АРХЕОН год. 4, бр. 4 (2021): 75–96.
75
UDC 94(=163.41)(497.5)"1865/1867"
Др Мирослав Филиповић1 Музеј жртава геноцида (Београд) Србија
СРПСКО ПИТАЊЕ НА ХРВАТСКОМ САБОРУ ОД 1865. ДО 1867. ГОДИНЕ Сажетак: У тексту се говори о борби српских политичких представника на Хрватском сабору, који је заседао од 1865. до 1867. године. Кључна питања око којих је било речи на овом сабору, а тичу се српског народа, било је признавање Срба као посебног народа на простору Троједне краљевине, равноправна употреба ћирилице и латинице и остала питања српске црквено- школске аутономије на овом простору. У раду је коришћена грађа Хрватског државног архива у Загребу (Ф. Записници Сабора 1865–1866), али и монографске публикације, чланци и периодика која се односи на овај период. Кључне речи: Срби, Хрватски сабор, хрватске политичке странке, Троједна краљевина, Јован Суботић, Јосип Јурај Штросмајер
Политика Срба на тлу Хабзбуршке монархије у 19. веку сводила се на очување раније стечених привилегија, као и на борбу за признавање захтева који су креирани на црквено-народним саборима у том периоду. Једно од попришта политичких борби српских представника био је и Хрватски сабор. На простору Хрватске и Славоније, Срби су чинили значајан политички фактор, па је велики број српских посланика седео у Хрватском сабору, заступајући захтеве српског народа. Нарочито је значајан Хрватски сабор који је заседао у периоду од 1865. до 1867. године, када је једно од најбитнијих питања која се односе на положај српског народа на простору Троједне краљевине било признавање Срба као посебног народа на овом простору. Бројни српски политички представници, распоређени у хрватским политичким странкама, одиграли су велику улогу о том питању. 1
Miroslav Filipović, Genocide Victims Museum (Belgrade), Serbia
