Милорад Стојић: Етнокултурни однос Косова и Поморавља у праисторији Апстракт: У прилогу је реч о простору Косова и Метохије у праисторији, о праисторијским налазиштима на том простору у појединим развојним периодима и њиховим везама са познатим праисторијским културама Балкана. Говори се о траговима живота античких народа на Косову и Метохији и остацима њихове културе. Укорењено је мишљење да је Косово (са Метохијом) географски веома изолована област у односу на суседне регије, што није тачно када је у питању повезаност ове простране котлине са Поморављем. Наиме, чињеница је да је ова област веома добро комуникационо повезана, у првом реду, са басеном Јужне Мораве, будући да сама Јужна (Биначка) Морава извире на југоисточном делу Косова. Басен Јужне Мораве повезан је са Косовом и правцем река Јабланица - превој код Врапца - источно Косово (тим правцем трасиран је савремени пут Лесковац - Сијаринска Бања Приштина) и путем који води од Јужне Мораве долинама Топлице и Лаба. И везе Косова и Метохије са басеном Западне Мораве су добре; осим долине Ибра, саобраћајне везе одржавају се путем кроз горњу Топлицу и Расину. Југоисточни део Косова повезан је са басеном Вардара кроз качаничку клисуру. Саобраћај са подручјем данашње Албаније могао се одржавати, углавном, долином Белог Дрима (кроз клисуру код Жура). Природни путеви према Црној Гори су малобројни и, као са подручјем Албаније, веома неподесни за интензиван саобраћај. Дакле, Косово је боље повезано са Поморављем, него, на пример, Поморавље са Источном Србијом или, пак, са централним делом Западне Србије. Иако је степен археолошке истражености Косова релативно мали, ипак се располаже основним подацима за реконструкцију развоја појединих развојних периода у праисторији. Аутор овог прилога није имао намеру да говори о "Косовском миту" везаном за догађаје након косовске битке 1389. године, већ само да скрене пажњу на чињеницу да је Косово током праисторије имало исте или веома сличне развојне карактеристике као и онај у Поморављу, у тој мери да се може тврдити да је са њим чинио етнокултурну целину и, нарочито, да укаже да су се слични догађаји у овој јужној српској покрајини који су условили стварање најзначајнијег српског мита збивали и у најранијим раздобљима прошлости.
Млађе камено доба (неолит) око 6000-3500. године пре н. е. Старији и средњи неолит - протостарчевачка и старчевачка културна група (око 6000-5000. године пре н. е.) Сама чињеница да развој Косова у старијем и средњем неолиту одликује протостарчевачка и старчевачка култура чији се епонимни локалитет Старчево налази у зони велике конфлуенце (недалеко од Београда) недвосмислено указује на етнокултурну повезаност ове централно балканске регије са осталим деловима Србије. На Косову је, у већој или мањој мери, археолошки испитано 13 налазишта старчевачке културне групе. Највише могућности за утврђивање карактеристика развоја у овим првим етапама живота најстаријих земљорадника и сточара Косова пружају локалитети: Рудник, који се налази 25 км југозападно од Косовске Митровице, Гладнице недалеко од Приштине и Валч у Житковцима. Ови локалитети не само да документују највећи део развоја старијег и средњег неолита већ кроз археолошку грађу 1