Praznovawe Vaskrsa i narodni obi~aji
Vaskrs je pokretni praznik i svake godine pada razli~itog datuma. Praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedequ posle punog meseca koji pada na dan prole}ne ravnodnevnice. Najranije mo`e da bude 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru. U celom hri{}anskom svetu, pa i kod nas, za ovaj praznik farbaju se i darivaju jaja. Farbawe jaja vr{i se u spomen na doga|aj kada je sveta Marija Magdalena (kojoj se Hristos prvo javio po Vaskrsewu), putovala u Rim da propoveda Jevan|eqe, i posetila cara Tiberija. Tada mu je u znak pa`we, kao novogodi{wi poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga re~ima: Hristos vaskrse! Jaje je simvol obnavqawa prirode i `ivota. Crveno je boja Spasiteqeve nevino prolivene krvi na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsewa, jer vaskrsewa ne biva bez stradawa i smrti. Hri{}anske porodice po ustanovqenoj tradiciji vaskr{wa jaja boje na Veliki ~etvrtak. Pre farbawa se prvo pomolimo Bogu. Zatim u sud sa vodom, u kome }emo kuvati jaja, dodajemo malo osve}ene vaskr{we vodice. Kad svane dan Vaskrsewa Hristova, dugo zvone zvona na svim pavoslavnim hramovima. Sa svojom porodicom odlazimo u crkvu na svetu Vaskr{wu slu`bu. Posle slu`be narod se me|usobno pozdravqa re~ima: Hristos vaskrse! i Vaistinu vaskrse! Tako se pozdravqamo sve do Spasovdana. Kada do|emo iz crkve ku}i, svi se me|usobno pozdravqamo ovim vaskr{wim pozdravom i qubimo. Doma}in pali sve}u, uzima kadionicu i tamjan i okadi sve uku}ane koji stoje na molitvi kao i celu ku}u. Ukoliko ne znamo da otpevamo vaskr{wi tropar, naglas ~itamo O~e na{. Posle zajedni~ke molitve ponovo jedni drugima ~estitamo Vaskrs i sedamo za sve~ano postavqenu trpezu.
Prva nedeqa posle Vaskrsa zove se Svetla nedeqa. To je trapava sedmica, tj. ne poste se sreda i petak. Devet dana posle Vaskrsa je tzv. Pobusani ponedeqak. Toga dana se posle Liturgije ide na grobqe, gde se vr{i mali pomen za umrle i prelivaju grobovi, kao na zadu{nice. U nekim krajevima se na grobqe iznose i farbana jaja, koja se tucaju o spomenik a umrli pozdravqaju sa: Hristos vaskrse! Ovim predivnim crkveno-narodnim obi~ajem mi iskazujemo svoju qubav prema svojim umrlim srodnicima, sa kojima `elimo da podelimo radost vaskrsewa Hristovog, radost pobede nad smr}u. Isto tako mi time ispovedamo svoju pravoslavnu veru u ve~ni `ivot i u na{e op{te vaskrsewe.
Hristos vaskrse iz mrtvih, smr}u smrt uni{ti i svima u grobovima `ivot darova! (Vaskr{wi tropar)
Hristos Vaskrse! Vaistinu Vaskrse! Mladi Pravoslavac - podlistak broj 4 izdaje: Mladi Pravoslavac, bilten hrama Ro`destva Hristovog u Pirotu adresa: ul. Kirilo i Metodije br.1 e-mail: mladipravoslavac@yahoo.com
Ja sam vaskrsewe i `ivot; koji veruje u mene ako i umre `ive}e. I svaki koji `ivi i veruje u mene ne}e umreti vavijek. (Jn. 11, 25-26) Vaskrsewe Hristovo videv{i poklonimo se svetome Gospodu Isusu, Jedinom Bezgre{nome.
Smrti, gde ti je `alac? Ade, gde ti je pobeda? Vaskrsewe Hristovo je su{tina vere Pravoslavne. Da nije bilo Vaskrsa ne bi bilo ni hri{}anstva. Upravo zbog velikog zna~aja doga|aja Vaskrsewa, Crkva svoje vernike priprema da bi {to dostojnije do~ekali taj Praznik nad praznicima. Posle pripremnih nedeqa uo~i Velikog Posta, sledi sam Post, tj. Sveta ^etrdesetnica i Strasna Sedmica (sedmica Stradawa). Nedeqa uo~i Vaskrsa zove se Strasna Sedmica ili Velika nedeqa. Ova nedeqa je ustanovqena zarad najsvetijih Gospodwih stradawa pretrpqenih za nas. U na{im hramovima se tada vr{e posebna bogoslu`ewa i po`eqno je da vernici u wima u~estvuju {to ~e{}e. Od Velikog ponedeqka do Velike subote najstro`e se posti: jede se hrana pripremana na vodi, bez ribe, uqa i vina. Veliki ponedeqak To je dan posle sve~anog ulaska Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga deca i narod do~ekali radosnim uzvicima Osana i Blagosloven koji dolazi u ime Gospodwe, Car Izraiqev, ma{u}i palmovim granama i zasipaju}i cve}em put kojim je prolazio. Veliki ponedeqak je dan se}awa na Hristov put u Jerusalim kada je prokleo besplodnu smokvu kao i na Josifa koga su bra}a prodali u Egipat. Veliki utorak Hristos propoveda u Jerusalimskom hramu. Stare{ine jevrejske tra`e na~ina da ga uhvate i ubiju. Ovoga dana crkva podse}a vernike na pri~u o deset devojaka iz Jevan|eqa: Stra`ite, dakle, jer ne znate dana ni ~asa u koji }e Sin ^ovje~iji do}i.(Mt. 25,13) Velika sreda Se}awe na `enu koja je mirom pomazala Hrista i tako ga pripremila za pogreb. Veliki ~etvrtak Uspomena na Hristovu Tajnu ve~eru sa u~enicima, kada je ustanovqena sveta Tajna Pri~e{}a. Ovoga dana je Hristos uhva}en posle Judine izdaje i predat je na stradawe i smrt.
Veliki petak Dan Hristovog golgotskog stradawa i smrti. Jevrejske stare{ine i prvosve{tenici su pomo}u la`nih svedoka i zavedenog naroda Hrista osudili na smrt. Hristos je posle velikih muka i poni`ewa, pquvawa i vre|awa, sa trnovim vencem na glavi i izme|u dva razbojnika izdahnuo prikovan na krstu. U na{im hramovima se popodne iznosi pla{tanicaplatno na kome je prikazano polagawe Hristovo u grob - pred kojom se vernici klawaju i koju celivaju. Velika subota Dan Hristovog silaska u ad da bi se radost Vaskrsewa objavila i podelila sa umrlima. Tamo je Gospod propovedao Jevan|eqe i mnogi su poverovali u Wega i spasli se ve~nih adskih muka.
VaskrseWe HristoVo U nedequ rano, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. On je o`iveo i Svojim telom pro{ao kroz kamenu plo~u groba. To stra`ari nisu ni primetili. U zoru su do{le do groba `ene mironosice, koje su nosile mirisno uqe s namerom da wime poma`u mrtvo telo Hristovo. U tom trenutku, zemqa se zatresla veoma, jer an|eo Bo`iji je sleteo s neba, odvalio kamen sa groba, i seo na wega. Tada je an|eo blagovestio `enama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa raspetoga tra`ite. Nije ovde, jer ustade kao {to je kazao... Idite brzo i recite u~enicima wegovim da ustade iz mrtvih. I dok su one hitale da jave apostolima radosnu vest, gle, srete ih na putu Gospod Isus i pozdravi ih re~ima: Radujte se! A one se uhvati{e za noge Wegove i pokloni{e Mu se do zemqe. Tada im Vaskrsli Bogo~ovek re~e: Ne bojte se! Idite te javite bra}i mojoj neka idu u Galileju, tamo }e me videti. Me|utim, neki od onih stra`ara otr~a{e u grad i javi{e jevrejskim glavarima {ta se dogodilo. Onda su se jevrejski sve{tenici okupili na savetovawe i re{ili da novcem podmite vojnike, nagovoriv{i ih da ka`u narodu da su Hristovi u~enici no}u ukrali Wegovo telo, dok su oni spavali... I ta izmi{qotina prepri~ava se me|u Jevrejima sve do danas... Sveti apostoli Petar i Jovan, na vest od `ena mironosica, odmah su do{li na Golgotu, i videv{i prazan grob, uverili se da je Hristos vaskrsao. U nedequ tog istog dana uve~e, u|e Gospod, kroz zakqu~ana vrata, u sobu gde se behu okupili Wegovi
u~enici i stade na sredinu i re~e im: Mir vam! Apostoli se mnogo obradova{e ugledav{i Gospoda Hrista ponovo `ivog. A On im pokaza ruke i noge, i rebro koje je bilo kopqem probodeno, da ne misle da je On samo duh bez tela. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Svog telesnog vaskrsewa upita ih: Imate li ovde {ta za jelo? Oni mu dado{e ribe i malo meda. On je uzeo i pojeo pred wima. Tada im jo{ i ovo re~e: Ovo su re~i koje sam vam govorio jo{ dok sam bio s vama, da se mora sve ispuniti {to je o meni napisano u Zakonu Mojsejevu i u Prorocima i u Psalmima. Tek tada su apostolima postala jasna sva drevna proro~anstva o Hristu Stradalniku koji je kao Jagwe Bo`je trebao da prinese Sebe na `rtvu i krvqu Svojom da pokropi `rtvenik Novoga Zaveta, da bi zatim o`iveo u lepoti Bo`anskoj. Apostol Toma nije bio prisutan kada se javio Gospod desetorici apostola na Vaskrs. Nije mogao da veruje apostolima koji su mu rekli: videsmo Gospoda. On je mislio da su oni videli samo Wegov duh, i zato je rekao: ako ne vidim na rukama wegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra wegova, ne}u verovati. Posle nekog vremena Gospod Isus je opet u{ao kroz zakqu~ana vrata u sobu gde su bili svi apostoli, obna`io je rebro Svoje sa o`iqkom od uboda kopqa, pokazao je rane Svoje na rukama i nogama, i kao sveznaju}i Bog, rekao apostolu Tomi: Pru`i prst svoj amo i vidi ruke moje; i pru`i ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran. Kad je Toma opipao svojom rukom telo Vaskrsloga Hrista, on je osetio dvostruki sastav Wegove Bogo~ove~anske Li~nosti, pa je sa strahom uzviknuo, potpuno uveren: Gospod moj i Bog moj! Posle toga je i apostol Toma neustra{ivo propovedao vaskrsloga i ve~no `ivoga Hrista, sve do svoje mu~eni~ke smrti u Indiji. Prva nedeqa po Vaskrsu se naziva Tomina nedeqa u spomen na ovo ~udesno javqawe vaskrsloga Hrista Gospoda apostolu Tomi. Vasksrewe Hristovo je pobeda nad smr}u i temeq vere hri{}anske. Gospod Isus Hristos je umro i vaskrsao da bi nam pokazao da ne treba da se bojimo smrti, jer je On ja~i od we, i da }e i nas vaskrsnuti kao {to je i sebe vaskrsao. Na tom kamenu je na{a vera sazidana. Svojim stradawima, smr}u i svetlim vaskrsewem Gospod je pokazao Svoju qubav prema nama. Upravo On i jeste Qubav. On dan i no} gleda, slu{a brine o nama. Zato ~eka da mi poka`emo svoju qubav prema Wemu i svim svojim bli`wima.