7 minute read

Уместо рама за слику

Док је, од 1804. до 1813. године, устанак вихорио Србијом, односно Београдским пашалуком и оближњим просторима, није мировала ни Европа са преосталим делом света. Хронолошки, то је овако изгледало:

1804.

Advertisement

У Венецији, у присуству римског папе, Наполеон Бонапарта крунисао се за императора новог романског Француског царства. Француска и Русија прекинуле диплом атске односе, амерички председник Томас Џеферсон (трећи од стицања независности) добио нови мандат, а Вилијем Пит постао нови премијер Енглеске, која је већ годину дана ратовала против Француске.

У Сједињеним Америчким Државама донет такозвани аграрни закон којим се фармерима и плантажерима омогућава да за готово симболичне паре постану сопственици з емље отете од Индијанаца, а француски хемичар и физичар Геј-Лисак, испитујући ваздух, извео експерименталне летове балоном на висини изнад 7.000 метара. Јохан Волфганг Гете, немачки књижевник, завршио трагедију В анбрачна кћи, а тридесетчетворогодишњи Лудвиг ван Бетовен компоновао Трећусимфонију, познатију као Ероика, опус 55.

И сте године рођени су и руски композитор Михаил Иванович Глинка, његов аустријски колега Јохан Штраус Старији, те немачки социолог Макс Вебер, а умро родоначелник класичне немачке филозофије Имануел Кант.

1805.

Наполеон постао и краљ Италије, код Аустерлица (Чешка) потукао руску и аустријску војску, а код Трафалгара његова флота (удружена са шпанском) доживела пораз од Енглеза, чијег је заповедника адмирала Хорација Нелсона, учесника 140 битака у којима је задобио 40 рана, та победа коштала главе.

Истог лета Јохан Хајнрих Песталоци, Швајцарац и духовни творац савремене основне школе, у Ивердону оснива школу светског гласа и у њој ради наредна два десетлећа. Свет је напустио немачки књижевник Фридрих Шилер, а угледао га Фердинанде Лесепс, француски дипломата, много познатији као градитељ Суецког канала.

1806. У Паризу, у част Наполеонових победа, започета изградња Тријумфалне капије по угледу на античку Константинову капију у Риму. Британски хидрограф и контраадмирал Франсис Бофор саставио прву скалу за мерење јачине ветра, а амерички филолог и лексикограф Ное Вебстер објавио прво издање Р ечника енглеског језика, до данашњих дана најбољег речника енглеског језика. Георг Вилхелм Фридрих Хегел, немачки филозоф, довршио у Јени дело Феноменол огија духа, најзначајнији спис свог обимног опуса. Након седамнаестогодишње љубави

према младој Кристијани Вулпијус, која му је 1789. године родила сина Карла Аугуста, Гете се коначно оженио. Умрли француски физичар Шарл Кулон и Китигана Утамаро, један од највећих јапанских сликара оног доба. Свету се обрадовао Омер-паша Латас (рођен као Србин именом Михаило − Мићо), потоњи турски маршал.

1807.

Султан Селим III, који је реформама покушао да спасе Турску од нереда и распадања и јаничаре протерао из Београдског пашалука, збачен с престола 29. маја. После битака код Ајлауа и Фридланда, у Пруској, Тилзитским миром императори Наполеон и руски Александар I поделили Европу. У Енглеској донет закон којим је забрањена трговина робљем. На реци Хадсон код Њујорка запловио први путнички брод на парни погон (с точковима) „Клермонт“, дело Роберта Фултона.

Рођен Ђузепе Гарибалди, италијански револуционар, а астроном Олберс открио планетоид Весту, који, док обилази око Сунца готово по кружној путањи, повремено може да се види и голим оком.

1808.

Наполеон укида Дубровачку републику и после више векова постојања припаја је свом Краљевству Италије, у марту улази у Шпанију, укида инквизицију и свог брата Жозефа поставља на престо, али и доживљава први прави отпор. Најпре, 2. маја, народ Мадрида диже устанак који је сурово угушен, а потом његов генерал Дипон устаницима предаје целу дивизију док се Сарагоса херојски брани жртвујући 50.000 људи. На другом крају Европе, у Цариграду, након заточеништва дугог годину дана убијен султан Селим III.

Џон Далтон, енглески хемичар и физичар, један од оснивача атомске теорије материје, коју је први експериментално поставио, своја схватања почео да објављује у делу Н ови систем филозофије хемије у три тома. (Иначе, патио је од слепила за боје, па је, по њему, тај недостатак и назван далтонизам.) Енглески проналазач Џорџ Кејли први у свету полетео једрилицом коју је сам конструисао.

1809.

Џејмс Медисон постао нови председник САД, а париски кувар, посластичар и пивар Николо Франсоа Апер успео да, за потребе војске и морнарице, помоћу топлоте конзервира храну биљног и животињског порекла па из руку Наполеона примио награду од 12.000 долара. Рођени: Николај Гогољ, Едгар Алан По, Феликс Менделсон, Чарлс Дарвин и Абрахам Линколн а умро композитор Јозеф Хајдн. Универзитет у Кембриџу прославио 600 година постојања.

1810.

Удајом за Наполеона аустријска принцеза Марија Лујза постала залог мира Аустрије с Француском, а Русија, након неуспелих преговора у Јашију, Молдавија, обновила рат с Турском на Дунаву. Французи припојили Холандију и наставили ратовање на Пиринејском полуострву. Од свих шпанских колонија на америчком континенту Мексико први устао против колонијалне власти.

Свет угледали музичари Фредерик Шопен и Роберт Шуман.

1811.

Рођени су Вук Врчевић, сакупљач народних умотворина, Вилијем Текери, енглески писац, Теофил Готје, француски књижевник, и Франц Лист, мађарски композитор. У Есену Фридрих Круп отворио прву челичану.

1812.

С дотад највећом силом коју је свет видео, Бонапарта кренуо на Русију и, после Смоленске и Бородинске битке, ушао у пусту и спаљену Москву. Међутим, убрзо су зима и герилски напади принудили Французе на исцрпљујуће повлачење, све до одсудног пораза на реци Березини. У Шпанији енглески војвода Велингтон код Саламанке потукао Французе и ушао у Мадрид.

З аратиле Сједињене Америчке Државе и Велика Британија; Британци у Вашингтону спалили Белу кућу!

Рођен Чарлс Дикенс, енглески романописац. Енглески хирург и палеонтолог Џејмс Паркинсон утврдио да запаљење слепог црева проузрокује смрт, касније описао тешку болест која је по њему добила име Паркинсонова болест. Згрожен делима али и начином живота књижевника Алфонса Франсоа, познатијег као Маркиз де Сад, Наполеон наредио да га затворе у душевну болницу.

1813.

Створен општи савез против Наполеона и у Бици народа код Лајпцига (16–19. октобар) Руси, Аустријанци и Пруси до ногу потукли Французе и потиснули их западно од реке Рајне. Гонећи непријатеља, у Шлезији умро руски генерал-фелдмаршал Михаил Иларионович Кутузов.

Свет је напустио и Луј Лагранж, истакнути француски математичар, механичар и астроном, а угледали га Ђузепе Верди, италијански композитор, Серен Кјеркегор, родоначелник егзистенцијалне филозофије назван „копенхашки Сократ“, и Дејвид Ливингстон, шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке...

У ово време певао је и војевао лорд Џорџ Гордон Бајрон, Франсиско Гоја, опседнут трагичном судбином свог народа, сликао потресне слике-документе (Д руги мај 1808, Трећи мај 1808. Стрељање у Мадриду) а француски оријенталиста Жан-Франсоа Шамполион одгонетао хијероглифе с плоче нађене у египатском месту Решид. („Политикин забавник“, Занимљиви водич кроз Први српски устанак)

Пошто пажљиво прочиташ понуђени текст из „Политикиног забавника“, издвој догађаје који су ти се учинили најважнијим за светску историју. – Образложи која од поменутих дешавања сматраш посебно значајним или занимљивим.

Наведене податке можеш проверити увидом у историјску грађу (уџбенике историје, одговарајуће енциклопедије, историје уметности и друге изворе о овом периоду). Тако ћеш употпунити хронолошку слику времена, људи и догађаја.

1804 − 1813, Србија − устанички период, Европа, људи и догађаји, хронологија

ГУСЛАР

1. Прочитај како у роману На Дрини ћуприја Иво Андрић описује дејство гусларове песме на сељаке који кулуче на мосту на Дрини. „Из дубоког џепа свога сивог гуња Црногорац извлачи гусле, неугледне и малене као подланица, и кратко гудало. Један од сељака излази пред појату и чува стражу да не наиђе ко од Турака. Сви гледају у Црногорца као да га сад први пут виде и у гусле које ишчезавају у његовим великим шакама. Он се савија; гусле су му у крилу, а главу од гусала притиште брадом, маже струну смолом и хуче у гудало; све је влажно и одвугло. И док обавља све те ситне радње, самосвесно и мирно као да је сам на свету, они га нетремице гледају. Најпосле јекну први звук, резак и нераван. Узбуђење расте. (...) Сељаци се све више збијају око гуслара, али без најмањег шума; дах им се не чује. Сви трепћу очима, удивљени и заблештени. Трнци пролазе уз леђа, кичме се исправљају, груди надимају, очи сјају, прсти се на рукама шире и грче, и мишићи на вилицама стежу. Црногорац везе и кити све брже и брже, све лепше и смелије, а мокри и расањени кулучари, занесени и неосетљиви за све остало, прате песму као сопствену, лепшу и светлију судбину.“

2. Запиши мотиве који повезују текстове у поглављу Гуслар. – Наведи историјске догађаје који су у текстовима тематизовани. – Запази ликове и појаве који најбоље илуструју ослободилачки дух и смисао тих догађаја.

3. Уколико те интересују још нека дела о српској буни и личностима које је она изнедрила, можеш да потражиш и следеће књиге: Читанка Првог српског устанка (приредио Миодраг Матицки) и роман Драгутина Ј. Илића Хаџи Ђера.

4. Текст који следи говори о значају васпитања, школе и културе у борби за ослобођење и стварање нове државе током Првог српског устанка.

„С прерастањем устанка из стихијске сељачке побуне у национални и социјални покрет широких размера мењао се и карактер устаничке културе. Карађорђе и устанички прваци, иако с малим изузецима неписмени људи, добро су схватали важност културе у борби за ослобођење и стварање нове државе. Већ 1805. у нацрту пројекта о установљењу Правитељствујушчег совјета као највише власти међу шест попечитељстава предвиђено је попечитељство просвештенија под чијим је надзором требало да буду ’манастири, цркве, школе, учитељи, и све што к воспитанију треба’, а када је 1811. године образована прва устаничка влада, у њу је као попечитељ просвештенија ушао Доситеј Обрадовић. Нарочито су значајни напори око организовања просвете и школства. Нова култура била је далеко од старе црквенословенске писмености; од самог почетка она је имала изразито световно, грађанско обележје.“

(Јован Деретић, Историја српске књижевности)

This article is from: