Da li se slavsko `ito sprema za svaku slavu? U na{em narodu pogre{no ka`u da se slavsko `ito ne sprema za svetog Iliju i za svetog arhangela Mihaila “”’zato {to su oni `ivi. Ovo je velika gre{ka jer se slavsko `ito ne sprema za pokoj du{e Svetiteqa, ve} u slavu i ~ast wegovu, a u spomen umrlih na{ih srodnika. Svi Svetiteqi su `ivi u Hristu Gospodu, pa se i `ito sprema za svaku slavu.
Na dan slave Odlazak u crkvu Rano ujutru odlazimo u crkvu na svetu Liturgiju. Sa sobom nosimo slavski kola~, `ito, vino i malu sve}u koju stavqamo u `ito i kasnije palimo prilikom rezawa kola~a. Toga dana bi trebalo da se svi uku}ani (ili barem doma}in) pri~este svetim Tajnama Hristovim, naravno, uz prethodnu pripremu postom i svetom tajnom pokajawa i ispovesti. Rezawe kola~a Po zavr{etku svete Liturgije sve{tenik se~e na{ kola~ i preliva ga vinom. Onda svi zajedno okre}emo kola~ i pevamo crkvene pesme. Po zavr{etku, sve{tenik lomi kola~ sa doma}inom, i pritom mu ka`e: Hristos je me|u nama! a doma}in odgovara: I jeste i bi}e! i tako tri puta. Slavski ru~ak Kada do|emo ku}i doma}in pali slavsku sve}u tako {to se prekrsti i poqubi je. Ona gori celog dana i simboli{e svetlost Hristove nauke. Kada nam do|u gosti na slavski ru~ak (ili ve~eru), posle ~estitawa slave, prekrste se i poslu`e slavskim `itom. Posle molitve (tropar Svetiteqa koga slavimo) pristupamo trpezi (sa molitvom i ustajemo sa trpeze). Po starom obi~aju, doma}in ne seda za trpezu iz po{tovawa prema Svetitequ koji mu je toga dana glavni gost.
Kada spremamo posna a kada mrsna jela za slavu? Vrlo je va`no da slavska trpeza bude u skladu sa danom u koji se slava padne. Ako se slava pada u post ili ako se mrsna slava padne te godine u sredu ili petak, OBAVEZNO se sprema posna trpeza. Veliki je greh pred Bogom i pred na{im Svetiteqem, da u te dane spremamo mrsna jela da bi smo {to vi{e ugodili gostima. Toga dana treba pre svega da umilostivimo i da ugodimo na{em najva`nijem gostu– - Svetitequ.
Da li treba da slavimo i onda kada smo u nekoj du{evnoj tuzi (smrtan slu~aj u porodici, materijalna beda i sl.)? Slava je pre svega jedan duhovni doga|aj. Najva`nije je rezawe kola~a, a sve ostalo je stvar voqe i mogu}nosti. Dakle, spremawe jela, zvawe gostiju i veseqe uop{te nisu uslov da se Krsna slava proslavi kako treba. Zbog neshvatawa smisla Krsne Slave, u na{em narodu postoji pogre{no mi{qewe da u smrtnom slu~aju ne treba da slavimo
slavu. Upravo je onda va`no da re`emo slavski kola~, jer kada sve{tenik ~ita molitve za na{ napredak, on to ~ini i za pokoj du{a na{ih umrlih srodnika, a molitva i milosr|e su jedino {to mo`emo da u~inimo za upokojene.
Kako se prenosi slava? Slava se prenosi sa oca na sina kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz o~eve ku}e. Te, prve godine, sin dolazi kod oca na slavu. Tom prilikom, otac predaje u desnoj ruci ~etvrtinu slavskog kola~a i ~estitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kola~a svojoj ku}i i deli ga sa svojom porodicom. Slede}e godine sin samostalno slavi slavu.
Molitva svetom Jovanu Krstitequ Hristov, propovedni~e pokajawa, ne prezri mene pokajnika, nego, udru`en sa Nebeskim Vojnicima, moli se Gospodu za mene nedostojnog, utu~enog, nemo}nog i tu`nog, zapalog u mnoge nevoqe, izmu~enog burnim mislima uma mog, jer sam ja pe}ina zlih dela, te nema kraja mojoj grehovnoj navici. Um je moj prikovan za zemaqske stvari. [ta }u ~initi? Ne znam. I kome da pribegnem da spasena bude du{a moja? Samo tebi, sveti Jovane, koji si imewak blagodati, jer znam da si posle Bogorodice najve}i pred Gospodom izme|u ro|enih od `ena; jer si se udostojio da dodirne{ glavu Cara Hrista, Jagweta Bo`ijeg Koje uzima greh sveta. Moli Wega za moju gre{nu du{u, da bar od sada, u jedanaesti ~as, ponesem blagi teret, i primim platu sa posledwima. O, Krstitequ Hristov, ~esni Prete~o, posledwi proro~e, prvi mu~eni~e, postnika i pustiwaka nastavni~e, u~itequ ~istote i prisni prijatequ Hristov, tebe molim, tebi pribegavam: ne odreci mi tvoju pomo}, nego me podigni palog mnogim gresima; obnovi mi du{u pokajawem kao drugim kr{tewem, jer si za~etnik i jednog i drugog: kr{tewem omivaju}i praroditeqski greh, a pokajawem o~i{}uju}i svako r|avo delo; o~isti me oskrnavqenog gresima, i uvedi me tamo gde ni{ta ne~isto ne ulazi - u Carstvo Nebesko, amin.
izlazi po blagoslovu W.P. Episkopa ni{kog G.G. Irineja Mladi Pravoslavac - podlistak broj 3, 2001.g. izdaje: Mladi Pravoslavac, bilten hrama Ro`destva Hristovog u Pirotu adresa: ul. ]irila i Metodija br.1 e-mail: mladipravoslavac@yahoo.com
Sveti Jovan ÎÏSpomen pravednika slavi se uz pohvale, a tebi je dovoqno svedo~anstvo Gospodwe, Prete~o. Jer, pokazao si se vaistinu i od proroka ~asniji zato {to si bio udostojen i da u vodama krsti{ Onoga o Kojem si propovedao. Stoga, za istinu postradav raduju}i se, blagovestio si i onima u adu Boga Koji se javi u telu, Koji uzima greh sveta i daruje nam veliku milost.
Sveti Jovan je jedan od najve}ih svetiteqa u Hristovoj Crkvi. On je bio Prorok, Prete~a i Krstiteq samoga Gospoda Hrista. Koliko je on veliki vidimo iz re~i Spasiteqevih Koji je rekao da se od `ena nije rodio ve}i od svetog Jovana Krstiteqa. Evo kako je tekao zemaqski `ivot ovog velikog ugodnika Bo`ijeg.
Za~e}e svetog Jovana Zaharija i Jelisaveta su bili pravedni i `iveli su po zapovestima Bo`ijim. Bili su u poodmaklim godinama, i nisu imali dece jer je Jelisaveta bila nerotkiwa. Zaharija je bio sve{tenik, i jednog dana dok je slu`io u hramu Gospodwem, javio mu se an|eo i rekao: Ne boj se, Zaharija, jer je usli{ena molitva tvoja; i `ena tvoja Jelisaveta rodi}e ti sina i nadenu}e{ mu ime Jovan. Zaharija se upla{io od pojave an|ela i wegovih re~i. Nije odmah poverovao i zato mu se sveza jezik da nije mogao da govori. Nakon toga, Jelisaveta je zatrudnela. Posle nekog vremena, Jelisaveta je oti{la kod svoje ro|ake Presvete Djeve Marije koja je u sebi nosila bezgre{no za~etoga Hrista Gospoda. Pri wihovom dirqivom susretu, Jovan je u utrobi svoje majke radosno zaigrao, osetiv{i u svojoj blizini Bogomladenca. Tako je on, jo{ pre svoga ro|ewa, otpo~eo svoju proro~ku slu`bu. Ro|ewe i mladost Sveti Jovan se rodio 6 meseci pre Hristovog ro|ewa. U osmi dan, na dan obrezawa, skupilo se puno qudi. Hteli su da, po obi~aju, detetu daju ime oca –- Zaharija. Majka se nije slo`ila, pa su se oni, zbuweni, obratili Zahariji. U tom trenutku Zaharija je progovorio i rekao: Jovan mu je ime (Jovan zna~i: Bog je milostiv). Svi su se ~udili ovome i govorili: [ta li }e biti ovo dete? U to vreme, Galilejom je vladao Irod, koji je ~uo od mudraca da u Vitlejemu treba da se rodi Car (koji je u stvari Hristos). On je poslao qude da pobiju svu decu ro|enu u Vitlejemu, me|u kojima je bio i Jovan. Tra`e}i dete, oni su ubili Zahariju dok je slu`io u hramu, a Jelisaveta je uspela da sa detetom pobegne u pustiwu. Tamo je ubrzo umrla, a mali Jovan je ostao sam, na starawe Bogu i Wegovim an|elima. Tu je Jovan rastao i ja~ao duhom. Na sebi je nosio haqinu od kamiqe dlake i ko`ni pojas, a hranio se biqem i divqim medom. Propoved i kr{tewe Hristovo - Bogojavqewe Kada je do{lo vreme, Jovan je krenuo iz pustiwe po okolini Jordana da propoveda pokajawe za opro{tewe grehova. Brzo se oko wega skupilo mno{tvo u~enika koje je u~io postu i molitvi. Jo{ je i kr{tavao qude kr{tewem pokajawa u reci Jordanu. Ovo kr{tewe je bilo privremeno, ali i potrebno jer, da bi neko primio Hristovo Jevan|eqe, morao je da se pokaje. Kada je Isus do{ao da se krsti, Jovan ga je prepoznao i rekao: Gle, Jagwe Bo`ije koje uzima na se grehe sveta!... Pri samom kr{tewu, na Hrista je si{ao Duh Sveti u telesnom obliku kao golub, a sa neba se ~uo glas: Ovo je Sin moj qubqeni koji je po mojoj voqi. Tako se Bog javio u Svoja tri lica: Oca i Sina i Svetoga Duha. (Gospod se nije krstio zbog pokajawa, jer je bio bezgre{an, ve} da bi Svojim prisustvom osvetio vodu i svu prirodu i tako sve pripremio za pravo kr{tewe - kr{tewe Duhom Svetim ) Usekovawe glave svetog Jovana Car Irod je zatvorio Jovana u tamnicu jer ga je on opomiwao da ne sme da ima `enu svoga brata. Irodijada, kako se zvala `ena, je zbog toga `elela da ubije Jovana, ali nije mogla jer se Irod pla{io zato {to je on bio pravedan i svet ~ovek. Jednog dana, na Irodovom ro|endanu, prire|ena je bestidna
zabava na kojoj je pred wim razvratno igrala Salomija, }erka Irodijadina. Ona je toliko o~arala Iroda, da joj je ponudio {ta god po`eli pa makar i pola carstva. Salomija je posle razgovora sa majkom zatra`ila glavu Jovanovu. Irodu nije bilo ba{ drago zbog toga, ali je zbog svoje naopake zakletve ispunio obe}awe, poslao je xelata koji je posekao Jovana i doneo wegovu svetu glavu na tawiru Irodijadi. Ona je uzela i izbola jezik iglom, pa je zatim zakopala glavu na ne~isto mesto. Ali, pravda Bo`ija je stigla sve wih. Irod i Irodijada su `iveli u izgnanstvu u najve}oj bedi i poni`ewu, dok se jednog dana nije otvorila zemqa i progutala ih. Salomija je poginula prelaze}i zale|enu reku, i to ba{ tako da joj je led odsekao glavu.
Prvo, drugo i tre}e obretewe glave svetog Jovana - Jovana, dvorkiwa Irodijadina, nije mogla da podnese da glava svetog Jovana bude na ne~istom mestu, pa je iskopala i odnela tajno u Jerusalim gde je sahranila. - Posle odre|enog vremena, neki monah htede ba{ na tom mestu da sazida sebi keliju, pa kopaju}i na|e zemqani sud sa glavom za koju mu se tajanstveno javi da je od svetog Jovana. Monah je celivao i opet zakopao. - Glava je kasnije i{la od ruke do ruke ~ine}i pritom mnoga isceqewa, da bi 850 godine bila polo`ena u Carigradu u Carskoj crkvi. Svi praznici svetog Jovana Koliko je sveti Jovan Krstiteq veliki svetiteq, govori nam i to {to ga na{a sveta Crkva slavi 6 puta u godini: - Za~e}e svetog Jovana - 23. septembar (6. oktobar po novom) - Ro|ewe svetog Jovana, Ivawdan - 24. jun (7. jul) - Sabor svetog Jovana, Jovawdan - 7. januar (20. januar) - Usekovawe glave svetog Jovana - 29. avgust (11. septembar) - Prvo i drugo obretewe glave sv. Jovana - 24. febr. (9. mart) - Tre}e obretewe glave svetog Jovana - 25. maj (7. jun)
sveti
Jovan
Oj, sveti Jovane, divni Krstitequ, Ti Prete~a be{e slavnom Spasitequ. Ja se tebi klawam, ja se tebi molim, Pomozi da svakoj napasti odolim. Ja se tebi klawam proroku najja~em, I pred tobom kle~im i pred tobom pla~em. Dovedi i mene do Hristovih nogu, Pomozi da stignem gde ja sam ne mogu. Ti ukrepi mene molitvama tvojim, Da ~ist i pravedan pred Gospodom stojim. Nek se ja smawujem, moj }e Hristos rasti, Dok je Hristos veliki ja ne}u propasti.
Krsna Slava Od kada Srbi slave Krsnu Slavu? Na{ŠŠi preci su po¨¨~eli da slave onog svetiteqa na ~iji dan su primili sveto Kr{tewe (odatle i naziv ²Krsna Slava²). Srbi nisu prekidali ovu svoju tradiciju ni u turskom ropstvu, ni u brojnim ratovima i bedama, sve do vremena nesretnog komunizma, kada su se u Srbiji u mnogim domovima slavske sve}e ugasile. U dana{we vreme, Bogu hvala, mnogi `ele da se vrate svojim korenima, da opet slave svoju Krsnu Slavu i tako vrate Bo`iji blagoslov na svoj dom. Za{to slavimo slavu? Svetiteq koga slavimo je na{ za{titnik i molitvenik pred Bogom. On nas nevidqivo ~uva i poma`e nam u svim na{im `ivotnim te{ko}ama. On je na{ `ivotni u~iteq, pa zato mi treba da se potrudimo da zadobijemo one vrline koje je on stekao `ive}i na zemqi i trude}i se da ugodi Bogu. Kako da pravilno proslavimo svetiteqa? Va`no je da Krsnu Slavu proslavimo onako kako nam je sveta Crkva propisala i kako nam je od na{ih starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se danas javqaju, kao {to su spremawe mrsnih jela u posne dane, neumereno kori{}ewe alkohola, ru`ne re~i i psovke, pu{ewe pored slavske sve}e i drugo, su vrlo {tetne. Boqe je da ne slavimo, nego da ovako vre|amo na{eg svetog Za{titnika i u~inimo veliki greh.
Priprema za slavu Sve}ewe vodice Na nekoliko dana pred slavu zovemo na{eg sve{tenika da nam osveti vodicu i donese Bo`iji blagoslov u dom. Za tu priliku treba da pripremimo posudu sa vodom, buket bosiqka, mawu sve}u, kadionicu sa `arom, tamjan, slavsku ikonu (koju postavqamo na isto~noj strani) i spisak uku}ana. Prilikom osve}ewa vodice, sve{tenik ~ita molitve za napredak svih uku}ana, kao i za pokoj du{a na{ih umrlih srodnika. Po osve}ewu, otpijamo od slavske vodice, a sa ostatkom spremamo slavski kola~ i kuvamo slavsko `ito. Na dan uo~i slave Na dan pred slavu mesimo slavski kola~ od ~istog p{eni~nog bra{na, kvasca i soli, bez ikakvih dodataka (mleka, jaja i dr.). Na kola~ se stavqa pe~at ISHS NIKA ({to zna~i: Isus Hristos pobe|uje), a mogu da se stave i razni ukrasi od testa. Slavski kola~ predstavqa na{ nasu{ni hleb koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo na `rtvu u slavu i ~ast na{eg Svetiteqa. Tako|e, kola~ predstavqa samog Hrista Gospoda koji je Hleb @ivota. Za sutra{wi dan spremamo crno vino, dve sve}e (veliku i malu, po mogu}stvu vo{tane) i slavsko `ito (koje se sprema od `ita uz dodatak drugih plodova - –oraha, suvog gro`|a i sl.)