`ava mogu se grupisati u nekoliko skupina u zavisnosti od wihovih karakteristika, odnosno od toga koliko su me|usobno sli~ni ili razli~iti. Taj deo pravne nauke koji pro10

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

u~ava razli~ite pravne sisteme naziva se uporedno pravo. Uporednopravnim prou~avawem boqe se, najpre, upoznaje doma}e pravo, jer se ~esto dolazi do odgovora na pitawe kako je do{lo do formulisawa upravo takve pravne norme kakvu sadr`i unutra{we pravo, na koga se doma}i zakonodavac ugledao, kakav je sociolo{ki, ekonomski ili politi~ki kontekst u kome se primewuje ista norma u stranom i doma}em pravu itd.

To, nadaqe, omogu}ava definisawe, sistematizovawe i upore|ivawe pravnih instituta, kritikovawe postoje}ih i predlagawe novih pravnih re{ewa. Najzad, u materiji me|unarodnog privatnog prava poznavawe uporednog prava je posebno va`no, o ~emu }e biti vi{e re~i u odgovaraju}em delu ove kwige. Zbog svega toga uporedno pravo postaje, sa jedne strane, nezaobilazni „filter" kroz koji treba propustiti svako pravno pravilo doma}eg prava, kako bi ono bilo indirektno i objektivno valorizovano, a sa druge strane, uporedno pravo se javqa i kao nepresu{ni „izvor" pravnih pravila koja ustanovqavaju standarde i principe koji su zajedni~ki ~itavoj pravnoj civilizaciji ili odre|enom, u`em pravnom krugu.

U nauci uporednog prava uobi~ajeno se razlikuju tri najve}a pravna sistema. To su: kontinentalno-evropski, angloameri~ki i {erijatski (islamski, muslimanski).

Evropsko-kontinentalni pravni sistem obuhvata sve evropske zemqe, izuzev Velike Britanije, kao i nekada{we mnogobrojne kolonije evropskih sila u Aziji, Africi, Sredwoj i Ju`noj Americi, pa ~ak delimi~no i u Severnoj Americi (Kvebek i Lujzijana). Mogli bismo slobodno re}i da ovaj pravni sistem obuhvata polovinu sveta. Wegova prva i osnovna karakteristika je da ga ~ine zemqe koje imaju zajedni~ku istorijsku osnovu u rimskom pravu i vi{evekovnoj tradiciji komentarisawa i nau~nog obra|ivawa rimskog prava. Najzna~ajnija zbirka rimskih pravnih izvora naziva se Corpus iuris civilis i poti~e iz 6. veka n.e. Druga karakteristika ovog pravnog sistema jeste dominacija pisanih izvora prava. Pravni sistem, dakle, po~iva na hijerarhiji pravnih izvora, na ~ijem su vrhu ustav i zakoni. Tre}a karakteristika kontinentalno-evropskog pravnog sistema jeste pojava kodifikacija. Pod kodifikacijom se podrazumeva objediwavawe svih pravnih normi jedne grane prava ili jedne pravne oblasti u jedan jedinstven zakon (zakonik). Najpoznatiji evropski zakonici doneti su tokom 19. veka u oblasti gra|anskog i krivi~nog prava.

Angloameri~ki pravni sistem (common law) nastao je u praksi sudova sredwovekovne Engleske, a potom se pro{irio na zemqe koje su bile engleske kolonije ili su bile pod jakim engleskim uticajem. Danas obuhvata Veliku Britaniju, Sjediwene Ameri~ke Dr`ave (izuzev Lujzijane), Kanadu (izuzev Kvebeka), Australiju, Indiju, Pakistan itd. Osnovne karakteristike angloameri~kog pravnog sistema jesu slo`ena struk11

уџ

бе н

ик е

tura prava (koja se prvenstveno zasniva na sistemu sudskih odluka i precedenata), privr`enost tradiciji, pojedina~ni karakter pravnih re{ewa i konzervativni duh. Izbegavawe svake generalizacije i odbojnost prema definicijama doveli su do nastanka mnogobrojnih izvanrednih pojedina~nih pravnih re{ewa, ali i do izbegavawa sistematizacija bilo koje vrste. Tako, zemqe koje pripadaju ovom pravnom krugu ne poznaju kodifikacije, a primat u izvorima prava dobijaju sudske odluke najvi{ih sudova, koje postaju obavezne za sve ni`e sudove i za sve budu}e slu~ajeve iste vrste. No, posledwih decenija i zemqe koje pripadaju angloameri~kom pravnom sistemu sve vi{e donose zakone i na taj na~in pribli`avaju se kontinentalno-evropskom pravnom krugu. [erijatski (islamski, muslimanski) pravni sistem vladaju}i je u dr`avama u kojima je ve}ina stanovni{tva islamske veroispovesti. Za wega je karakteristi~no da se najva`niji izvori prava nalaze u religijskim kwigama. Najzna~ajnija verska kwiga islama jeste Kuran, u kojem je ure|en celokupan verski i dru{tveni `ivot svih muslimana, a wegovo stvarawe pripisuje se islamskom proroku Muhamedu. Kwiga Hadis je drugi temeq islamske nauke, kojom je Kuran protuma~en, a Iymai Umet tre}i osnov, koji obuhvata slo`ene zakqu~ke islamskih teologa i pravnika o svim aspektima {erijatskog prava. Posledwih decenija, me|utim, u zemqama gde je tradicionalno vladalo {erijatsko pravo javqaju se sve ~e{}e i pisani izvori prava (zakoni).

за

1.3. Elementi pravnog sistema

За

во

д

Pravni sistem jedne dr`ave predstavqa logi~ki sre|enu i neprotivre~nu celinu mnogobrojnih normi koje sve zavise jedna od druge. Me|utim, da bi se taj slo`eni sistem mogao prou~avati i dobro razumeti, potrebno je da on bude podvrgnut sistematizaciji prema nekom kriterijumu. Tako, grupisawem pravnih normi prema wihovoj sadr`ini dolazimo do tri osnovna elementa pravnog sistema. To su: pravna ustanova (institut), grana prava i pravna oblast.

Pravna ustanova (institut) je skup pravnih normi (pravnih pravila) kojima se reguli{e isti dru{tveni odnos ili jedan wegov deo. Tako, na primer, skup pravnih normi o uslovima za sklapawe braka, dejstvima braka i prestanku braka ~ini pravni institut braka. Razume se, pravni instituti mogu biti u`i i {iri. U prethodnom primeru, dakle, u`i pravni institut jeste, recimo, institut prestanka braka (skup pravnih normi koje se odnose na smrt, razvod i poni{tewe braka kao na~ine prestanka braka), a jo{ u`i pravni institut jeste institut razvoda braka (skup pravila o uslovima i postupku prestanka braka razvodom). Sa druge strane, {iri pravni institut od braka jeste, na primer, institut ugovora (skup 12

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

pravila koja reguli{u prava i obaveze koje nastaju saglasno{}u izjavqenih voqa dveju strana), a jo{ {iri jeste institut pravnog posla (skup pravnih normi kojima se reguli{u pravna dejstva izjavqene voqe).

Grana prava predstavqa skup svih pravnih normi (prethodno povezanih u pravne institute) koje reguli{u jednu vrstu dru{tvenih odnosa.

Ta istovrsnost se defini{e, sa jedne strane, jedinstveno{}u materije o kojoj je re~ (predmet regulisawa), a sa druge strane, wu odre|uje i istovetnost ili bliskost na~ina, tehnike kojom se to regulisawe vr{i (metod, na~elo regulisawa). Tako, na primer, predmet porodi~nog prava kao grane prava jesu svi porodi~ni odnosi koji se uspostavqaju izme|u fizi~kih lica me|usobno povezanih nekom relevantnom ~iwenicom (brak, srodstvo, vanbra~na zajednica itd.) i ure|enih prete`no po na~elu jednakosti (ravnopravnosti, koordinacije) i autonomije (slobodne inicijative stranaka, dispozitivnosti). Naprotiv, u krivi~nom pravu tako|e su ure|eni neki odnosi izme|u supru`nika ili roditeqa i dece (na primer, krivi~na dela nasiqe u porodici, oduzimawe maloletnog lica, zapu{tawe i zlostavqawe maloletnog lica itd.), ali su ti odnosi regulisani prete`no po na~elu pravne nejednakosti (neravnopravnosti, subordinacije) i na~elu heteronomije (nepostojawa inicijative stranaka, kogentnosti). Dakle, dok je gra|anima ostavqeno da slobodno odlu~e da li `ele da sklope brak ili ne, nasilni~ko pona{awe koje bi jedan supru`nik pokazao prema drugom supru`niku zabraweno je i dr`ava se stara da takvu naredbu gra|ani i po{tuju. No, podelu pravnog sistema na pravne grane, sa druge strane, nikada ne treba shvatati iskqu~ivo i kruto, budu}i da ima pravnih instituta koji pripadaju podjednako dvema pravnim granama (na primer, naknada {tete koju jedno lice pretrpi usled nezakonitog postupawa dr`avnog organa institut je i upravnog i gra|anskog prava), odnosno jedan isti `ivotni doga|aj mo`e biti predmet regulisawa u razli~itim granama prava (na primer, saobra}ajni udes koji prouzrokuje jedno lice mo`e biti sankcionisan kao krivi~no delo u krivi~nom pravu i istovremeno kao postupak za koji se duguje naknada {tete u gra|anskom pravu; nasiqe u porodici je krivi~no delo, ali u porodi~nom pravu mogu biti izre~ene i neke druge mere za za{titu od nasiqa u porodici itd.).

Pravna oblast je, najzad, jo{ {ira skupina pravnih normi (prethodno sistematizovanih u pravne institute i grane prava). Najpoznatije podele pravnih oblasti jesu: podela na javno i privatno pravo, podela na me|unarodno i unutra{we pravo, podela na materijalno i procesno pravo i podela na dr`avno i autonomno pravo.

Podela na javno i privatno pravo poti~e jo{ iz rimskog prava, a napravqena je s obzirom na interes koji se {titi pravnom normom. Tako, prema mi{qewu slavnog rimskog pravnika Ulpijana, javnim pravom se 13

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

{titi interes dr`ave, a privatnim pravom se {titi interes pojedinca.

Krivi~no pravo bi predstavqalo tipi~an primer javnog prava, budu}i da se wime {titi interes dr`ave da u dru{tvu vladaju red i mir, a gra|ansko pravo bi se smatralo tipi~nim delom pravne oblasti privatnog prava, zbog toga {to se wime {titi pojedina~ni interes (na primer, privatna svojina). Javno i privatno pravo se, dakle, razlikuju pre svega prema na~inu (metodu) regulisawa. Dok za javno pravo va`i princip da se odnosi izme|u dr`ave i pojedinca reguli{u tako da dr`ava nastupa sa pozicija svoje vlasti i sile kojom raspola`e kako bi pojedincu naredila kako da se pona{a (na primer, dr`ava zabrawuje pojedincu da vr{i krivi~na dela, nala`e mu da pla}a porez, dozvoqava mu da postane wen dr`avqanin itd.), dotle u privatnom pravu nijedna od strana nema poziciju naredbodavca i ne postupa po na~elu subordinacije, ve} su obe strane u takvom pravnom odnosu jednake, tj. ravnopravne (na primer, prodavac i kupac dogovaraju se o ceni i kvalitetu robe koja je predmet kupoprodaje, supru`nici se sporazumevaju o na~inu na koji }e vr{iti roditeqsko pravo prema svom detetu, ostavilac i wegovi naslednici sagla{avaju se o uslovima za ustupawe i raspodelu imovine za `ivota, autor kwige i wegov izdava~ dogovaraju se o uslovima za objavqivawe kwige itd.). Tako bi, dakle, pravnu oblast javnog prava ~inili ustavno pravo, upravno pravo, krivi~no pravo i me|unarodno javno pravo, a u oblast privatnog prava u{li bi gra|ansko pravo (li~no, statusno, porodi~no, stvarno, obligaciono i nasledno pravo), pravo intelektualne svojine (autorsko, patentno i pronalaza~ko pravo), trgovinsko pravo, me|unarodno privatno pravo i me|unarodno privredno pravo.

Me|unarodno i unutra{we pravo razlikuju se zavisno od karaktera izvora prava. Me|unarodno pravo je pravna oblast koju reguli{u me|unarodni izvori prava, a to zna~i da ta pravila ne donosi jedna dr`ava, ve} dve ili vi{e dr`ava zajedno i sporazumno. Dr`ave svoje odnose ure|uju na principima ravnopravnosti, ali po{tovawe ovih normi ostvaruje se putem razli~itih mehanizama me|unarodne zajednice (izme|u ostalog i odlukama, na primer, Me|unarodnog suda pravde, Evropskog suda za qudska prava, Me|unarodnog krivi~nog tribunala za podru~je biv{e Jugoslavije itd.). Sa druge strane, unutra{we pravo nastaje u svakoj pojedinoj dr`avi i po{tovawe wegovih normi obezbe|uju samo organi te dr`ave.

Materijalno i procesno pravo razlikuju se prema karakteru pravnih normi koje ih ~ine. Materijalne norme odre|uju osnovna pravila pona{awa subjekata prava na osnovu kojih oni imaju neka prava i du`nosti, a procesne norme slu`e da subjekti prava ostvare svoja prava i du`nosti, odnosno da budu sankcionisani oni koji su prekr{ili norme materijalnog prava. Tako, na primer, ako jedno lice drugome pri~ini {tetu, 14

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

ono je du`no i da je nadoknadi. Me|utim, ako to ne u~ini dobrovoqno, o{te}eni ima pravo da pokrene odgovaraju}i sudski postupak u kome }e primenom procesnih pravila dokazivati da ima pravo na naknadu {tete te da je ta naknada {tete sankcija za prekr{aj pravila pona{awa materijalnog prava (prema kome je svako du`an da se uzdr`i od postupaka kojima se drugome mo`e prouzrokovati {teta). Ono {to je posebno va`no jeste to da primenu sankcija uvek treba da obezbedi dr`ava preko svojih organa (sudskih ili upravnih), te da na~elno nije dozvoqena tzv. samopomo} (ostvarivawe svoga prava sopstvenom silom). Procesno pravo ure|uje i pitawe aktivne legitimacije za pokretawe postupaka (ko i kada mo`e pokrenuti odgovaraju}i postupak), kao i pitawe da li je dr`avni organ koji pokre}e postupak du`an da postupa ex officio (po slu`benoj du`nosti) ili tek ako neko od wega to zahteva (ex privato).

Dr`avni organ ~ija je osnovna du`nost da vodi postupke radi za{tite op{tih, javnih interesa jeste javni tu`ilac i on postupa kako u oblasti javnog prava (na primer, pokre}e krivi~ne postupke za dela za koja se goni po slu`benoj du`nosti), tako i u oblasti privatnog prava (na primer, pokre}e postupak za poni{tewe braka zbog uzroka apsolutne ni{tavosti). Najzad, procesno pravo sadr`i i norme kojima se ure|uje sastav organa koji postupa u svakom postupku (na primer, u parni~nom postupku u sporovima male vrednosti u Pravni prvom stepenu sudi sudija pojedinac, a u sporu ve}e sistem vrednosti sudsko ve}e koje ~ine jedan sudija profesionalac i dvoje sudija porotnika; u krivi~nom postupku za te`a krivi~na dela u drugom stepenu sudi ve}e sastavqeno od pet sudija itd.).

Pravna Dr`avno i autonomno pravo razlikuju se prema oblast subjektu koji ga stvara, odnosno koji propisuje pravne norme. Tako, dr`avno pravo je ono klasi~no pravo koje stvara dr`ava i koje je dugo bilo jedino pravo.

Me|utim, dr`ava ponekad mo`e imati interes da Pravna drugim subjektima prepusti pravno normirawe nekih grana dru{tvenih odnosa. Tako, na primer, dr`ava nema interesa da u svim pojedinostima reguli{e odnose koji nastaju u trgovini. Stoga, prepu{ta trgova~kim komorama da detaqno ure|uju svoje odnose (budu}i da Pravna oni mnogo boqe znaju kako ti odnosi treba da izgledaoblast ju), a za sebe rezervi{e samo obavezu da ta pravila sankcioni{e, odnosno obezbedi wihovo po{tovawe.

Slika 1. ‡ Takva pravila pona{awa koja je donela trgova~ka koElementi mora (na primer, uzanse za promet robe) postaju deo pravnog pravne oblasti autonomnog prava. sistema

15