О народним певачима (избор

О народним певачима (Избор)

Рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује, а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама које он зна.

Филип Вишњић

Филип Вишњић је прешао у Србију 1809. године, кад се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила, и после тога до 1813. године једнако је живео по српским логорима око Дрине. Кад Турци 1813. године опет овладају Србијом, и он с фамилијом својом пребегне у Срем и намести се у селу Грку. Чујући ја да он зна лепих песама, особито од Кара-Ђорђијина времена, добавим га у Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове песме које су штампане, тако и још три од Кара-Ђорђијина времена које сам оставио да њима, ако бог дâ здравље, зачиним пету књигу. Ја зацело мислим да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијина времена, Филип с â м с п е в а о. Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку, него и у Скадар, те просио певајући уз гусле. Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију, желећи да би онамо још коју песму спевао, но никако га на то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему. Где је год дошао, људи су га због његових песама частили и даривали. Сина је свога био дао у Грку у школу. Имао је свога коња и таљиге и чисто се био погосподио. Пре неколике године чуо сам да је и умро у Грку. Кад сам ја од њега песме преписивао, било му је око педесет година.

Филип Вишњић