pogotovu ne zabadati cigarete u grob (?!) To je potpuno nehri{}anski obi~aj. Uz to, da}e i pomeni su postali prave gozbe sa mno{tvom rasko{nih jela i pi}a. Od svega toga pokojnikova du{a ne mo`e imati nikakve koristi ve} samo {tete, jer se sve ovo ~ini ne iz vere u Boga i qubavi prema pokojniku, ve} radi pokazivawa pred svetom.
milostiwa Boqe da se novac (koji bi se potro{io na gozbu, vence i ostale suvi{ne i {tetne obi~aje) da kao milostiwa: srodniku ili prijatequ u nevoqi, deci bez roditeqa, opravci hramova, ure|ewu grobqa, dobrotvornim ustanovama, nameniv{i taj prilog za pokoj du{e umrlog. Dakle, ako se budemo dr`ali pravila koja propisuje na{a Sveta Crkva, onda ne samo {to nam obredi oko pokojnika ne}e biti skupi, nego }e biti i bogougodni i spasonosni, kako za du{e na{ih upokojenih, tako i za nas same koji izvr{avamo svoje obaveze prema wima.
Sve}e Mi palimo dve sve}e: jednu za `ive, a jednu za upokojene. Sve}a je tako|e jedna vrsta molitve. Dok sve}a gori, vreme je za molitvu: Upokoj, Gospode, du{e umrlih slugu tvojih - (reci wihova imena). Sveti Serafim Sarovski, veliki ruski svetiteq, je tako|e palio sve}e za upokojene pred ikonama u svojoj keliji.
kandila Isto se primewuje i na kandila koja palimo u na{im domovima ili na grobovima po~iv{ih.
Li~na molitva Li~na molitva u korist du{a nije uzaludna. Mo`emo se moliti za upokojene uvek i na svakom mestu, a naro~ito u na{im svetim hramovima. Molitva je upokojenima svakako od koristi ili im privremeno donosi olak{awe i utehu, ili ih izbavqa iz pakla. Zbog toga smo du`ni da se molimo za svoju preminulu bra}u. Da ka`emo: Gospode pomiluj ih, {to isto zna~i, Gospode, pomiluj nas . To je stvar trenutka kada ka`emo jednu takvu re~enicu; za du{u, me|utim, taj trenutak predstavqa pravo blago! Ona wime mo`e zadobiti i ve~no bla`enstvo!
"Verujemo li mi u to, qudi pravoslavni? Jer ovo nije mogu}e shvatiti razumom, ve} samo verom. Gospode, pomozi mome bezverju! Velika je mo} na{e molitve, ~ak i nas gre{nih. Pomolimo se za na{e upokojene, jer i za nas }e se moliti posle na{e smrti koja je ve} tu, blizu. Ne vencima i mermernim spomenicima, ne izve{ta~eno{}u pogrebnih ceremonija, ve} jakom molitvom za wihov ve~ni mir. U Pravoslavqu nema smrti, jer je smrt samo uska me|a izme|u ovog `ivota i `ivota u budu}em veku, smrt je samo privremeno razdvajawe du{e i tela. Nema smrti ni za koga, jer je Hristos vaskrsao za sve. Tamo je ve~nost, ve~ni mir i ve~naja pamjat u Boga i u Bogu." Arhimandrit Kiprijan
molitva za pokojne Pomeni Gospode, oce i bra}u na{u usnulu u nadi na vaskrsewe u `ivot ve~ni i sve upokojene u pobo`nosti i veri, i oprosti im svako sagre{ewe, hotimi~no i nehoti~no, {to sagre{i{e re~ju, ili delom, ili mi{qu. I useli ih u mesta svetla, u mesta sve`ine, u mesta odmora, odakle odbe`e svaka muka, `alost i uzdisawe, gde gledawe lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i u~e{}e u neiskazanim i ve~nim Tvojim dobrima, i nasla|ivawe u Tvom beskona~nom i bla`enom `ivotu. Jer si Ti `ivot, i vaskrsewe i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste Bo`e na{, i Tebi slavu uznosimo sa bespo~etnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i @ivotvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
Izlazi po blagoslovu W.P. Episkopa ni{kog G.G. Irineja Izdaje: Mladi Pravoslavac, Pirot e-mail: mladipravoslavac@yahoo.com
Znamewe, Pirot
e-mail: perovicz@gmail.com
O Obredima za upOkOjene "Smrt je kadra da gre{nika na pokajawe podstakne. Ona je i izvesna i neizvesna: izvesna, jer }emo svi umreti, neizvesna, jer ne znamo kada }emo, na koji na~in i na kom mestu iz ovoga `ivota oti}i. [to du`e `ivimo, sve nam mawe vremena preostaje, i dani se na{i skra}uju, i bli`imo se smrti... Za svakim smrt nevidqivo u stopu hodi, kako bi ga ugrabila u ~as kada se ne nada... Neizvesna je kon~ina na{a, u Hristu bra}o! ^ovekoqubivi Bog, staraju}i se za nas, odredio je da nam kon~ina neizvesna bude, kako bismo vazda za wu pripravni bili i u istinskom pokajawu prebivali. Sa ~ime ~ovek ovaj svet napusti, sa tim }e se i na Sudu Hristovom pojaviti... Zato na ovo dobro pazimo, i iza
sna se prenimo, i, se}aju}i se smrti na{e, ispravimo `ivqewe svoje i za ishod se pripremimo, eda bismo u bla`enstvu skon~ali: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu (Otkr. 14, 13). U Gospodu umire onaj ko u pokajawu, i veri, i istinskoj molitvi odlazi. Taj je ~as svima stra{an... ^u|ewa je dostojno da Sveti, upravqaju}i pogled svoj ka tome ~asu, pla~u, dok gre{nici suza nemaju... Dokle nam jo{ nije ~as taj do{ao, obratimo se ~istim srcem Bogu na{em i pomirimo se sa Wim sa pokajawem i verom, kako bismo ve~ni `ivot zadobili." Sveti Tihon Zadonski
Zato je to i najsilnija molitva za upokojene. Evo jednog zadivquju}eg doga|aja: Sveti Grigorije Dvojeslov je odslu`io 40 liturgija za pokoj du{e progoniteqa Crkve, Trajana. Bog je ~uo wegovu molbu i izveo Trajana iz pakla. Gospod je tada prekoreo svetiteqa i rekao mu da se vi{e ne moli za bezbo`nike. Pazite, Bog je prekoreo svetiteqa tek nakon {to je Trajana izveo iz pakla, a ne pre toga! Kakvo milosr|e!
Mi hri{}ani verujemo da je smrt samo prelazak iz ovozemaqskog u nebeski, ve~ni `ivot. Zato svaki pravi hri{}anin treba da se celog `ivota priprema za taj prelazak. Pravoslavni hri{}anin, koji je kr{tewem postao ~lan Crkve, svojom smr}u ne prestaje biti wen ~lan. On iz zemaqske prelazi u nebesku Crkvu. A i zemaqska i nebeska Crkva jeste jedna i jedinstvena Crkva Hristova, Telo Wegovo, stub i tvr|ava istine. Kao {to je Crkva o svojim ~edima brinula u toku ovozemaqskog `ivota wihovog daju}i im blagodat kroz svete Tajne i Molitvoslovqa, tako ih ona ne napu{ta i ne zaboravqa ni u ~asu smrti, kao ni posle we. Za Crkvu, kao i za samog Gospoda, nema mrtvih, jer je Bog na{ Bog `ivih a ne mrtvih. U predsmrtnim ~asovima Crkva se stara da molitvama, ispove{}u i pri~e{}em {to boqe pripremi decu svoju za izlazak pred lice Bo`ije i prelazak u `ivot ve~ni, a posle smrti ne prekida se veza qubavi prema wima, nego se nastavqa kroz posmrtne molitve: opelo, parastose i pomene. Kada se desi da neko od na{ih srodnika ode Gospodu, i posle opela mi sa wim nastavqamo duhovnu zajednicu, mole}i se za wih Bogu tokom prvih 40 dana pomiwawem na Svetoj Liturgiji, vr{e}i pomene (parastose) u 3, 9, 40-i dan posle smrti, kao i na pola godine i godinu, vr{ewem op{tih parastosa na zadu{nice i svake subote, ~iwewem milostiwe onima koji nemaju, paqewem sve}a i kandila i li~nim molitvama
Parastos je jedan od zaupokojenih ~inova Crkve Pravoslavne, koji se u odre|ene dane i vremena slu`i za upokojewe du{a na{ih preminulih srodnika. Parastos je re~ gr~kog porekla i zna~i: dati podr{ku (nekome), stati uz nekoga, zauzimati se i posredovati se za nekoga, jer se u ovoj slu`bi Crkva molitvama zauzima i posreduje pred Bogom za svoje umrle ~lanove. Upokojenom srodniku sleduju parastosi u 3, 9 i 40-ti dan posle smrti, kao i na pola godine i godinu. Za parastos se priprema kuvana p{enica, zasla|ena medom ili {e}erom, sve}a od ~istog voska (vo{tanica) i ~a{a crnog vina kojim se preliva p{enica i grob (ako se parastos vr{i na grobqu). @ito je simvol vaskrsewa - kao {to se p{eni~no zrno baca u zemqu da bi izniklo, tako se i telo umrloga predaje zemqi na istqenije, da bi potom vaskrslo za budu}i `ivot. Med ili {e}er simvolizuju sladost dobara budu}eg `ivota, a upaqena sve}a je simvol ve~nog `ivota svetlosti i istine gde sija svetlost lica Bo`ijega. Vino je simvol nevino prolivene krvi Hristove na Golgoti za sve qude i za doti~nog pokojnika. Tre}i dan je prvo jutro posle sahrane i tada se vr{i parastos u ~ast Hristovog vaskrsewa i kr{tewa i vere u Svetu Trojicu, kao i wegovog `ivota u hri{}anskim vrlinama: veri, nadi i qubavi. Deveti dan ili devetina - vr{i se pomen u ~ast 9 ~inova angelskih, sa molitvom da se du{a umrlog pribroji wihovim ~inovima. ^etrdseti dan vr{i se pomen u ~ast Vaznesewa Gospodweg u 40-ti dan po Vaskrsewu. Vrlo je va`no da se 40-dnevni parastos vr{i ta~no u ~etrdeseti dan od smrti, ra~unaju}i dan smrti kao prvi dan, jer je to od velikog zna~aja za du{u umrloga. Parastos je pre svega molit-
pomeni na svetoj Liturgiji Kada umre neko ko je kr{ten u Pravoslavnoj Crkvi, treba odmah obavestiti manastir ili crkvu gde se svakodnevno vr{i Sveta Liturgija, da bi se za wega odslu`ilo 40 Svetih Liturgija. To je najugodnija `rtva Bogu, jer se na woj i kroz wu radi spasewa sveta `rtvuje sam Gospod Isus Hristos, Jedinorodni Sin Bo`iji.
parastosi
va za umrloga i treba da se vr{i onda kada mu pripada, a ne onda kada to vi{e odgovara `ivima. Godi{wi parastos se vr{i u znak se}awa i qubavi prema umrlome i to na sam dan upokojewa ro|ewa za ve~ni `ivot. Pored ve} nabrojanih dana postoje i parastosi op{teg karaktera svake subote (osim Lazareve, Velike i Svetle) kada je Gospod si{ao u ad, oslobodio du{e umrlih i uveo ih u Svoje Carstvo. Zatim Zadu{nice - subote posve}ene upokojenima: mesopusna (sedmica pre po~etka Vaskr{weg posta), troji~na (subota uo~i Svete Trojice), subote druge, tre}e i ~etvrte sedmice Vaskr{weg posta i mitrovske (subota pre Mitrovdana). Crkveno predawe ka`e da se du{e iz pakla osloba|aju od Vaskrsa do Svete Trojice. Presveta Bogorodica molila je to od Gospoda nakon {to je u pratwi arhangela Gavrila si{la u Pakao i Gospod je usli{io wenu molbu. Na grobqe se izlazi i devet dana posle Vaskrsa na Pobusani ponedeqak, da se sa umrlima podeli radost Hristovog Vaskrsewa. Kod nas u Srpskoj Crkvi, obi~aj je da se na Vidovdan vr{i pomen za du{e svih poginulih za veru i ota~astvo. Parastosi se ne vr{e od Bo`i}a do Bogojavqawa, prve sedmice Vaskr{weg posta, od Velikog ^etvrtka do Tomine nedeqe, kao i u sve nedeqne dane, Gospodwe i Bogorodi~ine praznike. Velika je zabluda da se ne slavi doma}a Krsna slava u vreme `alosti za umrlim pokojnicima. [ta vi{e, slavqewe Krsne slave je potrebno i po`eqno, obzirom da se u molitvama slavskog obreda molimo, pored `ivih, i za pokoj du{a na{ih preminulih srodnika. Naravno, ne treba u to vreme praviti velika veseqa u ku}i. Da}a ili zaupokojene ve~era daje se u dane parastosa, za prisutne srodnike, poznanike i prijateqe umrloga, kao i za sirotiwu, koji }e se pomoliti za bla`eni spomen wegov. Pozvani na da}u obeduju u najboqem redu sa strahom Bo`ijim kao oni koji mogu da posreduju (molitvom) za prestavqenoga. (Ap. Ust. 8, 44). Dakle, preporu~uje se umerenost u jelu i pi}u da bi se molili za umrloga (a ne, kao {to danas ~esto biva, uz opijawe, pu{ewe, psovke i nepristojne re~i). U posledwih 50 godina, mnogi nehri{}anski obi~aji i pona{awe uzeli su maha na sahranama i da}ama: venci, muzika, ogromni spomenici, ograde oko grobova i nastre{nice nad wima, pa ~ak i ~itave ku}e na grobovima... Na grobqu ne bi trebalo pu{iti, a