Issuu

Љубинко Раденковић: Митска бића српског народа (Х)АЛА (Х)ала је митолошко биће које се јавља у фолклору и веровањима Срба, Бугара и Македонаца. Под овим именом најчешће се помиње у Србији, у њеном источном и јужном делу, Поморављу, Копаонику и делом у Бугарској. У поменутим српским крајевима срећу се још и називи: алетина, алине, алосије, алчина. У западним крајевима сачуван је назив хала, халина, најчешће у епским песмама или у окамењеним изразима типа: Хало несита! Назив хала среће се и у Бугарској. У речницима ЈАЗУ и САНУ и неким другим, назив ала изводи се из тур. ala, "змија". Неке народне представе о али, приказујући је као змијолико чудовиште пружају могућност за прихватање оваквог тумачења. Језички пак, тешко је објашњиво почетно х у њеном називу. Зато је прихватљивије друго тумачење које назив изводи из индоевропске основе "holiti/haliti – "скресати"[1]. Један од синонима за митолошко биће стригој код Румуна јесте хале.[2] У Старих Грка, а такође и у народним веровањима данашњих Грка, среће се слично митолошко биће под називом ламја. Тај назив среће се и код Бугара и Македонаца, где може бити и синоним за алу. У народним бајањима але имају и лична имена. По једном извору, у источном делу Србије зову се: Смиљана, Огршћана, Калина, Магдалена[3], по другом извору, у околини Лесковца – Добрица, Бугарка, Јевросија Рускиња, Драгија, Загорка, док је, по казивању бајалице из истог краја, у Морави погинула ала Иленка Румунка. Бајалица им се у чину бајања обраћала недовољно јасним изразом Маате палетинке.[4] Не постоји јасна и јединствена представа о спољашњем изгледу але. Она се најчешће везује за ветар, олују и градоносне облаке: "ала је некакво црно и страшно биће у виду ветра"[5]; "алу народ замишља као црни ветар који иде земљом. Где год прође, мора да духне вијор, који врти као сврдао. Кога задахне вијор, полуди[6]" ; и у Бугарској је ала онај силан ветар који мете све пред собом и изазива велико пустошење: "Излезнаха до три люти хали,/ Девет години що се духали";[7] але које јуришају на месец имају две главе и шест прстију и претварају се у различите облике – час у људе са шест прстију и гвозденим вилама, час у животиње – у црно јуне, великог вепра, црног вука;[8] по једном веровању из околине Лесковца, човек је чувао алу у амбару – она је имала огромна уста и у руци је држала велику дрвену кашику; пила је дневно 30 литара млека;[9] у бајању из источне Србије ала се описује као змија троглавкиња ("у једна уста носи виле и ветрови,/ друга уста – издат и зле болести,/ трећа уста – учинци, растурци"[10]); ала се може "увући" и у човека и тада она има људско обличје а задржава алске особине – по предању ала се увукла у светог Симеуна па је он постао незасит – из њега је алу извукао свети Сава[11]; по једној приповеци која се среће у источној Србији и Бугарској, човек је убио алу која му је уништавала виноград, а била је у мршавом човеку у далеком селу – она је јела млеко из великих судова где су били удробљени: црни, зелен и бео хлеб ( црни хлеб од жита које је ала обирала ујутру са њива када је падала као магла, зелен – од жита пре цветања и бели – од зрелог жита)[12]; у другој приповеци ала улази у умрлу цареву ћерку и прождире војнике који су на стражи[13]; по предању из околине Лесковца але у виду 12 гавранова односиле су род винограда[14]. Водећи градоносне облаке, ала се приказује и у виду орла, који се обично сматра пратиоцем алиног противника – бога Громовника. Вероватно се то може тумачити њеном могућношћу да се претвара у различите облике и да може да бира облике који ће јој омогућити да најлакше оствари циљ. У приповеткама је често приказана као лаковерна и глупа (што је повезује с ђаволом), јер је лако варају Ћоса и Циганин. Када се људи сретну с алама на путу или у пољу, или пак наиђу на "њихово" место на раскрсници, добијају од њих опасне болести (слично је и са вилама, самовилама, јудама). Сусрет човека с алом на путу, која му нуди кумство у једној приповеци, такође је на штету човека[15]. Одлазак човека у алину кућу, која је далеко и у шуми, према 1