Живко Микић: Прилог антрополошком упознавању неолита у Србији У Југославији антрополошка испитивања неолита су новијег датума, мада су нпр. у Србији неолитски скелети налажени приликом археолошких ископавања већ почетком овог века. У целој земљи број неолитских налазишта антрополошког материјала износи 28 са остацима око 270 скелета (закључно са 1988. годином). – Или детаљније, на тлу Србије је рекогносцирањем и ископавањем евидентирано око 160 неолитских налазишта (према каталогу: The Neolithic of Serbia, The University of Belgrade – Faculty of Philosophy, Belgrade 1988), 1988), од којих је свега 18 дало антрополошке остатке око 200 индивидуалних скелета претежно старијих особа или деце у најранијем животном добу. Разлог оваквој ситуацији, свакако бар једним делом лежи у чињеници, да до данас (осим евентуално Ботоша и Гомолаве) није нађена ниједна друга неолитска некропола. – Сви до сада откривени скелети нађени су у оквиру неолитских насеља и свакако да представљају само избор одређених индивидуа и њихових сахрана. Међутим, због непостојања антрополошке традиције и школе у Југославији, прве обимније антрополошке студије о неолитском становништву везане су за стране стручњаке. – Године 1969. Janos Nemeskeri (Будимпешта) објављује студију о становништву Лепенског Вира, а 1957. и 1971. године Ilse Schwidetzky (Mainz) објављује студије о старчевачким скелетима из Винче. Потом су уследили радови Zsuzsane Kiss-Zoffmann (Будимпешта), Србољуба Живановића (Нови Сад), Живка Микића (Београд) и Славице Радосављевић-Крунић (Београд). Као што је већ истакнуто, број налазишта у Србији са којих потиче неолитски антрополошки материјал је знатно већи (видети археолошки преглед и у: Garaљanin, M. 1956) од садржаја који ће бити приказан у овом прилогу, јер скелети са старијих ископавања или нису подигнути са налазишта, или, ако су подигнути – временом им се губи сваки траг. Тако остаје 18 налазишта са тла Србије из чијих протостарчевачких, старчевачких и винчанских слојева потичу остаци око 200 скелетних индивидуа (видети карту 1). Лепенски Вир има културну стратиграфију која се дели на неколико слојева. Култури Лепенског Вира припада стратум Прото-Лепенски Вир. Лепенски Вир I и II, а неолитској протостарчевачкој и старчевачкој култури одговара стратум III/а, односно III/b. Са Лепенског Вира потичу скелетни остаци око 170 индивидуа из неколико праисторијских епоха. Прелиминарну антрополошку студију је дао J. Nemeskeri (1969), у тренутку када је било ископано 85 гробних целина. Закључује да од поменутог броја 14 припада деци у узрасту inf. . I и II, 3 су у субадултом узрасту, а 68 припада индивидуама у зрелим годинама живота. У смислу поделе по половима 32 су мушка скелета, 29 припада женама, уз 7 скелета неутврђеног пола због слабог степена очуваности. Према очуваности 29 скелета је укључено у целовиту антрополошку анализу. На основу њих J. Nemeskeri издваја две биоантрополошке категорије. – У групу А укључени су најстарији антрополошки налази (као нпр. скелети број 7/1, 7/11, 45/а, 45/ђ и 69). У групу В укључени су налази из протостарчевачког и старчевачког слоја. Констатује да група А одговара Cro / Magnon типу људи са робустном и грацилном варијантом. Група В је у целини приписана медитеранском типу људи такође са робустном и грацилном варијантом.
1