Severni bunker #18 by Alen Kapidzic

knjizevnost i veliko platno

sadrzaj v

XVIII severniBunKeR I 2od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

KNJIŽEVNOST I VELIKO PLATNO

Srđan Srdić - UVOD

Bernard Maklaverti (prevela Tanja Brkljač) - FILM OD PESME

Damir Karakaš - KINO LIKA

Davor Varga - HERE'S LOOKING AT YOU KID; AKO KIŠA OVAKO NASTAVI SVI ĆEMO SE PODAVITI 16

Gregori Norminton (prevela Tanja Brkljač) - NARCIS I JEZERO OGLEDALA

Ivan Antić - ANĐEO BLISKOSTI - ANĐEO OTUĐENJA: LIV GOVORI

Ivan Velisavljević - APARATURA UVEĆANJA; KAKO SE TO RADILO U ODESI

Jakub Novosad - NJEGOŠEVOM ULICOM DEVOJKE IDU...

Kler Vigfol (prevela Tanja Brkljač) - IZ NOĆI U NOĆ

10. Marija Midžović - KO ZNA DA JE LJUBAV SLEPA

11. Menli Vejd Velman (prevela Tanja Brkljač) - BIOSKOP NA SPRATU

12. Nenad Rizvanović - DRUGI ŽIVOT VIKTORA VELICKOG

13. Džudi Gran (prevela Ivana Maksić) - PESMA O MERILIN MONRO

14. Lin Lifšin (prevela Ivana Maksić) - MERILIN POZIRA NA CRVENOM SATENU

15. Slobodan Bubnjević - TITANIK

16. Uglješa Šajtinac - U PUŠKINOVIM SAONICAMA ''MOSFILJMA'' JEMELJAN PUGAČOV!

17. Željko Janković - APSOLUTNI FILM

18. Zoran Ćirić - MONTE VOLŠ

19. Zoran Pilić - KIŠE PSI

20. Zvonko Karanović - O KIŠI I KRAJU LJUBAVI

XVIII severniBunKeR I 4od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 5od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 6od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Srđan Srdić

liGHts, CaMera…teXt! "Video je rasturio dosta stvari." Milan Oklopdžić

"Piši kamerom", kaže Kendra pripovedaču Oklop-

Ekranizacija, prevođenje verbalnog na vizuelno,

džićevog trećeg romana Metro, pošto ovaj izrazi

najčešće je manje od tekstualnog predloška. O

ambiciju da postane pisac. Video, druga Oklopdži-

tome bi dosta mogli da kažu najzagriženiji pošto-

ćeva knjiga, po onome što autorska napomena o

vaoci, ili, da budemo pošteni, najbolji poznavaoci

njoj kaže, jeste pak roman snimljen na traci, dok je

Tolkinovog opusa. Što se njih tiče, ono što je Džek-

pripovedač iz Metroa profesionalni kamerman. Dok

son uradio sa njima omiljenim tekstom ne samo da

se u Kalifornijskom bluzu opredelio za eksperiment

je manje od teksta, već je nešto sasvim drugo od

audio (radijskog) tipa, u romanu Video Oklopdžić

njega. U takvom stavu bi trebalo tražiti i odgovor na

pokušava da izvede stvar retko viđenu u visokoj lite-

naredno, neobično važno pitanje: da li postoje dve

raturi - pokušava da zapiše snimljeno, ili, preciznije,

vrste gledalaca? - oni koji poznaju i tekst teksta i

da zapiše samo snimanje, da verbalizuje sveuku-

tekst filma, kao i oni koji se isključivo prepuštaju

pan proces vizualizacije i njegove tokove. Dok sim-

bioskopskim zadovoljstvima? Sa kojom kategorijom

bioza na planu slika-tekst obično funkcioniše tako

gledalaca računamo ozbiljnije - gledaocima koji su

što obojena svjetlost parazitira nakalemljena na

samo gledaoci, ili čitaocima-gledaocima? Dakle,

literarni predložak, što nas dovodi u polje svakoja-

kada ocenjuju filmove na bitnim mestima kao što

kih ekranizacija, obrnuti postupci najčešće prolaze

je, nesumnjivo, IMDB, da li dve kategorije promatra-

neprimećeno ili bez dometa snimaka koji dostojno

ča dvojako vrednuju sagledano? Ili, da ne propusti-

reprezentuju prozu ili poeziju. Svakojakih, jer

mo priliku, šta vrednujemo ukoliko se suočavamo

Kopolina "Apokalipsa" nema gotovo nikakve veze sa

sa dobrom ekranizacijom loše knjige?

onim što Ruler smatra ekranizacijom "Elementarnih čestica". Da budemo precizni, Rulerov film nije

Ishod susreta filma i literature uvek je montaža. Po

Uelbekov tekst, dok je veza između umetnosti

okončanju operacije prepleta tekstova, podastira-

Kopole i Konrada višestruka.

nja i lepljenja, dolazi do sledeće fomule: čitanje + gledanje = čitanje + polje učitanosti. Operativna praksa pokazuje da će zapisani vlad Drakula,

XVIII severniBunKeR I 7od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO nakon intervencije kamerom na Stokerovom tekstu,

stvari. "Bufalo noći", tim povodom, jeste izvrsna

prilikom post-filmskog iskustva biti Drakula-tekst/

knjiga, ali istoimena stvar nikako nije dobar film.

Šrek-Lugoši-Li (zavisi od prilike i afiniteta možda i Geri Oldman), Jozef K.-tekst/Perkins/Meklahlan, a

Kako, ipak, zapisati snimanje i snimljeno? Ima ih

Port Morezbi-tekst/Malkovič. Egzibicionizam Miši-

nekolicina koji bi umeli da kažu nešto ovim po-

me koji napušta svoje napisano i postaje snimljeni

vodom, Zoran Ćirić, Vule Žurić, pa pomenuti Ok-

Takejama - sam svoj junak - posebna je priča. Snim-

lopdžić, pa i neki drugi. Možda se tu samo radi o

ljeni suvišak, urušava mit o monolitnosti teksta -

vapaju za kakvim-takvim reciprocitetom, za večno

snimač bira i opredeljuje se za sekvence koje pogo-

očekivanom ravnotežom. Možda literatura želi

duju mediju, vodeći računa o specifičnoj temporal-

svoje natrag, nakon što joj kamere oduzimaju toliko

noj prevari: ono što je neophodno pročitavati dani-

toga. A najpre će biti da se tu radi o jednoj gran-

ma, nekada i nedeljama, moguće je pogledati za

dioznoj kombinatorici, igri uticaja i pozajmica, spa-

najviše tri sata. Post-gledateljska čitanja, kako vidi-

janju svetova u utrobi Interartizma - faustovskoj želji

mo, nabijena su novim značenjima, kao i novim

da se Sve (ili što-više-toga) obuhvati, ma koliko

predstavama o starim značenjima, ili novim slika-

sfera bilo u takav plan uključeno. Ukoliko nakon

ma starih značenja. Dijahronijska lestvica takođe

takve predstave gledaoci zadovoljno napuštaju bio-

trpi, jer saučesnici u književnoj istoriji postaju i oni

skopske mrakove (ili se, praćeni euforijom bića koje

koji to, bez ekranizacije, sasvim sigurno ne bi bili.

insistira na zadovoljstvima u tekstu hitro vraćaju u

Gordon M. Vilijams i Horas MekKoj, na primer. U to

biblioteke), onda ne možemo da osporimo legitimi-

ime, trebalo bi nazdraviti i velikom Meksikancu

tet Igre. Učestvujući, mi uvek jesmo. Dakle, postoji-

Arijagi, koji sebe definiše kao "lovca koji radi kao

mo. A to je ključni argument, kada je ono što živimo

pisac." Lovac/pisac Arijaga, onaj koji je konačno

u pitanju, bez obzira na to da li smo uspeli da ga

uspeo da sahrani Melkijadesa Estradu, kontinuira-

adekvatno zapišemo/snimimo.

no izriče mržnju na scenario, očigledno insistirajući na artizmu posla umesto na zanatlijskom aspektu

XVIII severniBunKeR I 8od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Bernard Maklaverti

FilM od pesMe "Bye-Child" (petnaestominutni kratki film) koji je napisao i režirao Bernard Maklaverti, po pesmi istog naziva Šejmusa Hinija.

Probudio sam se rano, stegnutih šaka i zuba. Beli

i o tome kako se ona kao crv umigoljila u neke od

zglavci, beli zubi. Razlog za ukočenost bila je činje-

mojih proznih dela. Nakon razgovora, jedan mladić,

nica da ću režirati kratki film koji sam prethodno

Endrju Boner, mi je prišao i rekao da misli da bi ta

napisao. A nisam znao kako.

pesma mogla biti dobar kratak film i još me pitao da li bih bio zainteresovan da ga napišem pošto je

Jedna od mojih najčešćih noćnih mora jesu pisme-

on svakako zainteresovan da ga producira.

ni ispiti za koje se nisam spremao. Ova mora trebalo je uskoro da postane stvarnost. Pred publikom

"Šta si do sada napravio?"

koju će činiti otprilike četrdeset odraslih ljudi, profesionalaca. Prethodno sam završio vikend-kurs

"Ništa."

"Režiranje za jednu kameru" - to je bilo dobro - ali dobro onoliko koliko su od koristi škrabotine na

Odlično.

zidovima javnih toaleta dečku koji je krenuo u pohod na gubljenje nevinosti.

"Ako je tako, hoću da ga režiram."

Najkorisnija stvar koju sam na tom kursu naučio

Već sam bio napisao scenarija za dva dugometra-

bila je važnost pripreme. A moja priprema bila je

žna filma ("Cal" i "Lamb") i neko vreme sam proveo

moja strip tabla. Crtao sam vrlo pedantno - toliko da

na snimanjima, ali nisam znao apsolutno ništa o

sam hvatao sebe kako uludo trošim vreme nastoje-

tome kako da slike prebacim "u limenku". Endrju je

ći da ih nacrtam najbolje što mogu - senčio sam,

rekao da je moje jedino da se staram o glumi - i

bojio ih kao dete. Ali, kada se jednom nađem na

angažujem dobrog kamermana i dobrog prvog AD-

setu i nastane problem, uvek ću moći da se vratim

svom stripu - pokažem na crtež - evo vam scena, to hoću.

"Šta je prvi AD?"

Ceo projekat osmišljen je nekoliko godina ranije,

Rekao mi je. Očigledno je znao više nego što je

dok sam jednom prilikom govorio pred publikom o

želeo da otkrije.

jednoj pesmi koju je Šejmus Hini nazvao "Bye-Child"

XVIII severniBunKeR I 9od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO I tako, napisao sam scenario, smešten u zabačeni

njoj nije menjano 40 godina - tako da je odgovarala

deo Severne Irske, početkom sedamdesetih, i ispri-

našem periodu - kraj šezdesetih, rane sedamdese-

čao priču o nekoliko dečaka koji igraju žmurke i nji-

te. Kasnije smo saznali da farma ubrzo treba da

hovom strašnom otkriću mračne tajne jedne od

bude prodata i da će novi vlasnik kuću srušiti. Mogli

porodica - i priču o tome kako se razorne posledice

smo da radimo s njom šta nam je volja.

zlostavljanja mogu prenositi s generacije na generaciju ma kakve tehnološke novotarije čovečanstvo

Snimanje je trebalo da traje šest dana. Bili smo bla-

izumevalo. Zatim smo konkurisali za sredstva, i

gosloveni dobrom glumačkom ekipom i dobrim jun-

dobili ih, od Skotiš skrina i Severnoirske filmske

skim vremenom. Direktor fotografije je bio Oliver

komisije. Ostatak novca stigao je od jedne od

Čizman, a prvi AD Amanda Blek. Oboje su znali da

Creative Scotland nagrada Škotskog umetničkog

sam početnik - štaviše, konstantno su mi na to uka-

saveta koju je scenario dobio.

zivali.

Poslali smo scenario glumici koja je bila naš prvi

Često su me pitali kako se osećam i kako mi se čini.

izbor, Suzan Linč (ja sam pre toga već sarađivao s

Umesto odgovora ispričao sam stari vic o detetu

njenim bratom Džonom koji je igrao glavnu ulogu u

koje je prvi dan u školi. Glavni siledžija ga zgrabi,

filmu "Cal"). Suzan je rekla da bi joj bilo veliko zado-

sedne mu na grudi, udara ga po licu i viče: "Je l' ti

voljstvo. I bila je apsolutno genijalna - predivna za

dosta? Je l' ti dosta?" - a klinac plačnim glasom

saradnju.

vikne: "Ne znam - ovo mi je prva tuča". Tako i ja

Pronašli smo lokaciju u Irskoj - prosto smo nabasa-

poredim.

nisam znao šta da očekujem. Nisam znao s čim da li na nju u blizini Antrima - pravu trošnu seosku kuću iz scenarija. Prišli smo kući obazrivo, očekuju-

Zatražio sam savet od prijateljice koja je bila reži-

ći da nas napadnu psi. Tišina. Pogledali smo kroz

ser. Rekla je: "Donosi odluke - nema veze da li su

prozore i videli da je kuća prazna. Arhitekta kao da

dobre ili pogrešne. Samo ih donosi." To me je pod-

je video moju strip tablu - sve crteže, čak i šporet u

setilo na jednog čoveka koji je rekao: "Kada naiđeš

kuhinji i prozor koji gleda na neurednu baštu. Kuća

na račvanje na putu - skreni." Ali razumeo sam

je napuštena samo dve nedelje pre toga. Ništa na

svoju prijateljicu. Prvog jutra snimanja imali smo

XVIII severniBunKeR I 10od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

scenu u crkvi i kostimografi su oblačili Suzan da

Zvuči kao kliše, ali film jeste timska stvar. Ne mogu

pođe na misu. Paradirala je s maramom na glavi.

da se setim ko je to uporedio pravljenje filma sa

"Previše mi je kao kraljica na trkačkim susretima",

građenjem srednjovekovne katedrale - krajnji rezul-

rekao sam. "Gde je ona odvratna pletena roze bere-

tat je akumulacija arhitekata, zidara, rezbara, boje-

tka?" Isprobali su joj tu groznu kapu. "Savršeno",

nog stakla, itd., ali metafora je odgovarajuća. Ideja

rekao sam i izašao. Tako se donose odluke.

Endrjua Bonera, moj scenario, uređivački rad Berta Ila na fotografijama Olivera Čizmana, muzika Edija

Čitav novi set odluka treba doneti nakon što se sni-

Makgvajera, zvuk Džona Kobana. I ja sam im toliko

manje završi. Napravio si neke greške. Nemaš

zahvalan. Ako priča ne uspe, kriv sam ja. Imaćemo

snimke ovoga ili onoga. Pa onda počneš da praviš

barem novi koncept - minijaturnu katedralu.

film ispočetka. Bilo mi je drago što je Bert Ils, naš urednik, tamo. Njegovo nenametljivo, uviđavno uče-

Ali, ima indicija da je uspelo. Nominacija za nagra-

stvovanje u postprodukciji bilo je najlepša moguća

du BAFTA u kategoriji Najbolji kratki film i nagrada

pomoć. Jednog ponedeljka ujutro, došao je sav

"Najbolji novi režiser" za Škotsku BAFTU su dve fan-

uzbuđen i rekao: "Kopao sam u bašti u nedelju i

tastične stvari. Jedina nagrada za koju sam ja

setio sam se boljeg mesta za taj zvuk". Danas (juna

mislio da bih mogao konkurisati, sada kad se bližim

2011) on više nije sa nama, budući da je nedavno

sedamdesetoj, bila je "Najstariji debitant".

umro. Velika tuga. Tokom postprodukcije sarađivali smo blisko i intenzivno, i nikada ga neću zaboraviti.

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

BErNArd MAKLAVErTI je irski pisac. rođen je u Belfastu, 1942. godine. Objavio je romane Cal, Lamb i Grace Notes, koji se našao u najužem izboru za nagradu Buker 1997. godine. Autor je pet vrlo popularnih zbirki kratkih priča, od kojih je poslednja Matters of Life & death. Sam je adaptirao svoja dela i pisao njihove različite verzije za druge medije, pretvarao ih u radio i televizijske drame i scenarije. 1984. adaptirao je tekst romana Cal u scenario za film, u kojem su glavne uloge igrali Helen Miren i džon Linč, a muziku komponovao Mark Nofler. U filmskoj verziji njegovog romana Lamb, koji je takođe sam adaptirao, igrao je Lijam Nison, a saundtrek potpisao Van Morison. Trenutno živi u Glazgovu, u Škotskoj.

XVIII severniBunKeR I 11od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 12od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Damir Karakaš

kino lika

Ležao sam u hotelu "Mirni kutak" u Donjoj Dubravi

Često se u sobi uvježbavamo. Smišljamo pjesme za

pokraj Otočca. Taman sam se probudio. Na drugom

film, uglazbljujemo ih. "E moj Mike, bećarino lička,

krevetu ležao je glumac Milivoj Beader. Obojica

slađa ti je lopta nego pička."

smo loše spavali. Ja zapravo nisam cijelu noć oka sklopio. Tek sam pred jutro usnuo. A bolje da

Drmamo žestoko.

nisam. Zasanjao sam ružan san: kako sam se s harmonikom probudio zakopan u grobu. Beader je isto

Ovi vani što kolju ovce, stoje, slušaju i bruse nože-

loše spavao. Ne znam šta je sanjao, ali nekoliko je

ve. Kimaju glavama, kažu da su pjesme jako lijepe.

puta ustajao iz kreveta i šetao po sobi, a par puta je u snu zaurlao. Kažem mu to. On kaže da sam i ja

Onda me zovu dolje sa recepcije. Kažu, došao je

pred jutro u snu urlao. Govorim Beaderu da ću ja

čovjek i hoće da razgovara sa mnom nešto u vezi s

ovih mjesec dana snimanja teško ovdje izdržati.

filmom. Mislio sam da je novinar. Sišao sam u pred-

Moj ritam života u Parizu potpuno je drugačiji:

vorje. Dočekao me tip, sav u kožnom rokerskom

budim se kad hoću, radim što hoću, tako godina-

odijelu. Šezdesetogodišnjak, jake sijede kose.

ma...

Primijetio sam da ima stakleno oko.

Da se može dogoditi i da iznenada pobjegnem.

"Ja došao glumit", govori. Kaže da se zove Mirko

Ustajanje rano ujutro, svaki dan brijanje glave,

Sekiz, iz sela Ponori pokraj Otočca. Zavalili smo se

šminkanje, oblačenje, presvlačenje, odlazak na

u crvene fotelje i naručili Velebitsko pivo. Mirko stal-

terene do kasno navečer. Noćne scene od osam

no govori: "Okej. Olrajt." Navika sa zapada.

uvečer do zore. Još ti moji likovi koji hodaju uokolo. Jedino me tješi što su lani šljive u Lici dobro rodile.

Godinama je živio u Švabiji, vratio se u Liku i nedavno izgubio oko.

Ustali smo, hotel je bio nov, crveni tepisoni, vani su blejale ovce. Snimanje filma "Kino Lika", prema mo-

"Tvoji Brinjaci", kaže. "Iskopali mi ga u tučnjavi."

joj istoimenoj knjizi, već je startalo. Moje i Beaderove scene kreću za koji dan. Nas dvojica u filmu

Uzimam mu broj mobitela i kažem da ću ga dati

sviramo. Beader "bombardinu", ja harmoniku.

osobi zaduženoj za statiste.

ništa. Popio drugu, ništa. Popio treću, ništa. Dobro je Beader rekao jučer: "Jaro moj, ovdje ni alkohol ne

Poslije sam s Beaderom otišao na utakmicu doma-

pomaže."

će Sloge i Borca iz Brinja. Te utakmice ličke lige su prve kazališne predstave koje sam gledao. Osim

Srećom, kad sam se spustio, naletio sam na Ivu

toga, to je prva utakmica u povijesti Like koja će se

Gregurevića. Danas mu je slobodan dan.

odigrati pod reflektorima. Igrači su zbog tog svjetla jako motivirani.

"Idemo u tvoje selo", kaže.

"Jebo ih onaj ko na njih struju troši", kaže jedan pro-

"Idemo", rekoh.

laznik. Sjeli smo u Ivin raskošni američki automobil i zapuGovorim Beaderu da možda na utakmici uočimo i

tili se prema Brinju.

kakav detalj koji će nam poslužiti u filmu. Evo, pričam mu, baš sam neki dan čuo da je u okolici

Kad smo stigli u Brinje, Ivo pita gdje sad.

Zenice igrana neka važna kup utakmica: do osamdeset i pete minute bilo je neriješeno. Onda je

"Sad u ona brda", pokazujem.

netko nabacio iz kornera, lopta je sjela glavnom sucu na volej, i on je majstorski spraši ravno među

Onda je Ivo na raskrižju podijelio autograme. On je

rašlje. Beader se smije. Kad se smije, sve se trese.

prava zvijezda. Svi ga prepoznaju.

Neki klinci trče za nama i traže od Beadera autogram, misleći da je Filip Šovagović iz "Naše male kli-

Obožavaju ga još iz Velog Mista.

nike". "Zadro, daj autogram", viču. Beader ih ne želi razočarati pa u Filipovo ime potpisuje autograme:

"Grickat ćemo, netjače", prisjećaju se, "sve do

za tatu, mamu, djeda, baku, sestre.

sudnjeg dana."

Potom gledamo utakmicu. Moji iz Brinja su u žutim

Šibamo prema tom mome selu. Ivo je oduševljen

dresovima. Igraju žestoko. Razbili su jednog

zelenilom. Dopala mu se i šljivovica koju pravi moj

Sloginog igrača. Jedinog koji zna igrati. Nesretnik je

otac.

poceo šepati. "A šta fino miriše", kaže. "Igraj", psuju ga njegovi iz publike. "Šta šepaš ko Vuk Karadžić!"

Na odlasku mu objašnjavam kako moj stari pravi tri vrste šljivovice, jednu za sebe koju smo upravo pili,

Kad smo se predvečer vratili u hotel, glumačka

drugu za goste, a treća najgora je za susjede.

ekipa je kompletna. Neki su se vratili sa snimanja, neki su stigli iz Zagreba i Sarajeva. Danko Ljuština,

"Nego, Ivo", pitam ga dok se spuštamo u Brinje,

koji je rodom iz ovog kraja, prepričava situaciju

"kako ti zavoli glumu?"

kada je upisao glumačku akademiju, pa kada ga je djed pitao da mu opiše čime će se u životu baviti.

Ivo vozi polako. Automobil je širok, cesta uska. Pazi

Danko mu je počeo strpljivo objašnjavati da je to

da na živicu ne ogrebe automobil.

posao u kojem se navečer radi na pozornici, u kojem se...

"Svaki kaubojski film koji bi pogledali u kinu u Orašju", kaže, "odmah smo odigrali na livadi."

"Ma pusti navečer!" - udario je djed dlanom po stolu. "Reci ti meni, šta ćeš ti po danu raditi."

Navečer je Ivo u hotelu naručio janjetinu.

Sutradan je Beader morao u Zagreb, u sobi sam

"Sviraj mi dok jedem", kaže.

ostao sam. Sati ovdje sporo prolaze, a blejanje ovaca me sve više izluđuje. Popio sam jednu rakiju,

Otišao sam po harmoniku i zasvirao mu.

XVIII severniBunKeR I 13od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

"Okej. Olrajt", klima glavom.

XVIII severniBunKeR I 14od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

U jednom hipu, kad je progutao zalogaj, izvukao je

gužvi netko zubima raskrvario uho. Jebeš uho,

tisuću kuna i zatakao mi u harmoniku.

pazim na harmoniku. Beader je jednog što je šakama krenuo da se penje na binu opalio bombardi-

"Nemoj", rekao sam. "Nije fora."

nom po glavi, da se malo iskulira. Metež se jedva zaustavio. Pola ih je izranjavano. Sve je snimljeno.

"Sviraj", rekao je. "Tako je to u Orašju."

Mirko rukavom briše krv sa čela i govori: "Okej. Olrajt".

Svirao sam i razmišljao kako ne bi bilo loše život i svirku u Parizu neko vrijeme zamijeniti Orašjem.

Kad su statisti izišli i nastavili se vani obračunavati, netko mi je je sa strane dobacio: "Bog te jebo, ovo

Zasvirao sam još žešće. Iz Zagreba je stigao

je gore nego u tvojoj knjizi."

Beader. Odmah se pridružio s bombardinom. Dao sam mu petsto kuna, sebi ostavio petsto. Za tu tisu-

Jedan od statista vraća se u zoru natrag. Na čelu

ću kuna cijelu noć smo pili i častili po hotelu.

mu je kvrga.

Onda su došle i prve scene. Meni odmah erotska.

"Prijatelju", stiska me euforično za mišicu, "ko će

Kao što kaže scenarij, djevojku koja kleči ispred

meni vjerovat da sam ja na filmu?"

mene držim nježno za uši. Ispred tridesetero ljudi, kamera, mikrofoni. Redatelj Matanić izdaje naređenja.

Neki drugi statist, navečer je u Otočcu izboden nožem. Javljaju da neće moći doći glumiti. Pitam je li to onaj statist šta se može zubima držati za granu

"Sad pogledaj u nebo", kaže. Onda me udari grom.

drveta i tako visjeti. "Nije", kažu. "Neki drugi." Nakon tridesetak dana glume, rada s glumcima na jeziku, čekanja, čekanja i čekanja, jer snimanje

Ležim ispod stupa dalekovoda a gola čobanica trči

filma je i jebeno čekanje, glumim s Beaderom

izbezumljeno kroz stado ovaca.

zadnju scenu. Možda i najtežu. U tri sata ujutro na groblju u Donjem Kosinju. Odjeven sam u crno odi-

To ponavljamo, jedan, dva, pet puta...

jelo. Bijelu košulju. Cipele. Čekam da počne. Trebaju me sa harmonikom zakopati u grob.

Nekoliko dana poslije s Beaderom već sviram u

Nabavili su lijes. Moram ga isprobati.

filmu, na zabavi koju je organizirao lokalni liječnik (glumi ga Milan Pleština). Pola sela je za ulazak u

Legao sam unutra i pričekao da me poklope. Mjere

Europu, pola protiv. Prema scenariju, na zabavi izbi-

su dobre. Sad probam unutra leći sa harmonikom.

je gadna tučnjava. Treba to snimiti. Stigli su statisti.

Može se i to. Trebam svirati u lijesu. Čekam da teh-

Oko dva je poslije ponoći. Stigao je i Mirko. Oko

ničari sve poslože. Kamera je spremna. Reflektori

vrata ima lanac za vezanje volova. Statisti čekaju

tuku. Raka je iskopana. Stavljaju unutra lijes: ula-

ispred škole u Gornjem Kosinju. Ne mogu izdržati

zim s harmonikom u lijes, na prsima mi je harmoni-

da počne snimanje makljaže.

ka. Poklopili su me. Gadan osjećaj. Onda sipaju zemlju. Ležim u grobu. Čujem: "Akcija". Sviram u

Tri puta su se već vani potukli. Iz mraka se čuju kri-

grobu. Koristim svaki centimetar slobodnog prosto-

kovi i zvuk lanaca i letava. Napokon smo ih uveli u

ra da rastegnem harmoniku. Sviram.

dvoranu. Puna je dvorana. Međutim, kad je Matanić rekao: "AKCIJA", a Beader i ja žestoko zasvirali,

Nemam zraka.

malo po malo, počela je prava tučnjava. Mirko dobi u ono stakleno oko, ali i dalje neumorno maše lan-

Čekam da me Beader napokon počne iskopavati.

cem oko sebe. Statist zvani Mačak - jer stalno mijauče i agresivno puše kao razljućeni mačak -

I tako desetak puta.

drži se u nokdaunu za glavu. Jedino sad ne mijauče. Beader i ja ne prestajemo svirati. Meni je u

U hotelu sam jedva došao k sebi. Snimanje je za

tipa koji je kupio kameru i hoće biti redatelj.

pom u Njemačku, snimati u Münchenu. Ivo Gregurević u rujnu u Lici ima još neke scene s

Par dana poslije poslao sam Mirkovoj kćeri preko

Jasnom Žalicom. Pozdravljam ih. Pozdravljam i

interneta fotografije.

ostale. Svi su prema meni bili super. Javio mi se. "Okej. Olrajt", kaže. Od redatelja, producenata, glumaca, kostimografije, šminke, tehnike... Tu je i novopečeni glumac

Sutradan su mi javili da se utopio.

Mirko. Poklanja mi drvenu čuturicu u kojoj kosci iz Like drže rakiju. Moli me da pošaljem neke fotogra-

Utopio se u jezeru, dok ga je taj lokalni redatelj sni-

fije sa snimanja njegovoj kćeri u Njemačku.

mao.

Obećavam mu. Kaže kako on nastavlja filmsku karijeru. Kaže kako će glumiti u filmu jednog lokalnog

Htjeli su, valjda, snimati svoju Kino Liku.

XVIII severniBunKeR I 15od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

mene završeno. Matanić ide još tjedan dana s eki-

XVIII severniBunKeR I 16od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Davor Varga

Here's lookinG at YoU kid Kad bi ti bila Ingrid a ja Humphrey, mogao bih ti reći: "We will always have Paris". Sjela bi na prokleti bicikl, i vjerojatno se više nikad ne bismo susreli. Ali mi nismo imali ni Paris ni Zagreb ni bilo koji drugi jebeni grad, a ona usrana šuma iznad tvoje kuće kojom smo šetali, ni pošteno ime nema. Imali smo "psovku od ljubavi". Da, ja sam to imao, a što si ti imala - ne znam, jer doprijeti do tvojih misli ravno je putu na Sunce, pa kad ti se previše približim spržiš me svojim zrakama, odbaciš miljama daleko a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. I usisavaš me tim svojim tamnim očima snagom magneta. A ja kružim poput nekog planeta. Čas sam ti blizu pa onda daleko. I tako u nedogled. A kad malo bolje razmislim čini mi se da su u ovom filmu uloge sasvim pogrešno podijeljene.

XVIII severniBunKeR I 17od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Kad bi ti bila Ingrid a ja Humphrey, Kad bi ti bila Ingrid

mogao bih ti reći:

a ja Humphrey,

"We will always have Paris".

Kad bi ti bila Ingrid

mogao bih ti reći:

Sjela bi na prokleti bicikl,

a ja Humphrey,

"We will always have Paris".

i vjerojatno se više nikad ne bismo susreli. Kad bi ti bila Ingrid mogao bih ti reći: Ali mi nismo imali ni Paris ni Zagreb Sjela bi na prokleti bicikl, a ja Humphrey, "We will always have Paris". ni bilo koji drugi jebeni grad, i vjerojatno se više nikad ne bismo susreli. mogao bih ti reći: Sjela bi na prokleti bicikl,Ali mi nismo imali ni Paris ni Zagreb a ona usrana šuma iznad tvoje kuće "We will always have Paris". Kad bi ti bila Ingrid i vjerojatno se više nikad ni nebilo bismo kojom smo šetali, koji susreli. drugi jebeni grad, Sjela bi na prokleti bicikl, a ja Humphrey, Ali mi nismo imali ni Parisa ni Zagreb pošteno ime nema. ona usrana šuma iznadmogao tvojenikuće i vjerojatno se više nikad ne bismo susreli. bih ti reći: ni bilo koji drugi jebeni grad, Imali smo "psovku od ljubavi". kojom smo šetali, Ali mi nismo imali ni Paris ni Zagreb "We will always have Paris". a ona usrana šuma iznadnitvoje kućeime nema. Da, ja sam to imao, pošteno ni bilo koji drugi jebeni grad, Sjela bi na prokleti bicikl, kojom smo šetali, a što si ti imala - ne znam, Imali smo "psovku od ljubavi". a ona usrana šuma iznad tvoje kuće i vjerojatno se više nikad ne bismo susreli. ni pošteno ime nema. Da, ja sam to imao, jer doprijeti do tvojih misli Ali mi nismo imali ni Paris ni Zagreb kojom smo šetali, Imali smo "psovku od ljubavi". ravno je putu na Sunce, a što si ti imala - ne znam, ni pošteno ime nema. ni bilo koji drugi jebeni grad, Da, ja sam to imao, kad ti se previše približim jer doprijeti do tvojih mislia ona pa usrana šuma iznad tvoje kuće Imali smo "psovku od ljubavi". a što si ti imala - ne znam, me svojim zrakama, ravno je putu na Sunce, kojomspržiš Da, ja sam to imao, smo šetali, jer doprijeti do tvojih mislipa kad ti se previše približim odbaciš miljama daleko a što si ti imala - ne znam, ni pošteno ime nema. ravno je putu na Sunce, spržiš me svojim zrakama, a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. jer doprijeti do tvojih misli Imali smo "psovku od ljubavi". pa kad ti se previše približim usisavaš me tim svojim tamnim očima odbaciš miljama daleko Da, ja Isam ravno je putu na Sunce, to imao, spržiš me svojim zrakama, snagom magneta. a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. pa kad ti se previše približim a što si ti imala - ne znam, odbaciš miljama daleko I usisavaš me tim svojim tamnim A jaočima kružim poput nekog planeta. spržiš me svojim zrakama, jer doprijeti do tvojih misli a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. Čas sam ti blizu pa onda daleko. snagom magneta. odbaciš miljama daleko ravno je putu na Sunce, I usisavaš me tim svojim Atamnim očima I tako u nedogled. ja kružim poput nekog planeta. a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. pa kad ti se previše približim snagom magneta. A kad malo bolje razmislim Čas sam ti blizu pa onda spržiš daleko. I usisavaš me tim svojim tamnim očima me svojim zrakama, A ja kružim poput nekog planeta. čini mi se da su u ovom filmu I tako u nedogled. snagom magneta. odbaciš miljama daleko Čas sam ti blizu pa onda Adaleko. uloge sasvim pogrešno podijeljene. kad malo bolje razmislim a tada se pretvaraš u sestru Mjesec. A ja kružim poput nekog planeta. I tako u nedogled. čini mi se da su u ovom filmu Čas sam ti blizu pa onda daleko. I usisavaš me tim svojim tamnim očima A kad malo bolje razmislim uloge sasvim pogrešno podijeljene. I tako u nedogled. snagom magneta. čini mi se da su u ovom filmu A kad malo bolje razmislim A ja kružim poput nekog planeta. uloge sasvim pogrešno podijeljene. čini mi se da su u ovom filmu Čas sam ti blizu pa onda daleko. I tako u nedogled. A kad malo bolje razmislim čini mi se da su u ovom filmu uloge sasvim pogrešno podijeljene.

uloge sasvim pogrešno podijeljene.

XVIII severniBunKeR I 18od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Davor Varga

ako kisa ovako nasta

Videoteka je otvorena premda je već petnaest

gole, malene čvrste grudi. Očima mu daje do znanja

minuta do ponoći. Tek pokoji automobil remeti

da nije dobrodošao. Izraz lica odaje joj misli. Dobro,

posebno mirnu noć. Kišica rominja i vlaži prašnjave

stari, ako baš moraš, onda požuri, i ne lamataj tim

gradske ulice dok pas lutalica zapišava smeće u

kišobranom, smočit ćeš čitavu videoteku, a upravo

vrećama koje čeka da ga pokupi gradska čistoća.

sam je očistila, prolazi joj glavom, pomisli gospodin,

Nema ljudi na ulici osim sredovječnog gospodina u

kaže samo: Dobro veče, odloži kišobran u kantu

baloneru, koji se vraća s radionice kreativnog pisa-

predviđenu za to i zaputi se prema odjeljku na

nja.

kojem bi po svemu sudeći trebao stajati film koji je nakanio posuditi. Ona ne uzvraća pozdrav, tek

Nezadovoljan položajem u društvu vjerovao je da će

kimne glavom i nastavlja vrtjeti dupetom podraža-

pisanjem steći ugled i izmamiti priznanje okoline.

vajući tempo prilično glasne muzike. Na razglasu

Na radionicu se nije prijavio da nauči nešto, već da

svira bljutava pjesma u kojoj se riječ kišobran pona-

iskamči komplimente za ono što je piskarao zadnjih

vlja u beskonačnost.

godina. To mu je djelomično uspijevalo. Ipak, neka buba nije mu davala mira, pa kad bi jedna radioni-

On kopa nekoliko minuta po odjeljcima s DVD-ima.

ca završila, prijavljivao se na drugu. I tako u nedo-

Film ne nalazi pod dramama, nema ga pod trileri-

gled. Živio je od radionice do radionice.

ma, kategorija omnibus ne postoji. Svega i svačega

Na trenutak zastaje pored osvijetljenog izloga

Ne preostaje mu drugo nego da upita glupaču koja

videoteke spazivši mladu djevojku iza blagajne. Ne

odbrojava zadnje sekunde radnog dana. Kladim se

namjerava gledati TV noćas, ali ga svrbi pomisao da

da nikad nije čula ni za film ni za režisera, pomislio

ima na policama, ali ništa vrijedno njegove pažnje.

se podsjeti na film nakon što je pročitao knjigu po

je. Kakva radnica - takva videoteka. Kakva država -

kojoj je snimljen. Koleba se trenutak, a zatim u

takav masovni ukus.

deset minuta do ponoći ulazi u videoteku susrevši se sa pospanim i nesusretljivim pogledom djevojke,

- Zatvaramo - veli omladinka sa zlobom u glasu, tre-

koja je lagano njihala bokovima u ritmu muzike iz

nutak nakon što je na satu iznad blagajne otkucala

sterea, nalaktivši se na pult.

ponoć.

Mogla bi imati dvadesetak godina. Nosi dizajnerske

- Možete li, molim vas, samo pogledati u kompjuto-

traperice, skupe tenisice i roza majicu dugih rukava

ru imate li film koji me zanima? - upita ju blagim pri-

sa šarenim cvjetnim uzorkom ispod koje se naziru

stojnim tonom.

avi svi CeMo se podaviti

- Upravo sam ga ugasila - kaže ona i pritisne "shutdown" tipku.

stereo. Kratko ošišana, moderna frizura otkriva bijeli glatki vrat na kojem se zloslutno crni oveći mesnati melanomični madež, poput centra mete za

Gospodinu zatitraju ušesa i jedva primjetno podi-

gađanje malokalibarskom puškom.

gne ton: - Mogli ste još trenutak žrtvovati? Čvrsto stegne kišobran s obje ruke. Desnom odmah - Tu sam od podneva i umorna sam i gladna ko pas.

iza špice, a lijevom ispod metalne drške i zamisli kako joj ga silovito zabija u lijevu stranu vrata.

- Došao bih sutra, kada bih znao da imate film koji

Ljevak je. Vidi jasno kako se djevojka ruši i povlači

tražim. To je jedan stariji film i nisam ga pronašao

za sobom hrpimice DVD-e s police po kojima šiklja

na policama.

krv iz rupe na vratu. On mirno izvlači kišobran iz vrata, briše metalni šiljak maramicom, dok se tijelo

- Te stare filmove više nitko ne gleda, skupljaju prašinu bez veze, a vjerojatno i nisu bog zna šta.

djevojke u samrtničkom hropcu bacaka po podu poput šarana izvađenog na suho na kamenom pultu ribarnice.

- Djevojko, na sreću niste tu da sudite o kvaliteti filmova, već da uslužite mušterije. Siguran sam da

- Još ste tu?! - začuđeno i ljutito veli djevojka spaziv-

vam poznavanje filmske povijesti nije jača strana

ši ga kako nervozno steže kišobran u neobičnom

bez obzira na to što visite za pultom po čitave dane.

položaju. Gospodin se okrene i iziđe iz videoteke bez pozdrava, zalupi vrata za sobom, otvori kišo-

- Znam ja takve mušterije, dave i trkeljaju, a posu-

bran i krene kući prečicom. Kiša sada već poprili-

đuju jedan film godišnje. Sad nemam stvarno više

čno pljušti i ispire prljave ulice. Uz rub pločnika stva-

vremena. Molim vas da izađete iz videoteke.

ra se blatna bujica koja zaobilazi začepljeni slivnik

Moram zatvoriti.

noseći sa sobom prljavštinu i smeće nakupljeno od prethodne kiše. Papirići, plastične vrećice, lišće i

Današnja mladež nema pojma ni o čemu, neobra-

ostala nečistoća plove na kaljavoj kišnici poput raf-

zovani su i nekulturni, zanima ih samo novac i još

tingaša na kakvom brzacu.

su k tome neuljudni, razmišlja gospodin polako vukući kišobran iz duboke uske posude. Zatim

Ako kiša ovako nastavi, svi ćemo se podaviti, pomi-

napravi dva-tri hitra koraka prema djevojci, koja mu

sli.

je u međuvremenu okrenula leđa kako bi ugasila

XVIII severniBunKeR I 19od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 20od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Gregori Norminton

narCis i jezero oGledala Zarobljen u zatvorenom, savršenom krugu svoje

vu drskost; ali je i sama mrzela prizor Narcisovog

zaslepljenosti, Narcis nije bio nesrećan. Kazna koju

zadovoljstva. Tri dana se krila u svojoj pećini smi-

je dobio pošto je odbio dečaka koji ga je obožavao,

šljajući rešenje. Kada joj je konačno sinulo, sve

da bude zaljubljen jedino i isključivo u sopstveni

nimfe i svi satiri u Beotiji zadrhtali su od zvuka nje-

odraz u jezeru, određena mu je kako bi sebi oduzeo

nog smeha.

život - milioni cvećara zavisili su od toga - no, ipak ta nasilna odluka nije sprovedena u delo. Nemeza je

Jednog jutra, probudivši se pored jezera u kojem je

posmatrala kako, dan za danom, mladi čovek čuči

znao da ga čeka njegov voljeni, Narcis otvori oči i

nad svojim likom. Taj drugi lik, zarobljen u odblesci-

suoči se sa hiljadu reflektujućih površina. Ogledala

ma svetlucavih peraja, nije postojao, i ta činjenica

od kovanog zlata i srebra visila su kao plodovi voća

sigurno je izluđivala Narcisa. Ipak, živeo je svoju

sa svakog drveta; po travi su ležale činije s vodom

muku naizgled zadovoljan, jer ni zbog čijeg never-

brojne kao bele rade, i u svakoj od njih Narcis pro-

stva nije morao da brine, i trebalo je samo da pose-

nađe sopstveni odraz, zbunjen, uzbuđen i uplašen.

gne dole ka sopstvenom telu pa da njegov lik oživi

Sa suprotnih obala jezera, Nemeza i Amenije

u ekstazi.

posmatrali su kako prelepi mladić trči od jednog odraza do drugog. Svaki je bio lep koliko i prethodni

Nemeza, poražena, trpela je porugu mladog čoveka

koji je video; ali napor da ih sve shvati prevazilazio

koji ju je molio za pomoć.

je njegove moći. Puzao je od ogledala do činije i nazad, sluđen pomišlju na sve ono čemu je okre-

"Od velike si mi ti koristi", rekao je Amenije.

nuo leđa.

Od ogorčenosti je prezreni ljubavnik poružneo: nje-

Kako su dani i nedelje prolazili a Narcis pronalazio

govu kožu prekrile su duboke rupe i blato bubuljica,

svoj lik kako se umnožava i širi kud god on pošao,

a zlatna kosa u fronclama mu je padala s glave, kao

njegovo telo poče da propada. Bronzani mišići izgu-

da mu nevidljiva ptica čuči na ramenu i kljunom

biše svoj sjaj, oči potonuše u duplje, njegove crne

izvlači postavu svog budućeg gnezda.

kovrdže počeše da opadaju. Nagrađen iznad svih očekivanja, ljubavnik kog je odbio poče svima da

Nemeza se nosila mišlju da kazni Amenija za njego-

priča o mukama kroz koje prolazi Narcis. Ljudi su se

Središnjem Atlantskom grebenu, teškoćama snima-

pokušava, uzaludno, i svaki put s još mahnitijim i

nja lokacije. Savetujem režiserku, motku od devojke

majmunolikijim gestovima, da jednim pogledom

slomljenu vrućinom, da snimi scenu široko, iz buna-

obuhvati svaki odraz svog propadanja. Hiljadu

ra - to je nabolje mesto odakle se da uhvatiti linija

posmatrača rugalo mu se dok im je njegov lik ple-

u kojoj se džungla i plaža spajaju, Karipska lepota

sao u dužicama očiju. Neutažive radoznalosti, pos-

u pozadini. U, koji se užasava kupanja u ušću jer se

matrali su kako Narcis postaje sve mršaviji i ružniji.

plaši krokodila, čini veliku uslugu ekipi dokumentar-

Nije mogao da jede niti pije niti spava; kada je, u

ca dajući im snimak na kom on gaca po vodi, lupka

očajanju, pokušavao da prospe ili razbije sličnost

po njenoj površini kao dete koje se igra.

koja ga je užasavala, površine u kojima su njegove oči plakale udvostručile bi se. Ljudi su iznosili opa-

Dan 11

ske o njegovim borama i podočnjacima; prepričavali su svaki trenutak Narcisovih muka. Toliki je bio

U danas nemoguć. Zakači se s D, koji ga je pogle-

apetit naroda da je Amenije, koji je bio odgovoran

dao pogrešno. Moram da ih mirim dok istovremeno

za spektakl, počeo da želi da se taj apetit umanji,

odgovaram na J-ova pitanja o setu. Pognut nad pla-

na ovaj ili onaj način.

novima kad odjednom U prestaje da galami. Sedi ispod stabla tropske loze s malom Indijankom,

Nije se razočarao. Neprestano nicanje novih slika

devojčicom od šest ili sedam godina, koja je donela

sasvim je iscrpelo Narcisa; i jednog jutra ljudi su,

svoju papagajku da mu je pokaže. U očaran ćela-

ophrvani dubokom tugom i ne malim zadovoljst-

vom, vašljivom pticom, na licu mu blažen izraz,

vom, došli da žale nad stanjem čuvenog leša.

devojčica srećna i smeši se. Shvatam da dokumentarni tim snima ovu scenu za buduće naraštaje.

Kiseli greben Dan 14 Dan 4 Budim se s punom bešikom. Kiša je izlegla milijarSpremni za snimanje scene s ujedom zmije a onda

du komaraca, kidišu na mene kao projektili s infra-

provala oblaka. Kiša se iznenada spušta i pomoć-

crvenim samonavođenjem istog momenta kad iza-

nik režisera pod naletima vetra viče: "Stiže". Ekipa

đem da pišam. Sledi dan ispunjen problemima: sta-

uspeva da zaštiti opremu ali je U besan, vene na

bla oborena u oluji, narušavaju kontinuitet; tropske

vratu su mu nabrekle, sipa psovke ka nebu.

stenice žanju komadiće moje ekipe da nahrane

Vremenske prilike shvata lično, kao neki tropski Lir.

svoje mlade; vlada opšta dizenterija kao posledica

Bez sumnje to mu je i namera.

nezadovoljstva kuvara (M se kune da smo prethodne večeri jeli užeglu kornjaču; Alis, koju čeka krup-

Dan 6

ni kadar, povraća, bljuvotinu će kasnije prekopati

Na pauzi, ronjenje s Alis. Jak vetar šiba, nosi me

da nije sve goreg U-ovog ponašanja.

bele krabe). Ipak, mogao bih da se izborim sa svim plima i još kao nagradu dobijam gadnu posekotinu na levoj butini koja izgleda još gore kad je poprska-

Dan 17

ju jodom. Alis neraspoložena zbog izbeljivanja: to je dokaz da je more sve toplije, sve kiselije. Mrtve,

Ekipa dokumentarca je otišla. Sećam se da im je U

krhke gorgonije kao sasušena pluća, drugi korali

pričao o džungli: kako se tamo oseća kao kod kuće,

sasvim obrasli u alge. Vraćam se, zatičem U kako

kao da se vratio istinskom sebi. To je naravno buda-

urla na kuvare. Moram da intervenišem. Ekipa je

laština. U mrzi džunglu i sve što u njoj živi - zahteva

jedno, napadanje naših domaćina drugo. Taj užitak

da se vegetacija iskoreni u krugu od dvadeset

sebi ne možemo da priuštimo.

metara od njegovog (klimatizovanog) šatora, kako bi - njegove reči - sprečio prljave zveri da dogamižu

Dan 7

blizu. Kada ne uspe da sprovede svoju volju, U viče na ekipu, na svoje kolege glumce i, što je najgore

Stiže švajcarski dokumentarni tim. Sedimo ispod

od svega, na Indijance, koje njegov lik u filmu spa-

suncobrana, ubijamo muve i pričamo o filmu, o

sava od okrutnih misionara. Posmatram strah koji

XVIII severniBunKeR I 21od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

okupljali u gomilama da gledaju kako čuveni mladić

XVII severniBunKeR I 22od100I KO se boji STRAHA jo{?

im se rađa u očima; domoroci ni jednog momenta

Dan 25

ne povise glas u besu. Velika scena u kojoj su Indijanci u ratnoj opremi Dan 22

konačno je snimljena. U izuzetan od početka do kraja: njegova gluma prži oko kamere, proždire sve

Treći dan zaredom, U odbija da izađe iz svog šatora.

oko sebe tako da nećemo videti ništa osim njegovih očiju koje kolutaju. Prezadovoljan njime - dok ne

Dan 23

počne da urla na tumača, a iste te oči iskaču s njegovog groznog lica.

U vrišti usred noći kao da ga je upravo ujela zmija. Lekaru je dozvoljeno da uđe u njegov šator.

Dan 26

Problem? U ne može da spava, zahteva pilulu za spavanje. "Daj mu sto komada", mrmlja D.

Deset dana probili plan i neću ni da znam koliko budžet. Pošto sam prekorio U-a zbog njegovog

histerisanja, opet imamo Ahila koji se duri u svom

Dan 42

šatoru. Konačno skoro gotovi, iako smo blizu kraja mojih Dan 29

snaga i razuma. Danas popodne kada mislim da oni sigurno spavaju (samo smo mi dovoljno ludi da

Još sličnih sranja.

radimo po vrućini), primam delegaciju naših domaćina i pozivam ih u svoj šator. Vrlo tiho i s vrhun-

Dan 31

skom učtivošću oni mi nude da ubiju U-a. Ispraćam ih uz zahvalnost i biranim rečima. Barem noćas,

Alis avionom stigla u Managvu. Svi se okupljamo

dozvoliću sebi luksuz razmišljanja o tome kako bi

oko satelitskog telefona da čujemo vesti o njenom

stvari izgledale da sam prihvatio njihovu ljubaznu

stanju. Svi, hoću reći, osim U-a.

ponudu.

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

GrEGOrI NOrMINTON, pisac i borac za zaštitu životne sredine, rođen je u Berkširu u Engleskoj, 1976. Objavio je romane The Ship of Fools (2002), Arts and Wonders (2004), Ghost Portrait (2005) i Serious Things (2008). Napisao je nekoliko priča za BBC radio 4, a njegove kratke priče objavili su i različiti časopisi u Engleskoj. 2005. godine učestvovao je u ekološkom rijaliti programu Planet Action koji je snimao "Animal Planet" u saradnji sa WWF.

XVIII severniBunKeR I 24od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Ivan Antić

andeo Bliskosti - ande (proze po Bergmanu1) Ne bih tvrdio da sam uvek bio naročito pažljiv prilikom doziranja istine u mojoj priči.2 - Ingmar Bergman ... znam da će kamera, ukoliko sam dovoljno iskrena, uočiti istinu u meni.3 - Liv Ulman

Anina priča

Kupili smo malu kuću van grada i ukrasili je diplomama. Izgradili smo nešto zajedno. Ne znam kako

Pokušavam da radim ono u šta verujem. Pokuša-

to da nazovem. Sigurnost. Pravu sigurnost. Svi su

vam da živim u skladu s nekim oblikom istine.

mislili da je to idealan brak, bez ikakvih trzavica.

Ljudima je dato da prepoznaju šta je istina i šta je

Međutim, nije bilo tako. Imali smo žestoke svađe.

ispravno. Ponekad ne uspevamo u tome, ali mislim

No, nikada nismo zatrovali jedno drugo mržnjom i

da to ne treba da nas spreči da stremimo duhov-

sumnjom. Bili smo uvek potpuno iskreni. Nije bilo ni

nom savršenstvu. Nisam pogrešila u onome što mi

naznake pretvaranja među nama. Andreas mi je

je bilo najvažnije. U zajedničkom životu sa čovekom

jednom bio neveran. Nisi pomislio? Ali jeste. Priz-

za kojeg sam se udala, Andreasom. Znaš li zašto

nao mi je kasnije. Osetila sam koliko me voli i opro-

nisam pogrešila? Zato što smo živeli u harmoniji,

stila mu. Posle smo bili još bolji jedno prema dru-

zato što smo bili verni jedno drugom i iskreni. Imali

gom. Ipak, najgore je bilo kada me je napustio.

smo iste misli. Bili zajedno u svemu. Shvataš li?

Saznala sam gde je otišao. No, brzo se predomislio

Znam da sve to zvuči smešno i preterano kada se

i vratio. I živeli smo u većoj bliskosti nego ikada pre.

ovako kaže. Ali teško se rečima da opisati kako dva

Jednom smo sve troje otišli na ostrvo za vikend. Eva

ljudska bića mogu postati bliska. Reči su tako otrca-

i Elis su nam ustupili svoju kuću. U nedelju, Andreas

ne i uopšte ne mogu izraziti naše misli. Imati dete -

je zadremao posle ručka. Poželela sam da odemo

bilo je zadivljujuće iskustvo za oboje. Sve što se tiče

kolima do ruševine jedne crkve u blizini. Nagovorila

deteta. Položila sam diplomski i zaposlila se kao

sam ga i spremili smo se. Andreas me je zamolio da

učiteljica, a Andreas je postao asistent profesora.

vozim pošto je bio malko popio. Nisam brzo vozila.

Na osnovu filmova Ingmara Bergmana u kojima glumi Liv Ulman - izuzev filma Saraband iz 2003. godine - i to po sledećem redosle-

du: Strast (En Passion, 1969), Zmijsko jaje (The Serpent's Egg, 1977), Licem u lice (Ansikte mot ansikte, 1976), Persona (Persona, 1966), Vučje doba (Vargtimmen, 1968), Sramota (Skammen, 1968), Jesenja sonata (Höstsonaten, 1978), Krici i šaputanja (Viskningar och rop, 1973), Prizori iz bracnog zivota (Scener ur ett äktenskap, 1973). Replike junakinja koje tumači Liv Ulman (čija se imena nalaze u naslovima poglavlja) bile su jedina građa od koje su tekstovi - primenom tehnike montaže uz minimalnu stilizaciju - nastali. 2 3

Ingmar Bergman, Najbolje namere, Geopoetika, Beograd, 2009. str. 8. The Hour of the Wolf: The Search for Sanity, kratki dokumentarni film iz 2004. godine. (Prevod s engleskog I.A.)

Bili smo svi vrlo lepo raspoloženi. No, put je bio kli-

u to, kad primeti da okolina ne ispunjava njene zah-

zav i auto je počeo da zanosi. Andreas je u jednom

teve, ona beži u laž i obmanu. Pretpostavljam da je

trenutku pokušao da zgrabi volan, ali kola su bila

upravo zbog toga teško biti vernik. Očekuješ da i

već izletela s puta, skliznula u jarak i prošla, u punoj

drugi veruju baš kao i ti, što vidimo danas kod hilja-

brzini, kroz kameni zid: prodrla u nečiji voćnjak.

da ljudi.

Kada sam došla k sebi, videla sam olupinu kola. I čoveka, unutra, prerezanog vrata: s telom napola izbačenim kroz vetrobran. Mali dečak je ležao malo

Manuelina priča

dalje. Ispao je kroz vrata; glava mu je bila u neprirodnom položaju. Sećam se pomisli: "Kakva gadna

nesreća". Pitala sam se zašto niko nije došao da pomogne tim jadnim ljudima.

Prednost poznanstava sa uticajnim ljudima je u tome što uz doručak možeš piti pravu kafu. Vatra se

Nekako sam došla do puta. Tad sam počela da ose-

fino razgorela, ali biće potrebno još malo vremena

ćam bol u nozi i bedru; shvatila sam da vučem nogu

da se soba zagreje. Zapravo, poznajem prodavca

za sobom. Odjednom sam se obazrela i primetila da

drva. Ali ne poznajem nikoga ko može da mi naba-

sam prekrivena krvlju. Posvuda. Butna kost mi je vi-

vi maslac, pa ćeš morati da jedeš samo marmela-

rila kroz čarapu. Našli su nas nekoliko sati kasnije.

du. Napravljena je od hemikalija: piše na etiketi. Puno piješ? Imam pola boce džina u malom koferu

Nikada nisam očekivala ovakav život. Nikada nisam

u kuhinji. Nećeš se vraćati u cirkus? Smislićemo

mislila da će život biti svakodnevna patnja.

novu tačku zajedno, samo ti i ja. Ejbl, mogli bismo da izvedemo i mađioničarsku tačku. Znam odličnog

***

mađioničara. Markus se, kao što znaš, upravo povukao. Mogli bismo da preuzmemo njegov šou.

Saosećam puno sa Aninom potrebom za istinom.

Otkako sam srela Maksa, bio si mi kao stariji brat.

Shvatam zašto želi da svet bude takav. Ali njena

Sada ćemo biti tu jedno za drugo. Ejbl, sve je u

potreba, ta žudnja za istinom, opasna je po nju.

redu. Imamo sve što nam treba. Ejbl, slušaj me.

Kada primeti da se stvari iz okruženja ne uklapaju

Užasno si umoran. Previše si pio poslednjih dana.

XVIII severniBunKeR I 25od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

eo otUdenja: liv Govori

XVIII severniBunKeR I 26od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Od sad ću ja brinuti o tebi. Za svega nekoliko dana

poginuli u saobraćajnoj nesreći. Tata je bio vrlo

- sve će biti mnogo bolje. Videćeš. O svemu ćemo

pažljiv prema meni. Uvek me je grlio. Lepo smo pro-

pričati. Izvući ćemo se. Videćeš. Moram da požurim.

vodili vreme zajedno. A onda bi mama, u prolazu,

Idem na posao. Da, imam dva posla. Da, ovako,

rekla: "Dosta s tim sentimentalnostima". Baka bi

zorom. Ne smem da kasnim. Radim u javnoj kući

dodala: "Tvoj tata je možda dobar, ali on je jedna

pre podne. U pitanju je vrlo ugledan bordel. Samo

lenja pijandura". Mama bi se složila s bakom: udru-

za diplomate, rukovodioce, i slavne glumce. Vrlo

živale bi se, omalovažavajući ga. Na kraju bi i mene

otmen. Prestani da zanovetaš. To bar nije zabranje-

pridobile na svoju stranu. Tako je to išlo. Odjednom

no, koliko znam. Zvučiš kao ljubomoran muž. Budi

bi me bilo sramota kada bi me tata ljubio i grlio. Bilo

dobar prema meni, Ejbl. Molim te, Ejbl, budi dobar

mi je stalo da udovoljim baki, te sam morala da

prema meni. Doći ću kući oko dva, ručaćemo zaje-

prihvatim stav da je on lenja ništarija. Sećam se

dno. Pokušaj da kupiš malo mesa dok još imamo

kad sam prvi put čula mamu da plače. Bila sam u

para. Ima cigareta na polici.

sobi i čula sam mamu i baku kako razgovaraju. Baka je govorila dubokim i čudnim glasom a mama

je onda odjednom vrisnula. Nisam znala o čemu se

Ne znam ima li smisla da Vas uznemiravam. Zovem

bakin glas zvučao vrlo jezivo. Potrčala sam ka dnev-

se Manuela. Otac mi je bio mađioničar. Majka mi je

noj sobi i, zastavši na dovratku, ugledala mamu

bila cirkuska jahačica. Ceo život sam provela u cir-

kako sedi na stolici kraj prozora; baka je stajala

radi. Bila sam preplašena na smrt. Pre svega jer je

kusu. Moj muž je bio cirkuzant, takođe. Možda je

nasred sobe. Kad sam ušla okrenula se ka meni i

ružno s moje strane što Vas uznemiravam, ali potre-

zurila - jedan dugačak tren. Bilo je to bakino lice: ali

ban mi je razgovor s nekim ko bi me mogao saslu-

opet i nije bilo. Izgledala je kao besan pas koji se

šati s razumevanjem. Tokom prošle nedelje odlazila

sprema da ugrize pa sam se još više uplašila i

sam na jutarnju misu. Tako sam zbunjena. Sva ova

pobegla u svoju sobu i počela da se molim da se

krivica - to je previše za mene. Osećam da je moja

vrati bakino staro lice i da sve bude u redu kako

krivica što je Maks izvršio samoubistvo. Odgovaran

mama ne bi više plakala. Tako je užasno kad se lica

si za nekoga, a onda ne izvršiš svoju dužnost: osta-

toliko promene da ne možeš da ih prepoznaš.

neš praznih ruku, osramoćen, premišljaš šta si sve mogao da učiniš, a nisi. Sada osećam da treba da

brinem za Maksovog brata, Ejbla, a to je još gore. On je isti kao Maks. Nikad ne govori o čemu misli.

Stari ljudi užasno smrde. Baba i deda, takođe, ima-

Samo jurca kroz život sa svim svojim osećanjima - i

ju taj grozni miris! Stari ljudi su odvratni. Uvek gro-

deluje tako preplašeno. Pokušavam da mu kažem

zno smrde. Imaju tako grozan miris da jedva dišeš

da ćemo pomoći jedno drugom, ali za njega su to

u njihovom prisustvu! Dođe mi da povraćam. Mrzim

puke reči. I sve što kažem je beskorisno. Jedina

kad baba stavi ruku na moje rame i želi da je polju-

realna stvar je strah. I ja sam nemoćna. Ne znam

bim.

šta nije u redu. Da li je moguć oproštaj? Mislite li da bi to pomoglo?

Ne možeš da nosiš tu haljinu danas! To je nedeljna haljina!

dženina priča I

Nećeš moći to sama. Pusti da ti pomognem. Moraš da pojedeš sve što je na tanjiru.

Uradila sam nešto veoma glupo pre neki dan.

Stavljaš karmin na usne? To nije prikladno ponaša-

Pokušala sam da se ubijem. Teško je objasniti. Kad

nje u ovoj kući.

sam bila mlada, znala sam da me smrt užasava. Uvek je bila prisutna. Okružavala me je. Prvo je moj

Opet si zakasnila. Zar ne možeš da se naučiš tačno-

pas bio pregažen. To je bila umalo najgora stvar

sti?

koja mi se do tada desila. Ali onda su i mama i tata

sve te reči: sve te bezvezne stvari. Tata? Mama? Ali

ponašala, poslaćemo te u internat. Tamo ćeš nauči-

bilo bi nam i lepo zajedno, zar ne? Bila sam dete,

ti da poštuješ pravila. Tamo će te podučavati pristoj-

ništa nisam razumela. Ali ipak, ipak - zatvarali ste

ni ljudi. Ljudi koji se trude da žive svoj život u redu i

vrata preda mnom: a ja bih stajala ispred i izgarala

čistoći. Ako želiš da živiš kod nas, moraćeš da pro-

od osećaja krivice! Stajala sam tamo uvek za

meniš svoje ponašanje.

kaznu! Mama! Tata! Odlazite i nemojte se vraćati! Mrzim vas! Mrzim vas u potpunosti! Ne želim više

Treba da budeš zahvalna! Mogla bi nekad da poka-

nikad da vidim te vaše uplašene oči, te vaše prepla-

žeš bar malo zahvalnosti?!

šene pokrete!

Ne udaraj me tako! Ne udaraj me po licu!

***

Naučiću te ja da se ponašaš pristojno. Prestani da

Moje noge nisu tamo. Može li neko da ode po njih

plačeš. Ne podnosim te lažne suze!

(u onaj ugao) i da mi ih vrati natrag?

Radiću šta ja želim! Nemaš prava da mi naređuješ! Mrzim te, jebena veštice!

Elizabetina priča

***

Ništa.

Bako, umreću ako me zatvoriš u ormar. Uradiću šta god želiš, samo nemoj da me zatvaraš u ormar.

Almina priča

Molim te, bako, molim te! Molim te da mi oprostiš. Neću preživeti ako me nateraš da sedim u ormaru,

Stigli smo oko tri sata ujutro. Našli smo kolica u koli-

bako! Najbolje je da bude kako ti kažeš. Naravno da

bici blizu vode. Obradovalo nas je što smo, došavši,

znam da me voliš i da mi želiš samo najbolje.

zatekli jabuku u cvatu. Onda smo otkrili nečije tra-

Radiću sve onako kako ti kažeš. Oprosti mi!

gove pod kuhinjskim prozorom, u cveću. To je uzne-

Shvatila sam da sam pogrešila! Stalno grešim. Ja

mirilo Johana, ali brzo smo zaboravili na to. Bili smo

sam bakina dobra devojčica! Bakina mala mezimi-

srećni. Radovalo nas je što smo ponovo kod kuće.

ca. Možemo da pričamo o svemu nas dve... Kraj

Johan je ipak bio zabrinut. Živeli smo u ovoj kući

tebe se osećam tako sigurno.

skoro sedam godina. Želeli smo da budemo potpu-

III

Uvek bi postajao nervozan kada mu slikanje nije

no sami. Nije želeo da vidi nijedno ljudsko biće. išlo kako je želeo, a tako je uglavnom bilo u posleMama, gde si?

Tata, vratila sam se kući. Zašto se

dnje vreme. Imao je nesanice. Bio je prestravljen

krijete? Izađite, molim vas. Plašite me. Mama; to

baš nalik detetu koje se plaši mraka. Kako je vreme

sam ja. Tata; to sam ja! Zar me ne prepoznajete?

prolazilo, to je postajalo sve gore i gore.

Tata, mnogo te volim. Uvek si bio tako dobar prema meni. Bilo je tako strašno kad ste oboje odjednom

***

nestali. Videla sam vas mrtve. Ležali ste u mrtvačnici. Draga moja mama, nemoj se toliko plašiti.

Da, ispalio je tri hica. Jedan mi je okrznuo ruku. Još

Nema razloga za brigu. Nemam više devet godina.

uvek imam mali ožiljak. Od straha sam se stropo-

Sad sam odrasla osoba. Nakljukala sam se pilula-

štala. Mislila sam da je najbolje da ležim mirno.

ma za spavanje. Izgleda da nisam uspela. Tata?

Čula sam ga kako korača napred-nazad; potom se

Mama? Uvek ste bili tako preplašeni. Mama!

nešto vrzmao iza kuće, a nakon toga je kružio oko

Najdraža mamice! Sve bi moralo biti tako uredno i

nje. Onda je otrčao niz stazu. Ustala sam, ušla u

sređeno, svaka stvar na svom mestu. Tata, ti si me

kuću, oprala krv, stavila zavoj. Sakrila sam pištolj,

stalno grlio, bio nežan prema meni. Bio si tako

sela i čekala. Nije ga bilo nekoliko minuta, a onda je

tužan i nervozan... A onda bismo povređivali jedni

dotrčao. Sakrila sam se na sigurno. Izgledao je pot-

druge a da to nismo želeli. Ceo život: svih tih dana:

puno ludo. Išao je naokolo po sobi i pričao sam sa

XVIII severniBunKeR I 27od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Ti si lenja i razmažena. Ako se ne budeš pristojno

XVIII severniBunKeR I 28od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

sobom. Onda je izvadio dnevnik i počeo da piše.

žena koje su...

Pisao je satima. Oko devet sati spakovao je svoju torbu i otišao u pravcu šume. Pomislila sam da je

najbolje da ga pratim. Mogao bi da naudi sebi, mislila sam.

Usnila sam san. Šetala sam prelepom ulicom. Na jednoj strani bile su bele zgrade sa stubovima. Sa

***

druge strane park. Ispod drveća, niz celu ulicu:

Razmišljam o nečemu već neko vreme. Da li je

viskog zida, potpuno obraslog u ruže. Doleteo je

tačno da žena koja živi dugo s nekim muškarcem,

avion i zapalio ruže. Sve to nije bilo tako strašno, jer

da li je tačno da ona, vremenom, postaje nalik

je izgledalo prelepo. Pogledala sam u površinu

orkestar u maslinastozelenom. Onda sam došla do

njemu? Na kraju imaju toliko toga zajedničkog da

vode. U njoj su se ogledale ruže koje gore. Malo

ne samo njihove misli, već i njihova lica poprime isti

dete je bilo u mom krilu. To je bila naša ćerka.

izraz. Mislim, ona ga voli, i trudi se da misli kao on,

Zagrlila me je čvrsto. Osetila sam njena ustašca na

i da gleda na svet njegovim očima. Kažu da to može

svom obrazu. Sve vreme znala sam da postoji nešto

da promeni osobu. (Možda je to bio razlog što su

čega bi trebalo da se setim, nešto što je neko

duhovi počeli i meni da se priviđaju? Ili su i inače

rekao... ali zaboravila sam šta.

duhovi bili oko nas?) Mislim, da sam ga manje volela i da sam manje brinula o njemu, možda bih ga

Večeraćemo ribu.

mogla bolje zaštiti? Ili ga nisam volela dovoljno: što me je pak činilo ljubomornom. Mislila sam da sam

Juče je bilo tačno četiri godine otkako smo se pre-

mu bliska. Ponekad bi rekao da i on oseća bliskost

selili na ostrvo. Prekjuče je bila godišnjica dedine

prema meni. Jednom, kada je to rekao, osetila sam

smrti. Ne smemo da zaboravimo da odnesemo

da je ozbiljno mislio. Zvučalo je divno. Učinilo me

cveće na groblje.

srećnom. Ali, pogrešila sam. Da sam samo mogla da ga pratim svuda, sve vreme. Puno sam se pitala

Mislim da će padati kiša.

o svemu tome. Toliko pitanja. Ponekad ne znam više šta je šta i tad utonem u tišinu.

III

Ne... Nema više šta da se kaže.

Reci to još jednom i udariću te! Kad se rat završi, razvešćemo se. Kako će lepo biti otići od tebe i tvoje nezrelosti! Nije samo tvoj život uništen! Ima

Priča Eve rozenberg

još ljudi osim tebe. Voleti sebe. O tome znaš sve. Mislim da si enormno sebičan. Ne interesuje me da

li si determinist ili nisi sve dok sutra ne popraviš

Ponekad poželim da imamo bebu. Ne mogu da

misliš da si centar sveta! Ovi vojni konvoji... Šta

objasnim, naprosto imam takav osećaj. To što

znače? Ti si glupa kukavica. Naš prokleti radio je

nemamo dece moglo bi biti uzrok nekih problema

uvek pokvaren! Muka mi je od tvog eskapizma. Ne,

sudoperu. Skini taj glupi osmeh s lica i prestani da

koji bi, s vremenom, mogli doći. To što ja, kao žena,

neću da se svađam. To kažeš ali ne misliš. Nisam

nemam dece. Mislim, imam skoro trideset godina i

ljuta. Sranje! Ne smeš biti toliko osetljiv. Ne mogu

vreme je da rađam. Žene bi trebalo da rađaju decu

da podnesem. Da nisi tako ponizan. Ja nisam pon-

dok su mlade. Ja ću imati troje u četrdesetoj. Tada

izna!

ćemo biti porodica. Slušaj, ozbiljna sam. Sledeći put kada budemo išli u selo, posetićemo doktora.

Nismo uzeli ništa za jelo. Ponećemo piliće! Ko još

Zbog ispitivanja. Pošto još uvek nisam zatrudnela...

upucava piliće, neverovatno! Poneću jedno pile, a ti

Jan, ozbiljna sam. Ako odemo do doktora, pregleda-

ga upucaj ako baš hoćeš. Gledaj u njega! Pucaj!

će te. Ne shvataj to lično, ali dok nismo živeli zaje-

Ponekad me stvarno izluđuješ. Dođi k sebi! Saberi

dno... Oboje znamo šta si radio. Možda je to važno.

se. Ja sam sabrana.

Možda je to razlog što nemamo decu. Bio si s toliko

koferi bili na donjem spratu: razgovarala si telefo-

san nekog drugog u kom moram biti. Šta će biti

nom na nekom stranom jeziku. Često sam se moli-

kada se onaj koji sanja probudi, posramljen. Znaš o

la da se nešto desi, da te spreči da odeš, ali ti bi

čemu razmišljam? Kako smo srećni što nemamo

ipak uvek odlazila. Zagrlila bi me i poljubila.

dece. Nikada ih nećemo imati.

Pogledala bi me i nasmešila se. Mirisala si lepo, ali nekako strano. Ti si već bila stranac na neki način. Nisi me videla: gledala si kroz mene. I onda bi oti-

Evina priča

šla. Tada sam mislila: "Sada ću umreti, tako je jak bol. Nikad neću biti srećna. Više nikada neću biti

srećna. Kako ću izdržati taj bol naredna dva meseca?" Plakala bih u tatinom krilu. On bi sedeo mirno

Zbog povratka - prestala si da vežbaš šest sati dne-

i milovao me svojom nežnom rukom po kosi. Sedeo

vno. Tvoja tehnika je oslabila; samim tim, i tvoje kri-

bi tako dugo i pušio svoju staru lulu. Ponekad bi

tike su postale slabije. Ne znam šta sam više mrze-

rekao: "Hoćemo li u bioskop večeras?" ili "Šta kažeš

la: kada si kod kuće ili na turneji. Kako sada gledam

na sladoled posle večere?", ali ja sam jedino želela

na stvari: ti si učinila da život bude pakao za tatu i

da umrem. Tako su prolazili dani i nedelje. Podnosili

mene. Bila si mu neverna. Ja sam bila ona koja je

smo usamljenost prilično dobro. Nismo mnogo pri-

sedela s njim uveče. Ja sam bila ona koja ga je teši-

čali, nisam nikad želela da ga uznemiravam.

la i ponavljala da ga još uvek voliš, da ćeš se sigur-

Ponekad bi izgledao zabrinut. Nisam znala da ima

no vratiti. Čitala sam tvoja pisma naglas. Tvoja

novčane probleme. Ali kad god bih mu prišla, njego-

duga, ljupka, zanimljiva pisma u kojima si nam

vo lice bi se ozarilo i on bi me pomilovao svojom sit-

govorila o svojim uzbudljivim putovanjima. Sedeli

nom, bledom rukom. Drugi put kad bih naišla, stric

smo kao dva idiota i čitali tvoja pisma iznova i izno-

Oto bi sedeo na sofi, pijuckao konjak. Otac i on bi

va. Mislili smo da ne postoji divnija osoba od tebe.

mrmljali nešto tako tiho da sam se pitala da li oni

Ne znam. Mnogo sam se radovala svakom tvom

uopšte čuju reči koje izgovaraju. Ili bi tu bio ujak

dolasku. Ne znam šta sam zamišljala. Možda sam

Hari s kojim bi tata igrao šah. Tada je vladala neka

mislila da si usamljena i tužna. Tako sam zbunjena.

posebna tišina: mogla bih da čujem kucanje sva tri

Očigledno sam bila u zabludi da sam dovoljno odra-

sata u kući.

sla da mogu jasnije videti sada i tebe, i sebe, i Heleninu bolest, i naše detinjstvo. Sada je sve to

Nekoliko dana pre tvog povratka kući, imala bih

jedna velika zbrka. Za tebe, ja sam bila lutka sa

povišenu temperaturu zbog uzbuđenja. Plašila sam

kojom si se igrala kad si imala vremena. Kada sam

se da se zaista ne razbolim budući da sam znala da

bila bolesna ili nestašna, o meni je brinula dadilja.

se bojiš bolesnih ljudi. A kad bi došla, bila bih toliko

Zatvarala si se u sobu i radila, i niko nije smeo da

srećna da čak ne bih mogla da govorim. Tebe bi to

te uznemirava. Često sam stajala pokraj vrata i slu-

iznerviralo, i rekla bi: "Izgleda da Evi nije drago što

šala kako vežbaš. Kada bi pravila pauzu, ušla bih

je mama ponovo kod kuće." Pocrvenela bih istog

da se uverim da li stvarno postojiš. Uvek bi se lepo

momenta i počela da se preznojavam. Ali ništa ne

odnosila prema meni; bila si ljubazna, ali tvoje misli

bih uspevala da kažem. Reči jednostavno nisu dola-

su bile negde daleko. Ako bih nešto rekla, pitala te,

zile. Ti si prisvojila sve reči u našoj kući.

jedva bi me udostojila odgovora. Uvek si izgledala prelepo, tako da se u meni prirodno javila želja da i

Moram da kažem sve što imam da kažem. Znam da

sama budem lepa. Uvek sam strepela, misleći da ti

sam pripita, ali, u suprotnom, ne bih se možda usu-

se neće dopasti kako izgledam. Bila sam ružna.

dila da ti kažem sve ovo. Kad ne budem mogla više

Mršava i koščata - s krupnim kravljim očima - i veli-

da govorim, kada se budem postidela, ti možeš

kim, širokim usnama; bez obrva. Moje ruke: odveć

početi, možeš objasniti sve, ja ću te slušati i razu-

tanke, stopala predugačka. Mislila sam da izgle-

meti, baš kao što sam uvek to i činila. Volela sam te,

dam odbojno. Jednom si rekla: "Trebalo je da budeš

mama, bilo je to pitanje života i smrti. Ali nisam

dečak", i smejala se puno da bi malko ublažila te

verovala tvojim rečima. Nisu se poklapale sa izra-

reči, videvši da mi nije drago što to čujem. Naravno

zom u tvojim očima. Ti imaš prelep glas. Kada sam

da me je pogodilo. A onda su jednoga dana tvoji

bila mala, osećala sam ga čitavim telom. Ali ja sam

XVIII severniBunKeR I 29od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Na momente mi sve ovo liči na san. Ali ne moj već

XVIII severniBunKeR I 30od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

instiktivno znala da ti ne misliš ono što govoriš.

III

Nisam razumela tvoje reči. Najgora stvar bi mi bila kad bi se smejala dok si besna. U trenutku kada bi

I tada je došao Stefan. Imala sam osamnaest godi-

prezirala tatu, ti bi mu mogla reći: "najdraži moj".

na, Stefan je već bio odrastao čovek. Mogli smo da

Kad sam ti bila naporna i nervirala te, govorila si mi

uspemo. Želeli smo to dete, ali ti si sve uništila. Da

"slatka mala devojčice".

li si ti mogla da znaš šta mi želimo? Da li si ikada uvažila postojanje ijedne žive duše osim sebe?

Čime sam mogla da ti se suprotstavim? Bila sam uplašena i bila mi je potrebna pomoć. Ali ti si uvek

Imala sam četrnaest godina, i ti si svu svoju neispo-

đavolski dobra u izvlačenju. Ti si emotivno obogalje-

ljenu ljubav energično usmerila na mene. Đavolski

na. Ruku na srce: prezirala si i Helenu i mene.

si se bacila na mene u želji da se iskupiš što si me

Zatvarala si se u sebe, uvek si stajala sama pod

bila zapostavila. Pokušala sam da se odbranim, ali

okriljem sopstvene svetlosti. Ja sam te volela, a ti si

nisam ništa mogla da učinim. Hrupila bi sa svom

mislila da sam odvratna, i glupa, i promašena.

svojom pažnjom; zabrinutim glasom. Svaki detalj

Uspela si da me povrediš za ceo život. Isto kao što

postajao je meta tvoje pažnje zbog ranije neispolje-

si i sama povređena. Sve što je bilo nežno i osetlji-

ne ljubavlju. Bila sam pogrbljena. Počela si da vež-

vo u meni, napadala si. Sve što je bilo živo, pokuša-

baš gimnastiku. Vežbale smo onda zajedno. Mislila

la si da utuliš. Ti govoriš o mojoj mržnji?! Tvoja mrž-

si da je moja kosa isuviše duga, zato sam morala

nja nije bila ništa manja. Tvoja mržnja nije ništa

da je skratim. To je bilo grozno. A onda si shvatila

manja. Bila sam malena, popustljiva i puna ljubavi.

da moji zubi krivo rastu, pa sam dobila protezu.

Okovala si me zato što ti je bila potrebna moja lju-

Izgledala sam groteskno! Rekla si da ne mogu više

bav, kao što ti je oduvek bila potrebna ljubav i paž-

da nosim pantalone. Sašivene su mi haljine, a da

nja svih ljudi oko tebe. Bila sam prepuštena na

me nisi ni pitala šta mislim o svemu tome. Nisam se

milost i nemilost tebi. A sve to si činila u ime ljuba-

usudila da kažem "ne" da te ne bih razočarala. Dala

vi. Stalno si govorila kako me voliš, i mene, i

si mi knjige koje nisam mogla da razumem. Čitala

Helenu, i tatu. No, ti si bila vrhunski poznavalac

sam i čitala, a onda sam morala da govorim o onom

intonacija i gestova ljubavi. Ljudi poput tebe su opa-

što bih pročitala. Ti bi mi tad, nezadovoljna, sve

sni. Vas bi trebalo izdvojiti i onesposobiti. Majka i

naširoko objašnjavala, a ja nisam mogla da shvatim

ćerka. Kakva užasna kombinacija osećanja i zbu-

ništa od onog što bi mi govorila. Strepela sam od

njenosti i destrukcije. Sve je moguće i sve se čini u

toga da ćeš jednog dana otkriti moju glupost. Ali

ime ljubavi i brige. Majčine traume treba da nasle-

jednu stvar sam ipak dobro razumela: nije postojao

di ćerka. Majčine promašaje treba da plati ćerka.

ni jedan jedini delić mene koji je mogao biti prihva-

Majčina nesreća će biti nesreća ćerke. To je kao da

ćen. Ponašala si se kao opsednuta, a ja sam posta-

se pupčana vrpca nikada ne prekida. Mama... Da li

jala sve preplašenija i povučenija. Govorila sam ono

je to tako... Da li je nesreća ćerke majčina pobeda?

što si želela da čuješ, čak se kretala kao ti. Nisam

Mama... Da li je moj jad tvoje potajno uživanje?

se usudila da budem ono što jesam čak ni u trenucima kada bih bila sama - mrzela sam sve ono što

je bilo lično moje. To je bilo strašno, mama! Još uvek se stresem kada se setim toga. Strašno!

Reći ću ti. Vi ste stigli u četvrtak. To veče smo se svi

Nisam mogla da shvatim koliko te mrzim pošto sam

smejali i pevali, pili smo vino i igrali neku staru dru-

bila potpuno uverena da volimo jedna drugu. Zato

štvenu igru koju smo slučajno pronašli. Helena tada

nisam mogla da te mrzim, pa se moja mržnja pret-

još nije bila tako bolesna. Tokom cele te večeri - bila

vorila u ludački strah. Imala sam košmare. Grizla

je vrlo vesela. Leonardo je bio srećan zbog nje.

bih nokte. Čupala kosu. Pokušavala da vrištim - ali

Pričao je i šalio se s njom. U jednom trenutku spu-

jedino što se čulo bilo je potmulo groktanje. To bi

stila mu je glavu na kolena. Sedeli su zajedno do

me još više prestravilo, mislila sam da ludim.

kasno u noć. Sutradan, Helena mi je rekla da ju je poljubio. Uveče smo imali goste. Leonardo je popio mnogo i svirao je jednu za drugom Bahove svite za čelo. Nije uopšte ličio na sebe - tako težak i nežan -

bih da možemo da razgovaramo jedna s drugom.

predivno muzicirao, nadahnuto. Helena je sedela u

Na kraju krajeva, sestre smo. Imamo bezbroj zajed-

sumraku. Sijala je od zadovoljstva. Nikada nisam

ničkih sećanja. Karin, tako je čudno što ne dopire-

videla ništa slično tome.

mo jedna do druge. Tako je čudno da umemo da razgovaramo samo o sitnim, bezveznim stvarima.

Ti i ja smo otišle u šetnju. Govorila si mi nešto.

Karin, zašto ne želiš biti moja prijateljica? Obe smo

Nisam mogla pažljivo da slušam. Mislila sam na

bile nekada i srećne i nesrećne. Umele smo se tada

njih dvoje. Kada smo se vratile, sedeli su baš kao i

zajedno i smejati i plakati. Mogle smo pričati o

kad smo otišle. Večerala sam. Ti si otišla na spava-

svemu danima i noćima, bez prekida. Tada smo se

nje, te sam morala da pomognem Leonardu da se

mogle zagrliti. Karin? Lutam ponekad u mislima

popne uz stepenice. Ispred vrata vaše spavaće

kroz našu kuću iz detinjstva. Tamo je sve ujedno i

sobe zastao je, pogledao me i rekao: "Zamisli lepti-

strano i blisko, poznato: i za trenutak mi se čini kao

ra kako krilima udara o prozorsko staklo."

da je sve to san. Kao da je tamo skriveno nešto od velike važnosti za nas. Da, znam da sam detinjasta.

Kada sam se vratila dole, Helena je sedela uspra-

Ti čitaš mnogo više nego ja i razmišljaš mnogo više

vno, potpuno opuštena i mirna. Nije bilo traga od

od mene. Tvoje iskustvo je daleko veće. Karin,

njene bolesti. Nikada neću zaboraviti izraz njenog

možemo li iskoristiti ove dane da se napokon bolje

lica, mama. Nikada neću zaboraviti izraz njenog lica.

upoznamo? Da postanemo bliskije? Ne mogu da podnesem tišinu i otuđenost, Karin. Karin, da li

Sledećeg jutra, otišla si u Ženevu, četiri dana ranije

sam rekla nešto što te je povredilo? Lako se to

nego što smo se dogovorili. Odlazeći, rekla si

moglo desiti. Nisam želela da te povredim. Karin! Ti

uzgred: "Zamolila sam Leonarda da ostane, pošto

si moja sestra. Ne želim da budeš sama. Da li se

vidim da to Heleni prija". Nasmejala si se. Leonardo

sećaš kada smo bile male, kad je jednom mrak pao

je ubrzo nakon tvog odlaska postao uznemiren i

dok smo se igrale - obe smo se uplašile. Zagrlile

neraspoložen. Na dan Uskrsa otišao je u dugu šet-

smo se jako, čvrsto držale jedna drugu u zagrljaju.

nju po kiši. Kada se vratio, rekao je Heleni da odla-

To je isto kao i sada, zar ne?

zi. Rekao je da će se njih dvoje videti ponovo. Onda je pozvao Ženevu i razgovarao s tobom čitav sat.

***

Iste večeri je otišao poslednjim avionom. Glava VI u kojoj g. Pikvik misli da bi bilo bolje da U toku noći, probudio me je Helenin plač. Žalila se na

pođe u bat; i s toga tamo odlazi.

bol u kuku i desnoj nozi. Rekla je da ne može da izdrži do jutra. U pet sati pozovala sam kola hitne pomoći.

"Ali, u stvari, dragi gospodine", reče mladi Perker, stojeći u g. Pikvikovoj sobi, sutradan ujutro posle

Kada je Lena imala godinu dana, napustila si je. I

presude, "vi u stvari ne mislite - govorimo sada

onda si nastavila da napuštaš i nju i mene. Kada se

ozbiljno, i stavljamo srdžbu na stranu - ne mislite ne

Helena ozbiljno razbolela, smestila si je u bolnicu.

platiti troškove i odštetu?"

Šta nije istina? Možeš li da dokažeš suprotno? Pogledaj me, mama. Pogledaj Helenu. Nema izgo-

"Ni prebijene pare", reče g. Pikvik odrešito, "ni pre-

vora. Postoji samo jedna istina. Praštanje je nemo-

bijene pare."

guće. Da li misliš da si izuzetak. Ti si stvorila neku vrstu sporazuma sa životom, ali jednoga dana shva-

"Živelo načelo, što kazo onaj zelenaš kad nije hteo

tićeš da je to bio jednostrani sporazum. Videćeš da

da produži menicu", dodade g. Veler, koji je spre-

se i u tebi skriva isti osećaj krivice kao i kod svih

mao sa stola ostatke od doručka.

ostalih. "Same", reče g. Pikvik, "budite dobri i siđite."

Marijina priča

"Razumem, gospodine", odgovori g. Veler; i postupivši po g. Pikvikovom ljubaznom migu, Sam se

Šta radiš? Karin, želim da budemo prijatelji. Volela

povuče.

XVIII severniBunKeR I 31od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

kao da se bio uvećao. Grešio je mnogo puta, ali je

XVIII severniBunKeR I 32od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 33od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 34od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

***

Da, mislim da smo postale znatno bliskije. Ne razu-

Oslobađam te se. Dugo mi je trebalo i bilo je užasno

mem zašto moram da polažem račun za svaku

bolno, ali slobodna sam od tebe sad i počeću da

svoju misao, Karin. Šta si želela da kažeš? Ako

živim svoj život. Sjajno se osećam. Ne znam zašto

ništa, nemoj se ljutiti što moram da krenem sada.

sada to govorim, okrutno je nakon toga što si mi

Ne pamtim svaku glupu stvar koju uradim i ne

ispričao, ali baš me briga! Previše često sam brinu-

pokušavaj da me prisiliš da za sve odgovaram.

la o tome kako se osećaš. Obzir je ubio našu ljubav.

Najdraža Karin, pozdravi decu i ostaj mi dobro. Do

Da me osećaj krivice nije izbacio iz koloseka, nikad

Dvanaeste noći. Kao obično, videćemo se tada.

ne bih shvatila da je sve što smo radili bilo pogrešno. Sećaš li se kad sam rodila Karin? Nismo više mogli da vodimo ljubav. Okrivili smo za to moje dve

Marijanina priča

trudnoće. Sva opravdanja zašto nam ne ide. Bili su to signali. Nismo shvatali, ignorisali smo ih. Objasni

mi zašto sad uživam u seksu? Radim sve što me

U jednom trenutku naglo sam se okrenula i ugleda-

Zaista uživa u seksu, i uverio me je da sam podjed-

la staru fotografiju odeljenja. Snimljena je kada

nako luda za seksom kao on. Sećaš se da nisam

sam imala deset godina. Izgleda da sam otkrila

bila takva. Ne voliš što o tome govorim? Postala

nešto što mi je izmicalo svih ovih godina. Priznajem

sam opsednuta tim novim osećajem. Osetila sam

- iznenadilo me je - odjednom sam shvatila da ne

se nezajažljivom. Grešiš! Misliš da ja nisam patila

znam ko sam. Ni najmanje! Uvek sam radila sve što

zato što nam nije bilo lepo? Mislila sam: nije li beda

mi je rečeno da radim. Koliko se sećam, uvek sam

sve ovo? Tešili bismo se mišlju da nije sve u seksu.

bila poslušna, prilagodljiva, nadomak popustljivo-

Da smo, kada se druge stvari uzmu u obzir, srećni.

sti. Imala sam dva ili tri ispada kao dete, ali majka

Zavaravali smo se, Johane! Misliš da me možeš

bi kažnjavala svako odstupanje od lepog ponaša-

gaziti večno? Jesam li ja nadomestak za tvoju

nja, bila je stroga za primer. Ceo moj odgoj imao je

majku? Sve to cepidlačenje o tome kako sam te

zamoli. Kako bih se izrazila? On mnogo drži do toga.

jedan jedini cilj: da me učini krotkom. Bila sam

zapostavljala. Istina je! Usadili ste mi grižu savesti.

ružna i neugledna. Činjenica na koju sam uvek izno-

Ti i tvoji roditelji! Osećala sam se nedovoljno

va bila podsećana. No, ako bih zadržala misli za

dobrom i na poslu i kod kuće a bila sam još i steril-

sebe, bila bih dobra devojčica; a želela sam potvr-

na. Bila sam blokirana zbog svih tvojih beskrajnih

du za svoje ponašanje. Međutim, prave laži počele

zahteva. Ako sam se svetila svojim polnim orga-

su u pubertetu. Sve moje misli vrtele su se oko

nom, šta je tu tako neobično? Nije čudo, imala sam

seksa, ali nijednom se rečju nisam odala roditelji-

nadmoćnog protivnika. Tebe, tvoju majku, roditelje,

ma, niti bilo kome, u pogledu toga, nikada. Nikome!

celo prokleto društvo! Kad pomislim šta sam sve

Biti prevarna i tajanstvena - postalo je moja druga

trpela i čega sam se oslobodila, urlikala bih! Mogu

priroda. Moj otac je želeo da postanem advokat kao

da ti kažem samo jedno: nikad više!

i on. Rekla sam da bih volela da budem glumica ili nešto drugo što je u vezi s pozorištem. Ismevali su

Sediš tamo i žališ se da si preveslan, pregažen.

me! Od tada, moje se licemerje postepeno pojača-

Tako ti i treba! Želim da utuviš u tu svoju glavu da si

valo! Obmanjivala sam druge ljude. Muškarce,

bezvredan parazit! Za razliku od tebe, ne predajem

posebno. Uvek isto licemerje! Očajnički pokušaj da

se, u tome smo različiti. Nameravam da se suočim

svima udovoljim. Nikad se nisam pitala šta ja želim.

sa stvarnošću takvom kakva jeste. Ako postoji

Nego: šta on želi da mislim? Nije to nesebičnost,

nešto za šta sam zahvalna: to je što sam živa.

kao što sam ranije mislila. To je čist kukavičluk! To

Obožavam da savladavam teškoće. Ne tražim doda-

je posledica toga što nikada nisam upoznala sebe.

tne olakšice. Ja se trudim! Izdržaću. Uživam u sebi.

Naša greška bila je u tome što se nismo potpuno

Uzdam se u svoj razum i u osećaj u svom stomaku.

otrgli od naših porodica i stvorili nešto vredno na

Sarađuju. Zadovoljna sam putem kojim idem.

sopstvenim temeljima.

Vreme mi je dalo i trećeg saradnika: iskustvo.

aparatUra UveCanja

Analizirati Uvećanje (Blowup, 1966) Mikelanđela

kritikuje postmodernu teoriju filma, od feminizma

Antonionija danas kroz objektive teorije aparature

do dekonstrukcije, zamerajući joj da je suviše "for-

znači analizirati i samu tu teoriju. Zasnivanje teori-

malistička" i nedovoljno politički angažovana.

je i kasniji doprinos njenom razvoju u tekstovima

Njegova pozicija, koju bismo uz nešto oklevanja

Žan-Luja Bodrija (Jean-Louis Baudry) i Kristijana

mogli nazvati radikalno marksističkom, stavlja pred

Meza (Christian Metz) doneli su pitanja o filmskom

teoriju aparature ozbiljan prigovor, uprkos neoprav-

gledaocu/posmatraču, tehnološkom aparatu, ideo-

danim uopštavanjima kojima je Zavarzadeh sklon.

logiji i, konačno, uključivši psihoanalitičku i marksi-

Da li ova teorija zaista idealizuje filmsku tehnologi-

stičku interpretaciju i kritiku inherentno filmskih ter-

ju i posmatra je izvan istorijskog konteksta, a tako-

mina i formi, razdvojili, kao što tvrdi Tobi Miler (Toby

đe i izvan konteksta dominantne ideologije? I da li

Miller), filmsku teoriju od teorije književnosti. Kroz

je, s druge strane, moguće pročitati Antonionijevo

ispitivanje teorije aparature i nekih njenih elemena-

Uvećanje politički, ostajući u okvirima Bodrijevih i

ta, pokušaćemo da dopremo do značenja Anto-

Mezovih termina? Da bismo u tome uspeli, moramo

nionijevog Uvećanja, fokusirajući se na kameru kao

se, naravno, fokusirati na sam film.

"mašinu želje". Analiza bi trebalo da ispita i kritikuje ograničenja teorije aparature, i ponovo pročita

Uvećanje, Antonionijev prvi film na engleskom,

neke od osnovnih postavki pomenute teorije.

zasnovan je na pripoveci Hulija Kortasara "Đavolje bale" (u originalu "Les babas del Diablo", što je

Kritika teorije aparature dolazila je sa raznih strana

španski ekvivalent izrazu "za dlaku"). Antonioni je

i sa raznih ideoloških pozicija. Zavarzadeh, u knjizi

preuzeo premise Kortasarove pripovetke i prome-

Političko gledanje filmova (Seeing Films Politically)3,

nio ih tako da se zaplet Uvećanja značajno razliku-

1 Iako je ranije bilo drugačijih pokušaja ("teorija filmskog instrumenta" i tome slično), odlučio sam se da naziv pod kojim je ova filmska teorija poznata prevedem kao "teorija aparature", vođen definicijom reči 'aparatura' iz Rečnika SANU, "unutrašnji sklop aparata", što odgovara, najšire shvaćeno, smislu ove filmske teorije, i dvosmislenošću same reči 'aparatura' koja se može upotrebljavati i figurativno. 2 Toby Miller, "Introduction", u: Film and Theory: An Anthology (ed. Robert Stam and Toby Miller), Blackwell Publishers, 2000, pages 403-4 3 Mas'ud Zavarzadeh, Seeing Films Politically, State University of New York Press, Albany, 1991.

XVIII severniBunKeR I 35od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Ivan Velisavljević

XVIII severniBunKeR I 36od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

je od pripovetke.

narativa kod Kortasara, postaje tenzija između fotografije i kinematografije kod Antonionija. Iako foto-

U filmu, glavni junak, nazvan u scenariju Tomas

graf kod Antonionija nije i filmski reditelj, ono što on

(igra ga Dejvid Hemings), radi kao profesionalni fo-

vidi, to jest, što gledalac vidi, zapravo je film."4

tograf. Jednog dana, lutajući parkom, voajeristički

Kasnije ćemo videti zašto je ovo tačno, kada bude-

uslika mladu ženu i njenog starijeg ljubavnika. De-

mo analizirali čuvenu scenu uvećavanja, ali za sada

vojka (Vanesa Redgrejv) ugleda fotografa, dolazi u

nastavljamo sa Hernandezovom poentom o kruci-

njegov atelje i traži negative. Čak je voljna da spava

jalnoj sličnosti Kortasarove i Antonionijeve priče:

s njim zbog toga, i Tomas joj, zaintrigiran, daje lažni film, a pravi razvija nešto kasnije, kada devojka

"Kraj Uvećanja takođe je, na sličan način, povezan

ode. U nizu uvećanih fotografija, dok im menja re-

sa krajem pripovetke. U 'Đavoljim balama' uvećanje

dosled i posmatra ih iz raznih uglova, Tomas otkri-

prikazuje prozor koji gleda nebo, gde oblaci lebde

va, ili umišlja, da se na jednoj od fotografija vidi

tamo i ovamo. Fotograf to prihvata, gleda, govori o

čovek s pištoljem. Tomas se vraća u park i pronala-

tome. Činjenica da više ne može zaustaviti realnost,

zi leš - međutim, shvata da je došao bez fotoapara-

što je simbolički prikazano konstantnim kretanjem

ta. Posle nekog vremena se vraća s fotoaparatom,

uvećanih kadrova, uopšte ga ne uznemirava. U

ali leša nema. Tomas pokušava da razreši misteriju

Uvećanju fotograf hvata nevidljivu lopticu i vraća je

ovog ubistva, ali ne uspeva u tome, i na kraju mu

igračima. Činjenica da je ova lopta realnost koju on

neko ukrade negative. U poslednjoj sceni, Tomas

ne može ni da vidi ni da fotografiše više ni njega ne

posmatra partiju tenisa koju igraju pantomimičari.

uznemirava. Obojica su prihvatila ograničenja svoje

Iako igraju bez lopte, Tomas čuje njen zvuk. U posle-

umetnosti i sada nastavljaju da žive u svetu koji je

dnjem kadru, snimljenom iz gornjeg rakursa, Tomas

izvan dometa njihovih kamera."5

nestaje s ekrana. Još je zanimljivije, i doprinosi Hernandezovim Dve Kortasarove priče povezane su sa Uvećanjem i

zaključcima, to što je Hulio Kortasar napisao druga-

imaju značajan uticaj na naše čitanje filma. Izvorna

čiju verziju "Đavoljih bala" nakon što je pogledao

priča, "Đavolje bale", za glavnog junaka uzima

Antonionijev film. Ova priča, pod nazivom

Majkla, fotografa amatera i profesionalnog prevo-

"Apokalipsa u Solentinameu", počinje veoma samo-

dioca. On fotografiše par koji vodi malog dečaka, i

svesno: glavni lik je napisao priču na kojoj je zasno-

posle toga, u nizu uvećanih kadrova, konstruiše

van film Uvećanje i sada ga stalno nerviraju pitanji-

priču kako je spasao dečaka od seksualnog napa-

ma šta misli o filmu. Pripovedač odlazi u

stvovanja. Pripovedanje u Kortasarovoj priči čudna

Solentiname, u Nikaragvi, ostrvo na kojem je religi-

je mešavina naracije u prvom i trećem licu u kojoj

ozni vođa i pesnik Ernesto Kardenal osnovao umet-

se sukobljava zapisano sa fotografisanim, reči s pri-

ničko-religioznu zajednicu sredinom šezdesetih

zorima. Majkl otkriva ograničenja umetnosti kojom

godina XX veka, pokušavajući da napravi ostrvo

se bavi, književnošću, tako što je kontrastira sa dru-

idealizma usred uzavrele političke situacije.

gom umetnošću, suštinski različitom i, za njega,

Pripovedač u Solentinameu fotografiše svakodne-

superiornom, ili barem dominantnom u našem vre-

vni život, kao i radove slikara-naivaca. Kada dođe

menu - fotografijom.

kući i projektuje te slike, na platnu umesto naivnog

Kortasarova priča ima nekoliko suštinskih sličnosti

svakodnevni život Solentinamea pretvara u scene

sa Antonionijevim filmom. Kao što kaže Henri

masakra. Nedugo zatim, njegova žena projektuje

Fernandez, "tenzija između fotografije i pisanog

iste fotografije, ali prizori nasilja nestaju i na zid se

slikarstva vidi krv, ubijene ljude, vidi kako se miran

4 Henry Fernandez, "From Cortazar to Antonioni: Study of an Adaptation", u: Focus on Blow-up (ed. Roy Huss), Prentice-Hall, Inc., New Jersey, 1971, p. 166 5 Ibid, p. 167 6 Charles Thomas Samuels, "The Blow-up: Sorting Things Out", Ibid, p. 17 7 Roy Huss, "Introduction", u: Focus on Blow-up (ed. Roy Huss), Prentice-Hall, Inc., New Jersey, 1971, p. 5 8 Blow-up, a film by Michelangelo Antonioni, Simon and Schuster, New York, 1971, p. 14 9 Ibid, 26

odbijao da govori o temema i značenju svojih filmova, Antonioni je ipak izjavio ponešto o centralnoj

Ova verzije istog zapleta, prepravljeno Uvećanje

temi Uvećanja:

ako hoćete, postavlja neka važna pitanja. Kortasar piše ovu priču u osvit revolucije sandinista i politički

"U stvari, ja dovodim u pitanje prirodu stvarnosti.

kontekst pripovetke je podvučen samim mestom

Ovo je suštinski važno prilikom razmišljanja o

radnje. Međutim, ono što je drugačije jeste to što

vizuelnim aspektima mog filma, pošto je jedna od

pripovedač, u ovom slučaju, ne spasava ničiji život

glavnih tema u njemu 'da li dobro vidimo ili ne vidi-

fotografisanjem. Umesto toga dolazi ironično pod-

mo pravu vrednost stvari'."8

sećanje da se ispod scena blaženstva na fotografijama nalazi užasna realnost Solentinamea. On nije

Prema tome, ako je u Uvećanju reč o tehničkim

fotografisao tu stranu Nikaragve, i to što on vidi, to

aspektima filma, o tehnološkoj opremi potrebnoj za

jest, što mu je na umu, nije ono što je kamera zabe-

umetnost, takođe je reč i o nekim "vrednostima

ležila. Nije slučajno da pripovetka počinje jasnom

stvari" - da li je možda reč o vrednostima filmske

referencom na Antonionijev film. Na pitanje da li

opreme? Čini se da smo ovde već na terenu teorije

umetnost, tačnije, da li izrazito tehnološka umet-

aparature, ili bar veoma blizu njenom polju intere-

nost kakva je fotografija (ili film) može uticati na

sovanja. Pogledajmo, najpre, šta se tačno događa u

realnost, različito se odgovara u "Đavoljim balama"

nekim od najvažnijih trenutaka u fimu.

i u "Apokalipsi u Solentinameu". Čini mi se da je u potonjoj priči Kortasar zauzeo skeptičniji stav

Jedna od prvih scena u filmu prikazuje grupu

prema

uticajem

demonstranata, a potom i kamion pun pantomimi-

Antonionijevog filma, kojem je, paradoksalno,

čara. Nema nikakvih reči: čujemo zvuk kamiona,

poslužio kao inspiracija. Pitanje nije samo da li

veselo klicanje, korake protestanata... Prve reči

fotografiji,

verovatno

pod

umetnost može promeniti realnost, već da li umet-

koje čujemo su "vidimo se", reči koje radnici govore

nost može politički promeniti realnost? Može li biti

Tomasu. Ova situacija postoji i u scenariju:

iskorišćena kao političko oružje? Neki kritičari bili

"Muškarci se razilaze posle nekoliko trenutaka,

su svesni ovog problema odmah nakon premijere

mrmljajući nejasne reči pozdrava jedni drugima: 'E,

filma, ali su se više bavili pitanjem da li umetnost

pa, vidimo se'...".9

ima "metafizičku i moralnu moć nad stvarnošću".6 Međutim, Antonioni je bio i te kako svestan svih

Rečima "vidimo se" pripisan je pridev "nejasne", i

pomenutih pitanja, i rekao je:

tokom filma otkrićemo da je on tačan i dobro iza-

"Nisu me toliko zanimali događaji koliko tehnički

u čuvenoj sekvenci "uvećavanja". Kritičari su do u

aspekt fotografije. Zaboravio sam zaplet i napisao

detalje opisali šta Tomas radi u toj sekvenci.10 On

novu verziju scenarija u kojem je sama fotografska

najpre razvija film, a potom preuređuje kadrove po

oprema nosila drugačiju težinu i značaj."7

princima "kontinuirane montaže" (narativne monta-

bran. Jedan od ključnih dokaza nalazi se, naravno,

že), prateći liniju pogleda Devojke (Vanesa Dakle, nije u pitanju samo 'umetnost' kao koncept

Redgrejv), odnosno "osu akcije" u fotografisanoj

ili kategorija, već tehnološka oprema potrebna za

sceni, i potom pokušava da kreira atmosferu opa-

umetnost, u ovom slučaju fotoaparat, koja se mora

snosti. Ovde sugerišemo, naravno, da Tomas oseća

uzeti u obzir kada se govori o Uvećanju i odnosu

zadovoljstvo prilikom sklapanja priče i da svesno

umetnosti i stvarnosti u njemu. Iako je u početku

ide putem kreiranja utiska opasnosti u narativnom

10 Vidi: Charles Thomas Samuels, "The Blow-up: Sorting Things Out", o: Focus on Blow-up (ed. Roy Huss), Prentice-Hall, Inc., New Jersey, 1971. 11 Blow-up, p. 90 12 Christian Metz, "The Imaginary Signifier", in: Film and Theory: An Anthology (ed. Robert Stam and Toby Miller), Blackwell Publishers, 2000, p. 412-3 13 Bioskop je bio idealan prostor za teoriju aparature i njene alegorije o ogledalu i voajerizmu, bioskop u kojem smo gledali filmove u mraku, sa projektorom iza nas, i zrakom koji je, kao arhetipski fenomen svetlosti, stvarao prizore veće od života ispred publike. 14 Peter J. Hutchings, "Through a Fishwife's Eye: Between Benjamin and Deleuze on the Timely Image", in: Impossible Presence, Surface and Screen in the Photogenic Era (ed. Terry Smith), University of Chicago Press, 2001, p. 103

XVIII severniBunKeR I 37od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

vraćaju slike idilične zajednice u Solentinameu.

XVIII severniBunKeR I 38od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

nizu koji sačinjavaju poslagani kadrovi. On uređuje

Meza:

stvarnost, organizuje materijal koji je snimio fotoaparatom/kamerom (reč camera na engleskom

"U bioskopu, uvek je neko drugi na platnu: što se

označava i jedno i drugo) i pronicljivo prepoznaje

mene tiče, ja sam tu da bih gledao u njega. Ja ne

deo u kadru koji može kriti izvor opasnosti: snimak

učestvujem u onome što vidim, baš suprotno, ja

žbunja. Nešto mora biti skriveno u žbunju, misli on,

sam svevideć. Svevideć u onom smislu u kom kaže-

zatim uvećava deo kadra sa žbunjem i stavlja ga na

mo svemoćan (ovo je poznato osećanje svemoći

mesto gde Vanesa Redgrejv gleda. Ovakvo uređe-

koje film daruje gledaocu); svevideć, takođe, jer

nje kadrova stvara iluziju prostorne i kauzalne veze.

sam potpuno na strani gledajuće instance: odsutan sa platna, ali zasigurno prisutan u auditorijumu,

U scenariju, scena je ovako opisana:

veliko oko i veliko uho bez kojih ono što gledamo ne bi imalo nikog da ga gleda, drugim rečima, konstitu-

"Uvećanje Devojke. Na njenom izrazu lica kao da se

tivna instanca označavajućeg filma (ja sam taj koji

vidi da prisustvuje nečem neuobičajenom.

stvara film)."12

Pusta livada.

Naravno, Mez prati svoje premise, nastavljajući se na Bodrijeve radove, i zna da gledalac/posmatrač

Kamera se približava i pomera pokraj poslednja

nije tu samo "da bi gledao", posredstvom slučaja:

dva uvećanja da bi se fokusirala na Tomasa, u krup-

gledaočev pogled vođen je njegovom identifikaci-

nom planu, dok razmišlja o priči koju je upravo

jom sa kamerom (što i jeste naslov sledećeg

smontirao. Ne može a da ne oseti izvesno zadovolj-

poglavlja u Mezovom čuvenom eseju "Imaginarno

stvo."11

označavajuće" - "Identifikacija sa kamerom"). Mašina/kamera postavlja gledaoca u određenu

Primećujemo kako se perspektiva menja tokom

situaciju, i upravo mašina, oprema, tehnologija, dik-

opisa. Najpre je u fokusu Devojka. "Kao da prisu-

tira uslove za gledanje filma.13

stvuje nečem neuobičajenom." To bi trebalo da nam govori njeno lice. A onda, rečenica iz objektiv-

Ako je to tačno, onda primedba o "zadovoljstvu" gle-

nog ugla: "Pusta livada". Drugim rečima, nema

danja podvlači poentu o filmu kao polju uživanja.

ničeg neuobičajenog u kadru, nema ničeg uzbudlji-

Svakako uživanja za gledaoca, uživanja u samom

vog, sve dok Tomas ne dovrši priču stavljajući dva

gledanju, ali ako pogledamo pažljivije, Tomas u

poslednja uvećanja u niz. Montaža daje značenje

Antonionijevom filmu nije samo (1) gledalac, on je

licu Devojke. A kada Tomas "izmontira priču", to

takođe i (2) stvaralac scene i (3) predmet posma-

jest, kada prikaže scenu ubistva, on "oseća izvesno

tranja, jer mi, kao publika Uvećanja, gledamo njega

zadovoljstvo".

na platnu. I pored toga, što je još važnije, Tomas oseća želju da koristi mašine na način koji će mu

Na više mesta je pisano kako se ova scena može

obezbediti uživanje/zadovoljstvo. To čini koristeći

pročitati kao alegorija filma. Tu je montaža, razvija-

"uvećavanje", tehniku koja se u fotografiji koristi

nje filma, proces stvaranja krupnih planova/uveća-

kada se želi prići bliže, pogledati pažljivije.

nja, Tomas je u zamračenoj sobi, posmatra, i u isto vreme stvara kretanje i značenje kadrova. Štaviše,

Ovde smo, dakako, usred Benjaminovih refleksija o

kadrovi su napravljeni u parku tokom Tomasovog

fotografiji. Piter Hačings čita "Kratku istoriju fotogra-

voajerističkog čina, a voajerizam je mnogo puta

fije" Valtera Benjamina u kontekstu "modernosti" i

korišćen kao ključna alegorijska radnja za film i

kaže da "uvodni narativ dugog razvoja fotografije

filmsko iskustvo. I na kraju, bez Tomasovog imagi-

(...) takođe sugeriše postepeno izoštravanje fokusa

nativnog i tehnološkog rada, ne bismo videli bogzna

tokom perioda 'modernosti' koje kulminira u impe-

šta u kadru ("pusta livada"). Ili, rečima Kristijana

rativu: 'Približi!'." Međutim, "približavanje", odnosno,

15 Vance Kepley, Jr., "Whose Apparatus? Problems of Film Exhibition and History, in: Post Theory, Reconstructing Film Studies (ed. David Bordwell and Noel Carroll), The University of Wisconsin Press, 1996, p. 535 16 Cited in: Eugene W. Holland, Deleuze and Guattari's Anti-Oedipus: Introduction to Schyzoanalysis, Routledge, London, 1999, p. 21

zentacija "moderne svesti" formirane razvojem

pravcu dekomponovanja realnosti i gubljenja onog

kapitalizma kao dominantne ideologije, termini koje

što Benjamin zove "aura". Kako Hačings primećuje:

smo gore upotrebili, potreba i proizvodnja, nisu samo aluzije.

"Ono što je brižljivo i u isto vreme haotično usmeravanje pažnje na detalj pokazalo je koliko malo su

Kamera, koja je kapitalistički proizvod par excellen-

nam ti detalji govorili o stvarnosti, dovodeći u pita-

ce (najpoznatije filmske kamere kroz istoriju filma

nje ona prava koja je sama fotografija prisvajala,

proizvodile su, a i danas proizvode, velike kompani-

pokazavši, kako je Breht rekao, da 'manje nego

je u najbogatijim kapitalističkim zemljama), konsti-

ikad čisti odraz stvarnosti može otkriti nešto o toj

tuiše sistem filma u čijoj osnovi su, kao što smo

stvarnosti'."14

videli, želja, zadovoljstvo, uživanje, proizvodnja, itd.

Ukoliko tvrdimo da se Tomas u Uvećanju susreo sa

vno uvlači u igru uzimanja i davanja, u kojoj je svet

ograničenjima medija fotografije, da li nas to može

predstavljen na filmu samo preobražena žudnja da

odvesti do još uopštenijih tvrdnji o fotografiji, i,

se gleda kroz kameru, i time bude uvučen u proces

preko alegoričnosti scene "uvećanja", o filmu? Jer,

ideološke manipulacije?

Znači li to da nas svaka upotreba kamere neizosta-

iako Tomas pokušava da razotkrije realnost i da na nju utiče, da otkrije/reši slučaj ubistva koristeći teh-

Mogli bismo odmah odgovoriti sa 'ne', ali da bismo

niku i tehnologiju fotografije i filma, on na kraju u

došli to te negacije, moramo se vratiti na

tome ne uspeva. Znači li to da je tehnologija filma,

Antonionijevo Uvećanje i pogledati na koji način

ta "mašina želje" uhvaćena u zatvoreni krug žudnje

Tomas upotrebljava svoj fotoaparat i kako, s druge

i uživanja, potrebe i proizvodnje, suštinski nesposo-

strane, Antonioni upotrebljava kameru.

bna da utiče na stvarnost? I da li je to takođe i pesimistički

pripovetke

Tomasa prvi put vidimo da koristi fotoaparat u sceni

"Apokalipsa u Solentinameu", sa dodatkom da kine-

zaključak

Kortasarove

smeštenoj u Tomasov atelje. On fotografiše devojku

matografska i fotografska aparatura nemaju

koja ima francuski naglasak. To je čuvena scena

mogućnost političkog uticaja?

najčešće opisivana kao simboličko predstavljanje

Zaključiti ovako nešto značilo bi prevideti kontekst

še zanima telo devojke koju fotografiše, a njeni

filma i odseći ga od njegove ideološke pozicije; dru-

pokreti tokom seanse postaju zavodljivi, erotizova-

gim rečima, biti slep za političku percepciju filma.

ni. On joj prilazi, pravi mnogo snimaka jedan za dru-

S druge strane, teorija aparature je u velikoj meri

devojku za uvo, dok joj govori: "Odlično, odlično...

bila svesna ideoloških ishoda filmske aparature, pa

Sad mi daj... Ovu stranu, ovu stranu... Sjajno...

čak bismo mogli reći da je na ispitivanju tih ishoda

Mnogo više, mnogo više... Da, da... Još jednom...

seksualnog čina. Od samog početka Tomasa najvi-

gim, sve brže i brže, čak u jednom trenutku ugrize

bila velikim delom i zasnovana. Gledalac je bio ana-

Odlično..." A onda, u totalu, Tomas skoro legne na

liziran iz perspektive psihoanalize (podsvesna iden-

devojku, prestane da je fotografiše, ljubi je, i potom,

tifikacija gledaoca sa činom gledanja, lakanovska

orgazmičkim pokretima, nastavlja da je fotografiše.

faza ogledala), ali se nije zaboravljalo da je gledalac

U toj sceni valja uočiti kako je Tomas seksualno

takođe u rukama dominantne ideologije. Vans Kepli

uzbuđen jedino kada koristi fotoaparat: kada ispu-

Junior smatra da bi "svaki čitalac Bodrija teško

ca sve snimke, njegov izraz lica se menja u izraz

zaključio da Bodri ne prikazuje gledaoca kao

umornog profesionalca koji naporno radi.

žrtvu".15 I pošto se film često analizira kao repre-

17 Peter J. Hutchings, "Through a Fishwife's Eye: Between Benjamin and Deleuze on the Timely Image", in: Impossible Presence, Surface and Screen in the Photogenic Era (ed. Terry Smith), University of Chicago Press, 2001, p. 103 18 Vance Kepley, Jr., "Whose Apparatus? Problems of Film Exhibition and History, in: Post Theory, Reconstructing Film Studies (ed. David Bordwell and Noel Carroll), The University of Wisconsin Press, 1996, p. 535 19 Cited in: Eugene W. Holland, Deleuze and Guattari's Anti-Oedipus: Introduction to Schyzoanalysis, Routledge, London, 1999, p. 21 20 Maya Deren, "Cinematography: The Creative Use of Reality, in: Film Theory and Criticism, Oxford University Press, 1974, p. 226

XVIII severniBunKeR I 39od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

uvećavanje i odvajanje delova iz celine, vodilo je u

XVIII severniBunKeR I 40od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Još na nekoliko mesta možemo videti da Tomas bez

jezik, šifra kojom bi se izbegao dati ideološki efe-

fotoaparata nije sposoban da usmeri svoju žudnju

kat?

ka zadovoljstvu. Najpre, scena u kojoj Tomas vidi Bila i njegovu ženu Patrišu dok vode ljubav (ova

Antonionijeva kamera, u sceni fotografisanja smeš-

scena bila je izbačena iz američke verzije filma).

tenoj u atelje, ponaša se dosta drugačije od načina

Iako Tomas namerava da ode, Patriša ga pokretom

na koji Tomas upotrebljava fotoaparat. Najpre, kada

ruke poziva da ostane i gleda. Tomas izgleda kao da

seansa počne, nizovi oštrih montažnih prelaza, kat

je prema tome što gleda ravnodušan, a za kadrom

džampova (jump cut), prekidaju tok realnosti. Mi se

u kojem Bil i Patriša vode ljubav sledi subjektivni

poistovećujemo sa fotoaparatom, ali kat džampovi

kadar (Tomasov pogled) u kojem su prikazani hleb i

nam naglašavaju da je naš pogled isprekidan, sa

oljušteni krompir pored sudopere u kuhinji. Tomas

greškom. Međutim, kada se promeni pozicija kame-

na kratko pogleda scenu seksa, a onda se okrene i

re, naša očekivanja su izneverena, jer tada vidimo

pogleda u pepeljaru i radio. Tomas, dakle, oseća

da zapravo nismo gledali iz fotoaparata, da se naš

žudnju, zadovoljstvo, jedino kada gleda kroz objek-

pogled nije poklapao sa objektivom, kako smo

tiv fotoaparata. I zato, kada ga Patriša pita "Ko je

mislili. Ono što se dogodi jeste da Tomas uđe u

upucan?", on odgovara: "Nisam video", iako jeste

kadar sa fotoaparatom u rukama što znači da je

video telo u parku. Ali on to telo nije fotografisao jer

nemoguće kako smo se u prethodnom kadru gleda-

nije poneo fotoaparat, i zato, iz njegovog ugla gleda-

li kroz vizir, zajedno sa Tomasom. Zapravo, tokom

no, on zaista ništa nije video. I na kraju, scena u

ove scene mi se nikada ne identifikujemo sa fotoa-

kojoj se Tomas glupira sa dve mlade devojke u ate-

paratom, a česta kršenja pravila 180 stepeni, odno-

ljeu, u nekoj vrsti seksualne igre, završava se tako

sno prelazak preko "rampe", prekidaju ono na šta

što Tomas ode u mračnu komoru gde stoji razvijen

smo navikli - poistovećenje sa dominantnim usme-

film i okačene fotografije i tamo vidi ono što zaista

renjem kamere. Naravno, mi sve vreme gledamo

podstiče njegovu želju. Posle toga, izbacuje devojke

kroz Antonionijevu kameru, ali nikada nismo žrtve

iz ateljea.

dominantnog usmerenja žudnje. Gledaočev komfor u praćenju radnje (fotografisanja ženskog tela), koji

U stvari, moglo bi se reći da Tomas radi sve ono što

bi bio najveći kada bi sve teklo u kontinuiranoj mon-

kapitalistička "mašina želje" traži od njega. Vodi

taži, po pravilima, ovde je ozbiljno uzdrman.

besmislen život u modnim i umetničkim krugovima Londona, identifkuje se jedino sa fotoaparatom i

Naravno, u ovom slučaju reč je o pogledu kom

koristi ga za ispoljavanje svojih seksualnih želja,

dominira muška želja (Tomasov pogled), što nas

eksploatiše žensko telo, i koristi kontinuiranu mon-

dovodi do feminističke kritike teorije aparature.

tažu da bi pronašao zadovoljstvo u sceni zločina

Konstansa Penli kaže:

("Nešto fantastično se dogodilo!" kaže Tomas jednom prijatelju. "Fantastično! Neko je pokušao da

"Na kraju, problem je što ni Mez ni Bodri ne pomi-

ubije nekoga."). Zato nas ne iznenađuje što ovakva

nju konkretne filmove. Znači li to da treba zaključiti

praksa odvodi Tomasa u paranoju: on bi da prona-

kako u svakoj vrsti filma aparatura isto radi, nemi-

đe smisao u realnosti koju konstruiše uz pomoć

lostivo proizvodeći isti deterministički efekat? Iako

"mašina želje", ali, kako Delez i Gatari kažu, "kapita-

bi bilo važno da se opiše rad same filmske aparatu-

listička mašina nije sposobna da nam obezbedi

re pre nego što se pređe na njene specifične pro-

šifru koja bi mogla biti primenjena na celinu

mene, zar ovakvo razmišljanje ne vodi do uglavnom

društvenog života".16 U skladu s tim, kapitalistička

negativne i determinističke ideje o nemogućnosti

mašina za film nije sposobna da obezbedi šifru koja

radikalnog eksperimentisanja u filmu?"17

bi mogla biti primenjena na celokupnu realnost. Čak je i vera u takvo što paranoična: vidimo kako

Iako bi se na ovakve tvrdnje moglo odgovoriti da je

Tomas, na ivici nervnog sloma, traži film koji mu je

teorija aparature umnogome izvedena iz Altisera,

neko ukrao. Međutim, ako Tomas radi sve ono što

za koga "kritikovati jednu ideologiju, na primer reli-

"mašine želje" traže od njega, i ako je uhvaćen u vrt-

gioznu veru, znači pretpostaviti da je ta ideologija

log ideološkog efekta aparature, postoji li alterna-

iluzorna"18, što bi, po analogiji, značilo da kritikova-

tivni način da se stvori "šifra" primenjiva na filmski

ti dominantnu ideologiju filmske aparature prosto

I mada Antonionijevo Uvećanje nije film u kojem se

je, ipak se valja okrenuti rečima samog Bodrija:

"radikalno eksperimentiše", već uglavnom funkcioniše u okvirima filmskog mejnstrima, on ipak nudi

"Ideologija reprezentacije (kao osnovne osovine na

distinktivnu upotrebu filmskog jezika unutar tih

kojoj počiva estetska "kreacija") i spekularizacije

okvira i vodi nas putem neke alternative. Na primer,

(koja organizuje mizanscen potreban za konstitui-

u skoro svakoj sceni koja se odvija u parku, uspo-

sanje transcendentalne funkcije) formira jedinstve-

stavlja se lažna tačka gledišta koja izneverava,

no koherentan sistem u filmu. Sve se događa kao

odbacuje ili menja očekivani, konvencionalni raspo-

da je neophodno - dok se subjekt sam ne može

red kadrova. (Tomas šeta kroz park, kamera se

smatrati, i s razlogom!, odgovornim za svoju situaci-

pokreće ka njemu, rez, subjektivni kadar, kamera

ju - zameniti subjektu sekundarne, defektne organe

se pokreće, ali odjednom vidimo da Tomas ulazi u

i na njihovo mesto transplantacijom staviti druge,

kadar i shvatamo da nakon reza nije bila reč o "sub-

zapravo instrumente i ideološke formacije sposo-

jektivcu" koji bi bio logičan izbor i koji smo, sviknuti

bne da popune njegove funkcije kao subjekta."19

na konvencije narativnog filma i kontinuirane montaže, očekivali: to je, istina, stara tehnika koju je

Ako to dodamo tvrdnji o dominantnoj ideologiji,

Kurosava koristio s vremena na vreme, ali je ovde

dobijamo sasvim jasnu praksu koja se ovde kritiku-

upotrebljena sa drugačijim namerama i posledica-

je: tradicija narativnog filma, reprezentativnog i

ma). Na nivou priče, glavni junak Uvećanja Tomas

jedinstveno koherentnog, filma kontinuiteta, pro-

na kraju odlazi putem "šizofrenije" (ponovo u delez-

storno-vremenskog jedinstva, klasičnog fabularnog

gatarijevskom smislu te reči), oslobođen od želje

stila, tradiciju dominantnog holivudskog filma.

kojoj ga vodi kamera. On shvata da se realnost kon-

Bodrijeva teorija u tom delu, iako ne eksplicitno,

struiše u njegovom pogledu, a ne samo u objektivu,

ostavlja dosta prostora onome što Penlijeva zove

i zbog toga može da čuje zvuk nevidljive teniske lop-

"radikalnim eksperimentisanjem". Jedna od mogu-

tice. Upoznavši svoju poziciju posmatrača, Tomas

ćih alternativa može se pronaći, recimo, u radu

će, pretpostavimo, postati otvoren za "šizoidni" ot-

Maje Deren, koja je pisala: "Ako film želi da zauzme

por dominantnoj ideologiji i, kada uzme fotoaparat

svoje punopravno mesto pored drugih umetnosti,

sa livade da bi potom nestao iz kadra, njegov pri-

on mora prekinuti sa beleženjem realiteta koji u

stup aparaturi fotografije i filma postaće drugačiji.

svom postojanju ništa ne duguju filmskom instrumentu."20 To je, naravno, optimističan poziv na oslobođenje filmske aparature, svakako veran poreklu termina "avangarda", ali, nažalost, još uvek neostvaren.

XVIII severniBunKeR I 41od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

znači "odmotavati" suštinsku iluzornost te ideologi-

XVIII severniBunKeR I 42od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 43od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 44od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Ivan Velisavljević

kako se to radilo U odesi

Kakav pakao od dana, pomislio je Brus Vilis dok je,

kretanja, neku vrstu kabuki-plesa između stola i

zatvorenih očiju, ležao u kadi s mlakom vodom, na

ormara, čiviluka i prozora. Planirao je da ih sve eli-

drugom spratu starog hotela u Odesi, u Teksasu.

miniše dok se domogne podnožja stepenica.

Žega je pritiskala mali, prašnjavi grad između Kolorada i Pekosa, nedaleko od Ljana Estekada,

Uleteo je s treskom, držeći u rukama dve berete.

grad koji je bio pravo gnezdo krijumčara, revolvera-

Odmah je upucao debelog Bentona i Brzog Džor-

ša i narkobosova. Brus je zamračio sobu braon

dža; video je rupu na Bentonovom čelu i Džordža

zavesom od kepera, navukao šešir na oči i cirkao

kako se, krvavog lica, stropoštao sa stolice. Skočio

skoč. Sve je bolje od pentranja po onoj zgradi,

je ka ormaru, i u letu, iz blizine, upucao Neda Oroza

pomislio je, posmatrajući krajičkom oka kolt na

u stomak. Sa zemlje je sjurio dva metka u Bledog

nahtkasni pored kade.

Tonija, pridigao se i odbacio ka prozoru, roknuo

Ketrin En spavala je u susednoj sobi, umorna i

rešetao braću Lorija i Stenlija. Ostao mu je još Sem

isplakana, ne opažajući vrućinu. Kako je samo

Brazgotina, i njega je pogodio u vrat gotovo iz okre-

uspeo da je otme iz ruku onih nesposobnjakovića,

ta, s trećeg stepenika. Nije se ni osvrnuo na masakr

Majka Hoksa i zaštitio se njegovim telom dok je

Bušovih piona, neotesanih dupeglavaca.

u prizemlju. Popeo se, oslobodio Keti i doveo je u hotel.

Zapamtio je njihov raspored, gledajući kroz prozor. Igrali su karte, njih osmorica, poređani oko velikog,

Sada je očekivao pravu bombu u gradu, jer je pre-

ovalnog stola, razgolićeni u atlet-majice, sa revolve-

kršio dogovor sa Bušom i prebegao kod Vordija.

rima ispod pazuha. Vordijeva ćerka bila je zaključa-

Bolelo ga je uvo, jer ovo nije bila njegova borba.

na gore, u jedinoj sobi u potkrovlju, povezanoj sa

Želeo je samo novac, dovoljno novca da ode preko

prizemljem stepenicama u dnu kartaroške odaje.

granice. U Tihuanu, ili u Portoriko.

Brus se odavno odlučio na iznenadni napad, bez

Dobro je znao da ovakva legla na kraju sama sebe

ikakve taktike, računajući da su samouvereni bez

unište; zmija truje zmiju. Bilo mu je dosta takvog

pravog razloga, da ga ne očekuju, ne njega, jer on

života. Večito sejući smrt, potucao se po vukojebi-

je, pobogu, radio za Buša. Zamislio je svoj pravac

nama Arizone, Teksasa i Nju Meksika, mirišući

zemlje, pre pada. Ja sam, međutim, već drugi put u

vim tačku, pomislio je Brus Vilis, dok je ispijao para-

snu udarao o zemlju, dok me na javu donosio

jući gutljaj skoča, promeškoljio se u vodi koja se

nepodnošljiv bol koji se širio telom, sve dok mi sle-

hladila i skliznuo u nju do vrata.

poočnice ne bi nabubrele i znoj pokuljao na čelo.

Osećao se kao usamljeni samuraj u vremenu pro-

Ispričao sam to Solomunu. Rekao mi je da uzimam

mena, kao ostareli službenik u kompaniji koja se

previše heroina.

modernizovala. Godinama se suočavao sa Smrću i znao je da ga posmatra iz prikrajka, iz oka svakog

Možda je i bio u pravu. A spremao sam se da pre-

revolveraša kog bi upucao, svakog praznog mesta u

stanem, sam Bog zna da jesam, da se skinem jed-

burencetu u koje bi ubacio metak.

nom zauvek s tog sranja, očistim i počnem da se

Ketrin En je spavala, znojeći se u snu.

čim, a samo sam nastavljao da tavorim u vladimira-

bavim nečim, boksom, sklekovima, veslanjem, bilo čkom beznađu, odrađujem drukare, uterujem dugoRadio je svašta, i hvatala ga je melanholija. Nije

ve za Solomuna, završavam šeme. Jednostavno,

imao iluzija da spasava svet, da sprovodi pravdu,

nije mi se dalo.

da time što je pobio 12 majmuna poravnava račune potlačenih i tlačitelja. Samo je hteo da se povu-

A baš tih dana kada sam počeo da sanjam kako

če i postane nešto sasvim obično, kao psihijatar, ili

padam, pajkani su poludeli i krenuli u čišćenje varo-

plastični hirurg, bokser, čak. Psihijatrija i plastična

šice od droge. Za tri dana popadali su svi dileri kod

hirurgija bile su u velikom usponu, a on je imao

kojih sam završavao, zaplenjene su tri isporuke

pametnu glavu i fine ruke, ali ih je koristio pogre-

koksa, zbog čega je Pontije Pilat sigurno odlepio,

šno: provaljivao je blefere, igrao igre sa krimosima,

kupili su boraniju sa ulica, hapsili, prebijali, osuđi-

punio šaržere, pritiskao okidač. Znao je da svi

vali. Više nisam mogao opušteno da se uradim, i

umiru, neminovno i po prirodi, i hteo da se su-

bio je pravi podvig pronaći pajdo.

protstavi i barem umre muški. Ipak, imao sam svoje kanale. Brus Vilis je sklopio oči i glupo, kao u filmovima, dozvolio sebi da zaspi. Prevezao se samo na trenu-

Bio sam Solomunov čovek, svi su to znali, odvajali

tak, dopustio je da ga san prevari i, kada se probu-

su dop na stranu i kada ga nisu imali za sebe, jer

dio, ugledao je senku koja ga je prekrivala, zakla-

sam ja morao da se našmrčem, a oni su mogli i da

njajući mu i ono malo svetla. Pokušao je da, onako

čekaju. U suprotnom, i to pravo bilo bi im surovo

nag i nespreman, skoči iz kade, već je pružio ruku

ukinuto.

prema koltu, ali bilo je kasno, proteza na ruci Smrti stajala je spremna, uperena u Brusove grudi.

Šema je bila ovakva: čovek bi dolazio u kafanu

Pucanj je probudio Ketrin En iz sna, a telo najboljeg

Samousluge, neupadljivo popio piće, ništa neuobi-

revolveraša na jugu trglo se u kadi i ubrzo smirilo.

čajeno, posedeo bi neko vreme i onda odlazio u

Voda se obojila u crveno.

WC. Raspadnuti, pokvareni vodokotlić bez vode bio

Brus Vilis bio je mrtav.

niko se ne bi dosetio da ga traži baš tu.

Doma kulture, zadimljenu, mračnu rupetinu pored

je odlično sklonište za kovertić braon-belog praha;

Petnaestak minuta posle toga u kafanu bih stizao ja,

Pad

pozdravio se i popričao sa Samuilom, šankerom i starim jatakom, pogledao malo u TV i rezultate utak-

Noćas sam ponovo sanjao da padam.

mica, i onda odšetao po heroin. Prosto i efikasno.

Znao sam da je to uobičajeni san koji je u životu

I tog dana je trebalo da bude baš tako.

skoro svako sanjao, bar jednom, i znao sam da je normalan završetak takvog sna buđenje tik iznad

Noć pred razmenu onaj san je došao ponovo, real-

XVIII severniBunKeR I 45od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

smrad nafte, novca, olova... Vreme je da na to sta-

XVIII severniBunKeR I 46od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

niji nego inače, živopisniji, strašniji. Stajao sam na

spasem od davljenja, sebe naročito: postajao sam

vrhu te zgrade, ne znam gde, bela fasada bila je

čovek jedino uz pomoć dopa, uvlačio sam želju za

nagrižena vlagom, možda sam stajao na vrhu vladi-

životom samo na taj način, mirišući štamparsku

miračke Bele zgrade, odmah pored crkve, i piljio u

boju na novcu i mešajući sluz sa belim praškom.

krošnje drveća, lagano koračajući ka ivici krova. Sumrak je mutio stvarnost, zaklanjao svet i kovitlao

Malo sam iskulirao, sačekavši povoljan trenutak da

dno prema kojem sam, zakoračivši preko ograde,

izađem.

poleteo raširenih ruku. Beton se vrtoglavo približavao, ili sam to ja hrlio njemu u susret, i, osetivši jak bol na temenu, probudio sam se, dok je preda

rim. 12:19

mnom lebdela slika mog tela koje se raspalo u komade.

Mali Jezekilj se puknuo kokainom, bogovski ubrzao i zgrabio pištolj.

Morao sam da se domognem heroina, pod hitno, bez predumišljaja.

Na drugom kraju Vladimiraca, u Domu kulture,

Prošetao sam do bifea u Domu kulture, uradio sve

podjebavanju, deleći novu ruku za remi. Oko

kao i inače, seo za šank, gledao liste utakmica,

Mojsijevog stola sedeli su Dalila, Mojsijeva žena,

ubadao se sa Mojsijem, koji je sedeo za stolom

Golijat, Samson i Jeremija. Sam krem Mojsijeve

Mojsije se nadmetao sa Jovanom Baptistom u

pored Dalile i glasno se smejao, deleći novu ruku za

bande. Kartali su se već drugi sat, popili galon piva

remi. Kazaljke su se poklopile i sat je otkucavao

i bahato se smejali, podrugivali svemu, pljuvali na

vreme za pokret. Izgubio sam se iza vrata WC-a.

pod.

Nekoliko stepenika vodilo je u najgori klozet u

Mali Jezekilj bio je nervozan i znojio se po čelu i

Vladimircima, smrdljivu rupu sa raspadnutim ploči-

između plećki, dok je držao volan svog mercedesa i

cama, odvaljenim cevima, neopranim pisoarima...

vozio ka Domu. Jezekilj danas neće biti mercede-

Šljapkao sam po vodi koja se cedila na sve strane,

san, milost bi samo smetala njegovom naumu,

ogluveo od nesnosnog šištanja, stao ispred vodo-

pojačanom kokainom i znojem koji mu se skupljao

kotlića, zavukao ruku do zida i izvadio dragoceni

između obrva.

kovertić. Zalupivši vrata, spremio sam se za blaženi ritual.

Jezekilj je bio desna ruka Jehove, najvećeg šefa u

Nemojte misliti da sam šmrkanju heroina pridavao

centar, bio brz i okretan, surov, čistač svih prljavih

nakakav mistični značaj, ne. Samo sam bežao od

poslova, drzak bandit, nemaran prema životu, obe-

izgubljenosti, od smrti, od vladimiračke jeze, od

ležen Kainovim žigom.

Vladimircima. Mali Jez pogađao je 10 od 10 ravno u

Sodome i Gomore u kojoj sam igrao jednog od velikih grešnika, svestan da će me, poslednjeg dana,

A ispod maske istrebljivača nosio je samo jednu

odvojiti na stranu odbačenih i spržiti kapima sum-

slabost - svoju devojku Saru.

porne kiše. U Domu kulture Jovan Baptist se svukao sa barske Rasporedio sam prah na glatku površinu lične

stolice i usporeno krenuo ka WC-u. Jeremijin tek

karte, savio novčanicu sa amblemom Evrope i

upaljeni tompus opako je čadio, i Samson je istre-

jedan njen kraj ugurao sebi u nos, drugi spustio na

sao gomilu psovki na račun dimčuge, i na račun

planinu zadovoljstva i normalnosti, i snažno ušmr-

Jeremije.

knuo. Koliko je potrebno da se odvojiš? Minut, dva? I osećao sam fleš, uprkos svim mesecima navuče-

- Pravi si Magor Missabib - rekao je Samson Jere-

nosti, bio je tu, širio se kroz udove, pravi, veliki udar

miji, izazvavši grohotan smeh svih prisutnih.

miline. U istom trenutku otvorila su se dvoja vrata: Jovan je Nikome nisam mogao da pomognem, nikoga da

otvorio vrata od WC-a u Domu kulture, a Jezekilj

kivali.

- Da se niko nije mrdnuo inače ću vam rasporediti

- Daj, Jez, ajde da...

utrobe po kafani! - prodrao se ubrzani Jezekilj, uperivši pištolj Mojsiju u glavu.

- Ućuti! Ima da mi sisa inače ću je iskasapiti i poluživu baciti svinjama, je l' jasno? JE L' JASNO?

- Polako, mali, ne maši tom igračkom - prezrivo je procedio Mojsije, ne skrećući pogled sa karata.

- Jasno, Jez - rekao je Mojsije, gledajući, pun mržnje, u Jezekilja.

- Došlo je vreme da platite! Svi! Dalila je, istraumirana, koračala ka Malom Jezu, - Slušaj, Jez, drogiran si i neuravnotežen. Dođi sutra

klecajući. Ona je bila Mojsijeva žena, prefinjena

- oglasio se Samson.

riba kojoj su se svi klanjali, zatrpavana parama i drogom, nedodirljiva lejdi. Svi su se iz bande ložili

- Doći ću vam sutra na sahranu, majku vam bole-

na nju, utegnutu crnku duge kose, sa ogromnim

snu.

sifonima, i tako bi je povalili, makar i na silu, samo da se nisu useravali od Mojsijevih ožiljaka i njegove

- Zar ne možemo da se dogovorimo? - iskreveljio se

moći.

Jeremija i povukao dim iz lule. Prilazila je zloj figuri, natprirodno velikoj, čija se - Da se dogovorimo? Sara je jutros umrla, zbog vas,

ruka povlačila na dole, otkopčavajući šlic.

poremećenih nasilnika, psihopata, i ja ću njen život iskupiti sa vaša četiri! - tresao je Jezekilj svoj gnev.

Vrata WC-a su se otvorila širom, u kafani se našao

- Kako nas samo ocrni. A ti, batice, šta si ti? - opet

zenica, kao pao s Marsa, i njegov se bezbrižni sme-

se kreveljio Jeremija.

šak polagano pretvorio u strahotno tupavu grimasu.

Jovan Baptist, spuštenih očnih uglova i umanjenih

- Nepravednik. Tiranin. Zločinac.

Nervozni Jezekilj okrenuo je cev pištolja i udar metaka odgurnuo je Jovanovo telo sve do zida.

- Eto vidiš. Da zaigramo remi onda? - rekao je

Baptist se, mrtav, otkotrljao niz stepenice WC-a,

Golijat.

završivši s licem u prljavoj vodi. Šanker Samuilo pokrenuo se prema svom kratežu koji se nalazio

- Ali je vaš zločin gnusan. Odvratan. I ja ću biti vaš

ispod šanka, ali mu je oprezni Jezekilj, čiji je mozak

tiranin - izgovorio je Jezekilj turobnim i ledenim gla-

radio trista na sat, prosvirao kuršum kroz grkljan.

som. Svi su ućutali.

Jeremija je poleteo na pod, i, dohvativši svoj 7.65,

- Prvo, oružje na pod!

već se odbacio u stranu, izbegao metak ostavši na

zapucao. Ali Jez nije bio na prvobitnom položaju, nogama, i hladnokrvno ubio Golijata, Samsona i Mojsijevi gangsteri nisu izigravali heroje i dobro su

Jeremiju, sada već sasvim iz blizine. Mojsije se nije

znali s kim imaju posla: pod je zadrhtao od lupe

ni pomerio.

artiljerije. Jezekilj je prišao vladimiračkom moćniku i prislonio - Dalila! - naređivao je Jezekilj dalje. - Ustani!

mu cev pištolja na čelo. Odjeknuo je pucanj, praćen Jezekiljevim krikom: Mojsijeva žena zabila je

Mojsije je klimnuo glavom i Dalila se poslušno i

Jezekliju dugačak nož u krsta, sve do bubrega.

uplašeno podigla sa stolice. U samrtnom hropcu Jezekilj je skupio snagu, i u - Sada ćeš da mi popušiš, ovde, pred svima!

nepomičnu, strahom savladanu Dalilu ispalio poslednji metak.

Svi su se zgledali, potpuno zatečeni. Ovo nisu oče-

XVIII severniBunKeR I 47od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

vrata svog mercedesa.

XVIII severniBunKeR I 48od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Smrt njenog tela dovršila je masakr i svi likovi bili su

previše, samo su oni izabrali suroviji način da zapo-

pokojni.

čnu završnu bitku, i sada su stajali nad Sarom, obavijeni ziftom noći, usecajući u devojčino sećanje

Kafana je utihnula, čekajući dim da se raziđe.

svoja iskrivljena lica. Izgledala je samleveno: kosa joj raštrkana, bluza

redaljka

razdrljena, noge raščerečene, mišići već sasvim

Ječala je na haubi, raširenih nogu, iscepane haljine,

sopstvenih ugriza nemoći. Verovatno nije ni mogla

dok je očekivala sledećeg.

da oseti topli mlaz Samsonove sperme koji joj se

mlitavi od napora i batrganja, usne okrvavljene od

razlio po leđima. Objava rata, ništa drugo. Silovanje Sare, devojke Malog Jezekilja, značilo je početak rata do istreblje-

Mučenje se, najzad, okončalo.

nja između Mojsijeve i Jehovine bande. Znali su to. A ipak, mislili su da je sve samo šala, još jedna u

Kada su se svi izređali, ona se, onako raščepljena,

nizu gnusoba, greh manje ili više u dosijeu dovoljno

znojava, jadna, polako uspravila na laktove, ali je,

obimnom da svakog od njih pošalje na električnu

ostavši bez snage, lupila licem o podlogu i skliznu-

stolicu.

la niz lim. Noć se stišala i poslednji zvuk orgije silovatelja bio je zvuk rajsferšlusa Samsonovih pantalo-

Ali nije bio.

na.

Na red je došao Samson, mišićavi Jehovin gorila,

Sara je nekoliko minuta ležala nepomično ispred

nadneo se nad Saru i uhvatio je za sise, ona se sva

automobilskih točkova pre nego što su je pomerili u

ukrutila i malo odignula guzove kad je on prodro u

stranu. Oblak je zaklonio mesec, zgusnuvši tminu

nju, trpajući joj debeli kurac u utrobu.

kroz koju se sa mukom probio blesak farova, prelamajući se kroz kapi hladne, sitne kiše.

Smejali su se da bi zaboravili užas u koji su tonuli, navijali i govorili prljavštine samo da bi ugušili u sebi sve insekte ljudskosti koji su pokušavali da

Kohelet

izmile na površinu. Postoje, na ovom svetu, dobro, zlo i čovek između Gurao je i gurao, dahćući, gnječeći telo koje se

njih. I, ma koliko se trudio, nikada nisi do kraja na

cimalo, trzalo i plakalo.

strani dobra, ili zla, već uvek na granici čiji je carinik izbor. Nekad izabereš jedno, nekad drugo, ali si

Jeremija, Golijat i Samuilo stajali su po strani, nije

uvek svestan u čijem je društvu pravda, a u čijem

bilo potrebe da je drže, onako nejaku i slabu, sad

pokvarenost. Jedino su okolnosti promenljive.

već i bez želje da se odupire. Hodao sam prema Švabovoj kafani dok mi je futroStezao ju je za guzove, zatim je okrenuo i jebao otpozadi, silovito i životinjski.

la sa dugom devetkom žuljala rebra ispod miške, i mislio o svom izboru. Došlo je vreme da se varoš smiri i, posle svih umiranja, opere trodnevnom

Sara - najlepša devojka u Vladimircima, uvek izazo-

kišom, pa da ulice zasijaju čistoćom, spremne na

vna, koju niko nije smeo da pipne. Jezekilj, njen

korake običnog sveta, porodične šetnje i opalo

dečko, beše strah i trepet i ruka zakona. Ili bezako-

lišće. Svi su znali, posle ubistava u Domu kulture,

nja. A sada je ležala na stomaku, silovana i prebije-

da strahovladu u varoši održava samo jedan gazda.

na, jedva dajući znake života, mrmljajući, u sebi,

Jehova. Neko je morao da mu stane na put.

želju da se s njim rastavi. Nisam izigravao heroja, božju ruku koja će da podeMoralo je doći do konačnog obračuna, pre ili kasni-

li pravdu, jer sam znao da za to nemam potrebne

je, mali grad nije trpeo dva tabora, i jedan je bio

kvalifikacije. Radio sam za Jehovu, drška pištolja

Kroz vazduh se prolomio pucanj; odskočio sam u

smrti koje sam izazvao, bio sam kandidat za pakao,

stranu, iza vrata odvaljenih od nekog kamiona.

ološ, ali hteo sam makar trunku iskupljenja, bar

Tamo, kod kućice, čuo se smeh.

jedan čin koji zaslužuje pohvalu. I zato sam krenuo u Švabovu kafanu, da odatle započnem svoje dobro

- Ne boj se, Kohelete, proveravamo puške... Ha, ha,

delo.

kako je poskočio!

Modroplavi oblaci skrivali su bistrinu neba i sunce,

Pontije i Ahav stajali su pored četvrtaste udžerice u

čiji su se zraci s mukom probijali do krovova prizem-

sredini otpada, držeći puške u rukama. Otresao

nih kuća, pustih dvorišta i napuklih trotoara. Stao

sam prašinu sa sakoa i pantalona i rukovao se sa

sam na prag kafane, udahnuo i otvorio vrata.

otpadnicima.

Unutra, za šankom, sedeo je Ahitofel, jedini gost kafane, kameleon bez savesti, koji je okrenuo ćurak

- Šta ima, Kohelete?

i prebegao kod Jehove, postavši mu savetnik. Seo sam pored njega i naručio dve rakije, za njega i za

- Ništa važno, Pontije. Pitao sam se imaš li čarlija za

sebe.

starog ortaka.

- Čuj, Ahitofele - rekao sam, posle nekoliko minuta

- Loše vreme, Kohelete, loše vreme - namrštio se. -

nevažnog razgovora. - Znaš li gde se nalazi Jehova?

Žandari su sve pokupili.

Odmerio me natečenim očima, ispio rakiju i spustio

- Al' će im otmemo - ubacio se Ahav, lupkajući kun-

čašicu na sto.

dak puške.

- Lud si ako misliš da ću ti to reći zato što si me

- Spremamo se na prepad.

častio rakijom. - Na policijsku stanicu? - Onda ćeš reći zbog drugih razloga. - Pa, neko mora da plati za moje gubitke. Bez mnogo odugovlačenja udario sam ga nadlanicom preko lica. Pao je sa stolice, uz tresak, oboriv-

- A kakvo je to naoružanje?

ši sto i čiviluk. Šutirao sam ga dok se nije dovukao do zida, a onda ga uspravio i nabio mu vrh cevi u

- Stigle su nam nove poluautomatske, nekoliko M-

stomak.

16-ica, starih M-14-ica, onda one od 0.8, za ličnu upotrebu, he!...

- Jehova? - gurkao sam ga pištoljem. - 'Oće probaš? - ...u staroj...kući...kod mosta - procedio je pre nego što se, od udarca u bradu, srušio na patos. Ljigavac

- Možda bih i mogao.

je gmizao pod mojim nogama, ali nisam hteo da prljam ruke njim. Imao sam preča posla.

Otišli smo iza kućice, do improvizovanog strelišta na sto metara stajala je lesonitska meta u obliku

Na auto-otpadu, tri kilometra od varoši, ka severu,

čoveka, Ahav je izneo uglačani puškomitraljez; uzeo

boravio je Pontije Pilat, glavni diler kokaina i veza

sam oružje i opalio pojedinačnom vatrom pet meta-

obe bande sa isporučiocima. Trovao je Vladimirce

ka.

godinama, svi su već zaboravili kada je agonija počela, iživljavao se nad stanovnicima, bez obzira

- Istrebljivač, kao i uvek - promunđao je Pontije

trošio novac i bahanalio. Seo sam u staru "ajkulu" i

Pilat, dok je Ahav prilazio meti da overi pogotke.

odvezao se do deponije guma i karoserija. Sitan

Spustio sam puškomitraljez na zemlju i zatražio od

šljunak škripao je pod mojim nogama dok sam se

Pontija njegovu poluautomatsku.

približavao kapiji.

XVIII severniBunKeR I 49od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

bila bi mi izrezbarena linijama da sam beležio sve

XVIII severniBunKeR I 50od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 51od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 52od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

- Da probam rafalno, a?

- Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici, koji se iskorijeniše prije vremena i voda se razli po

- Prelomićeš metu, znam te.

temelju njihovu?

Ahav je nešto vikao, nerazumljivo i oduševljeno,

Vikanje je utišalo pucanj. Otpadom je lutala praši-

radovao se pogocima, valjda. Ubrzao je ka nama i u

na, prekrivajući leševe Ahava i Pilata. Bacio sam

raskoraku ga je pokosio rafal.

pušku, uz škripu otvorio čeličnu kapiju, i seo u "ajkulu".

- JESI LI NORMALAN?! - dreknuo je Pontije i pošao ka puškomitraljezu na zemlji, ali je dobio vrelu cev

Blizu mosta za Bobovik, na poljani, uzdizala se mra-

u pleksus.

čna, stara kuća, obavijena puzavicom, posivela

- Došlo je vreme za dugove, namesniče.

i pokraj potoka, dok sam prilazio epicentru moći.

sablast u koju se smestio Jehova. Zrikalo je iz trave Na terasi, ispod drvenog trema, sedeo je Solomon i - Jebi se - dahtao je. - Jebaću ti majku, bre, samo da

ljuljao se u stolici.

te uhvatim!... - Kohelete. Udario sam ga pesnicom u nos. Pao je, okrvavljen, psujući na sav glas.

- Solomone.

- Znaš li za Knjigu o Jovu, namesniče?

Ostao sam pored stuba, u polutami.

- Kakvu knjigu, ima da te pokidam, majmune...

- Nije te bilo odavno - rekao sam.

Seckaću ti meso... - Znaš kako je. Prvi čovek. Zauzet. Šutnuo sam ga, iz zaleta, u leđa. - Znam. - Aaaaa! - vikao je. Nije bio baš pričljiv tip. Imao sam tešku nogu. - Mojsije mrtav. Sad smo jedini. - Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima li kraja?

- Da - rekao sam. - Nije lako.

- Aaa... Zaklaću te, jebaću ti majku... Aaaa...

Zaćutali smo.

- Jer si uzimao zaloge od braće svoje ni za što, i svla-

- Hteo sam, Solomone, nešto da te pitam. Ti si obra-

čio si haljine s golijeh. Umornoga nijesi napojio

zovan čovek.

vode, i gladnome nijesi dao hljeba. Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada.

- Retko.

- Jaja ću ti odseći...

- Jesi li čitao Knjigu o Jovu?

Udario sam ga još jednom i povisio glas.

- U školu bez Biblije? Naravno da jesam.

- I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva

- Ja sam je tek skoro pročitao. I ne mogu da izbacim

te.

iz glave te redove... Razmišljao sam, znaš, ovih

- Aaaaaaaa... Ubiću te, mamu ti, ubiću te... Aaaaa...

Moralna pitanja, dileme, preispitivanje... i onda

dana o tome koliko je u redu sve što radimo... sam to pročitao...

Posegao je za pištoljem. Izvukao ga. Zapucali smo

caš, kako kod Tarantina, a?

istovremeno. Metak mi se zario u levo rame. Solomon se, pogođen u srce, strovalio preko terase.

Nasmešio sam se, umorno.

Brzo sam ušao u tamu kuće i pribio se uz dovratak. Začuo sam korake na stepenicama. U ramenu me

- Jeftina krađa, Kohelete.

peklo i osetio sam toplu krv kako mi se sliva niz ruku.

- Smatraj to omažom. Pošao sam ka predsoblju, prateći zvuk koraka. Prestao je da se ljulja.

Neko je silazio. Uvalio sam se u gusti mrak ispod stepeništa i pratio igru svetlosti i senke u staroj kući

- Koje reči?

kraj mosta, uperivši pištolj iznad sebe.

- Nije li zloća tvoja velika? I nepravdama tvojim ima

Čekao sam.

li kraja? Jer si uzimao zaloge od braće svoje ni za što, i svlačio si haljine s golijeh. Umornoga nijesi

Koraci su se približavali, ritmično, sporo, uhodano.

napojio vode, i gladnome nijesi dao hljeba.

Samo još pucanj, i sve će se rešiti.

- Zato su oko tebe zamke, i straši te strah iznenada

Čekao sam.

- ustao je, nastavljajući reči. - I mrak je oko tebe da ne vidiš, i povodanj pokriva te.

Kada je trebalo da ugledam figuru iznad sebe, osetio sam udar u pluća i svest mi se prekinula.

- Jesi li zapazio stari put kojim su išli nepravednici, koji se iskorijeniše prije vremena i voda se razli po temelju njihovu?

Bio sam mrtav, a Jehova je bio nedodirljiv.

XVIII severniBunKeR I 53od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

- Sad ćeš nešto da mi odrecituješ, pa da me upu-

XVIII severniBunKeR I 54od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Jakub Novosad

njeGosevoM UliCoM devojke idU...

Izašao sam na terasu i upalio pljugu. Sve u Njego-

zašto je bilo tako hitno da se nađemo, pre nekoliko

ševoj je upravo polako ustajalo i spremalo se da

dana sam bio kod njega kući tako da mi ništa od

nastavi život tamo gde se sinoć završio. Tokom tih

njegovih priča nije bilo nepoznato.

nekoliko meseci mog boravka već sam navikao na ovu atmosferu i uživao u pogledu na tuđu svakodnevnicu. Danas je sve bilo drugačije! Nakon jučera-

"Je l' sve u redu?" - prekinuo sam ga usred rečenice

šnjeg susreta sa drugom iz ambasade, moj stav

u kojoj mi je objašnjavao kako se proveo njegov

prema beogradskom životu i okolini se potpuno pro-

mlađi sin na prvom treningu tekvondoa.

menio. Još uvek sam bio ljut. Ljut toliko da mi je odjednom došlo da od očaja izdrkam nasred ulice, ali sam se odmah predomislio jer sam znao da to ništa ne bi rešilo. Samo bi saznali da već znam o čemu se radi. Ne, svoju ulogu treba da odglumim sa stilom. Šta god to značilo. Ušao sam, podigao roletne i nastavio da je tucam.

"Što?" "Nešto si mi čudan." Pažljivo je pogledao na sve strane, pa je izvadio papir i na brzaka napisao nekoliko rečenica. "Trebalo bi da se ispišaš," reče pruživši mi papir ispod stola, "za koji minut."

Sedimo i pijemo kafu. Poznajemo se već godinama, zato mi nije teško da provalim koliko se danas ponašao čudno i nervozno. Insistirao je da se nađemo van ambasade. Pristao sam, ionako me je tamo uvek sve iritiralo i nisam se osećao prijatno. Bar ćemo malo da se opustimo, pogotovo on koji ima

Nastavio je da mi objašnjava po čemu je tekvondo poseban sport. Upalio sam cigaretu i pravio se da ga pažljivo slušam. Nasmejao sam se konobarici, čisto da malo ubijem nervozu. Kad sam konačno stigao do klonje, papir je već bio sasvim izgužvan pošto sam ga sve vreme držao u levoj ruci. Pisalo je:

funkciju. Ćutimo. Dovoljno dugo da tišina počinje da bude neprijatna. Odlučih se za pivo, ako ovo sranje uopšte zaslužuje da ga neko zove tako. On neće. Počinje da lupeta o svojoj porodici, čisto da bi izbegao glupost cele situacije. Još uvek ne kapiram

Prate te jer misle da špijuniraš za Češku. Non-stop te snimaju. Pravi se da ne znaš, ponašaj se kao i obično. Čim budem saznao više, javljam ti se.

Pročitao sam još nekoliko puta koliko sam bio uzbuđen. Ništa mi nije bilo jasno. Zašto bi baš mene, potpunog pajsera, pratila kontrašpijunaža? U tom trenutku me je spopala gomila emocija, na kraju sam počao histerično da se smejem. Čim sam se malo smirio, pustio sam vodu, oprao ruke i izašao iz toaleta. Usput sam naručio još dva piva i tri dunje. Onu treću za konobaricu.

seksa piju kafu i pričaju. Posle je prati do vrata. Stavlja veš da se pere, tušira se. Na svom laptopu pušta muziku sa interneta, uglavnom novi talas. Zove majku preko interneta. Izlazi na terasu i uz kafu razgovara sa komšinicom. Smeju se. Sprema ručak: krompire i slaninu. Izlazi iz kuće. Kupuje dve kutije Lucky Strikea. Pešači do Zvezdare, ide u posetu drugarici. Pije kafu s njom. Posle ide na posao u muzički studio. Ulazi u sklonište. Stalno ulaze i izlaze neki bendovi. On izlazi tek posle

"Dakle, tekvondo, a? Moram nekad da dođem da vidim malog kako vežba."

ponoći, ide na pivo s nekom drugom devojkom. Ulaze u klub Mama i izlaze rano ujutru. Poljube se i razilaze se. Pijan je. Ide kući malo da odspava.

"To ti pričam! Znaš kako je dobro!"

Mrak.

I opet je nastavio da me gnjavi detaljima. Uz priču smo zajedno pijuckali pivo i dunju.

Ispostavilo se da najviše mira, paradoksalno, imam na poslu. Hvala Bogu, što je tako savršeno ispalo

Primetio sam olakšanje na njegovom licu. I broj

pa sam se ubacio u tu priču. Studio je u atomskom

konobaričinog telefona na računu.

skloništu, tu dakle nema dometa, ne mogu da me snimaju a da ne primetim. Zbog toga sam i odlučio da se sa najbližima nalazim uglavnom ovde ili na

Dugo sam razmišljao kako da se ponašam u ovoj

nekim mestima gde je obično gužva. Bolje je zbog

sasvim neočekivanoj situaciji. Uvek sam bio sklon

njihove privatnosti. Shvatam da na neki način per-

glumi, ponekad sam čak i morao. Kao i svako drugi,

verzno uživam u tome što sam u centru pažnje

naravno. Samo što je meni sve išlo na ruku. Znao

nekim meni sasvim nepoznatim ljudima. Mene

bih, ponekad, da se ponašam tako uverljivo da bi

zaboli kurac za njih i njihove živote, dok su oni tu

ljudi često poverovali u najobičnije gluposti koje

zaglavljeni i po nekoliko meseci. To je sasvim

sam im vešto servirao. Ne volim više to da radim, ali

besmisleno. Ubićete se od dosade, momci! To

uvek mogu kad mi zatreba. U Pragu sam, u stvari,

mogu da vam garantujem. Lično ću da se pobrinem

od laži i živeo, bila je neodvojivi deo mog posla. Zato

za to. Bar ćete saznati sa čim se ja sve u životu

sam i pobegao u Beograd da bih se malo odmorio

nosim. Iskreno, osećam satisfakciju i radujem se

jer mi se više smučilo da glumim bilo šta. Ali, jebi

zbog toga.

ga, nisu mi dali. Sad već znam šta ću da uradim. Moram da nastavim s tim što mi najbolje ide. Nema druge, moram da ih zajebavam. Oni su to tražili, ne ja. Neka me sada snimaju i dok serem, iskreno me zaboli. Kad su već poželeli film u kojem ja treba da

Scena sedma Premotava se film, brza montaža.

predstavljam glavnog junaka, dobiće bestseler.

Opet isto. Cigareta na terasi, prcanje (ovoga puta

Forman bi sigurno bio ponosan na mene. Spremite

riđa devojka, lepa je), kafa, tuširanje, ručak, lap-

se, spremite se... Pičke, sad će perverzija.

top, kafa, šetnja, kafa, posao, pivo, ide kući.

Scena prva

Komentar (uz uzdah):

Polako, sve do najmanjih detalja.

Postaje pomalo dosadno.

Polugo stoji na terasi i puši. Posmatra okolinu. Ulazi i vodi ljubav sa nekom crnokosom devojkom. Ona je ta ista konobarica iz kafića u kojem se juče

Mrak.

XVIII severniBunKeR I 55od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

sreo s prijateljem iz češke ambasade. Nakon

XVIII severniBunKeR I 56od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Ima nedelju dana otkada sam saznao da me prate.

Komentar:

Prva paranoja je već prošla, prestao sam da se tru-

Dobar je čovek.

dim da glumim. Dosadilo mi je jer ne poznajem svoju publiku. Čak sam prestao o tome da razmišljam, živim isto kao i pre nego što mi je drug napi-

Zalazak sunca. Mrak.

sao one svoje čuvene rečenice. Tačno po njegovom savetu. Hoću da moj boravak niko i ništa ne pokvari. Došao sam ovde nakratko, mlad sam, treba da se opustim i uživam umesto da se opterećujem nekim glupostima. Iako će kad-tad shvatiti da im nisam potreban. Iz ambasade ni glasa.

Ajme meni, nije mi dobro. Kum i ja se odvaljivali četiri dana bez prekida. Bez žena. Samo nas dvojica i gomila ortaka i drugarica. Lepo je bilo, šteta što je otišao. Razmišljam da li su ga pratili i stavili u datoteku, kao mene. Vrlo moguće. Meni je više sve-

Scena petnaesta

jedno, umoran sam. Treba malo da iskuliram sve. Uskoro idem na nekoliko nedelja u Prag, moj jedini

Svakodnevica. Pre podne je otišao u biblioteku

burazer čeka bebu, uskoro je termin i ja, naravno,

umesto seksa. Uveče je posetio koncert benda

to neću da propustim. Valjda će moj odlazak kona-

Atheist Rap, u povratku je naleteo na lutalicu koju

čno da ih otera iz moga života, pičke jedne voajer-

je udomio. Pas spava na podu, on je sav iscrpljen

ske.

zaspao obučen. Scena dvadeset treća Komentar: Jadan mali, neće ovako dugo izdržati.

Crno-belo. Danas izgleda tužno i umorno. Više mu niko ne dolazi, on nikud ne ide niti se s bilo kim čuje.

Mrak.

Samo ponekad ode na posao. Inače, ceo dan sedi kod kuće i nešto zapisuje u laptop. S vremena na vreme odspava malo. Čista dosada. Ne jede, ne

Sinoć sam usvojio psa, zovem ga Matori. Prelep je, neka ulična mešavina. Kao da je sastavljen od tri psa. Ne mrda od mene, prati svaki moj korak. Iako

pije. Samo puši prosečno po dve kutije dnevno. Sutra odlazi, kartu je rezervisao pre dve nedelje. Uveče brzo pakuje svoje stvari.

smo se mnogo zgotivili, razmišljam šta ću s njim. Ne mogu da brinem o njemu, jedva uspevam sam da se snađem. Ima ogrlicu i očigledno je dresiran. Odvešću ga kod veterinara, možda je čipovan. Sutra

Komentar: Nedostajaćeš nam, mali Čehu. Čuvaj se.

mi dolazi kum iz Praga, biće ludilo. Slika polako tone u mrak. Scena šestnaesta Snimljeno veselo, sunčan dan, na kraju patetično. Konačno se dešava nešto izvanredno! Ceo dan

Umesto titlova spisak prekršaja koje je za vreme snimanja napravio:

provodi s psom, ne odvajaju se - idu zajedno kod veterinara, posle na Zvezdaru kod njegove drugarice. Dolazi neki muškarac kolima. Pas poludi kad ga vidi. Muškarac ga potapše po ramenu. Pomazi psa. Muškarac stavlja psa u kola i odlazi. On maše i plače. Ide kući. Sam.

Jakub Novosad: 93 puta bacio pikavac na ulicu 47 puta prešao ulicu na crveno

29 puta je pišao na javnim mestima 8 puta se švercovao gradskim prevozom nije zvanično prijavljen u MUP-u jedanput nije platio kafu koju je popio

"Molim." "Gospodin Novosad?" "Jeste, izvolite." "Dođite sutra u podne u kafić u kojem ste pre mesec i po dana saznali da vas pratimo." "Šta? Ja vas ne razumem..."

Komentar: Pojedinac nije opasan, u njegovom ponašanju se ne vide nikakvi signali kontrašpijunaže.

"Samo vi dođite. Imamo jednu poslovnu ponudu za vas." "Ja već imam posao, radim u..." "Znam ja gde Vi radite. Dođite. Inače biste mogli da imate ozbiljnih problema pošto se niste na vreme

Kraj filma.

prijavili. Da ne zaboravim, biće mi zadovoljstvo da vam poklonim film o kojem ste sa tolikim žarom pisali. Molim vas, budite tačni."

Nakon povratka iz Praga ušao sam u stan i, kao po navici, izašao na terasu da upalim pljugu i posmatram šta se za vreme mog odsustva dogodilo u

Spustio je slušalicu.

Njegoševoj ulici. Sve je izgledalo potpuno isto, mada mi se ipak činilo nekako praznije. Odjednom me je uhvatio neki tužan osećaj, uključio sam lap-

Izašao sam na terasu i upalio pljugu. Njegoševa se

top i pustio Šarla akrobatu. To uvek pomaže kad te

spremala za spavanje, izgledala je skoro idilično.

spiči jebena melanholija. Samo meni nije bilo do spavanja. Nije mi bilo ni do Čuje se fiksni, valjda zove gazda za kiriju.

čega.

Javljam se.

Počela je da pada kiša.

XVIII severniBunKeR I 57od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

16 puta prešao ulicu van pešačkog prelaza

XVIII severniBunKeR I 58od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Kler Vigfol

iz noCi U noC

Baš sam ljuštila krompir za večeru kad kroz kuhinj-

"Stavi je u rernu", rekao je Sten. "Večeraću kad se

ski prozor najednom ugledah jaku svetlost farova.

vratim", i na brzinu me cmoknuo u čelo.

"Vidi ovo, ljubavi", doviknuh mu, sedeo je u prednjoj sobi, "panduri u dvorištu." Zatim se izdigoh na prste, naslanjajući se na sudoperu ne bih li uspela bolje da vidim. Kad sada razmišljam o tome, pretpostavljam da jeste bilo pomalo neobično to što mi ništa nije odgovorio, nije čak ni ustao iz fotelje da pogleda. Sten je samo isključio radio-šou koji je slušao, ispio svoju šolju čaja i ostao da sedi čekajući, kao da je znao da će zvono koje će se ubrzo začuti biti naše. "Ništa ne brini, Džojsi", rekao mi je dok je izlazio u hodnik da otvori vrata, "samo ti nastavi pripremu večere, ja ću ovo da sredim." Da me ubiješ nisam mogla da smislim zašto bi zvo-

Pomislio bi čovek da posle osam godina braka znaš sve što ima da se zna o tvom mužu. Prava istina je da ja nisam znala sve o Stenu, ni blizu. Ali, onda, opet, pogledajte kako ja živim i ... pa, recimo samo da ni on nije znao polovinu. Ali, takva su bila vremena, zar nije tako? Stalno neka nova poznanstva; svi su znali da ne treba postavljati pitanja. Stena sam upoznala dole u skloništu, zamislite to. Baš za vreme poslednje ture napada. Stiskali smo se dole kao sardine. On je rat proveo u Londonu, ispričao mi je, radio je u nekoj garaži. Nije mogao u vojsku zbog ravnih stopala. Ne mogu da kažem da je to bila ljubav na prvi pogled, ma kakvi. Mislim,

nili na naša vrata. Skinem ti kecelju i našušurim

videćete slike - nije bio Erol Flin. A ja sam ti nosila

kosu za slučaj da ova dva policajca požele da uđu,

kombinezon iz fabrike. Ali je delovao kao pristojan

ali se utom Sten vrati u kaputu i sa šeširom na glavi

momak, a u mojim godinama nisam mogla biti pre-

i kaže mi da mora da ide u stanicu da odgovori na

više izbirljiva.

nekoliko pitanja.

Počeli smo da se zabavljamo i venčali smo se tri

"Nekoliko pitanja?" - rekla sam. "Šta ćeš im ti? Šta

meseca kasnije u Betnal grinu. Vidite, u to vreme se

se dešava?"

nije odugovlačilo - nikad čovek nije znao šta ga

Mogla sam da vidim pandure na ulaznim vratima kako nas posmatraju. "A tvoja večera?" - e to sam htela da znam.

čeka iza ugla. Osam godina braka i nikada nisam imala razloga za pritužbe. Dobro smo se slagali, nas dvoje. Redovno

popila se vratio. Svud po haljini. Strašno sam se

nešto, čak nije nikad povisio glas.

osramotila. Žena s prijemnog je došla i pomogla mi da se obri-

I tako, cele te noći Sten se nije vraćao, i do jutra sam se već razbolela od brige, pravo da vam kažem. Bilo je užasno tiho u stanu kad njega nije bilo, i nisam znala šta bih sa sobom. Obično se budilnik uključi i ja ustajem i pripremam mu jaja na tostu za doručak, ali tog jutra nisam imala apetit.

šem. "U redu je, dušo", stalno je ponavljala, "sve je ovo popriličan šok za tebe, zar ne? Imaš li nekoga kod koga bi mogla da odeš i tamo budeš nekoliko dana, dok se stvari ne smire?" Rekla sam joj da mislim da nemam. Uputila mi je osmejak sažaljenja.

Napravila sam krevet i zategla čaršave na njegovoj strani iako jedva da su se i naborali.

Pre nego što sam pošla pitali su me da li želim da

Moja mama je uvek govorila: "Kad si u problemu,

ga vidim. Stajala sam tamo minut. Bilo je strašno

skuvaj sebi šolju čaja." Tako sam pomerila čajnik na

čudno pomisliti da na samo nekoliko koraka odatle,

ploču pored šporeta, sišla u hodnik da otvorim ula-

sam u ćeliji, sedi čovek kome sam četkom ribala

zna vrata i uzmem mleko s praga kad sevnuše bli-

okovratnike košulja.

cevi. Već su bili tamo, valjda su čekali da izađem. Njihovi aparati su škljocali prema meni, a ja sam

"Ne", rekla sam im. "Ne, mislim da ne želim."

stajala tamo, na pragu, s viklerima na glavi i u kućnoj haljini. Nisam se čak ni našminkala. "Gospođo Turbidž", vikali su. "Gospođo Turbidž? Imate li nešto da izjavite o hapšenju vašeg muža?"

Nisam znala šta bih sa sobom nakon što sam izašla iz ćorke. Neko vreme sam samo stajala tamo na pločniku, smetala ljudima koji su prolazili tuda i

Bilo je to previše za mene, mislila sam oslepeću od

osećala se kao da ne mogu čak ni da se setim broja

sevanja njihovih bliceva, a oni reporteri gurali su se

autobusa koji mi treba da bih stigla kući. Bilo je kao

napred s notesima. Istog momenta sam ušla u kuću

da sam iskoračila u neki novi svet u kojem ništa

i ostala da stojim u praznom hodniku, slušajući ih

nisam prepoznavala. Automobili su izgledali druga-

kako me dozivaju s ulice.

čije. Čak i nebo. Ploče trotoara na kojima sam sta-

Pretpostavljam da sam tada shvatila da nešto nije

jala.

u redu. Osećaj je bilo grozan. Ruke su mi drhtale i

Pretpostavljam da sam jednostavno počela da

bila sam jako nervozna.

lutam. Sve što sam znala bilo je da ne želim da se

I nije mi se sviđala činjenica da, ako je Sten uhapšen, svi oni tamo napolju saznali su u čemu je moj problem pre mene.

vratim u stan. Ne još. Nisam želela da naletim na gomilu reportera na svom pragu; na komšije koje su samo čekale da zabodu nos. A i nisam znala šta bih radila kad se vratim. Sad kad sam znala da se on neće vratiti kući.

I tako ti ja odem u policijsku stanicu, i oni me posa-

Nije bilo ni nekoga koga bih mogla posetiti. Sten i ja

de u posebnu sobu i daju mi šolju čaja da čekam

uglavnom smo se držali za sebe, a i one prijatelje

šefa policije. "Bojim se da je vaš suprug u neprilici",

koje smo imali nisam mogla ni da zamislim da

reče mi on kad je ušao, a onda zastade, kao da ne

pozovem. Šta je trebalo da kažem? "Nikad nećeš

zna kako da nastavi. "Zapravo, u ozbiljnoj neprilici."

pogoditi šta sam upravo saznala o Stenu."

Onda su mi rekli šta je Sten uradio. Sve te užasne stvari. Nisam znala šta da kažem. Sat na zidu otkuckao je ceo minut. "Gospođo Turbidž? Jeste li dobro?" Nisam mogla da se suzdržim; čaj koji sam upravo

Zaustavila sam se ispred Odeona u ulici Haj. Ugledala sam plakat za jedan stari film Me Vest koji smo Sten i ja gledali pre nekoliko godina. Iz noći u noć. Činilo mi se da gleda pravo u mene. Oči zasenčene tamno, zavodljivo, našminkana usta ne sasvim osmehnuta, linija dima cigarete vijuga pored plavih talasa njene kose. Kada sam je pogledala tamo gore na plakatu, sirota glupača kakva

XVIII severniBunKeR I 59od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

je kući donosio platu i nikada me nije udario ili tako

XVIII severniBunKeR I 60od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 61od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 62od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

jesam, umislila sam da mi govori: "Glavu gore,

penicama u naš stan kao filmska zvezda, upućuju-

draga. Bićeš ti dobro, u istom smo čamcu, ti i ja.

ći onaj ne-baš osmeh aparatima koji su škljocali i

Zaljubile se u pogrešne tipove."

blicali oko mene.

Nikada nisam sama bila u bioskopu. Činilo mi se

"Toliko mi je žao", rekla sam reporterima, dok sam

pomalo nepromišljeno, ako ćete iskreno. Kupila

se gurala pored njih prema ulaznim vratima, "ali

sam kutiju pepermint čokoladica od devojke koja je

nemam ništa da izjavim."

prodavala slatkiše i sela da sačekam da se svetla ugase. Bilo je utešno dopustiti da te tama proguta. Osećati da ću makar na kratko moći da stvaran svet stavim na čekanje. Posmatrala sam sve te prelepe muškarce i žene na platnu. Setila sam se kako mi

Ulazna vrata zatvorila su se za mnom, a iluzija kao da mi je najednom skliznula s ramena. Sav sjaj i bleštavilo izbledeli su u mračnom hodniku. A ja sam stajala tamo, sama. Komad praznog platna.

je Sten jednom objašnjavao da su filmovi samo ilu-

Neko vreme posle toga nisam izlazila. Nisam podi-

zija; ništa više od svetla koje igra po belom platnu.

zala zavese. I posle nekog vremena svi oni novinari

Ali tog popodneva verovala sam u sve. Izgubila sam

ispred kuće su otišli. Više nisam bila vest.

se.

Nalazila sam sebi posla. Promenila sam posteljinu,

Malo sam i plakala, ako ćete iskreno. Nisam mogla

stavila nov sapun, i bacila smeđi sos koji je toliko

da se suzdržim. Ali je bioskop bio skoro prazan i

voleo uz večeru.

mislim da niko nije primetio.

Sve njegove stvari stavila sam u dva velika kofera -

Kada se film završio i svetla se upalila, sedela sam

njegovu četku za brijanje, i njegove ispeglane košu-

na svom mestu dok svi nisu izašli, onda sam smo-

lje, i njegove savijene pidžame, i njegove priručnike

tala maramicu, spakovala kutiju pepermint čokola-

za kola, i češalj u kojem je još bilo nekoliko njegovih

dica koju nisam dovršila, i izašla kroz sporedna

dlaka. Brinula sam da će policija možda morati da

vrata na dnevno svetlo.

sve to pregleda zbog dokaza pa nisam ništa bacila, samo sam ta dva kofera podigla na ormar.

Dok sam ulazila u naše dvorište jedan od reportera je viknuo, "Eno je, to je žena!" - svi su okrenuli aparate prema meni i blicevi su opet krenuli. Oko nas, na prozorima okolnih kuća, mogla sam da vidim kako se zavese mrdaju. Osećala sam se kao da su

Bila sam dobro dok nisam našla njegovu porciju ohlađene večere u rerni. Ne znam zašto me je to toliko uzrujalo. Glupo, zar ne? Najmanje sitnice. Izvadila sam tanjir i istresla ga u kantu za smeće, iako je to bila grozna šteta.

sve oči uprte u mene. Kao da sam ja ta koja je sla-

Nakon toga, nisam znala šta bih sa sobom. Oprala

vna.

sam sve što je trebalo oprati, i sklonila sve što mu

Ovog puta nisam sagnula glavu i žurno prošla. Ne. Setila sam se Me. Zamislila sam sebe u otmenoj, dugoj svilenoj haljini, u satenskim cipelama s visokom štiklom, i sa dijamantima koji mi kao grozdovi kaplju s ušiju i u nizovima mi obmotavaju vrat. Zamislila sam kako bi to dragoceno kamenje blista-

je pripadalo. Razmakla sam zavese da pustim svetlo opet unutra, pošto ne možeš večno da se kriješ u tami, onda sam sela na sofu, i pustila da se tišina stana razmesti oko mene. Bilo je teško ne misliti da on neće svakog časa ući u kuću, gotov s poslom za taj dan i spreman za svoju šolju čaja.

lo na svetlu bliceva. Zamislila sam krzno srebrne

Napolju, na večernjem svetlu, čulo se pevanje pti-

lisice oko ramena, i svoju kosu izblajhanu u boju

ca. I glasovi dece koja su se igrala dole u dvorištu.

meda, i oči zavodljivo našminkane. Ponosno sam koračala našim malim dvorištem, zamišljajući da imam cigaretu među prstima, zamišljajući kako me

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

dim obavija lakom izmaglicom. Popela sam se ste-

Kler Vigfol, autorka dela "Najglasniji zvuk i ništa", osvojila je 2008. godine Bi-Bi-Sijevu nagradu za kratku priču. Živela je u Berkliju, Pragu i Berlinu, danas živi u Edinburgu i trenutno radi na novoj zbirci priča.

ko zna da je ljUBav slepa Treba mnogo voleti muškarce. Mnogo, mnogo. Mnogo ih voleti da bismo ih voleli. Bez toga, ne bi bilo moguće, ne bismo mogle da ih podnesemo. Margueritte Duras

Danas je teško ugovoriti sastanak, a još teže izabra-

How did you know ? How did you know I’d respond

ti dan venčanja. Najčešće kad ja mogu i hoću da se

to you the way I did? (Elizabeth)

venčamo, on nije u gradu, kad je on raspoložen, ja duboko sumnjam da je on onaj pravi. Kad je on onaj

On čuje samo isklesane, zagrcnute poslednje reči, s

pravi, ja sam upravo gledala film Eastern Promises

kraja filma, kad sva srca stanu mirno a u vazduhu

i Viga Mortensena i htela bih nekog tetoviranog i

visi ona jedna jedina nota. Naravno da se uplaši i

talentovanog da me zasmeje i razbije maler. A kad

treba da se smrzne.

on podivlja od ljubavi, ja vidim da nemam bele cipele na visoku petu.

U tebi sam video sebe, kaže njegov dubler.

Ja živim u mentalnom, sunčanom potkrovlju i mogu

I saw myself in you.

(a i ne moram) da se udam svakog trenutka, samo ako znam tačno vreme i gde su mi one cipele. Doduše, ponekad sam zauzeta ili se stara ljubav

To have and to hold

vratila u grad naše mladosti i čitav dan pravim voštane figure. Zaluđujem se neko vreme, pa me

Ali, on ima neuporedivo više vereničkog optimizma

napusti koncentracija. Brak mi retko padne na

i istrajnosti, kao da nismo sa iste planete. Pretvori

pamet.

se očas u najboljeg čoveka na svetu, popne se na trambulinu, pridikuje i tera me da čitam obaveznu

Nisam idealna verenica, to priznajem. Ali, i ja gle-

lektiru za stupanje u brak. Bibliju, Stendala, S.

dam danima romantične filmove. Uhvatim sebe

Ficdžeralda, S. Sremca i, naravno, Lazu Kostića. Ja

kako bubam rečenice koje će sakriti koliko ga

se smesta uozbiljim i brže-bolje vežbam teške fraze

volim. Otvaram usta i pustim da iz mene progovore

i preslišavam se naglas. On je strpljiviji od neba,

junakinje mojih omiljenih filmova.

spreman je vekovima da čeka jer zna da je za brak potrebno dvoje. Čudna reč monogamija.

Kako si znao da ću biti takva prema tebi, pita moja unutrašnja Elizabet.

XVIII severniBunKeR I 63od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Marija Midžović

XVIII severniBunKeR I 64od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Paskal

ljubljenje ne prestaje kad kamere stanu.

Složili smo se da ćemo za venčanje uzeti veliku,

Eto, danas sam i ja spremna da suđenika nateram

belu tortu na sprat sa kratkim vencem od crvenih

da mi se preda, u zanosu kao ova lepa, australijska

ruža, za poneti, takozvani take away. Tortu sam

ruža, makar se malo i obrukala kad mi krene žica

videla na venčanju u Las Vegasu, koji je antiteza

na devojačkoj časti. Pa i Kidmanki je u početku bilo

svakom braku, uprkos brojnim kapelama od kojih

malo neprijatno da razbija Kruza o zid, a posle nije

vrvi grad svezemaljskog greha, gde je čovek samo

mogla da prestane, sve dok mu nije slomila ključnu

broj sobe. Zar to nije pravo mesto da se žena zaku-

kost. Ni ti nemaš kud, čuje se samo tvoj nemoćni

ne muškarcu i on njoj da sve što imaju stave na

blagi uzdah prihvatanja.

jednu kartu - datum venčanja. Ništa nas ne sprečava da zapucamo zajedno u Las Vegas. Svakom gre-

Vidim da se ti, moj dragane, više ne plašiš to malo

šniku potreban je mali, besmislen predah u vidu

Las Vegasa, jektičave, suve pustinjske naseobine u

blagoslova, a pravednik je bezbedan i dovoljno jak

večernjoj garderobi. Zar to nije grad u kojem su ljudi

da ga podnese.

spremni da sve daju za sreću i venčaju se između

Las Vegas, kao i svaki grad, država, selo ili šuma,

čaj?

dva bacanja kocki, koje nikada neće promeniti slusastavljen je mahom od grešnika koji misle da su pravednici i pravednika koji misle da su grešnici. I to je poslednji ostatak Božanske globalne volje i rezul-

dok nas nešto ne rastavi

tat pogleda sa veće visine. Ja sam aritmetička sredina grešnice i pravednice. On je iznad razlomačke

I sad smo tu gde jesmo. Tu su bele cipele i crvene

crte jer ne bi grešio ni u najvećem ludilu. Zato sam,

ruže, torta koja čeka prvog ženidbenog namernika i

dva puta uzastopno, duboko razmislila kada me je,

muzika Toma Vejtsa. To je dan kada se jedino kaže

na moje zaprepašćenje, zaprosio. Komplikovana

"da", pa onda triler "Dok nas smrt ne rastavi".

žena kao što sam ja ne udaje se samo zato što

Tvrdnja neodoljivo romantična i puna nade. Prava

neko želi da se njome oženi. Prosidbeni ispad pre-

ljubav uopšte nije lek već, naprotiv, zagrcnuta maši-

poručujem samo najžilavijim, najbolje uhranjenim,

na koja radi samo dok pevaju anđeli, a kad okrenu

drčnim muškarcima koji su već ostavili gomile

leđa i igraju klikere, nastane tako strašna tišina da

teških ranjenica širom sveta da ih reanimiraju na

se ljubavnom paru tresu kosti. Oni razumni pone-

licu mesta, u vozilu hitne pomoć. To su oni što vole

kad žele da ih nešto uspešno rastavi. Samo je taj

sirene i glasnu muziku.

rejv gori od bele kuge.

Malarme, Kidman Kad im dosadi, anđeli pokupe klikere, podele ih Moj prefinjeni, dobro kalibrirani unutrašnji foto-finiš

među sobom, strpaju u male heklane kesice i zviž-

uvek pokaže da li je muško srce smežurana, plava

duću. Počnu opet da mašu krilima a on mi kaže iz

suva šljiva ili mesnata perunika, divlja orhideja, olo-

čista mira: "Ti si najlepša žena koju sam video".

vna vojničina, upijač za mastilo. Teško je zamisliti

Neću ni da čujem refren dok nas smrt ne rastavi.

sve ono što sam uspela da iščupam iz muških

Ovu mantru ću dobro sakriti, kao kapsulu cijanida,

grudi, još teže ono što nisam. Poznajem zamke ope-

koju belosvetski avanturisti nose u unutrašnjem

racije na otvorenom srcu.

džepu, za ne daj bože. Ova spadala ne podnose bol, a ja ne podnosim užas. Bol je znak života.

Tom Kruz ima skraćeno ahilovsko, depilirano poprsje kome prede sajentološki sef. Ipak, u srcu želim

Ako Bog ne bude imao vremena da rastavi što je

da nađem samo kucanje, pijuk, šum koji igra, ne

sastavio, a danas je često na to primoran jer je zah-

tražim ja New Age lutku za ubadanje igala, ma koli-

teva za razvod više nego što je zakazanih venčanja,

ko bila seksi. Ali, neka Bog poživi Kruza. Kad tana-

moraću kao i uvek sama da se snađem. Muka je

na princeza Nikol Kidman baci na zid svog, sada ex,

Svevišnjem i torta za svaki dan i javnu upotrebu, ali

lepog, plavookog muža, zakuca ga sa obe ruke

njega detalji sve manje interesuju. Čak i njega, poz-

onako visoka i tankovijasta i počne da ga ljubi, e, to

natog po beskrajnom strpljenju i ljubavi, zamara

od tebe. Moderna žena donosi odluke u magnove-

običaji. Nije presrećan što mora svakodnevno da

nju, kada se, recimo, promeni padajuća pločica na

vrši reviziju ranije započetih srećnih zajednica, koje

aerodromskom zidnom meniju. Ako me u trenu

su počivale, pored ostalog, i na ozbiljnim receptima

neodlučnosti zatekne poziv za prvi let za Pariz,

za kolače koji se čuvaju kao porodični dragulji.

okrenem aerdomska kolica za 180 stepeni i zaboravim da sam upletena u neku traljavu veridbu, bilo domaću bilo međunarodnu. Niko ne sme da me

dobrota tvoja bolja je od života

pita gde sam nestala.

Nema više pravih, bogobojažljivih, primerenih torti

Ali i mahnite ženske odluke se preispituju na aero-

na sprat, ova tvoja je prava favela od torte, snađi

dromu i carini. Kakav je to dert, kad biste samo

se, nevesto - ja sam ipak zadužen samo da vas

znali. Pravo mesto da se oslušne plameni jezičak

držim u životu dok se ne sretnete. Ili, da to možda

nedoumice, dok te carinici požuruju.

sprečim, ali ja nekako ne verujem u prirodnu selekciju ni u tu vašu telesnu hemiju, sami vadite keste-

Moj muž je čovek na mestu, baš kao i scenarista

nje iz vatre. Iskamčili ste moj pristanak da sami

Ben Sanderson, s tom razlikom što nije došao da se

nađete svoju duhovnu i biološku polovinu. Neću se

ubije u Vegasu alkoholom. Ni ja nisam uličarka zlat-

mešati, vidim da mi trenutno ne idu romantične

nog srca sa vegaskih pločnika, mada sam malo

veze, ali ne znam ko greši vi li ja. Ili si deo rešenja

trashy, što ne znači da ga ne volim isto onako kako

ili si deo problema. Čuo sam vas da to govorite.

je Sera volela Bena, kaže moj plameni lakmus. To je mera, više a ni manje se ne može. Ja ću kao i Sera u Vegasu postati poštena žena i voleću ga sa ili bez

Evropska i druge zajednice

njegove dozvole očajnički, neumorno, samoubila-

Ja bih platila prevoz i pozvala Ketlin Brenan da nas

ono od čega sam sazdana. Jednom u životu, ako

venča, ne želim matičara i popa, muškarca, još

Bog da.

čki, iscrpljujuće, nekontrolisano, raspadajući se na

manje maskiranog u Elvisa Prislija. Posle ću, kao udata žena, popiti čašu šampanjca, pa i burbona,

Brak će me spasti svih aerodromskih iskušenja.

sa Ketlininim mužem Tomom Vejtsom, jer udatoj

Njega će ushititi novi horizonti, duboko zamišljena

ženi se veruje kad digne čašu naočitom gostu.

bračna saputnica pa i mogućnost da lično sretne Vejtsa.

Devojci svi brane da očijuka, iako je to dobro za razvoj inteligencije pa i za hormonalni status i zato se uvek osećam kao devojčura kad me neko gleda

Hladnija od smrti i slađa od svega

bezobrazno, hvala na pitanju. Sve međunarodne institucije kažu da meni iz nerazvijene zemlje uop-

Eh, ta torta. Pre svega ona po definicji nije bajata,

šte ne treba večernja pratnja. Ja sam preživela

to ne može da se desi u Vegasu, gde se brzo raspro-

bombardovanje i sada sam možda zrela i za udaju,

daju rekviziti, a naročito oni za venčani rijaliti šou.

za flertovanje, to ne. To sam preskočila u razvoju.

Takve torte naprosto nestaju smesta s pulta. Dok

Doduše, izvesno je da iskustvo neposredne smrtne

se na jednoj zaokruži venac od šlaga, ma nije se ni

opasnosti može da utiče na donošenje bračne odlu-

uhvatila kora, a već utrči visoka mlada žena u žutoj

ke kao i na određenu dozu opuštenosti i nezainte-

trenerci. Smeje se čudno, uliva strah u kosti, i kaže:

resovanosti, pogrešno nazvanu karasevdah. Ali, ne

"Dajte mi, kad vas lepo molim, odmah ovu tortu,

nužno.

čeka me napolju verenik na motoru. Nama se žuri, trenutno imamo odlične astrološke aspekte a i mnogo se volimo. Molim vas, jedva sam ga natera-

Ako Bog da

la da prizna da me voli, dok mu zuji u glavi, i da kau-

Svako koga su bombardovali zna da odluku donose

kujte odmah tortu da mi se ispuni konačno ova

brzo. Torta za poneti je idealna kad je tvoj život brži

nemoguća želja. Živote možete da zadržite."

bojski šešir zameni cilindrom pa, budite dobri, i spa-

XVIII severniBunKeR I 65od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

vrtoglava brzina s kojom se naprasno menjaju dobri

XVIII severniBunKeR I 66od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Posle kratke ali slatke jeze, sažale se dobroćudni,

gom iznad glave zlatni oreol. Pristajem na sva reše-

namazani kuvari, ti izdajnici iz Verone, i daju svaki

nja, samo da se ceremonija organizuje brzo, jedino

put instant tortu. Onda smesta, veselo, dok im se

uporno tražim Vegas i famoznu Ketlin Brenan.

smeje žabarski brk, otrče da ispeku novi patišpanj.

Trezvena sam ja i kad srce bubnja i svesna da samo

Pošto im se to gotovo redovno dešava, drže gotovu

Ketlin zna kako se to radi, idealna matičarka.

smesu uvek u frižideru. A i strašna je ona riba u

Naravno, ako ima vremena i nije u kreativnom

žutoj trenerci, teško se zaspi posle njene grdnje, a

amoku. Doduše, i meni se to dešava, upravo sada

kamoli molbe. To zna i Tarantino.

dok ovo pišem i ljubav prema njemu je zasenila sve moje follies, pa čak i ove redove.

Upisan

Nema više iznenađenja, on naoko razume zašto volim samo njega od svih pravednika i grešnika koji

Poluodmrznuta torta i šampanjac biće pravi simbol

neprekidno sumnjaju u sebe, držeći ovaj svet u

braka dvoje nespojivih ljudi koji su izabrali jedno

nepodnošljivoj ravnoteži. Jer, šta bi bilo kad bismo

drugo da bi im život bio više od razlomka. Bez

znali težinu svakog greha i poštenja? Da li bi bilo

njega, mlada ne zna šta bi sa sobom, dosta joj je

brakova i venčanja? Ne verujem. Ljubavi, da. Više

poznatih i nepoznatih obožavalaca i čini se kao da

nego što bi se očekivalo.

njen perpetuirani hedonizam nema kraj. Nema ko da me zaustavi i overi. Vratanca na mom čistom, uvek spremnom srcu lupkaju sablasno.

Više od petlje

Tako je, doduše, bilo dok sam volela razbojnike,

Oboje smo rekli "da" u istom trenutku, gotovo uglas

nisam još upoznala njega. Lep kao devojka, Toplica

i složili se konačno oko portabl torte. I zašto bi u

Milan, Lanselot, Ajvanho. Odmah sam shvatila da

tom ili nekom drugom pogledu bilo nesuglasica kad

nije važno od čega je torta napravljena, važna je

smo tokom onog vedrog i malo nestašnog popodne-

samo filmska brzina i dostava u minut do 12.

va jedno drugom isprobavali nevidljive oreole. Ne

Možda bi trebalo tu tortu naručiti dok Bog još ćuti i

znamo mi druge igre. Meni je stajao nekako nakri-

ja pomalo naivno verujem da mogu sve sama i da

vo, nisam sebe mogla da prepoznam u njegovim

će uvek biti dugih popodneva, da se klati papučica-

očima, dok je njemu sasvim prirodno da u njega

ma i pije kafa na mediteranskoj strani, pa časkom

gledam kao u Boga, da ne dišem za to vreme, da ga

preko puta, u Kazablanki, opušteno udari po čaju.

poljubim slobodno samo zato što je to on. I on istog

Uvek će biti neba i zemlje i borovine i medovine i

trena uzvrati poljubac, kao da je sav od šećera

ruzmarina i rastanaka ispred aviona. Ali, srećom i

celca.

Vegas je pun brzih torti u skladu sa bojom venčanice i dizajnerom.

Ništa te ne pitam Kasnije, biće vremena za istraživanje potencijala tajanstvene pregrade u srcu iza koje se kriju miševi

Lepe su ti te bele cipele, kao stvorene za večanje.

i lešine što reče Dž. Barns.

Imaš ukusa i dopada mi se kad si malo viša od mene, to je tako hip-hop. Nemoj ni slučajno ništa drugo da planiraš da obuješ, čak i ako si odustala

Petlja

od bele haljine. Mnogo sam srećan što ćemo izgledati nenadmašno. Lepša si od svake pop pevačice

Ali, sada ga ludo volim i jedino me zanima kako da

i moja si, to me čini srećnim a tebe dostojnom ne

sa njim podelim radosno zalogaj torte koja je bila

samo javnih nastupa već i dubokih, plišanih noći

namenjena nekom drugom. Ukratko, da li ja imam

kada ćeš videti da ću te voleti do kraja života. Pa, je

stomak za to. Pitam i njega. Kratko kaže da torta

l' ti ličim ja na ludaka, samo obuj, molim te, baš te

može smesta da se pokupi i u nekoj pariskoj peka-

cipele, kasnimo, sumnjam da će torta izdržati pod

ri, moramo da požurimo da nam ne pobegne taj

pustinjskim suncem. Može i Vejtsu da pukne film,

čarobni trenutak kada smo u trenu videli jedno dru-

samo se okrene i ode, ako torta počne da se ruši,

Pored ovog uznemirujućeg filma, kroz ovu prozu

smeš da budeš nervozna, vidiš kako sam ja spoko-

prosijavaju u nešto drugačijem tonu još dva koja

jan, zadržao sam hladnokrvnost, ništa te nisam

spadaju u moju ličnu antologiju - film Devet i po

pitao kad si se za pet minuta vratila, izubijana, sa

nedelja i, naravno, Kill Bill.

tortom. Ali, mnogo se držiš iznad situacije, ja preuzimam odavde komandu, sečem tortu sabljom kao

Antologiju čega?

Bekam kad se venčao sa Viktorijom. Ne mogu više da ti povlađujem, ovde se sada zna ko nosi panta-

Važno mi je da nešto vidim na filmu. Tek onda

lone, cepa tortu i šutira loptu.

postane stvarnije od stvarnosti. Nisu svi moji ljudi bili tamo gde sam ja bila, a junaci Figisa ili Tarantina jesu. Džon O’Brajen je bio, sumnje nema.

No time like present Postoji jedna vrsta ženskog mazohizma, jedna vrlo I još, kad malo bolje razmislim,odlično što nas već

određena vrsta ženske upornosti da se ide do kraja

čeka neka torta, makar i tuđa. Ljubav ne mora da

po svaku cenu, za koju sam skoro sigurna da se već

čeka, ljubav nije nikog čekala i torte na točkiće su

nalazi u katalogu dijagnoza svetske zdravstvene

živi dokaz da sve može doći na mesto i bez naše

organizacije. Naklonost prema samo jednom biću

volje i plana, kada se više nismo nadali. Život nema

na svetu, nekontrolisina, ona je ženska, kaže

reprizu. There is no time like present, rekli bi

Margaret Diras.

Amerikanci, a oni su izmislili Las Vegas, eh, kakva imaginacija i bes. Jedino što će mi svake godine

Tom vrstom ženskog samospaljivanja bavim se na

Vejts i Ketlin dolaziti na slavu i moram da im česti-

neki način i u novoj knjizi poezije Poludragi. I lepa

tam redovno Novu godinu i Božić, setno kaže moj

Žana Ebitern, Modiljanijev supermodel, mogla bi da

čovek.

kaže to što u priči govori moja unutrašnja Elizabet, junakinja Devet i po nedelja: Kako si znao da ću biti takva prema tebi? A mogla bi da kaže i Šarlota de

dala sam ti tone slobodne volje

Korde, na svoj crni način.

Hajde da se venčamo brzo, dok ovaj svet još posto-

Mogla bi da kaže i Marijana Vigins, koja je otišla

ji i anđeli prekidaju svoje dečije igre. Ove cipele su

dobrovoljno u sklonište sa suprugom Salmanom

stvarno previsoke, nemoj da me teraš da dugo sto-

Ruždijem, dok je bio izložen opasnosti da bude ubi-

jim u njima, tone mi štikla, kažem ja .

jen na licu mesta.

I počnem da plačem i da se smejem u isto vreme,

Mogla bih to da kažem i ja.

kao svaka ushićena, blago pripita mlada koju je udarila sunčanica.

Well, so be it! Priča "Ko zna da je ljubav slepa" je priča u priči,

Leaving Las Vegas

neka vrsta bajalice. Dok sam je pisala, neko je stvarno bio u Las Vegasu, gde žive moj unutrašnji Za Džona O'Brajena

Ben i moja Sera. Ja sam Las Vegas. Kad je došlo vreme da pročita priču, rekao je ponosno: "Ne brini,

Teško mi je da osvetlim sve razloge zbog kojih pet-

razumeću"... Džaba sam krečila. Stiže pitanje: "A ko

naest godina čuvam sećanje na čuveni film Majka

ti je taj Ben Sanderson?"

Figisa Leaving Las Vegas, rađen po romanu Džona O’Brajena. Po mnogo čemu glavni junak Ben

Pravo pitanje glasi - a ko je tebi Ben Sanderson?

Sanderson je prilično verna verzija pisca. Temom samožrtvovanja film duboko dotiče samu suštinu ljubavi, ne samo romantične. Nedavno je priču na engleskom pročitao neko ko

XVIII severniBunKeR I 67od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

on je prilično emotivan. Bele cipele te krase, ne

XVIII severniBunKeR I 68od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

već dugo nije u mom životu i, gle čuda, podvukao

Neophodne su mi filmske infuzije, mantra - veće od

crvenim delove koji se, smatra on, ekskluzivno

života.

odnose na njega. OŽIVEO čovek, kao na filmu. U moju pesmu kô u svoju baštu, hoću da kažem.

Ja sam od onih ljudi koji misle da kraj može da se izmeni.

Filmska kumulacija, filmska brzina i njen vampirski žar, filmska muzika koja nas proganja do nivoa

Da je sve reverzibilno.

halucinacija, sve te silne projekcije naših najdubljih vizija imaju posledice u takozvanoj realnosti.

Zato pišem.

Neko je još na samom početku filmske istorije pri-

I posvećujem ovaj tekst Džonu O’Brajenu, koji se

metio kako na platnu pred nama igraju mrtvi ljudi,

ubio samo dve nedelje pošto je potpisao ugovor za

prazne ljušture. Neodoljivo su mi potrebni ti probra-

snimanje filma Leaving Las Vegas po sopstvenom

ni onirički prizori, hologrami, duhovi, opiljci. To je

romanu.

meni nešto kao holter. Čujem kako šumi stomačna aorta, kao na ultrazvuku.

Sve je tu veće od života.

Bioskop na spratU

"Vidi, bioskop - ko bi tamo očekivao bioskop?"

jekcijom."

Luter me uhvati za ruku i naglo me zaustavi. Bili

Ideja mi se nije dopala, ali bi odbijanje značilo da

smo u besciljnoj šetnji po donjem Menhetnu te

ga optužujem. Tako sam mu dozvolila da me uvuče

večeri, a stara uska ulica u kojoj smo tada stajali

kroz vrata.

nosila je neko englesko ime i nalazila se negde istočno od Kineske četvrti. Uz pločnik su se nizale šugave radnjice s natpisima na stranim jezicima na mutnim izlozima, a sa spratova iznad, gde su živeli

Trebalo je popeti se stepenicama - škripavim starim

njihovi vlasnici, svetla su probijala kroz izlizane

stepenicama. Bile su toliko uske da smo morali da

zavese. A tačno pred nama, tamo gde je Luter

se penjemo jedno po jedno, dok su nam ramena

zastao i onako se zagledao, nalazila su se uska

češala čas jedan zid, čas drugi. Bila sam zbunjena,

drvena vrata na kojima je visila bela karta. BIO-

jer nije li jedan njujorški zakon propisao da se bio-

SKOP, pisalo je masnim, jednostavnim velikim slovi-

skopi ne mogu nalaziti na gornjim spratovima? Na

ma. I još, manjim slovima ispod: Džordžija Vatel.

stepenicama nije bilo svetla, koliko se sećam, samo

Bila sam spremna da se postidim na pomen tog

slučaju, mogli smo bolje da vidimo kada smo se

imena. Svi su sumnjali, a nekolicina tvrdila da zasi-

popeli u mali foaje na vrhu. Neki oronuli čovek sta-

gurno znaju, da je Džordžija Vatel izvršila samoubi-

jao je tamo, očiju boje olova na kockastom licu i s

stvo na vrhuncu svoje holivudske karijere zbog toga

velikom gužvom oštre sede kose.

nekakvo sivilo koje se probijalo odozgo. U svakom

što ju je Luter ostavio. Ali, moj pratilac nije ustuknuo, samo je ispravio ono svoje snažno telo. Osmeh

"Ulaz četvrt dolara", promrmljao je mekim, promu-

mu zgužva lepo lice, lice koje je još uvek značilo

klim glasom i uzeo pola dolara koje je Luter pružio.

punu kasu ma kakav bio film, iako su te crte već

"Uđite."

gubile oštrinu zbog previše hrane i pića. Jednom rukom spustio je novčić u džep, a drugom "Pitam se koji od Džordžijinih filmova daju?", zami-

sklonio tamnu, tešku zavesu. Ušli smo u dugačak

slio se Luter, hineći veselost. "Hajde, častim te pro-

hodnik, pipajući počeli da tražimo put do svojih

XVIII severniBunKeR I 69od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Menli Vejd Velman

XVIII severniBunKeR I 70od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 71od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 72od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

sedišta - bili smo jedini gosti, koliko sam mogla da

pogledom tih sjaktećih očiju, njegova usna poigra-

vidim - i gotovo istog trena platno osvetli naslov:

vala je iznad zaslepljujuće belih zuba - bio je to onaj

HORLA, od Gi de Mopasana.

prezirni durim-se izraz glumca čija je publika preglasna.

"Horor - odlično!" - prošaputao je oduševljeno Luter, a onda dodao još neki komentar o tom klasiku stra-

Njegov hladni prekor bio je toliko poražavajuće

ve i užasa. Ipak, dok sam pokušavala da čujem šta

stvaran da sam umalo pala sa svog sedišta. Znam

mi govori i istovremeno pročitam uloge, nisam

da je Luter opsovao, i da sam ja osetila da mi je

uspela ni u jednom. Svetlucave reči na platnu rasto-

celo telo obliveno znojem. Kada sam se povratila

čile su se u fotografiju pejzaža, skrivenog iza zave-

dovoljno da mogu da uverim sebe da mi je mašta

se od kiše čije je zlokobno dobovanje oponašala

isuviše bujna, Valentino se već bio okrenuo da izgo-

mašina za zvuk. Na sredini platna pojavila se uda-

vori svoju uvodnu repliku koju sam prekinula.

ljena kućica, niska i stara, sa nakrivljenim, naoko

Predstava se nastavila.

mekanim krovom nalik na kapu otrovne pečurke. Oko kamere skliznulo je niz taj krov u snimku koji je

Do tada u filmu nismo videli ništa što bi me podse-

Luter nazvao "švenk". Videli smo prednji trem iz veli-

tilo na priču Gi de Mopasana kakvu sam je ja znala

ke blizine.

i čitala. Ipak, s Valentinovim prvim obraćanjem i odgovorom Džordžije Vatel, poznati zaplet poče da

Dve žene sedele su na gornjem stepeniku, razme-

se razvija. Naravno, bio je vrlo slobodno modifiko-

njujući replike neobaveznog uvodnog dijaloga.

van, poput većine filmskih verzija klasika književno-

Džordžija Vatel, koja je, okrenuta prema nama svo-

sti. Kao prvo, žrtva nevidljivog čudovišta nije bio

jim tužnim, tamnim licem, sedela na sredini, bila je

muškarac nego žena - Džordžija, da budem preciz-

prva koju smo mogli da prepoznamo. Njena prijate-

na - i činilo mi se u tom trenutku da ta izmena doda-

ljica, koja je sedela pored nje, okrenuta profilom,

tno naglašava atmosferu bespomoćnosti i straha.

našem je pogledu ponudila tek blesak srebrno-

Valentino se možda žestoko suprotstavio, bilo

plave kose i privlačnog, mačkastog lika.

duhovno ili fizički, de Mopasanovoj Horli, ali je Džordžija Vatel, sa svojim prelepim tužnim licem i

"To je Lilijan Tašman", procedio je Luter, a zatim

krhkim sitnim telom izgledala osuđena na propast

naglo zaćutao. Možda bi rekao još nešto o ovom ne

kojoj je nemoguće pobeći.

tako prijatnom prizoru dve mrtve glumice koje razgovaraju i kreću se, ali nije. Jer, treća prilika se

Ostatak radnje na tremu sveo se na Džordžijin opis

pojavljivala na ekranu s leve strane, skidajući kaba-

teško razumljivih jada koje je počinjala da doživlja-

nicu svetlucavu od kiše i sasvim mokar šešir sa

va u Horlinim rukama. Gospođica Tašman, kao

širokim obodom. Već prvi pogled na njegovu zaliza-

njena prijateljica, i Valentino, kao njen ljubavnik,

nu crnu kosu i blizu postavljene uši, kad sam ih

trudili su se da je uvere da sve to treba da shvati

ugledala otpozadi, u meni je probudio sećanje. A

kao plod mašte i kaže sebi da će sve biti u redu.

onda se njegovo lice okrete prema nama, i ja gla-

Obećala je - ali, kako je samo ubedljivo odigrala

sno progovorih.

ulogu nevernika u sopstvenu sigurnost! Potom slika trema, zajedno sa tri senke mrtvih glumaca koji su

"Ovo je nemoguće!" - pobunila sam se. "Pa, Rudolf

na njemu zauzeli poze živih, nestade s ekrana.

Valentino je umro pre nego što je iko i sanjao o zvučnom filmu." Ali to jeste bio Valentino, i upravo se spremao da se

Sledeća scena bila je francuska seoska spavaća

obrati dvema ženama. Međutim, onog trena kad

soba - krevet s baldahinom, prie-dieu i tako dalje.

sam ja uzviknula u čuđenju i neverici, on je zastao i

Džordžija Vatel ušla je u tu sobu, raskopčavajući

okrenuo se ka napred. Učinilo mi se da mu se

odeću.

pogled susreo s mojim, i najednom sam postala svesna činjenice koliko je velik bio na platnu, visok

"Ha!" - eksplodirao je Luter pomalo lascivno, ali

barem dva i po ili čak tri metra. Gušila sam se pred

meni se nije gadio ništa manje. Moj um borio se s

ce da je ta stvar za sada poražena, a potom se

sebi toliko poznate - donji Njujork, filmska industri-

šapatom obratih Luteru.

ja, glumci, de Mopasanova priča - mogu biti toliko jezive u kombinaciji.

"Ne sviđa mi se ovo", rekla sam. "Hajdemo napolje, inače neću moći noćas da spavam."

No, Džordžija skide haljinu. Videla sam, kao i često puta pre toga, da ima prelepe grudi i ramena, iako

"Ne idemo nikud", procedio je, očiju sjajnih i fascini-

je bila toliko krhka. Preko veša je navukla širok beli

ranih, i dalje uprtih u ekran.

ogrtač na čiji je okovratnik pala raspuštena crna kosa. Kleknuvši na trenutak kraj prie-dieu, promrm-

Valentino je držao Džordžiju blizu, milovao ju je i

ljala je jedva čujnu molitvu, a potom se okrenula

smirivao njenu histeriju, govoreći joj utešne reči

prema krevetu. U tom momentu u sobu je ušla -

svojim engleskim s akcentom. Lilijan Tašman izgo-

tačno na kom mestu, ne mogu reći - Horla.

vorila je repliku čija je očigledna svrha bila komično olakšanje, što je u tom trenutku bilo i te kako potre-

Bio je to daleko najsofisticiraniji i najluđi filmski trik

bno. Ali, ni Luter ni ja nismo se nasmejali.

koji sam ikada videla. Nijedan efekat u filmskim verzijama Frankenštajna ili Drakule ni izbliza nije

Džordžija najednom viknu, iznova preplašena.

bio toliko dobar. Spoljne linije nisu se videle, nije bilo zamućenosti slike, to nešto bilo je dodirljivo

"Tamo je, u uglu!" - jeknula je, okrećući se ka mestu

manje nego izmaglica vrelog vazduha, a opet je

na kom je sigurno vrebala Horla.

odavalo utisak žive zlobe. Bila sam svesna njenog prisustva na ekranu a da je nisam zaista i videla; ali

Oboje njenih prijatelja sledili su njen ukočeni

šta me je moglo navesti da na nju pomislim ako nije

pogled, očigledno ne primećujući ništa. Kad smo

bila vidljiva? Volela bih da porazgovaram o ovome

kod toga, ni ja ništa nisam videla, iako sam vrlo

sa još nekim ko je gledao film, ali nikada nisam pro-

dobro znala da je ta stvar tamo.

našla takvu osobu. Valentino je još jednom pokušao da je umiri. U svakom slučaju, bila je tamo. Džordžija iznenada i nimalo prijatno postade svesna. Njeno telo blago

"Upucaću je, draga", ponudio je, ponašajući se kao

se streslo ispod ogrtača i ona na tren zastade, kao

da pristaje na njenu morbidnu igru. "U uglu, kažeš?"

da je neodlučna, a potom nastavi da hoda ka krevetu. Trenutak kasnije divlje je kriknula i zateturala. Ta

Iz džepa on izvuče revolver. Ali mu Džordžija, čije se

stvar, kakav god trijumf foto-dramske varke to bio,

drhtanje naprasno smirilo, ote oružje iz ruke.

obujmila ju je. "Nemoj!" - molila je. "Kako može metak povrediti Hodala je potpuno zamagljena i nerazaznatljiva,

nešto što nema život poput našeg?"

kao da je gledamo kroz vodu. Zar ne koristi i sam de Mopasan upravu tu stilsku figuru? Zatim je stvar

"Hej, ne okreći taj pištolj prema meni!" - molila je

koja ju je napala nekako najednom iskočila u obli-

gospođica Tašman, povlačeći se u komičnom stra-

čje nalik ljudskom. Mogla sam da vidim senke ruku

hu.

kako se uvijaju oko devojke koja vrišti, okruglu glavu neprepoznatljivih crta pognutu kao da čelju-

Na filmu, Džordžija krete napred i dobi obrise veće

stima traži njen vrat. Glasno je vrisnula i počela da

od njenih prijatelja. "Ne možeš ubiti duhove", nasta-

se bori. Tada su Valentino i gospođica Tašman utr-

vila je da govori, tiho i dosta nedramatično. "Meci

čali u sobu.

su za žive neprijatelje."

S njihovom pojavom, Horla je pusti i, kako se činilo,

Zagledala se s ekrana u nas.

povuče se u svoje poluopipljivo stanje. Ja, koja sam do tada već potpuno zaboravila da samo gledam

E, tu je čitava stvar prestala da bude stvarna i pret-

film, odahnuh u neizrecivom olakšanju zbog činjeni-

vorila se u noćnu moru. Džordžija se opet približa-

XVIII severniBunKeR I 73od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

celom situacijom, s pitanjem kako stvari same po

XVIII severniBunKeR I 74od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

vala, sve više, dok njena glava i ramena, i ruka

"Ne možeš!" - divlje joj se suprotstavio. "Ti - pa, ti si

kojom je držala pištolj podignuta uz njih, nisu ispu-

obična senka!"

nili čitav ekran. Tada je već izgledala velika kao Sfinga, ali svirepa i nemilosrdna kakva nijedna

Ali, iz ekrana je eksplodiralo belo svetlo od kojeg je

Sfinga nikada nije bila. A njene ogromne optužuju-

najednom, na stoti deo sekunde, u čitavoj sali bilo

će oči nisu bile uprte u mene, nego u Lutera.

kao pod vedrim nebom. Posle toga, pokušavala sam da uspravim Lutera. Pao je i skliznuo sa svog

Moje unutrašnje ja poče tiho da se buni. "Ovo je

sedišta uprkos svemu što sam mogla da učinim. Iz

čudno", reklo je plačnim glasom. "Pogled s ekrana

pravilne okrugle rupe na čelu, krv mu se polako sli-

kao da se susreće s pogledom svakog u publici.

vala niz lice.

Kako može da gleda pored mene u - " Bacih na platno pogled divlji od besa. Slika se sada Džordžija tada progovori, kroz ogromne, stvrdnute

smanjila do uobičajenih dimenzija, opet je pred

usne, glasom koji se skotrljao s platna i ispunio celu

nama bila spavaća soba, troje glumaca i sve ostalo

salu:

isto kao što je i bilo.

"Jane Lutere!"

Džordžija je vraćala Rudiju njegov pištolj.

S tim rečima nabrekla je još više, bila je nerazumno

"Hvala, Rudi", rekla je.

velika, prevelika da ostane na platnu. Odjednom, videli smo samo ruku i pištolj, uperen ka nama kao top koji nišani iz ogromne blizine.

Prevela s engleskog: Tanja Brkljač

Luter je bio na kolenima, vrištao je.

MENLI VEJd VELMAN (1903-1986) rođen je u današnjoj državi Angola, u Africi, gde se po prvi put susreo s afričkim pričama o magiji i svetu duhova, što je ostalo njegova životna fascinacija, i nakon preseljenja u Sjedinjene Američke države. Najpoznatiji je po svojim horor i fantastičnim pričama, ali je pisao i istorijsku prozu, detektivsku prozu, vestern fikciju i prozu za mlade. Krajem 1920-ih, tokom ere nemog filma, pisao je filmske kritike za časopis Vičita bikon.

drUGi zivot viktora veliCkoG

Svakog utorka stajao sam na autobusnoj stanici i

Lajoš čita novine, ali se više ne hrva sa sličicama iz

čekao liniju za južno predgrađe. Put od Gornjeg

prošlosti, više ne vidi, kao u kaleidoskopu,

grada do Bosutskog naselja je trajao najviše pet-

Viktorove uvojke ispod kacige na spidvej stazi u

naest minuta, no meni se uvijek činio puno dužim.

Gradskom vrtu, i više ga ne sustižu davno izgovore-

Ujak Lajoš na Bosutskom je naselju stanovao u kući

ne rečenice, možda već slijepljene duboko ispod

u nizu, tada još nisam znao da je i taj dio grada, kao

kuhinjskih pločica. Možda je i on mogao biti netko

i urbanistički plan Gornjeg grada, zamislio isti arhi-

sasvim drugi? Možda nije morao govoriti ono što

tekt, no na posljednjoj stanici uvijek bih pomislio

ljudi inače govore jedni drugima? Tako je to s uspo-

kako sam se vratio na početak putovanja. Taj uto-

menama i rečenicama - ponekad vam naprosto

rak nije bio ni po čemu drukčiji, osim što sam pod

isišu svu krv iz tijela.

miškom nosio veliku žutu kovertu i zamišljao kako dvije teške ruke udaraju štambilj iznad adrese

Tko zna bih li Viktora pamtio tako dobro da moja

Apple Corps Ltd 27 Ovington Square London SW3

mama nije marljivo snimala filmove na super 8-ici i

1LJ UK. Iako sam isto tako sadržaj koverte sa

da svi nismo toliko puta gledali kako je pjevao

Pješačkog mosta mogao baciti u blatnjave dravske

moju, u ono vrijeme omiljenu pjesmu "Mali motorin"

virove.

i još oponašao Marka Novosela! Pitam se, pamtim li taj događaj kao stvaran ili kao filmski skeč?

Lajoš je jedva pogledao neuprljanu kovertu, kad

Viktorov tajanstveni nestanak godine 1966. možda

sam je bacio na stol u dvorištu. Sjeli smo na veran-

tako slabo pamtim jer nije bio snimljen na filmskoj

du, kao toliko puta ranije, i toplo se ljetno popodne

traci. Kamo nestaju događaji kad ih jednom kona-

raširilo po suncobranima, ligeštulima i tuševima.

čno zaboravimo?

Stabla na dvorištu zanjihala su se kao na Jadranu. Lajoš je čitao o političkim kataklizmama i ekonom-

Mama je očekivala da obilazim Lajoša jer je star i

skim kolapsima dok su ga s radio programa milova-

živi sam, i naša je, eto, dužnost da se brinemo o

li evergrini. Kambodža je u plamenu; Sporazum u

njemu. I doista, kad bi me Lajoš pogledao svojim

Camp Davidu: rat ili mir; Muhamed Ali treći put

bojažljivim svijetloplavim očima, pomislio sam - o

svjetski prvak; Nije li Paul McCartney ipak umro

pa, njemu je pomoć stvarno potrebna. I još bih

prije deset godina?

pomislio kako sam ja taj koji je u ovom slučaju

XVIII severniBunKeR I 75od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Nenad Rizvanović

XVIII severniBunKeR I 76od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

zapravo stariji, premda ne bih mogao glumiti u

za muzikom. Sve u Lajoševom životu zapravo je bilo

"Excaliburu".

podređeno muzici, svakog dana, nakon završetka radnog vremena u Slavonskoj banci, on bi skidao

Mladost, starost, sve su vam to nejasne kategorije,

svoje činovničko ruho i zaključavao se u Muzičku

u Glasu Slavonije smo uvijek prvo čitali stranice sa

sobu putujući na glazbene ekskurzije. Na Radio

osmrtnicama, a kad bismo u sićušnom pravokutni-

Osijeku vodio je džez emisiju, koju čak ni gradski

ku susreli nekog poznanika, zauvijek uokvirenog,

džez puristi nisu ogovarali. Volio je big bandove,

mama bi rekla:

vokalni džez i etiketu Blue Note (citiramo po tekstu iz Glasa Slavonije), poimence, Luisa Amstronga,

- Oh, a bio je tako mlad - iako je slika u novinama

Billy Holiday, Dukea Ellingtona, Lestera Younga,

nudila sasvim drukčiji zaključak, a tek bi ponekad

Charliea Parkera i Milesa Davisa.

konstatirala kako uopće nije bio tako star. Građani su šaputali o Lajoševoj fonoteci, najglasniVremenom sam shvatio kako čak ni osmrtnice nisu

ji su, po običaju, tvrdili da je običan prevarant, sve

pouzdan kriterij za utvrđivanjem starosti ili mlado-

dok jedne subote u revijalnom broju Glasa Slavonije

sti. Ja sam, mislim, bio star, čak i kad sam prevrtao

nije objavljena reportaža o Lajoševoj kolekciji. Glas

po Viktorovim stvarima u dvorišnoj kućici, još nabu-

Slavonije nije u inspekciju poslao obične novinare

jaloj od mladićkog života: košarkaška lopta još pod

već Branka Mihaljevića i Kiću Slabinca, tadašnje

krevetom, veliki plakat Dragana Kićanovića na zidu,

neosporne slavonske autoritete za zabavnu glazbu.

i sam Viktor je nosio brkove slične Kićanovićevima,

Gospodin Mihaljević pohvalio je stoičku volju za

kratke, oble, šmekerske. Na polici, kao na groblju,

kupovinom rijetkih i važnih ploča, uočivši u

ležale su knjige Edvarda Kardelja.

Lajoševoj kolekciji i svjetske raritete - ploču Enrica Carusa iz 1906. te Bessie Smith iz 1925. godine.

Viktoru sam prvo zaplijenio auto-moto revije, sport-

Kićo nije napisao ništa, ali na odštampanoj novin-

ske časopise, magazine za muškarce (mahom fran-

skoj fotografiji sa zanimanjem sluša Lajoševo pre-

cuski Lui), kriminalističke romane, te poneku knjigu

davanje o, možda, opusu Dukea Ellingtona.

o špijunima i tajnim agentima. Kasnije sam pronašao veliku školsku bilježnicu s fotografijama Paula

Danas je sve to prošlost: Kićo šiba po tamburici,

McCartneya u kutiji sa popunjenim iskaznicama

Mihaljević piše operu, a ni Lajoš nije dobro, više ne

Gradske knjižnice - Viktor je mnogo čitao klasike,

surađuje s Radio Osijekom, čak ni ne sluša vlastite

povijesne knjige, biografije - i pomno sačuvanim

ploče. Ponekad mama ponese svoju super 8-icu

ulaznicama s kazališnih predstava, likovnih izložbi i

kako bi snimila što se događa. I onda ga vidimo

koncerata. Zašto je Viktor skrivao svoje sklonosti

kako mršav i klimav čita novine ili ispod kuhinjskog

prema lijepim umjetnostima? Bio sam odlučan

stola ili iza kauča u dnevnoj sobi, ponekad čak iza

istražiti Viktorove tajne, dvojbe, navike i spoznaje. I

bojlera u kupaonici. Posebna mu je specijalnost da

nisam, naravno, ni pretpostavljao što bih sve

nečujno ispari; kasnije ga pronalazimo tragajući za

mogao otkriti.

suhim novinskim listovima. Jednom nas je gotovo nasamario kad se poput kukca sakrio u pušnici.

Lajoš je samo jedan predmet iz dvorišne kućice izložio u dnevnoj sobi, i to kao kakav muzejski ekspo-

- Ha, jesam vas! - kad smo mi već zavirivali iza paro-

nat. Prelijepoj akustičnoj gitari Yamaha divili smo se

va kobasica, kukova kulenovih seka, i mišićavih

obojica, Lajoš čak možda i više od mene, jer on nije

tabli slanine - Lajoša su otkrila ticala na moćnom

bio sposoban odsvirati ni nekoliko jednostavnih

torzu pršuta.

taktova. Prije tog incidenta pronašao je kutije s olovnim vojViktor je pjevao tako lijepo da su ga oduvijek upisi-

nicima i upustio se u zamršenu rekonstrukciju

vali u Bečke dječake i crkvene zborove, u KUD-ove i

ključnih bitaka Drugog svjetskog rata. On, nekada-

tamburaške orkestre i muzičke škole, što bi on

šnji kandidat za velemajstora, zatražio je poduku iz

uspješno eskivirao žalosteći svog oca - jesam li vam

šaha. Neki dan nam je tiho i odlučno zakazao dvo-

već rekao da je Lajoš njegov otac? - koji je ludovao

boj u mačevanju.

nja: Paul McCartney je rođen 18.6.1942. A Viktor?

materijal, ja sam, zatvoren s Lajošem u zajedničkoj

16.8.1942! Albert Krasniqi mi je ispričao kako je

klepsidri, polako ali sigurno gubio utrku s vreme-

Viktor nekoliko mjeseci svirao u Dinamitima dok je

nom. Svi moji napori da prikupim dokaze su propa-

on bolovao od žutice. Dolje u vrtu, odmah pored

dali. Lajoš je kopnio kao snjegović i moja su otkrića

groba psa Aleta, pronašao sam kutiju sa kajdanka-

gubila smisao.

ma - čak i moje sasvim skromno muzičko obrazovanje bilo mi je dovoljno da shvatim kako sam prona-

Više nije ni tako bitno kako sam i kada pomislio da

šao skladateljske pokušaje. Nedostajao mi je još

su Paul McCartney i Viktor Velicki ista osoba. Viktor

samo finalni dokaz.

bi ponekad svoju fotografiju u bilježnici zalijepio pored fotografije Paula McCartneya, no to mi u

Noću sam, ležeći u krevetu, maštao o tajnom posje-

početku nije bilo neobično, jer tko sebe nije zami-

tu Domu zdravlja - i ja bih se vješto poput agenta

šljao kao člana The Beatlesa!

007 penjao po crvenim stepenicama i nečujno provaljivao u ordinaciju dr. Čmrleca, još korak dva i

Trebalo mi je vremena da uočim sličnost, slabo skri-

konfiscirao Lajošev zdravstveni karton. I onda bih

venu brkovima i hipi frizurama! Nije, naravno, bilo

zamišljao euforiju koja nastaje kad za nedjeljnim

lako dokazati kako su u tehničkom smislu oni ista

ručkom priopćim, ljudi, Viktor Velicki je živ, on nije

osoba, s istom glavom, nogama, zubima: Viktor

mrtav i ne samo što je živ, već ga gotovo svaki dan

Velicki do 1966. i Paul McCartney nakon 1966.

viđamo na televiziji.

Koliko je trud bio potreban svjedoči baš ova koverta s fotografijama, bilješkama, planovima, avion-

Mama naravno već pali svoju super 8-icu jer tu

skim kartama, isječcima iz novina. Dokazati da je

rečenicu valja zabilježiti zauvijek, pa me moli da

moj bratić Viktor Velicki pobijedio na tajnom natje-

ponovim sve što sam rekao.

čaju za McCartneyevog dvojnika i dublera značilo bi istovremeno i dokazati da je Paul McCartney zaista

Naravno, nije bilo načina da se dokopam Viktorovog

poginuo u automobilskoj nesreći 9. listopada 1966,

zdravstvenog kartona. A kako je Lajoševa bolest

nakon svađe s Lennonom u tonskom studiju.

brže napredovala, tako sam se i ja udaljavao od

Tek tada bismo, spekulativno, mogli porazgovarati

Lajošu bilo savršeno svejedno je li njegov sin živ ili

o tome o koliko se osoba tu radi? Je li riječ o jednoj

ne, čak i kad bih se nekim čudom dokopao

ili dvije? Ako je jedna, govorimo li o Viktoru ili o

Viktorovog zdravstvenog kartona.

cilja, sve dok mi nije postalo posve jasno da bi

Paulu? Ili su se Viktor i Paul u jednoj fantastičnoj simbiozi fuzionirali u jednog. Ili možda imamo posla

I zato sam kovertu, čistu i neoskvrnutu na liniji za

s podvojenom osobom Viktor-Paul? Kako je Viktoru,

Gornji grad - Bosutsko naselje, odlučio poslati

ako je ovaj današnji Paul McCartney zaista Viktor,

samom Paulu McCartneyu s jednostavnom poru-

uspjelo tako savršeno glumiti Paula McCartneyja

kom

svih ovih godina? Kako je uspio istisnuti samog sebe i svoje osjećaje? Pamti li još mene, mamu i

- Pozdravljam te, poštovani Paule McCartney te

svog oca Lajoša?

dragi Viktore, šaljem ovu kovertu i poručujem da nikome nikada neću otkriti vašu tajnu. Iskreno Vaš

Mogao bih vam nadugo nabrajati dokaze, usporedbe i nevjerojatne podudarnosti, poput datuma rođe-

i Tvoj...

XVIII severniBunKeR I 77od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Dok je mama zabrinuto pregledavala snimljeni

pesMa o Merilin Monro Došla sam da tražim telo Merilin Monro

izlemam ga, razbijem mu kameru

samo za sebe.

tvojom dugačkom, glatkom butinom

da ga iskopam

a tvojom ljupkom kolenicom

preuzmem

izbijem mu oko.

upakujem u ovu papirnu kesu. opa. opa. opa.

Nekada si želela da pišeš pesme;

gledaj sve te sočne dugačke mrke kosti

Uozbilji se, Merilin

tu široku i tvrdu karlicu

nosiću te u ovoj papirnoj kesi

ha ha oh toliko je želela da bude ozbiljna

po celom svetu, a na njoj ću napisati: - pesme Merilin Monro -

ali ni sad ne prestaje da se osmehuje

Posvećene svim prinčevima,

da nije skrenula?

pesnicima koji su tako žalili što odlaziš,

Merilin, uozbilji se - slikaju te,

Plakali su za tobom, ali su

slikaju još

želeli i da ti ga nabiju

osam devojaka u Njujorku

dok još imaš mesa

pre nego što su te startovali.

koje su se ubile zato što su bile lepe

tamo gde treba;

na isti način kao i ti, upravo

ali su zakasnili.

jedan dan nakon tebe! Zatražila sam i njihova tela,

Sada ću ih uzeti moja papirna keso

one proviruju iz moje papirne kese

i zajedno ćemo izvesti pesmu:

osmehuju se kao blesave pepeljuge.

"Kako biste želeli da vidite Merilin Monro, u akciji, nasmejanu, i bez odeće?"

reporteri su besni, postavljaju

Čekaćemo dovoljno dugo dok ne slože prepoznatlji-

mi pitanja

ve face

kako to da jedna žena ima pravo

a onda ću ih udariti tvojom lobanjom.

na telo Merilin Monro? i šta planiram

opa. opa. opa. opa. opa.

za ručak? Misle da nameravam

Merilin, uozbilji se

da te pojedem. Njihovi zubi su jezivi

danas sam došla da zahtevam tvoje telo samo za

i žele da me zbune, oslanjaju se na

sebe.

lopatu, nagi. Nemoj da gledaš ispod oka. Ali kad se jedan od reportera previše približi

1971. iz zbirke Edward the Dyke and Other Poems, prevela s engleskog: Ivana Maksić

džudi Gran (Judy rae Grahn, 1940) američka je pesnikinja feministkinja; njena dela govore o životu žena, ženskom iskustvu (uključujući lezbijsko). Njena poznata knjiga "Krv, hleb i ruže: kako je menstruacija stvorila svet" (Blood, Bread and roses: How Menstruation Created the World, Beacon Press, 1993) govori o novoj teoriji nastanka kulture kao procvata nastalog iz ženinih mirnih krvavih rituala, naročito menstruacije. Bavi se revidiranjem mitova koji se odnose na žene i pojma "ženskog" u društvu. Nagrađivana. Urednica je književnog časopisa Metaformia: A Journal of Menstruation and Culture. Predaje na nekoliko univerziteta u Americi. Najpoznatije zbirke poezije: Edward the dyke and Other Poems (1971), A Woman is Talking to death (1974), She Who (1977), The Queen of Wands (1982).

XVIII severniBunKeR I 79od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Džudi Gran

XVIII severniBunKeR I 80od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Lin Lifšin

Merilin pozira na CrvenoM satenU 1.

na koji će ispasti.

nikad ne misli

kad bi mogla

čula je da će

da bude preko

joj od toga

60 neko će

bradavice biti crvenije,

platiti više nego

naginje se nazad,

što je ona ikad zaradila

pokušava da

za njene napućene

zamisli to, nije

usne i to kako

srećna, kao ne-

se boja krvi

ko ispod nekog

reflektuje na

koga nikad ne bi

njene bradavice.

odabrao

Hladno joj je

koji pumpa. Ona

i volela bi da

čuje pisak voza.

postoji neki

tiho pevuši nekoliko

drugi način

bluz melodija,

da zaradi koji dolar,

mora da piški ali

ali ipak to je gluma, pre-

to ne čini. Klizava

tvaranje, raširenih

tkanina je

nogu i ruku, napast,

hladna kao čudan

ne, noćna mora.

jezik uglavljen

Saten je na dodir

duboko u nju.

kao unutrašnjost

Plavo bi joj više

usana. Ona bi

odgovaralo,

mogla biti komadić

ali "crveno", fotograf

dinje koji klizi

prošaputa "će muškarcima

znajući da postoji

uzburkati krv, naložiće

samo jedan način

ih da izbace keš".

Merilin Mrzi lastis Naravno da pokazuje

kutije bi mogle biti

ono što svakog

grobnice, mogla bi

najviše pali da

to biti i kutija

vidi na njoj,

u kojoj je ona,

ističe svaku oblinu

čak manje

njenih grudi

nego lastiš

i butina osvetlja-

oseća da je steže,

va njeno dupe

podvez. Rumenilo

kao kišni mantil, daje

njenih obraza za koje

njenim usnama tu

muškarci misle da je

vlažnost, taj želim-te

čežnja je krv iz njenih

sjaj a zapravo sve

kapilara koja izbija

što ona želi je da se

iz onoga

uvije u duks,

što ih drži

posmatra svetlost

kao da bi, ako ona

na mramoru kako se

ne može biti slobodna,

menja od boje guave

njena krv mogla biti.

preko breskve do šardonea i kineske trešnje. Sa 27. sprata

1994. iz zbirke Marilyn Monroe prevela s engleskog: Ivana Maksić

LIN LIFŠIN (Lyn diane Lifshin, 1942) američka je pesnikinja. Objavila je više od sto knjiga. Uređuje antologije i objavljuje u književnoj periodici. Njen website je lynlifshin.com.

XVIII severniBunKeR I 81od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 82od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 83od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

XVIII severniBunKeR I 84od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Slobodan Bubnjević

titanik

Ćutali smo i gledali kako tone. Bližio se drugi sat iza

Ono, bombardovanje, već je ušlo u svoju četvrtu

ponoći. Neobično topla aprilska noć ulazila je kroz

nedelju i uveliko smo shvatali kako to ide sa miro-

prozor čvor po čvor, akord po akord, nastupajući u

vnim intervencijama. Ako se izuzmu brige o strate-

patetičnim talasima, kao glas Selin Dion u glavnoj

škim namirnicama i očevoj bolesti, provodili smo

muzičkoj temi.

sasvim bezbrižne noći.

Zvučna zavesa bi samo na tren uzdrhtala. Dok je

Taj film se zapravo odvijao negde drugde. Nigde u

film trajao, u pozadini bi, uz sve tiši žablji kreket,

blizini naše kuće nije bilo ničeg vrednog bombardo-

promakla nova armada savezničnih aviona, jedna

vanja - pre nego što nas je uvukao u svoj četvrti rat,

od brojnih koje su svojim poslom odletale na jug, ka

režim se postarao da se sve oko nas, pa i mi sami,

Beogradu. Naravno, nismo se uzbuđivali. Pos-

pretvori u nešto daleko jeftinije od najrobustnijih

matrao sam televizijsku sliku nalaktivši se nad sto-

krstarećih projektila. Pomalo smo čak zavideli

lom, sa nogama povijenim na drvenoj rezbarenoj

onima koji su u tom ratu dobili epizodne uloge, žive-

stolici. Otac je, u gaćama i potkošulji, sedeo u fote-

ći blizu vladinih zgrada, mostova i fabrika.

lji. Nema ničeg herojskog u tome. Kad je dva sata Nije tu bilo reči o simbolici - da u gluvo doba gleda-

posle ponoći 15. aprila 1912. nepotopivi RMS

mo tročasovnu filmsku sagu o potonuću Titanika

Titanik udario u ledeni breg, u toj tragediji je pogi-

dok saveznička alijansa bombarduje Srbiju. Nismo

nulo 187 ljudi više nego što će devedeset godina

učitavali nikakva značenja, samo smo koristili prili-

kasnije, prema zvaničnim podacima, stradati

ku da ga gledamo. Zanimao nas je film.

tokom NATO bombardovanja Srbije.

Oca su tih noći budila njegova zlokobna krvarenja,

"Šta radiš?", upitao je otac vraćajući se iz kupatila.

a mene su budnim držali filmski hitovi koje nisam

"To je najskuplji film svih vremena", rekao sam mu.

video u bioskopu, a koja su, u inat Holivudu, doma-

"Samo gledaš filmove, bolje se naspavaj."

će televizije bespravno emitovale tokom bombardo-

"Izašao je prošle sezone. Mislim da se još daje u

vanja.

bioskopima." "To će neko jednom da plati", uzdahnuo je. On nije,

XVIII severniBunKeR I 85od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO kao većina, mrzeo režim zbog njegove pretenciozne

Bilo mi je te noći drago zbog toga. I što gledamo

arogancije prema ljudima i narodima, već zbog tih

"Titanik" zajedno. Što je on u fotelji, a ja za stolom.

pijačnih inaćenja i sitnih gadosti.

Što je tako, sve normalno.

Mislio sam da će otići u krevet, ali je ostao. Zain-

"Podlac", rekao je kad je Kal ogrnuo Rouz kaputom

teresovao se za scenu u kojoj siromašni Džek, kog

sa dijamantom u džepu. Počinjala je kiša na palubi

glumi Lionardo Dekaprio, dolazi do karte za veliki

Karpatije. Kameron je izabrao da u poslednjim

prekookeanski brod. Možda jer je u mladosti i sam

kadrovima ostane dosledan osnovnoj patetičnoj

hteo da plovi, ali je iz nekog razloga odustao.

liniji i prikaže kako Rouz, na ušću Hadsona u Atlantik, posmatra Kip slobode.

Spustio se u fotelju. Bilo je sasvim jednostavno zaploviti sa Titanikom. Nije bilo reklama. Samo su

"Zadržala je dijamant", rekao sam.

puštali film. "Dobar film", klimnuo je glavom. Video sam da je Retko sam sa njim gledao filmove. U kući je majka

tužan. Još je žalio Džeka. I sve druge koji nikada

važila za filmofila. I naravno, mi deca. Nikad nije pri-

neće stići do Kipa slobode. Uključujući i sebe.

čao o tome, ali smo znali da je jednom bio statista dok su snimali "Kapelske kresove" u njegovoj fabri-

Film Džejmsa Kamerona o Titaniku zaradio je

ci. Moguće da je tada shvatio kako je kod filma sve

tokom te godine 1,2 milijarde dolara. Zahvaljujući

prevara. Uvek je radije čitao petparačke romane ili

bombardovanju, mi smo ga gledali besplatno. To je

rešavao enigmatiku.

mogao biti i naš novi početak.

Zato valjda nije ni dopuštao da se trpezarijski sto iz-

Ali, otac je umro dan nakon toga. "Ne sad", rekao

mesti iz centra prostorije. Na fotelju ispred televizo-

sam dok su naricali iz dvorišta. "Tek smo počeli da

ra je gledao sa gađenjem. Nije se, kao svi mi ostali,

gledamo filmove."

otimao za mesto u njoj. Ne pamtim, zapravo, da je ikada sedeo u njoj, osim tada.

XVIII severniBunKeR I 86od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Uglješa Šajtinac

U pUskinoviM saoniCaMa ii ii MosFiljMa jeMeljan pUGaCov! v

Suditi o tome šta je uzbudljivije, knjiga ili film, zalu-

ra opet će nestati i ostaviti tek toliko mesta oko gra-

dno je. Jedno će uvek biti jedno a drugo drugo - i

fema da se još može uneti poneka reč ili tek broj

Bog! Ko mašte nema, gubi u oba slučaja, gledao

stranice. Konačno delo nije ništa drugo do stablo

film ili čitao knjigu. Samo, drugo je predavati se

nastalo iz baš one sićušne semenke koju je vetar

čarima zamišljanja a treće gledati slike pred

doneo tu, pred noge pesnika-poljodelca! I to je neka

sobom.

slika, složićete se. Dakle, čovečanstvo je dočekalo da pesništvo jeste ono što stoji između dve slike.

Iako, svojim pozivom, već odavno dugujem praksi

Pesnik je video semenku, mi vidimo stablo, svi

nekakav tekst o zadatoj temi, ja se ne dam, pa kao

zadovoljni!

pisac i dramaturg ljubomorno ostajem dužan ''nauci''. Danas je sve nauka, pa tako i umetnost. Ima

Film je žudeo za pričom, od samog početka.

više doktoranata iz oblasti umetničke teorije a

Originalne priče brzo su se trošile, prirodno, knjigu

bogami i prakse nego što to svet može poneti, pa

u šake! Od početaka do današnjih dana film je

ipak. Ja, eto, mogu da pišem kao čitalac i gledalac

pokušavao sa većim ili manjim uspehom da usisa

i ništa više od toga, sram me bilo.

sve postojeće žanrove literature. Filmovi na biblij-

Sebe radi, a i da dosadim odmah na početku, pod-

romanima i kratkim pričama, pesmama, pa čak i po

sećam se uopšte odakle potreba da se film i knji-

esejima - koliko je rodova u starijoj toliko ih je nasle-

ževnost porede. Prirodno, valjda je to zbog toga što

dila i mlađa umetnost. Kinematografiji, kao mla-

ske teme, krimi-romane, po epopejama, ogromnim

je prvo mlađe a drugo starije. I tu se završava sva

đem detetu, prirodno prija sva ta ''rodbina'' da je

priča o poređenju.

mazi i pazi.

Ako je verovati Aristotelu, pesnik se ne može odu-

Moglo bi se reći da je film ''dete'' koje je najbrže

preti ushićenju a ushićenje je tek u onoj kritičnoj

napredovalo. Dvadeseti vek, koji je sav od filma,

sekundi u posmatranju kada se slika trajno urezuje

putem celuloidne trake izaziva najveće prekopava-

u gladak kamen svesti, prazan papir uma. Tamo će

nje istorije ikad zabeleženo. Prosto je neverovatno

iz nje, kao iz male pukotine, krenuti osipanje sva-

da je kinematografija u sebe smestila, za sto godi-

kog suvišnog dela kamena, sva suvišna belina papi-

na stvaranja, svu ljudsku istoriju u sebe! Takvo

XVIII severniBunKeR I 87od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO proždiranje nasleđenih tema, priča, istorijskih i

Strašno!

izmišljenih događaja unutar magije slika koje se pomeraju i govore nije se desilo za svo postojanje

Ostatak ovog teksta želeo bih da posvetim krajnje

vremena zajedno. Producenti i režiseri ne prestaju

ličnim doživljajima susreta književnosti i filma.

da trče unaokolo tražeći priču. ''Storiteling'' ili očaj! Rusi, Englezi i Francuzi, kad je u pitanju nacionalna Prvo je pojedena drama, koja je uvek i samo i na

književnost. To je odgovor na pitanje ko najbolje

prvom mestu literatura! (Pročitajte opet ''Antonija i

ume da napravi film prema literarnom predlošku.

Kleopatru'' V. Šekspira i uverićete se da je on osim

Zašto? Verujem da je razlog u tome, osim što u

moderne drame i autor prvog filmskog scenarija! )

navedenim kulturama postoji strahopoštovanje

Zatim mitovi, bajke, veliki a za njima i mali romani,

prema nacionalnim piscima, što su to kinematogra-

novele i pripovetke. Sve je to postalo filmski scena-

fije visoke discipline. Nju su nasledili iz iste takve

rio, koji je, opet, literatura.

pozorišne prakse a to nije za zanemariti. Interesantno, kada govorimo o ove tri kinematogra-

Kao prvi veliki dokaz odrastanja jedne umetnosti

fije one su uspešne i u ekranizacijama međusobnih

filmu se može pripisati i njegov masivni uticaj na

literatura.

literaturu. Počele su da se rađaju generacije pesnika koji su još pre same spoznaje da u njima ima

Kad je reč o konkretnim primerima, moj izbor je pao

umetničkog dara pre svega bili filmska publika, ona

na rusku kinematografiju.

očarana, uplašena i ozarena dečija gomila nalik akterima antologijske sekvence iz ''400 udarca''

Recimo, ''Zlatno tele'' (1968), režija Mihail Šveicer.

Fransoa Trifoa. Sjajan i plodan potres.

Svi su primeri iz ruske kinematografije potresno identični literaturi koja ih inspiriše pa i ovaj. Ostap

Ovde mi pade na pamet, potpuno izvan teme, uticaj

Bender, sa likom glumca Sergeja Jurskog, postaje

filma na razmenu doživljaja među ljudima.

jedino moguće otelotvorenje avanturiste iz romana

Zamislite, milenijumima među ljudima nije bilo

Iljfa i Petrova. Da ne govorimo o pažljivo odabranim

moguće opisati nešto rečima: "Ma, ako si gledao

lokacijama snimanja, od ruskih bespuća, po kojima

onaj film onda znaš kako, baš kao u onoj sceni...''.

klackaju ''ljubitelji automobilizma'', preko zapra-

XVIII severniBunKeR I 88od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

šnjavljenih ''sovhoza'' do romantičnih kutaka Černo-

fije. Na stranu sad svi zluradi komentari, kad se već

morska. ''Satirična komedija'' glasi odrednica ovog

niko više ne pita koliko je ljudi izginulo pri građenju

ostvarenja i sva mesta u filmu koje prati komika,

piramida već se svi dive i fotografišu pored istih -

kalambur, karikatura ali i njegovi dramatičniji, ''um-

više nije nužno reći nijednu lošu reč o neverovatnoj

niji'' delovi slede istovetno ono što nudi i knjiga, a

tvorevini Sergeja Bondarčuka. Moja preporuka:

ona je žanrovski baš ono što stoji i na početku ove

mante se knjige, film u ruke!

rečenice. (Neverovatna greška potkrala se autorima skore dramatizacije istog romana u svrhu pozo-

Za kraj sam ostavio poslasticu. ''Kapetanova kći''

rišne izvedbe na sceni nacionalnog teatra u našoj

(1958), režija Kaplunovskog i scenario Kovarskog.

prestonici. Da je samo jedna bilo bi za oprostiti.

Za kritiku je što sam, eto, tek sad ispisao i jedno

Ostapa Bendera igra glumac skoro dva puta stariji

ime autora scenarija ili adaptacije. Raditi adaptaci-

od onoga iz knjige!? I kako onda da poveruješ?)

je, u zanatskom žargonu uvek pričamo o ''dramatizacijama'', lakše je nego napisati originalan tekst a

''Kako su se posvadili Ivan Ivanovič i Ivan

opet teže jer od početka narušavamo već stečene

Nikiforovič'' (1941), režija dvojca Kustov-Mazur. Ko

slike u svesti obožavalaca literaturnog predloška.

god je čitao Gogoljevu pripovetku, ostaje zapanjen

Kovarski je to znao bolje nego ja, pa ''Kapetanova

tačnošću, pravovremenošću pojava koje su tako

kći'' ostaje usamljeno i skrajnuto (crno-belo) remek-

nasušne da bi se doživeo Mirgorod, u koji je sme-

delce - nezasluženo. Puškinov doprinos ruskoj ver-

štena priča. Bez sumnje građena samo u tu svrhu,

ziji pikarskog romana, romantične avanture sa svim

scenografija i vizuelni elementi koje Gogolj tek

elementima melodrame smeštene u burni period

uzgred, ali pažljivo odabrano nagoveštava kao

Pugačovljeve bune, sam za sebe, mnogo je više od

nešto više od simbola (baruština nasred varošice,

''doprinosa''. Ne prvi put, jedan genije iz ''tamo

dvorišta, sreska kancelarija, živina i živalj pomeša-

nekih krajeva'' kao da je samo želeo da se oduži

ni u učmalosti maloruske provincije), sve je tu.

temi, sižeu koji je strašno voleo, a, u stvari, napisao

Karikaturalni izbor glumaca i maska koja pojačava

je jedan od najuzbudljivijih romana u istoriji svetske

utisak o svakom od karaktera dovedeni su do per-

književnosti. Da je Puškin moderniji od svake

fekcije koja sluti da je ruska književnost u Gogolju

moderne, rečit a s merom, uzbudljiv a bez preteri-

imala svog ne anonimnog autora pravoslavne ''ko-

vanja, mudar a pitak, majstor paralelnog pripoveda-

medije del arte''! Pijetet doživljava vrhunac u pojavi

nja a uvek ispred čitaoca i vodi ga kao svitac, uvek

glumca koji igra samog Gogolja. U poslednjim

već tamo ispred kad pomislimo da nam je ispod

kadrovima filma on je putnik koji prolazi

skupljenih šaka, nedodirljiv, nedostižan - sve to

Mirgorodom, u kočiji je, pada nemilosrdna jesenja

znam dok ga čitam. Strašno je i potpuno kontradik-

kiša, a sve što će izgovoriti biće poslednja rečenica

torno tvrdnji da je lakše dramatizovati nego ''ispoče-

iz pripovetke.

tka'' napisati reći sad da je Kovarski ''čudo stvorio''. A jeste tako, kad se pogleda film. Takozvani ''of'' ili

Šta reći za ''Braću Karamazove'', verzija iz 1968.

glas junaka koji čujemo a koji je njegova misao ili

godine, koju potpisuju trojica reditelja: Lavrov,

zapažanje, ovde nam kroz obraćanje Petruše

Uljanov i Pirjov (ipak je to Dostojevski, ne može

Grinjova, mladog oficira koji se zaljubljuje u Mašu,

jedan da radi, to je neozbiljno!). Ovom filmu doda-

da baš tu ''kapetanovu kći'', tek u malim dozama i

tnu magiju dodaje kolor, koji u dva prethodna filma

sasvim funkcionalno prenosi deliće iz romana,

nekim čudom uopšte ne nedostaje. Jedan stariji

nikako one literarne, s pažnjom odabrane prema

film, ovenčan nagradom američke Akademije za

mladiću njegovih godina i u skladu sa osećanjima

film, takođe u koloru, priča je za sebe. Bondarčuk,

koja ga obuzimaju (to nije čest slučaj a nevolja je

naravno, ''Rat i mir'' (1965). Pa, ko još da čita

kad autori nastoje da ''of'' zloupotrebe za sva ona

Tolstoja pored ovakvog remek-dela! Rađen kao

''lepa prozna zapažanja'' koja dijaloška struktura ne

tetralogija ''Andrej Bolkonskij'', ''Nataša Rostova'',

može da podnese). Sjajan je Puškin, jer on svom

''1812. godiina'' i ''Pjer Bezuhov'', traži od vas celo

romanu daje naziv ''Kapetanova kći'', a ona je u

jedno poslepodne i veče da ga odgledate, ali vredi.

priči tek povod, dramski naizgled neupotrebljiva jer

Mnogo. 431 minut, 120.000 učesnika na snima-

ne čini ništa, suviše je pasivna, neko ko je tu a od

nju, najskuplji film u istoriji sovjetske kinematogra-

koga ništa ne zavisi - ali ništa bez nje! Maša je ono

ma u očima on iskreno izgovara: ''Šta ću? Toliko

oteti, odredište, plen, blago oko kojeg se Grinjov

dugujem tom čoveku.'' - rečenica u knjizi postoji, ne

otima, smisao koji izmiče u okruženju smrti, bezvla-

na tom mestu i ne u tako opisanom okruženju. Ali,

šća, predaleko udaljenih vojnih utvrđenja, snežne

sjajan potez. Na nekoliko mesta čoveku padne na

mećave, nekakvih nejasnih slika na dnu horizonta u

pamet da su autori imali na umu Puškinovu životnu

koje bulje kako pobunjeni ''pugačovljevci'' tako i car-

priču, i vojnu službu i tako prisutan teret u njegovim

ski oficiri. Film je baš toj dimenziji Puškinove priče

mislima stvoren ljubavlju za one koji se bore za

otvorio prostor da se razigra a ona mu je s druge

pravdu pa makar što je to protiv očekivanog pona-

strane dala ono što već jeste filmično u delu genija.

šanja društvenog sloja kojem je sam pisac pripa-

Sad zamišljam kako bi Puškin reagovao da ga sret-

dao. U jednoj sceni, prikazan u dokolici, Grinjov

nem i kažem mu: "Aleksandre Sergejeviču, vaša

nemarno beleži nešto u svoj dnevnik, na čijim stra-

'Kapetanskaja doćka' je tako filmična!!!" Režiser

nicama se jasno vide minijaturni crteži perom nalik

Kaplunovski

dramatiku

na Puškinove. O bizarno-precizno vođenom iskori-

Pugačovljevog kraha u završnoj sekvenci pogublje-

šćavanju detalja koji se vide tokom filma a koji već

na pred ogromnom masom na moskovskom trgu. I,

jesu u mom sećanju, ali onom čitalačkom, moglo bi

kraja

iscrpljuje

možda prvi put, u oko pada nešto čega nema u

se naširoko pisati. Opisi likova, mesta i događaja,

romanu. Grinjov je tu, dole, ispod gubilišta, Pugačov

vremenskih prilika pa čak i gestova junaka, sve je to

čak zastaje na trenutak primetivši ga, u raskoraku

našlo mesta u ovoj dinamičnoj filmskoj verziji.

je i na pragovima kojima gazi ka gubilištu. Razmene poglede, Pugačova pogube odrubljivanjem glave i

I tako, pre reči beše slika a onda o slici priča i opet

onda u krupnom planu lice Petruše Grinjova, koji je

se neko nađe da to prikaže u govoru i slici da bi se

smaknuo svoju oficirsku kapu. Potresen i sa suza-

sve završilo kako ko više voli...

XVIII severniBunKeR I 89od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

zbog čega ima sukoba, ona je relikvija koja se mora

XVIII severniBunKeR I 90od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Željko Janković

apsolUtni FilM Preston će, sporo, ivicom puta, odlaziti ka neimenovanom gradu. Predeo oko njega imaće boju alabastera. Isto kao i nebo. I bez sumnje, ta nepregledna, suprematistička ravan će oživeti njegovu senku. Onako kao što oživljavaju Gauguinove boje. Verujte mi, ni jedan ekspresionista neće odvratiti pogled. *** Preston je drevni ubica. Udaljeni oblakoderi će izgledati kao tamne, delimično izgrebane nalepnice. Tako da je Ry Cooder zaista idealno rešenje za podlogu. I ta stvar, Feelin’ Bad Blues. Jer, previše sam ciničan da bih pomislio na bilo kakav, ominozni soundscape. Preston je, ipak, umoran. A ovo je još jedan grad nad kojim će visiti ugašeno bazaltno sunce. *** Ubica će, dakle, obaviti posao što brže. Svaki njegov neuspeh (u gradu) bi mogao da bude previše literaran. Zaista, pišući ovaj lirski preludijum, zamišljao sam svet u plastičnim kesama za đubre. I nije mi bio potreban nikakav zaplet.

Monte vols

Moje ime ne znači ništa, moje godine još manje.

Da bi izbegli da im skidam kaiševe na pantalona-

Rođen sam negde na Srednjem Zapadu, gde su me

ma, i da ih potežem za njihove izvajane, životno osi-

učili i vaspitavali da je Bog na našoj strani. Ali ja

gurane uši, dali su mi da radim pri studiju kao uči-

nisam bio na istoj strani. Nisam bio njihov. Nisam

telj glume. Odelenje za pozerske delinkvente i soci-

bio "naš".

jalno neprilagođene. Svaki studio liči na zadnje prostorije u produžetku spavaonice Vojske spasa.

Glavonje su me šutnule s filma zbog pića; pravio

Tamo se odrađuju ugovori sa isceđenim imenima

sam mnogo jake martinije, u rizičnom društvu. Tako

koja se vuku na dnu spiska, imena precrtana ali još

su kazali, mada su slali svog čoveka da mi dopunju-

ne i izbrisana. U mom slučaju obostrano ceđenje je

je kućni bar. Njihove ljude si mogao da koristiš i kao

bilo u toku. Ja sam dobijao procenat od zauvek

cepanice za kamin, ali ja nisam bio toliko gadljiv da

izgubljenih honorara, a oni su me koristli za primer

ne bih popio koju sa njima. Nisam mnogo birao,

- onima koji dolaze da se oprobaju u nuđenju guzi-

naročito ne između skoča i burbona. Bilo mi je sve-

ce i sticanju slave. Tako funkcioniše selekcija i navi-

jedno, baš kao i kada su me šutnuli. Znao sam da

kavanje regruta da prežive sav taj potop što ga nose

mi ime moraju zadržati na špici jer me ima unutra,

u sebi. Besplatni sendviči i besplatna soda u zele-

isuviše sam vidljiv da bi mogli da me ispale za osta-

noj sobi, negde ispod podruma, gde se krije scena

tak para iz ugovora. Kada su me pitali zašto toliko

na kojoj će ih isprobati - dok se novajlije postrojava-

šljokam, rekao sam da saučestvujem u indijanskoj

ju i spremaju da izgovore svoje hormonske grimase,

patnji i solidarišem se sa njihovom sudbinom, ali

razmrdavajući ramena, jezik i vilicu. Štos je da te

imam osećaj da to nije dovoljno da bih oprao misio-

testiraju a da ti to ni ne primetiš. To što te gledaju

narske grehe svojih predaka. Rekli su da lupetam

dok se svlačiš, ne znači da su zainteresovani.

gore od klošara s dijagnozom i otpusnom listom iz stacionara za otkačenu sirotinju, i da se sa mnom

Dali su mi da radim s momcima jer sam igrao sva-

ne može ozbiljno razgovarati, a ja sam im kazao da

kakve gubitnike i tvrde tipove koji nemaju šta da

možda nisam više kadar za razgovore ali sam još

izgube - kao što stoji rukom napisano u fusnoti sva-

uvek u dobroj formi za pesničenje - poštena maklja-

kog božijeg scenarija koji su mi tutnuli da pogle-

ža mi provereno odveže jezik, i mogu da me ispro-

dam. Ubeđivali su me da nema potrebe da ih čitam

baju, da se uvere kakav mi je rečnik.

do kraja, zamahujući rukom kroz vazduh i šutirajući

XVIII severniBunKeR I 91od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Zoran Ćirić

XVIII severniBunKeR I 92od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

pale anđele koje sam prethodno morao da zami-

Najčešće, gluma je dar koji niko ne želi da izgubi, ali

šljam kako me vuku za nogavicu; pali anđeli liče na

život im ga ipak istroši, isisa i uništi - sve osim seća-

čistače cipela koji nikada nisu naučili da zvižde

nja na dane kada su glumili iz sve snage. To je ono

diksi.

sa čime moraju da se pomire oni koji žele da se oprobaju. To je ono čemu pokušavam da ih naučim,

Daleko su ti dolazeći dečaci - moji učenici, je l' da?

iako se ne trudim previše jer mi stalno dolaze novaj-

- bili od svakog zvižduka. Najpre su morali da nauče

lije pune poverenja u svoja preživela iskustva; izra-

kako da se popnu rasklimatanim, crvotočnim ste-

đeni tipovi koji su, iz nekog razloga, umislili da su

penicama na tu famoznu imitaciju scene - a da ne

rođeni da glume umetnost; veruju u tu laž kao što

polome vrat jer onda se nikome ne mogu pokloniti,

veruju u produhovljenost svojih brada od pet dana.

sklapajući šake na šlicu ili pridržavajući se za kuko-

Pa, nekako izgleda da glumci padaju svuda unaoko-

ve, pošto su kolena u tim trenicima predaleko. To je

lo kao kokosovi orasi u raskrčenoj džungli. Samo

važna vežba - kako se pridržavati za svaki deo svog

što su ovo mekani kokosi, sa ušećerenim mlekom

tela, naročito kada se nađeš u presamićenom polo-

iznutra.

žaju. Odnosno, kada shvatiš da ti telo ne sme biti preterano uspravno. To se glavonjama ne sviđa,

Nekada, dok se činilo da to nekoga interesuje,

otpišu te kao drvenog; uštogljeni stidljivko koji se

govorio sam novinarima da sam naučio da glumim

kurči. A kurčenje i stid su zabranjene stvari za one

četrdeset četvrte, za vreme invazije na Saipan, tru-

koji počinju u glumačkom poslu.

deći se očajnički da sakrijem strah i sebe od japan-

Posao je važna reč u ovom preplaćenom zezanju.

tako da sam završio sa metkom u levoj butini i

Učim one koje mi dodele da gluma nije igra već

medaljom za iskazano junaštvo. Ali to je bila neza-

posao ko i svaki drugi. Jedno kompletno rmbačenje:

boravna lekcija, naučila me je da tačno prepoznam

i glavom, i rukama, i nogama; čak ni creva, pluća

sa koje strane mi stiže piće i ko mi ga šalje. Retko

niti želudac nisu pošteđeni, iako jetra i srce preuzi-

sam grešio u takvim situacijama.

skih snajpera. Strah sam sakrio, sebe nisam uspeo,

maju glavni teret. Dakle, rintanje sa puno trčanja u mestu, lomatanja, kolutanja očima, brbljanja, cere-

Stvoriti zdravog pijanca bez predrasuda i strahova,

kanja, poziranja Suncu i ostalim svetlostima. Ono

sposobnog da začas zakopa svoje komplekse i

što najpre nauče tvoja koža i tvoje kosti jeste da

učini ono što mora da učini, svestan jake volje na

bokserske i spikerske finese svagde dobro dođu.

kojoj ne počiva svet oko njega već njegovi skriveni, odrasli snovi - to sam smatrao izazovom dostojnim

Tek kada potpišu prvi ugovor sa studijom - počinje

moje bankrotirane starosti koja je kod studijskih

igra. Onda kreću da se igraju sa njima: od šminke-

knjigovođa već proknjižena kao smrt na veresiju.

ra do asistenta režije, od advokata do kondicionog

Ipak, gubitak rizika je najslađi gubitak, a ja sam ga

trenera koji je istovremeno i diler, i doktor, i podvo-

glavonjama priuštio. Zato su i bili milostivi prema

dač. Studio mora da štedi na ljudima. Ljudi su u

mom ugovoru.

sistemu uvek poslednji, a glumce plaćaju da glume ljude u trenucima kada nisu obični već malčice ludi

Ah. Biti u mogućnosti da u velikoj meri utičeš na

od napada besa koji pisci scenarija brkaju sa hra-

stvaranje nečije slike o sebi i svetu u kojem želi da

brošću - tako naprave dramu s akcijom i porukom

uspe, usput oblikujući život tog uspaljenka do pune

da se akcija ne isplati onome ko sprovodi zakon.

pastuvske zrelosti, sa svim fazama izmozganog

Glavonje ne podnose pisane zakone, to naučiš

odrastanja - zar to nije jedno od najusranijih oseća-

kada pokušaš da se držiš brojki iz ugovora. Vrlo pro-

nja koja mogu da zadese nekoga ko je na zalasku

sto: da bi te imali u šaci, ta šaka mora da bude pra-

svoje umetnosti? Zamrznut i poboden negde na

zna. Kada te jednom plate, raspolažu tobom na

putu za koji su ti rekli da vodi kući. Samo što si već

način koji nije opisan ni u jednom ugovoru. Tvoj ugo-

toliko puta stigao na kraj tog puta, ali nikako da

vor je tek jedan od njihovih scenarija i ništa više od

ugledaš svoje obećano svratište od doma, gde se

toga. Zato moraš da izmisliš svoju priču da ne zabo-

možeš skrasiti i dočekati Onoga u čije ime si popio

raviš ko si - ako ti bude uopšte stalo do toga, kada

sva svoja poslednja pića - sa obe strane filmske

uskočiš u sav taj pičvajz.

kamere.

6. Samoinicijativno ispravlja grešku tek kada je

pitanju sveže meso - sa ili bez krvi, svejedno.

uoče oni koji na to imaju pravo.

Taktičnost učitelja glume prilikom selektiranja od velikog je značaja. Taktičnost u saopštavanju njego-

7. Kada popunjava test prošlosti, ne pominje rodite-

vog mišljenja veoma je važna za mlade u godinama

lje, čuvanje i smrt omiljene životinje iz detinjstva,

kada se veruje u pravednost audicije, lični progres,

odlazak u crkvu ili odlazak iz rodnog grada.

profesionalno sazrevanje i zasluženu besmrtnost. Uf!

8. Skroman je kada se u grupi povede razgovor o broju ostvarenih snošaja za jednu noć, ali izbegava

Dakle, moje je da ih u što većem broju, i za što

da se brani ćutanjem.

kraće vreme, odbijem od glume kao ideje koja ima terapijske efekte, i tako smanjim gubitke u ljudstvu

9. Pedantno vodi evidenciju o devojkama iz studija

i novcu. U tu svrhu primoran sam da izigravam

kojima se zavukao u gaćice.

pedagoga i govorim im kako se svest o tome šta zapravo hoćemo stiče postepeno, odrastanjem u

10. Odustaje od težih fizičkih zadataka, pokušava-

sobi i u školskom dvorištu, zdravim shvatanjem

jući da ih reši razgovorom sa sobom kao zamišlje-

ulice i njenih pravila, stalnim probama na svakom

nim glavonjom.

delu terena koji ti prepuste, kao i pomnim gledanjem video snimaka na kojima plešeš pred ogleda-

11. Spretan je u baratanju pićem, bez obzira na

lom, preobučen više puta jer ti je teško da prepoz-

vrstu alkohola i teksta koji deklamuje između dva

naš nekog svog.

učiteljeva gutljaja.

Da bih olakšao sebi posao, napravio sam nešto kao

12. Ume da poruči turu bez monologa, i to u prosto-

listu obeležja budućih filmskih zvezda, dakle glu-

riji gde nema ni šanka ni bara na vidiku.

maca koji mogu glavonjama da obrnu brdo love i napune blagajne i sefove do vrha sveta. Evo kako

13. Poseduje timsku savest: ismejava i javno uka-

taj foto-robot izgleda, opisan po brojevima od jedan

zuje na kolege koji cmizdre posle pinte viskija proli-

do dvadeset.

vajući ga kroz beskorisne suze.

1. Bez oklevanja usvaja plan i program potčinjava-

14. Rado prihvata poziv na tuču kao i poziv na

nja učitelju glume i grozničavo uči kako da prepo-

žurku bez devojaka.

zna one koji su iznad njegovog učitelja. 15. Trudi se da poboljša svoj rad i ponašanje gase2. Nastoji da drugi poštuju to što nema svoje mišlje-

ći pikavce na nadlanici i kladeći se uvek na sebe.

nje o skrivenim dimenzijama glumačkog zanata. 16. U zajedničkom neuspehu krivicu prebacuje na 3. Lako potpada pod uticaj onih koji se predstavlja-

druge, tapšući ih po ramenu da im teret ne sklizne

ju kao režiseri i ne menja nijednu od rečenica koje

niz kičmu.

su mu dodeljene u slučajnoj podeli, prilikom improvizovanja dijaloga koji se stalno prepisuje i dopisu-

17. Ne pravi se da razume ono što smatra idiotskim

je, što zbog mog pića, što zbog govornih mana stu-

drilom.

dijskih činovnika koji zarađuju mrčenjem papira pozlaćenim olovkama s lako kvarljivim patentom.

18. Stalno teži da postigne više u izbegavanju karakternih epizoda.

4. Brine se o svojoj ličnoj higijeni, izbegavajući razgovore o kolonjskim vodama, briljantinu i talku.

19. Olako prihvata neuspeh, ili se barem tako čini posmatraču s plaćenom ulaznicom.

5. Vodi računa o spoljašnjem izgledu tako što bira pred kim će se presvlačiti.

20. Ima jasne ciljeve, ali oni se nikada ne tiču budućnosti.

XVIII severniBunKeR I 93od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Naravno, studio zahteva efikasnu selekciju kad je u

XVIII severniBunKeR I 94od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Savetnici glavonja, dabome, nisu hajali za moj test-

njima filmskog pakla, prelazili bismo na fiskulturu.

sistem, već su mi stalno nagvaždali o tome kako je

Govorio sam da će im to pomoći da se ne prenema-

važno da kod tih "mladih ljudi" pažljivo pratim pro-

žu, mozgajući o psihologiji likova koje im budu

mene pod uticajem vaspitanja. Oni su ozbiljno raču-

dodelili da ih odglume. Ako preglumljuju izmišljene

nali na te "mlade ljude", a ne na mene. Ali, ja sam

ljude, uprskaće i kod gledaoca, i kod glavonja.

tim budućim plaćenicima bio više od magneta za

Jednom kad se nađu na snimanju, moraju da srežu

gitaru. Tamna zvezda - tako su me neki drugi savet-

stvar pre nego režiser urlikne: "Rez!". Tako se dobi-

nici glavonja proglasili, ne bi li me nekako izreklami-

ja u vremenu, da mogu da kidnu u prikolicu pre

rali i tako izvukli još koji svežanj od mojih "odmetni-

nego režiser i njegova svita dobiju napad umetniča-

čkih filmova". Bio sam odmetnik kojem nisu dozvo-

renja.

ljavali da se odmetne u sopstveni stomak jer je cirkus stalno produžavao sezonu: još je bilo dosta

Fora je da se odradi rola sa što manje dublova. I što

onih koji su kupovali kartu da uđu unutra i vide

više pirotehnike. A i kaskaderi su dobrodošli, oni

predstavu, kupujući tako vreme za krotitelje životi-

imaju najbolji uvid u situaciju na terenu, i ako im

nja, ali i za same životinje. Nisam znao gde su me

nabaciš malo glumačke pičetine, tačno će ti reći

svrstali u toj cirkuskoj podeli, niti kuda bih se

kada će govna isplivati na površinu, i koliko će tra-

odmetnuo, sve i da su me pustili s plišanog lanca.

jati dok glavonje dovrše čišćenje umetničkog sranja, kako bi dobili robu koju mogu da prodaju kao

Nije me bilo briga za savetnike glavonja: njima je

robu u bioskopima, i kasnije na televiziji. Važno je

bio posao da se prave pametni, a meni da budem

da se čuvaš režiserskog ludila: niti su oni svešteni-

tamna zvezda za namamljene debitante koji su glu-

ci umetnosti, niti si ti vojnik umetnosti sa licem koje

mili moju privremenu publiku. I koji su očekivali da

zrači produhovljenu ljudsku sudbinu. Bog nikome

ih prosvetlim onoliko koliko je potrebno da i oni

ne šalje uputstva poput "umri muškije". Kloni se tih

steknu svoju publiku. Nije me bilo briga ni za kakve

koji su plaćeni da budu dirigenti sopstvenog ludila;

psihičke iznutrice upakovane u nepromočivu crnu

oni se prazne za tuđi račun. Zato se drži pića i ne

kesu na kojoj je pisalo "vaspitanje". Publika je, pre

zaboravi da je svačije lice maska smrti.

svega, uvek jedna nedovoljno nevaspitana horda koju je lako pripitomiti i koja pati što ne može da se

Sve im ja to kažem jer uvek ima dosta toga da se

otkači dovoljno da ne liči na sebe. To pravilo je važi-

popije. A onda, kada vidim da bi potegli sa mnom,

lo čak i u mom prinudnom, odgurnutom slučaju -

pređem na konkretne stvari. Najpre ih nateram da

kada je publika vrlo "specifična", sastavljena od

izigravaju bokserske džakove, da nauče da se klate

šačice junoša čija se ambicija zaturila negde u

a da ne padnu. Obično im ništa nije jasno dok ih ne

praznom želucu.

potkačim poluotvorenom šakom, onom u kojoj ne držim kesu s bocom. Skoro svaki čovek relativno

Uostalom, vaspitanje koje su studijski pametnjako-

brzo nauči da razlikuje šamar od pesnice; otprilike

vići imali na umu, bilo je od one vrste koja se stiče

toliko mu je potrebno i da se potrudi da eskivira sle-

kroz batine i drkanje, a ni jedno ni drugo nije bilo u

deći udarac. I tako ih uvedem u vežbanje koje

mojoj nadležnosti. Zato sam se koncentrisao na

pospešuje koordinaciju pokreta, gipkost i skočnost.

piće, kako bih olakšao sebi, i kako bih bez mnogo zavlačenja video s kakvim pizdicama imam posla.

Zarad oblikovanja tela i istezanja do granica uličnih

Dozvoljavao sam im da mi donose viski, i da me gle-

refleksa, moram da utvrdim kolika je inteligencija

daju kako pijem ne vadeći bocu iz kese, a onda bih

njihove muskulature. To činim grupno, uz vrlo jasno

se igrao prepoznavanja ukusa i imena, u čemu

naređenje: moraju da uhvate reč u vazduhu i poša-

nisam omašivao. A i kako bih kad se njihova mašta

lju je dalje, i sve to dok rade sklekove, menjajući

svodila na Džeka, Džima ili Džonija. Videlo se da im

ruku ali ne i izraz lica. Koji je ponekad kameni kez,

je stalo da sve što čine zaudara na muškost.

ili podvaljak kao zapeti luk, a ponekad namrštena osveta smeštena na vrhu nosa.

Nije bilo druge nego da proverim da li njihova muškost mari za njihove senzibilne ličnosti. Posle

Dobro naučena i savladana tehnika govora, simul-

malo nerazblaženog razgovora o ispunjenim obeća-

tano izvedena uz fizikalisanje svake vrste, jeste

spontanosti scenskih dešavanja, ne uvežbavaju.

što uverljiviji udarac partneru koji to, svakako,

Zato se koncentrišemo na glavu i jaja, to su glavne

zaslužuje. Jeste majstorstvo primiti udarac tako da

mete u svakom dramskom tekstu.

izgleda kao da vam je pored obraza prozujao roj komaraca, ali publika presudno veruje samo

Udarci u jaja sadrže jaku simboliku te se vrše po

onome ko ume da udara sa izvesnom dozom ose-

striktnim zahtevima kamermana, koji bira rakurs u

ćajnosti.

dogovoru s režiserom kao i način na koji će se rita-

Tvrdoća lica i mekoća pokreta je ono od čega se

stranom stopala, vrhovima prstiju odnosno špicom,

pravi stil.

ili natkolenicom - što je povezano sa fizičkom bli-

nje izvesti: unutrašnjom stranom stopala, spoljnom

skošću šutnutog partnera koji je obavezno muškog Dok udaraju moju senku ispod pojasa, pokušavaju-

pola jer suprotan slučaj nije zabeležen u komercijal-

ći da istutnje svoje početničke frustracije, kažem im

noj dramaturgiji. Efekat bola i pražnjenja ovde zavi-

- zadihan od pijenja u različitim pozama - kako naro-

se pre svega od refleksa kamermana, tako da glu-

čitu pažnju treba obratiti na situacije kada se zau-

mac slobodno može da zamišlja omiljenog fudbale-

stavlja ili menja ritam govora: tada je frekvencija

ra dok mrda nogom u prazni sloumoušn, naknadno

glasa ubrzana te je dužina zamaha skraćena i zna-

ubrzan u montažnoj sobi.

tno je otežano striktno pokrivanje partnera i njegovih upadica. Iz tog razloga poželjno je uvežbavanje

Kod udaranja u glavu, bez obzira kako i čime se

"eksplozivnog kratkog koraka" na pristojnoj distanci

udara, važan je njen položaj - da bi znali gde da se

od dve do tri replike, ne duže od dvadeset i tri

zaustavite, ako ste uopše u stanju da se zaustavite

sekunde.

kad jednom poletite partneru među oči... Svejedno, moje je da vam kažem o nekim tehničkim varijanta-

Da bi ostvarili silinu udarca kojoj će gledalac pove-

ma koje treba savladati. Tu postoji nekoliko situaci-

rovati praveći grimasu bola s ustima punim kokica,

ja: kada glava miruje, kada se polako kotrlja, kada

bes i milost moraju da igraju jedan na jedan, bez

se panično trza, kada kruži oko izduženog vrata s

kalkulacija, sa neprovaljenom poentom. Sklad

nabreklim venama, ili kada se klima, spuštajući se

između vizuelnog i verbalnog zahteva silovit zalet,

naniže, kao da pokušava da vrhom brade dotakne

solidnu mišićnu masu, sinhronizovani rad ruku i

srce... Glava ne simulira manje od pesnice, to je

nogu, uz održavanje težišta tela u stajnoj tački.

jedno od glumačkih pravila koje se najteže zaboravlja, zato jer se uvek nađe neko u tvojoj blizini da te

Ne govorim o boksu, ali ne govorim ni o baletu.

podseti na troškove životnog osiguranja i povređiva-

Govorim o svakodnevnom koškanju i podgurkiva-

nja prilikom snimanja.

nju, hvatanju za gušu ispred šaltera banke, rvanju sa starijim bratom ispod trpezarijskog stola; govo-

Glavonje vole besplatnu tuču, utuvite to u glavu jer

rim o uzmicanju od majčinog aždajskog pogleda, o

morate izgledati utučeno kada vas oni posmatraju;

trzanju glave pre nego što doleti očev šamar; govo-

tek kada ih uverite u svoju bespomoćnost daće

rim o eskivaži u klečećem položaju; govorim o moli-

znak za početak snimanja. Naravno da glavonje

tvi za sve one insekte koje ste žive mučili jer niste

znaju šta rade. Naročito sa onima koji ih nazivaju

imali druge igračke - jednom kada ste bili manji

glavonjama. Priznajem, od njih sam naučio najvaž-

nego što ste sada.

niju stvar. Da nema nikoga ko će ti reći da si skroz propao i da je igra definitivno završena. Niko te

Tu se već potpuno pogube i onda odmahnem

neće potapšati po ramenu i reći: "Prekini borbu".

rukom, tek toliko da održim ravnotežu i proverim

Ne, nema takvih. Postoje samo najamnici poput

koliko sam se zaneo. Zatim produžim pauzu između

tebe, koji nikada ne odustaju. Koji ti odbrojavaju

reči i smanjim razmak između gutljaja, i to tako

vreme i kada si na podu, bez ikakve šanse da se

traje dok se ne setim šeme. E, onda već sve ide kao

makar pridigneš, a kamoli da ustaneš i odeš u svoj

upisano. Objasnim im da se filmski udarci dele na

ugao. Jedino ti preostaje da poveruješ da će ti gla-

udarce u glavu i udarce u jaja - to je ono što udara-

vonje ipak jednom namignuti, dok zure kroz tvoju

ča čini glumcem. Udarci u grudi i stomak se, zbog

licencu za rad u gornjim prostorijama studijskog

XVIII severniBunKeR I 95od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

osnova za učenje one ključne veštine - kako zadati

XVIII severniBunKeR I 96od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

nebodera.

Bez pravilnog vođenja radnje nemoguće je imati pravilnu kontrolu nad govorom i pokretima, niti je

Posle svega, ne moram da objašnjavam zašto sli-

moguće međusobno otkrivanje likova iz priče - a

čna procedura važi i kada je u pitanju moj mig za

bez tog prepoznavanja nema ni dopunjavanja, ni

početak nove ture. "Mladi ljudi" moraju sami da

podele prostora: prosto, nema šta da se glumi. Zato

osete kada je trenutak da se obnovi doza za učite-

je neophodno na vreme zapodenuti tuču s režise-

lja glume. Kontrola i samokontrola. Kada izgubite

rom, ukoliko veruješ da je scenario vredan toga i

jedno od ta dva, shvatite da je nešto ipak preosta-

ako su ti dodeljene rečenice koje te mogu razmah-

lo. Misao o gubitku daje šmek viskiju, kao misao o

nuti i podići uvis, i još dalje. Poljubac smrti se iona-

destilaciji žitarica, priznanje da svaka božija hemija

ko ne može uvežbati, valjda zbog toga što se obave-

traži vreme za dobitnu kombinaciju - baš kao i svaki

zno desi u svačijoj priči. Jedino što nije svaka priča

od ovih perspektivnih gubitnika; učenika koji nešto

odmotani film, kao što nije svaka kletva citat iz

žele da učine sa sobom, a bogami i sa drugima koji

Biblije.

takođe ne znaju šta žele, ali žele isto što i ovi prethodni. Uf! Trebalo mi je dosta pića da shvatim da mi je najviše stalo do pića.

Na ovom mestu obično prestaju da slušaju šta im govorim, ubeđeni da Bog mora biti na njihovoj strani ukoliko žele da ostanu u igri. Što je sasvim priro-

Ipak, retko mi se desi da zaboravim da ih upozorim

dno za "mlade ljude". Uostalom, jedino želim da

da je prilikom udarca glavom u glavu neophodno

zapamte da postoje pića koja odbijam da pijem, a

oči stalno držati otvorene. I da se obavezno udara

ono što važi za pića važi i za ljude. Ali ja nikada ne

čelom, a nikako temenom.

govorim o drugim ljudima. Govorim o trikovima. O trikovima koji ti možda neće pomoći da preživiš, ali

Da ne bih mnogo razbijao glavu opisima u kojima

će barem učiniti da ostaviš utisak na one koji će te

se ne oseća bol, primoravam ih na vežbu u krugu,

izbrisati sa svake odjavne špice.

koja je jedna od osnovnih početnih vežbi zagrevanja sa ciljem rasterećenja. Van kruga se rasporede

Jednom me je jedan od tih slučajnih učenika pitao,

četiri ili pet igrača sa tekstom u rukama koji moraju

posle nekoliko rundi razgovora i pića: "Koji je vaš

da čitaju naglas, po redosledu koji je zauvek nepoz-

problem?" Pošto sam se uverio da i pored popije-

nati pisac teksta odredio, dok se unutar kruga nala-

nog okeana, oko moje stolice pića nije nedostajalo,

zi jedan igrač, čiji je cilj da istrgne primerak teksta

rekoh mu: "Mrtav sam, a da to i ne znam." Pogledao

od igrača van kruga. Igrač kome se oduzme papir s

me je blago kriveći glavu, bez glumljenog osmeha ili

tekstom ide u krug. Igrači van kruga imaju pravo

neglumljene radoznalosti. "Zvuči kao da živite u

jednog ili dva dodira, s tim što im gestikulacija

raju", kazao je budući karakterni glumac. Iako mi je

mora biti striktno povezana s onim što čitaju. Tako

bio nadohvat ruke, ništa nisam učinio. Samo sam

jedni druge uvode u radnju i započinju trku sa izmi-

prevrnuo očima, uzdahnuvši koliko da prikupim

šljenim životom.

snagu kako bih ovaj razgovor priveo kraju. Bio sam spreman da mu otkrijem tajnu tamne zvezde: "To je zato što sam ih naterao da pravilno speluju moje ime."

kise psi

Psi su sinoć progrizli vreće sa smećem. Kore od lubenica razbacane su po pločniku, raskvašene kišom i slomljene koracima prolaznika. Prolaz ispod skele pun je blata od zemlje koju šleperi danonoćno odvoze s gradilišta. Još jedan trgovački centar. Još jedna zgrada s preskupim stanovima. Još jedna crkva. Još stotinu i pedeset kladionica. Nešto ne valja s ovom zemljom. Nestaje pod nogama, urušava se između sjaja i neimaštine. Kržanovski se provlači kroz špalir rovokopača, kamiona i strojeva. Otresa prašinu sa sebe i kaže:

"Bojno polje - Zemlja."

On je putovao u budućnost i tamo snimio film po scenariju Vladimira Sorokina.

"Vidiš", pokazuje mi tragove u blatu, "tu su isto bili psi. Pobjegli su u zoru kad su strojevi počeli komadati asfalt."

Skreće mi pažnju na poderane crne vreće iz kojih curi smeće.

"Koja je razlika?" - pitam. "Nema razlike, Rusija je veća, pa ima veće rane iz kojih više krvari, ali sve ti je to isti kurac. Teško naoružani specijalci, crne udovice, špijuni na čelu države, novi soj milijardera otpornijih od štakora i gladni proleteri. Tranzicija u blatu i goropadni Bogovi na tmurnom slavenskom nebu."

***

Mršavi pas u zubima nosi odsječenu ljudsku šaku. Žuri.

XVIII severniBunKeR I 97od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Zoran Pilić

XVIII severniBunKeR I 98od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Sanjuro i Tom Waits sjede ispred krčme i piju sake. Gledaju kišu. Voda ispunjava svaku rupu na izrovanom seoskom putu. Kiša iz "Yojimba" - najfilmskija kiša od svih.

***

U birtiji preko puta Filozofskog pijemo ruski čaj. Gledamo direktan prijenos mise za milijune. Crni se nebo iznad Kölna. Možda je još i crnje nego ovo naše slavensko. Papa Ratzinger nije pravi Papa, nego tranzicijski, prijelazni. Bivši pripadnik Hitlerjugenda i milijuni mladih, sa svim zastavama svijeta, ispred njega. Kisnu i mole se. Direktno su priključeni u Boga. Razmjenjuju energiju. Televizor je stvarno lijep. Sto četrdeset centimetara po dijagonali. Blaupunkt. Pet minuta pratimo misu, a onda Kržanovski prebaci na prijenos formule 1. Bolidi su u Istanbulu. Prije starta utrke sjedokosi starac u društvu Mikea Tysona pozdravlja vozače. U pet je Chelsea - Arsenal. Londonski derbi. Rus Abramovič zauzet će svoje mjesto u počasnoj loži. Nedjelja je dan za sport i razonodu i nema razloga da bude drugačije.

***

Vojnici u maskirnim uniformama ulaze u otvoreni trbuh zrakoplova. Odlaze u Čečeniju, po smrt. Većina ih nema ni devetnaest godina. Teški transportni zrakoplovi, uz zaglušujuću grmljavinu motora, polijeću jedan za drugim. Njih četiri.

***

"Mislim da dolaze", kaže Kržanovski i pokazuje prema parku.

Žure kroz kišu, oči su im krvave i narančaste kao suton. Zastanu kod kontejnera ispred mesnice i reže. Sad više nisu zajednica. Od tog trenutka počinje neprijateljstvo.

o kisi i krajU ljUBavi

Sa neprozirnog neba visili su tamni otežali oblaci nalik na prljave krpe stajao sam na trotoaru i čekao, gledajući u nebo, pa na sat imao sam kišni mantil junaka jednog Godarovog filma kojeg sam upravo ubio i ostavio u haustoru napokon, njen automobil se zaustavio brzo sam ušao unutra gledao sam u njena kolena koja su se naizmenično podizala i spuštala u njena stopala koja su naizmenično pristiskala pedale u njene duge prste kojima je stezala volan u pramen njene kose zadenut iza uha, u njen dečiji profil pokušao sam da pronađem neku drugu muziku na radiju bio je dan žalosti i sve stanice emitovale su klasiku (kabina auta bila je puna drvoreda violina) izašli smo iz grada skrenuli s glavnog puta i zaustavili se nadomak šumice isključio sam radio i stegao je za ruku želeo sam da joj saopštim da sam upravo ubio njenog muža da joj kažem da sam to uradio zbog nje, zbog nas okrenula je glavu ka meni i nasmešila se spustila je dlan na moju kosu i počela nežno da je gužva među prstima drhtao sam gledao sam u tmurno preteće nebo (crne senke brzo su promicale horizontom) u daljini prolomila se munja i krupne kapi kiše počele su da zasipaju stakla...

XVIII severniBunKeR I 99od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

Zvonko Karanović

XVIII severniBunKeR I 100od100I Knji`evnost i VELIKO PLATNO

severniBunKeR Časopis za odbranu i poslednje dane književnosti i kulture Broj: XVIII proleće-leto-jesen-zima 2011.

Impresum

Izdavač: Kulturni centar Kikinda Za izdavača: Srđan V. Tešin, direktor Adresa: Trg srpskih dobrovoljaca 23, Kikinda Telefon/fax: 0230/22-544; 26-240 E-mail: severni.bunker@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Srđan V. Tešin Redakcija: Mila Melank (art direktorka), Jovan Gvero (Dirty life), Srđan Srdić i Tanja Brkljač Stalni saradnici: Miša Dragin, Slaviša Starčev, Marijana Kukić, Aleksandar Šomođi (tehnička obrada) Lektura i korektura: Dijana Brkanlić-Tešin Štampa: MiraGraf, Kikinda Tiraž: 350 Časopis se finansira sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Opštine Kikinda. Prilozi u časopisu se objavljuju isključivo po pozivu uredništva.

CIP ISSN 1451-0863