Òðîïàð, ãëàñ 4
Äåâà äígñü ïðgñumgñòâgííàãî ðàæäàgòúú , è çgìë# âgðògïúú ígïðèñòuïíîìu ïðèíîñèòúú , àããåëè ñúú ïàñòûðüìè ñëàâîñëîâ#òúú , âîëñâè æg ñî ¾âhçäîþ ïuògøgñòâuþòúú: íàñúú áî ðàäè ðîäèñ# îòðî÷à ìëàäî, ïðgâh÷íûé Áîãúú. Дјева рађа данас Онога који је над свим што постоји, и земља нуди пећину Неприступноме, Ангели са пастирима славослове, а мудраци са звездом путују, јер се нас ради роди Дете малено, превечни Бог.
(û-и; þ-ју; m-шч; å-је; ¿-и; u-у; h-је; #-јa; é-ј; ¾-з; ãã-нг; ú,ü-без гласа)
има добра воља! Слава на висини
* ХРИСТО С С Е РОДИ! *
ХРИСТО С С Е РОДИ!
гу и на земљи мир, међу људима д обр а во ља!
Êîíäàê, ãëàñ 3
РОЖ Д Е С Т В О ГО С П ОД А Н А ШЕ Г А ИСУСА ХРИСТА
Бо
Рођење Твоје, Христе Боже наш, обасја свет светлошћу богопознања, тада оне што звезде обожавају Звезда научи да се Теби клањају, Сунцу правде, и Тебе познају као Исток са висине. Господе, слава Ти!
НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
С л а ва н а в и с и н и Б о г у и н а з е м љ и м и р , м е ђ у љ у д
Ðîæägñòâî Òâîg, Õð¿ñòg Áîæg íàøúú , âîçñ¿# ì¿ðîâè ñâhòúú ðàçuìà: âúú ígìúú áî ¾âhçäàìúú ñëuæàm¿è ¾âhçäîþ q÷àõuñ# Ògáh êëàí#òèñ#, Ñîëíöu ïðàâäû, è Ògág âhähòè ñúú âûñîòû âîñòîêà, Ãîñïîäè, ñëàâà Ògáh!
Р О Ж Д Е С Т В О ГО С П ОД А
Ðîæäåñòâî Преподобни Јефрем Сирин
ПОСЛАНИЦА (Извод из Божићних песама)
Чиста је ноћ ова у којој се Чисти јавио и дошао да нас очисти. Не допустимо ништа што би бденије наше нечистим чинило. Нека је стаза слуха нашега чиста и поглед очију целомудрен и осећаји срца свети и реч устију искрена. Ово је ноћ помирења, нека се нико не гневи и не жалости. Ова ноћ цео свет миром дарује, зато нико да не прети и јарости да се не предаје. Ово је ноћ Најкроткијег, нека у њој нико не вређа и не буде суров. Ово је ноћ Смиренога, нека се нико не горди и не надима...
Õðèñòîâî
Хронологија празника и догађаја
Долазак Спаситеља (Месије) дуго је очекиван и често најављиван о чему нам говоре бројна сведочанства старозаветних пророка. Када је дошло време да се испуни обећано, на земљи је владало велико безакоње, грех и неправда. Бог Милостиви, Који неизмерно воли своја створења, послао је човечанству неизмерни и несагледни Дар Свог рођеног Сина, Господа Исуса Христа, изабравши за Његову мајку тада најчистије и најдивније људско створење - Пресвету Дјеву Марију. Ево редоследа дешавања у којима је Велики Бог, тајанствено и чудесно - постао Богочовек:
Blagovesti
Издаје: "Знамење", мисионарско-издавачка установа манастира светог Димитрија, Дивљана, епархија Нишка; Рецензент: јеромонах Серафим Живковић; Приредио: Жељко Перовић; тел. 064 84 12 510; e-mail: znamenje@gmail.com.
Исплакана од Бога, Дјева Марија је заветом родитељским била заувек посвећена Богу. Наиме, због непоколебљиве вере, љубави и стрпљења, Бог је услишио и наградио старе и бездетне брачнике Јоакима и Ану - ћерком јединицом, коју су они, из захвалности Богу, дали још као малу, са три године, да служи и помаже у храму. Када је напунила 14 година, она је, по закону, требало да се врати кући, међутим, њени родитељи су тада већ били упокојени и с обзиром да је Девојка дала завет свагдашње девствености, првосвештеник и свештеници храма донели су одлуку, да је формално заруче за њеног сродника, познатог по праведности и поштењу, осамдесетогодишњег старца Јосифа из дома Давидова (који је тада већ имао многобројну породицу из првог брака) да чува њено девство и да се стара о Њој. Живели су у маленом галилејском градићу Назарету када је једног дана заручену Девојку посетио необични гост. Наиме, од Бога послани анђео Гаврило јавио се Пречистој Марији и рекао: "Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!" Видевши анђела, она се уплашила од његових речи, а он јој опет рече: "Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца његова и цароваће над домом Јаковљевим заувек, и царству његову неће бити краја." А Марија рече анђелу: "Како ће то бити кад ја не знам за мужа?" И одговарајући анђео јој рече: "Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те, зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже." А Марија рече: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој!" И анђео отиде од ње.
2
3
У овај дан опроштаја грехова, не светимо се за увреде. У овај дан радости, не вређајмо једни друге. У овај дан добре воље, не будимо немилосрдни. У овај дан тишине, да нас гнев не обузима. У дан када је Бог пришао грешнима, нека се над њима не узносе праведни. У дан када је Господ свију пришао слугама, нека им у љубави снисходе и господари. У овај дан у који је Пребогати осиромашио нас ради, нека и богаташ учини сиромашка учесником трпезе своје. У овај смо дан примили дар који нисмо просили, подајмо милостињу онима који вапију и просе. Овај је дан отворио врата небеска молитвама нашим, отворимо и ми врата онима који траже и онима који су нас увредили и опроштај моле. Хвала Ономе Који невидљиво обделава дух наш! Пало је семе небеско на земљу нашу и дух нам обогатило и стоструки плод принело у житнице душа наших. Поклонимо се ономе, Који је седео и одмарао и путовао и Пут постао нама који путујемо и Врата постао нама који долазимо - врата, која у Царство воде.
- се роди! Хрисшос
Са благословом Његовог Преосвештенства епископа нишког Г.Г. Иринеја
Susret sa Jelisavetom
Poklowewe pastira
Пресвета Марија је, у жељи да подели радост са неким, хитро отишла у Јудеју својој рођаци Јелисавети, која је у утроби носила чудесног младенца, будућег Пророка и Крститеља Господњег - Светога Јована. При овом дирљивом сусрету, заиграло је дете у Јелисаветиној утроби и она се, пре него да јој Дјева Марија ишта саопшти, испунила благодаћу Духа Светога, Који јој је тог трена тајанствено открио да Девојка носи у себи самога Господа Христа. Марија је остала код рођаке три месеца а затим се вратила у свој дом.
An|eo se javqa Josifu Након заручења, а пре веридбе, Јосиф је дознао да Марија носи дете и будући праведан и милостив није хтео да је пред свима разобличи за њен тобожњи преступ, јер би је, по Мојсијевом закону, тиме подвргао срамној и мучној смрти каменовањем. Намеравао је да је отпусти тајно, не објављујући разлоге, но, баш кад је о томе размишљао, пред њега се изненада појави анђео Господњи и рече му: "Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију жену своју, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Па ће родити сина, и надени му име Исус, јер ће он спасти народ свој од греха њихових. А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог." Праведни Јосиф послуша анђела и учини како му је заповеђено.
Dolazak u Vitlejem У те дане изашла је заповест од цара Августа да се попише сав народ. Римљани су се увек прилагођавали обичајим побеђених, а јеврејски обичаји су захтевали да се попис обави по коленима, родовима и племенима. Зато су сви морали да се попишу у онај град у коме је некад живео старешина њиховог рода. По том поретку, Јосиф је морао у Витјелем, град у коме је рођен његов далеки предак - цар Давид. Стигавши у град, света породица је, што због великог броја пристиглих путника који су напунили витлејемске гостионице, што због сиромаштва, морала да се смести у једну оближњу пећину, каквих je у Палестини било много и које су пастири користили за склањање стоке у време кише.
Ro|ewe Hristovo Те ноћи, у пећини, догодило се нешто чудесно и људском разуму непојмљиво. Дјева Марија, која је без греха зачела, не нарушивши своје девство, безболно је родила - Богомладенца Христа. Повивши Га у ланене пелене, Она Му се поклонила као Богу и положила Га у јасле. Затим му се поклонио и праведни Јосиф. Господ Исус Христос је и самим својим рођењем у пећини и слами, дао човечанству велику лекцију смирења, те најузвишеније врлине којој је касније често, примером и речима, учио своје следбенике. 4
У то време, у пољу су боравили пастири, ноћни чувари стада. Пред њих се, изненада, појавио анђео Божији и обасјао их божанском светлошћу. "Не бојте се", рече анђео преплашеним пастирима, "Јављам вам радост велику која ће бити свом народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову. И ово вам је знак: наћи ћете дете повијено где лежи у јаслама." И, одједном, са анђелом се појави мноштво небеске војске, хвалећи Бога речима: "Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља." А кад су се анђели узнели на небо, пастири одоше у Витлејем и нашавши пећину, рекоше Марији и Јосифу о чудесној појави анђела, а затим се поклонише Богомладенцу Христу. Бог је удостојио не цареве, не старешине, не првосвештенике, већ просте и незнане пастире да Му се у својој простоти и чистоти први поклоне.
Mudraci sa istoka Проучавање звезданог неба било је главно занимање персијских мудраца. На истоку је било широко распрострањено уверење да ће се у Јудеји појавити Спаситељ света коме треба да се поклоне сви народи. Баш у дане Христовог рођења*, у Јерусалим су стигла три мудраца са истока, вођена необично сјајном звездом. "Где је цар јудејски који се роди?", питали су мудраци, "видесмо његову звезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо." Вест о чудним странцима који траже рођеног Цара стигла је и до владара Јудеје, окрутног и властољубивог Ирода, који, видно узнемирен, одмах дозва првосвештенике и од њих сазна да су пророци давно рекли да ће се Цар родити у Витлејему. Ирод тада дозва и мудраце код себе и упути их у Витлејем. "Идите и распитајте се добро за дете, па када га нађете, јавите ми, да и ја дођем да му се поклоним." лукаво им каза Ирод у нади да ће тако да дозна место где се Богомладенац налази и да Га - одмах погуби. Мудраци пођоше пут Витлејема и чим су изашли из Јерусалима они у великој радости приметише да се на звезданом небу опет појавила иста она необична звезда која их је и довела до Јудеје. Путујући, мудраци приметише да се звезда у једном тренутку заустави и приближи месту у коме нађоше Дјеву Марију и дуго траженог Богомладенца. Поклонивши Му се, они отворише своје ризнице и просуше пред Божанско Дете дарове: злато, смирну и тамјан, дарујући Га и као Бога и као Човека. (Злато и смирна се дарује цару и човеку, а тамјан се приноси Богу). Те ноћи, мудраци су у сну примили заповест од анђела да се не враћају Ироду, па су зато другим путем отишли у своје земље. * О времену појаве звезде постоје различита тумачења светих Отаца. Најзаступљеније је тумачење Светог Јована Златоустог и Светог Теофилакта Охридског по којима се звезда јавила много пре рођења Христовог, тако да су мудраци могли благовремено да стигну у Витлејем на поклоњење Богомладенацу док је још био у повоју.
Obrezawe i imenovawe По јеврејском обичају, осмог дана од рођења, мушка деца су обрезивана и тада су добијала име. По ранијој заповести анђела, Богомладенцу је дато име Исус, што значи "Спаситељ". 5
Sretewe Према Мојсијевом закону, жена која роди дете сматрана је нечистом четрдесет дана. Након тог времена она је морала да донесе у храм жртву паљеницу ради свог очишћења. Ова жртва Пречистој Дјеви Марији није била потребна, али је она, да би испунила сваку правду и закон, ипак извршила. Када је у четрдесети дан Богомајка донела откуп и жртву, у храму се налазио праведни и побожни старац Симеон, који је ту проводио дане молећи се и чекајући "Наду Израиљеву" - обећаног Месију. Угледавши Богомладенца Исуса, Симеон му приђе, узе Га у наручје а из његових уста потече надахнута благодарна молитва Богу: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по речи својој, јер видеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Светлост, да просвећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља." Симеон тада благослови Јосифа и Марију и прорече Богомајци да ће трпети велику тугу у време страдања свог Сина. У тај час, стара пророчица Ана која је цео живот провела у посту и молитви, ушла је у јерусалимски храм и почела гласно да слави Бога.
Bekstvo u Egipat i pokoq vitlejemske dece Убрзо затим, Јосифу се у сан јавио анђео и рекао му: "Устани, узми дете и матер његову, па бежи у Египат, и буди онде док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дете да га погуби." И он се пробуди и исте ноћи одведе Богомладенца и Богомајку у Египат*. Видевши да су га мудраци преварили, Ирод се веома разгневи и посла војску која погуби сву децу млађу од две године по Витлејему и по свој околини. У овом стравичном злочину настрадало је четрнаест хиљада недужне деце**. gfh
* У старом Каиру се и данас показује пећина где је живела света породица. А у селу Матареу се тачно зна дрво, под којим се одмарала Пресвета Богородица, као и чудотворни извор воде под тим дрветом. gfh
** У околини Витлејема су познате пећине у којима су се скривале мајке од Иродових војника и где су, са децом на рукама, биле побијене.
Свеши владика Николај
O BO@I]U Због чега је Син Божји, Исус Христос, сишао с неба, тј. из своје вечне славе и блаженства у овај свет страдања?
У чему се разликује Исус Христос од свих других људи у историји? кхјх
Сједињењем двеју природа, божанске и човечанске, у једној личности. Људи су људи, а он је био Богочовек.
кхјх
Ради људи и ради њиховог спасења.
Шта је било узрок да Он сиђе с неба? Шта Га је покренуло?
Зашто зовемо Дјеву Марију Мајком Божјом, Богородицом?
кхјх
Његово милосрђе и неизмерна љубав према људима.
кхјх
Стога што су две природе нашег Спаситеља, божанска и човечанска, биле сједињене приликом зачећа. Тако су Бог и човек истовремено од ње рођени у једној личности.
Да ли је Он дошао ради свих људи? кхјх
Да, Он је дошао да пружи спасење свима људима. Али су се спасли само они који су поверовали у Њега и који су на Његову љубав одговорили својом љубављу.
Зашто Богородицу зовемо Приснодјевом? кхјх
Зато што је она била дјева пре рођења, за време рођења а исто тако и по рођењу Исуса Христа; она је остала Дјева заувек.
Шта значи: Оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве? кхјх
Оваплоћен значи обучен у тело или отеловљен. Пресвета Дјева Марија зачела Га је, не на природан начин, већ натприродно, силом Светога Духа.
Да ли Православна црква поштује Богородицу као Свету? кхјх
Да, она је поштује више од свих других светих, више чак и од анђела, јер је била изабрана од Бога за средство људског спасења кроз рођење Спаситеља света.
Како је било могуће да Дјева роди Сина безбрачно?
Povratak i detiwstvo
кхјх
А када се окрутни Ирод разболео и у страшним мукама, иструлевши, испустио своју нечисту душу, анђео се опет јавио Јосифу у сан и заповедио му да врати породицу у постојбину. Дошавши, Јосиф се настанио у граду званом Назарет где je Исусово детињство протицало у скромним и сиромашним условима. Друговао је са децом простих и незнаних родитеља и био је свуда омиљено дете. Помагао је старом Јосифу у тесарском занату, као и својој Мајци. Суботом је ишао у храм и тамо слушао читање закона и пророка. Одрастајући, млади Исус је напредовао у премудрости и у милости код Бога и код људи***. Живео је повучено све док се није испунило време да се објави и покаже народу као Син Божији и Спаситељ света. gfh
***Дечак Исус није био само Бог, него и човек, па је као човек био потчињен уобичајеним законима људског развоја. У мери свог развитка, Његова мудрост је садржала сву дубину и пуноћу Божанског познања, које је млади Исус поседовао као Син Божији. Ова Божанска премудрост се први пут појавила када је Исус напунио дванаест година и када је у Јерусалимском храму удивио свештенике и учитеље својом разборитошћу и одговорима.
6
Свемогућем Богу је све могуће. Својом силом Он је створио у почетку првог човека и жену, Адама и Еву. Исто тако Својом силом Он је учинио да Дјева Марија зачне Исуса Христа, истинитог Човека и истинитог Бога.
Зашто Христа зовемо Спаситељем? кхјх
Зато што је дошао с неба да спасе људе од Сатане, греха и смрти. Јер, Сатана је проузроковао грех, а из греха је дошла смрт.
У чему је Исус Христос као и остали људи?
Када се догодио први грех? кхјх
кхјх
У Рају, када су Адам и Ева устали против Бога и покорили се Сатани.
Он је имао људско тело и људску душу као сваки други човек, изузев греха. Он је био савршен човек, без греха и порока. 7
Какве везе имају остали људи с Адамовим грехом? кхјх
Сви су они наследили тај грех од својих првих предака. Исто као што и ми наслеђујемо неке болести од својих родитеља, тако смо исто наследили грех од прародитеља људског рода.
Да ли је био само овај једини грех због кога је Христос дошао да спасе људе? кхјх
Не, том првом греху додато је безброј других грехова, тако да су у дугом низу људи потпуно пали под власт Сатане.
Зашто Бог није подигао неког великог човека - генија - да сврши дело Христово и тако да поштеди свог вечног Сина? кхјх
Зато што су сви људи били грешни и смртни, чак и највећи и најбољи. Цео свет је лежао у греху. Сатана и смрт владали су у свету докле није сишао с неба једини могући Спаситељ, јачи од Сатане, безгрешан и бесмртан, који је донео људском роду ослобођење и спасење. кхјх
Извод из дела "Вера Светих" кхјх кхјх
Зашто се поздрављамо речима: "Христос се роди"? кхјх
Кад кажемо: Христос се роди, исто је као да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, или Спаситељ се роди! Поздрављајући се тако, ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који је требао доћи ради спасења рода људског, и да другог изван Њега не треба чекати. Онај, кога је Бог обећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамно наслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је беспомоћно човечанство хиљадама
година болно уздисало - Онај се засијао на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, ми сведочимо, и да је Свевишњи одржао Своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле, и да су се пророчанства остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу... кхјх
Извод из 91. Мисионарског писма кхјх кхјх
Зашто се Спаситељ родио у пећини? кхјх
Смерност је прва врлина, коју је Христос препоручио људима у Својој беседи на Гори. И примером Својим, Он је прво показао ту врлину родивши се не у царској палати него у овчијој пећини. Друга важна практична поука, коју је Господ показао свету рођењем у пећини јесте ова: стеснити се, да би се и другим учинило места; задовољити се најнужнијим, да би и други имали најнужније. Као што учи апостол Божји: "а кад имамо храну и одјећу, овијем да будемо довољни". Није ли ово добра поука за данашњи свет у кризи? Још је врло важна поука и у томе, да не даје место значај човеку него човек месту. Човек представља већу вредност од свега на земљи. Нити раскош и спољни блесак повећава, нити сиромаштина умањује човека...
кхјх
Извод из дела "Омилије"
кхјх
Извод из 98. Мисионарског писма
поштења и погажене правде међу људима. Јавио се услед свеопште жалости и очајања и мрака у душама свију људи. У то време јавио се Син Божији свету, баш у то време када је најпотребнији био свету, и када људима није могао помоћи нико осим Њега. Зато су Га поздравили добродошлицом и анђели и људи, и сиромашни пастири и богати цареви и мудраци са Истока. О, како би га и ми данас поздравили, да се јави! О, како је Он данас потребан завађеним народима, огрубелим људима, отупелим савестима, заслепљеним душама! Као насушни хлеб гладноме, и као изворска вода жедноме! Народима и људима нашега времена нико није потребнији од Њега. Нико им, уопште, данас није потребан осим Њега. Без Њега су многи и многи заборавили славити Бога на висини. Без Њега су народи вођени из рата у рат, из несреће у несрећу. Без Њега је зловоља узела маха међу људима и распламтела огањ пакости и саможивости. Он једини је данас потребан свету. Нико други. О, кад би се он опет јавио! Но зар се Он не јавља? Зар Он није обећао следбеницима Својим: "Ево, ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин". Амин, Господе! Буди с нама јер тонемо. Јављај се што чешће и у што више срца људских. Осветли нас умом Твојим и загреј нас љубављу Твојом. Осветли и загреј тамне и хладне пештере срца људских. Као што си негда осветлио и загрејао пештеру Витлејемску присуством Својим. Да би опет оживело слављење Бога, да би се установио мир међу народима и зацарила добра воља међу људима. Амин.
противници њихови могли победити. Каква би то мајка била, која се не би сагнула до земље из љубави према своме чеду, да га теши, да га љуљушка, да му гугуће? Па још ако је дете у огњу, или у зверињаку! О, Господе, опрости, што се овако питамо! Какав би Ти био милосрдни Творац света, кад Те милост не би спустила међу нас, него кад би само из магловите и безболне даљине посматрао несрећу нашу, а да никада хладан прст не пружиш у огањ наш, нити ногом Својом да крочиш у пећину, у којој нас зверови даве? Заиста, Ти си се спустио међу нас, и још ниже него што икаква земаљска љубав то изискује; родио си се у телу, да с телеснима поживиш и телесне спасеш; причестио си се чашом страдања свих Твојих створења; ниси делио ни с ким ту чашу горког причешћа, него си је сам до дна испио. Ти си зато наш Спаситељ, јер си био Бог међу нама; био си Бог међу нама, зато си и могао бити наш Спаситељ. Слава Ти, Исусе Емануиле!
кхјх
Када се Господ јавио свету?
кхјх
Зашто је Бог мора да постане човек?
кхјх кхјх
Спасења овоме свету нема, ако Бог не дође у њега; и нама људима нема ни лека ни спасења, ако Бог не буде био с нама, ако не буде Бог био с нама, и то не само као идеја или лепи сан, него с нама као и ми: с душом као и ми, у телу као и ми, у јаду и страдању као и ми, и - најзад, у ономе што нас највећма чини различним од Бога - у смрти као и ми. Зато свака вера, која учи да Бог није дошао у телу и да не може доћи у телу, лажна је, јер представља Бога и као немоћна и као немилосрдна; представља га као маћеху а не као мајку. Као немоћна представља га, јер га увек бојажљиво чува од највећег мегдана - мегдана са Сатаном, грехом и смрћу. Треба оковати Сатану, треба ишчупати клицу греха из корена душе људске, треба жалац смрти сатрти - ах, треба извршити дело веће и теже него што би било свет држати на својим плећима. Наш Бог је тај мегдан одржао, и то победоносно. Људи других вера боје се, да и у мислима дозволе својим боговима такву борбу, у којој би 8
Јавио се у мучно време, када се Бог није славио, када није било мира на земљи, и када је место добре воље владала зловоља међу људима. Он се није јавио у време каквог праведног цара да се не каже: помогао му је тај цар! Нити се Он јави у време поштења и правде међу људима, да се не каже: лако је било наговорити поштене на поштење и праведне на правду! Нити се Он јавио у време радости и светлости у срцима људским, да се не каже: што је морао доћи да радује радосне и светли просвећенима! Него се кротки Господ јавио у време цара крволока у Јерусалиму, и царева тирана по свима народима и племенима. Јавио се Он у време упрљаног
кхјх
Извод из Божићне посланице 1930.г. кхјх
На икони: Свети владика Николај Србски Златоуст 9
Âèòëåjåì БОЖИЋ У СВЕТОЈ ЗЕМЉИ
Место у коме је почело куцати најтоплије Срце, које је икад на земљи куцало...
у Јерусалиму
Најславнија од свих пећина у свету налази се на крају вароши Витлејема. Добар пут, бео као платно, води поклонике из Јерусалима за Витлејем. Но нама је мало стало до пута; очима гледамо пут а мислима мислимо о оној свештеној пећини. Унаоколо каменит крш; око пута нешто мало зеленила, понеки виноград, понеки маслињак, понека њивица са пшеницом, али углавном крш. Но зар је нама до тога? Наше очи гледају површно све то, а душа наша ишчекује да види ону милу пећину. Пролазимо поред манастира светог Илије, где су источни мудраци преноћили при повратку из Витлејема, и где су добили сигнал с неба, да не иду к Ироду него да окрену другим путем за домовину своју. Улазимо у Витлејем, у Бет-лехем, што значи: Дом хлеба. Тајанствено и многозначајно име града, где се родио Онај који је за Себе рекао: "Ја сам хлеб живота". Варош арапска. Све сами Арапи; само понеки Грк или Јеврејин. Многи говоре и руски; научили су због хиљада и хиљада руских поклоника, који су овамо долазили. Наши говоре с њима српски, и некако се споразумевају. Окружују нас; нуде нам бројанице, иконе, крстиће од седефа, и разне ствари од маслинова дрвета. То продају; од тога живе. И тако цео град живи од Христа, и то не од скора но од пре много столећа. Али све то нас за сад слабо интересује; наше очи траже ону славну пећину. Где је света Пећина, распитујемо? Воде нас дугом улицом, и уводе у пространу цркву са много, много мермерних стубова. Ту је, дакле, пећина у самој тој цркви. Цар Јустинијан подигао је ту велику цркву над пећином, на пола хиљаде година после Рођења Христова. Низ неколико степеника спуштамо се доле испод пода цркве - у пећину. Срце нам трепери и гори. У тој хладној пештери прво је почело куцати најтоплије Срце, које је икад на земљи куцало. Сваки откуцај тога Срца значило је љубав према 10
1-2
5-6
Градске улице
Унутрашњост велелепног храма испод кога се налази пећина Рођења Христовог
7 Црква у пећини - Вертепу
роду људском. У десно један олтар, са много златних и сребрних кандила. Ту се Он родио, од пречисте Деве Марије. У лево други олтар, опет са много кандила. Ту су биле јасле; и ту је Он лежао повијен, на слами у јаслама. Многи од наших поклоника почеше плакати од узбуђења. Рекао је Бог кроз пророка: и извадићу камено срце из тијела вашега, и даћу вам срце месано /Јез.36,26/. У овој пештери - ако игде - камено срце постаје мекано као загрејан восак. Пећина је сама по себи тескобна и мрачна. У Светој Земљи има много и много пространијих и лепших пећина. Има их угодних за стоку; има других где станују људи; има их опет које су служиле за гробнице. Но Син Божји, Човекољубиви, спустивши се с престола вечног сјаја на земљу, није изабрао ни од пећина најбољу, најсветлију и најугоднију. О колика смерност! Колико понижење нас ради! Зато падамо на колена, сви, сви, и на метаније пред Њим, вечним Разумом и вечном Љубављу. А душе наше уздижу се из ове пећине к Њему, Цару неба и земље, Победиоцу греха и смрти. Уосталом, шта је за нас пећина Његова до шамар нашој сујети и трајни сведок Његове величине? Он, Он, васкрсли и живи Господ с нама путује невидљиво, као негда са двојицом ученика Својих у Емаус. И ми осећамо Његово присуство, и радујемо се на сваком кораку. Кад отпевасмо Божићни тропар, узвикну један поклоник: Христос се роди! А ми сви: Ваистину се роди! И забруја сва пећина као велико звоно. Потом изађосмо и одосмо грчком Митрополиту у посету, а потом даље, и даље. Но душа нам оста у светој Пећини, и света Пећина у души до данашњега дана. Свети владика Николај 94.
(из 94. Мисинарског писма "Једном будућем поклонику о Витлејемској пећини")
3-4
Величанствени храм Рођења Христовог
8 У пећини се налази само место рођења Господа Исуса Христа означено са 14 кракова који симболично представљају Витлејемску звезду. Поред места рођења налазе се јасле као и место где су стајали мудраци са даровима. Одмах поред је и место са увек прислуженим кандилом где је просута прва вода окупаног Богомладенца Христа. 11
ПРИПРЕМА
и празновање
БОЖИЋА "Да празнујемо не раскошно, него божанствено, не светски, већ надсветски" гхјгхј Свети Григорије Богослов
сламу у кућу и простире је по поду а за њим иду деца која, пијучући као пилићи, траже по слами скривене поклоне. (Ако је у стану, онда се завежљај ставља испод стола на коме је постављена бадња вечера.) Тада се приступа паљењу бадњака (у стану се на свећи пали малена гранчица или се бадњак односи у црквено двориште и тамо пали). Обичај је и да домаћин у знаку крста баца по три ораха у сва четири угла собе. Затим сви прилазе трпези где након паљења свеће, кађења, читања молитве ("Оче наш" и божићног тропара) и изговарања здравице - почиње (увек посна) бадња вечера. Када се Христос родио за Њега није било места ни у једној гостионици, ни у једном дому, рођен је у пећини, у слами. Зато је важно да ове ноћи, наше окупљање није ради јела и пића већ ради Богомладенца Христа Коме треба да припремимо и уступимо топло место у нашим срцима пометеним и очиш-ћеним покајањем, праштањем, добрим мислима, речима и делима...
Божић је празник велике радости и са Васкрсом представљају најзначајније догађаје у историји људског рода. Наша народна душа је исказала велику љубав ка Богомладенцу Христу украсивши Његов рођендан лепим и дивно смишљеним обичајима.
ÁÎÆÈ ] ÍÈ ÏÎÑÒ Припрема за Божић почиње 40 дана пре празника Божићним постом (риба је разрешена суботом, недељом и празницима). Пост је целовит када је уздржавање од мрсне хране употпуњено уздржањем од злих помисли, речи и дела, као и умножењем молитве и милосрдних дела.
ÄÅÒÈÍ Ö È, ÌÀÒÅÐÈÖÅ È ÎÖÈ Својим доласком и рођењем у телу, Бог је човека разрешио греховних свеза и везао га новом - свезом љубави ка Богу и ближњима. Наш народ је, у жељи да се припреми и дочека Божић везан најчвршћим везама љубави, осмислио празнике: Детињци, Материце и Оци у којима се међусобно "везујемо" и "дрешимо". Три недеље пред Божић је празник посвећен деци Детињци. У Недељу рано ујутру, пре свете литургије, родитељи "везују" децу а она се "дреше" (разрешују, ослобађају симболичним откупљивањем) поклонима које су припремила у дане пре празника. Две недеље пре Божића је празник посвећен мајкама - Материце, и тада деца везују мајке, а оне се откупљују поклонима за укућане. У задњој недељи пред Божић су Оци, празник посвећен очевима у који се они "дреше" поклонима.
ÁÀÄÍ È ÄÀÍ Дан уочи Божића је Бадњи дан. Након свете литургије домаћин одлази у шуму и сече младо храстово (или церово) стабло или грану - бадњак, као и једну дренову грану и носи их у двориште куће. (У градовима, зградама, тј. где није могуће уношење и паљење бадњака, уноси се гранчица бадњака са завежљајем сена и дреновом гранчицом и оставља у предсобље стана.) Кад падне ноћ, домаћин уноси бадњак у кућу уз певање божићног тропара и песама. Домаћица бадњак посипа пшеницом, прелива вином и премазује медом. Затим, бадњачар уноси
12
ÁÎÆÈ ] Душа и тела свечано одевених, укућани одлазе на празничну свету литургију где се (претходно припремљени постом, молитвом и исповешћу) причешћују светим Тајнама. Након свете службе сви се поздрављају речима: "Христос се роди" и "Ваистину се роди" (овај поздрав траје до Богојављења). У Божићно јутро нам долази положајник (мушко дете) који поздравивши све божићним поздравом, улази у дом и изговара здравице и жеље за напредак породице. Као и пре бадње вечере, домаћин пали свећу, кади кућу и укућане, чита молитву а затим сви певају тропар (за то време присутни држе воштане свећице које се на крају саберу и поставе у неку посуду да догоре). Тада се пруступа божићном ручку, домаћица износи чесницу, погачу са новчићем коју домаћин рукама ломи и дели укућанима. За оног ко у свом парчету нађе новчић, верује се, да ће те године бити нарочито успешан и срећан. У неким крајевима чесница се ломи на Бадње вече и тада је она посна, пресна погача. Божић се слави три дана и сваког дана се служи света литургија. Средом и петком се не пости од Божића до Крстовдана.
ÑÈÌÂÎ ËÈÊÀ Бадњак - посечено младо храстово дрво символише Христа који је у младости пострадао. Такође, бадњак подсећа на дрво које су пастири донели у пећину да би се огрејао Богомладенац. Због ове символике, битно је да се бадњак поштује и да се након празника не баца на нечиста места. Паљење бадњака - топлота и варнице среће што се крешу из њега представљају Христов огањ који и данас топли људске душе и даје им срећу. Уношење бадњака у кућу - символише долазак Христа и Његовог благослова у наш дом. Дренова грана - здравље, "здрав као дрен". Сено се уноси у кућу ради сећања на сламу из јасала на коју је Богородица положила тек рођеног Богомладенца. Где је могуће укућани, а нарочито деца, бадњу ноћ спавају на сену простртом по поду.
Поклони у сену које деца скупљају представљају дарове мудраца са истока. Бацање по три ораха у сва четири угла собе Ова радња је сликовит приказ Свете Тројице Која влада на све четири стране света. Чесница символише Христа који је "хлеб живота" Пшеница - изобиље плодова земаљских. Мед - духовна радост. Вино - невино проливена крв Господа Христа. Свећа од чистог воска - гори на Бадње вече и на Божић, њена светлост представља Божанство које је без почетка и краја. Положајник - представља пастире који су чистотом свог срца били удостојени да први угледају рођеног Спаситеља.
13
БОЖИЋНА ПЕСМАРИЦА * ПЕСМЕ О РОЖДЕСТВУ ХРИСТОВОМ
Божић, Божић Звезда Звезда се засја Над бијелим селом, Над бијелим селом, Чудним Витлејемом. Звезда беложарна, Звезда лучезарна. Водиља мудраца, С' истока пожарна. С' истока пожарна Давидову селу, Где се Господ роди У човечјем телу. Падоше мудраци Пред Младенцем благим, Пред Младенцем благим, Исусом предрагим. Над ким сјаше лице Пресвете Девојке, Па узоше товар, Развише завојке. Развише завојке Од свиле саткане Па просуше злато, Смирну и ливане.
Небескога госта, Спаситеља свога, Чиме може просјак Даривати Бога? Господ неће друго Сем Он што је дао, Даруј Њега оним Чим те даривао. Твоје злато нек је Божанска истина Том истином даруј Божијега Сина. Душа нек је светлост Божије благодати Ако све то имаш Мож' Га даривати. рођаче, рођаче, рођаче, рођаче,
иза сваке строфе:
Алилуја 14
благи дан...
Божић, Божић
Ој, бадњаче бадњаче,
Красан дан
Божић, Божић благи дан Благог Христа рођендан Божић, Божић светли дан Са светлошћу обасјан.
Ој, бадњаче бадњаче, Ти наш стари рођаче, Добро си нам дошао И у кућу ушао! Мили србски бадњаче, Ти наш стари рођаче,
Свану нам красан дан и свети, Бог сиђе земљу да посети, небо цело засијаће слава Твом доласку Спасе, На вјеки, на вјеки.
рођаче, рођаче,
Моја душо бедна Шта ти имаш дати, Шта ти имаш дати, Чиме даривати?
БОЖИЋНА ПЕСМАРИЦА * ПЕСМЕ О РОЖДЕСТВУ ХРИСТОВОМ
Дјева Христа родила, Пеленама повила, У пећини Христос спи Света Дјева над Њим бди. рођаче, рођаче,
Слама лепо мирише, Богомајка уздише, У том звезда засија, Пећина се обасја. рођаче, рођаче,
Анђели се спустише, Пастирима јавише, Весел'те се сви ноћас, Роди нам се Христос Спас! рођаче, рођаче,
Кад то чули пастири, Срце им се умири, Па кликнуше сви у глас: Нек` се слави Христос Спас! рођаче, рођаче,
Нек` мир свуда царује, Нек` се срце радује, Нек` се свако поправља И Господа прославља. рођаче, рођаче,
Па гле и ми србчићи, Ко сребрни звончићи, Богомајку хвалимо, Христа Бога славимо.
рођаче, рођаче,
рођаче, рођаче
рођаче, рођаче,
Доносиш нам много среће, Сваког добра пуне вреће. Ти нам Христа објављујеш, Њега славиш и казујеш; Мили србски бадњаче, Ти наш стари рођаче, рођаче, рођаче,
рођаче, рођаче Кол'ко, кол'ко варница, Тол'ко, тол'ко срећица И толико оваца, И толико јањаца; Мили србски бадњаче, Ти наш стари рођаче, рођаче, рођаче,
рођаче, рођаче Христос нам се родио, У пећину спустио, Да свуд љубав посије И озебле огрије; Мили србски бадњаче, Ти наш стари рођаче, рођаче, рођаче,
рођаче, рођаче
Свану нам красан дан и бели, Бог сиђе земљу да исцели, нада нам се родила међу нас добродила с истока, с истока! рођаче, рођаче,
С љубављу прославимо Бога, јер посла Јединороднога, милост Божју Он да јави Бога Оца да прослави у свету, у свету. рођаче, рођаче,
О Христе, милостиви Спасе, саслушај наше душе гласе: светлости нам своје дај, душе наше обасјај, истином, истином. 15
Песма малом Исусу Кад је Исус мали био, (2х) Алилуја. рођаче, рођаче,
Он је башту саградио, Алилуја. рођаче, рођаче,
И руже је посадио, Алилуја. рођаче, рођаче,
Понајвише руже беле, Алилуја. рођаче, рођаче,
Кад су руже процветале, Алилуја. рођаче, рођаче,
Јеврејску је децу звао, Алилуја. рођаче, рођаче,
Па је њима руже дао, Алилуја. рођаче, рођаче,
Јеврејска му деца веле, Алилуја. рођаче, рођаче,
Од чега ћеш венац плести, Алилуја. рођаче, рођаче,
Кад си нама руже дао, Алилуја. рођаче, рођаче,
За мој венац трње расте, Алилуја. рођаче, рођаче,
Тај ће венац народ спасти, Алилуја.