АРХЕОН год. 4, бр. 4 (2021): 97–117.
97
UDC 373.5(497.113)"18/19"
Чарна Милинковић1 Музеј Војводине (Нови Сад) Србија
ГИМНАЗИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ НА ПРОСТОРУ ДАНАШЊЕ ВОЈВОДИНЕ ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 19. ВЕКА ДО ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ 20. ВЕКА Сажетак: Прве гимназије код Срба у Хабзбуршкој монархији биле су латинске. Оне су углавном биле организоване по угледу на протестантске школе. Култура и просвета српског народа по његовом доласку на просторе данашње Војводине била је неразвијена. У новим срединама он се суочавао са већ изграђеним животним системом. Прва српска православна гимназија у Хабзбуршкој монархији основана је после Темишварског сабора 1791. године у Сремским Карловцима, а убрзо за њом и Српска велика православна гимназија у Новом Саду (1810). Просветне прилике су огледало једног друштва, које се не може исправно сагледати без корелације са политиком и школством, и објективног посматрања њиховог односа. Тако су школе биле и остале оруђе на основу којег су се могла пратити најважнија обележја једне државе и друштва. Кључне речи: гимназије, школски систем, школски закони, Карловачка гимназија, Српска велика православна гимназија, ђаци, професори
Почетком 19. века најважније установе средњошколског образовања биле су гимназије, чији је приоритетни задатак био образовање будућих чиновника. Прве гимназије код Срба у Хабзбуршкој монархији биле су латинске. Оне су углавном биле организоване по угледу на протестантске школе. Између тих латинских школа и првих гимназија постојале су бројне везе и сличности. Распоред наставе је и у једнима и у другима углавном био исти. Постојали су нижи „граматикални” разреди и виши хуманистички разред, који су се звали још и „реторика” и „поетика” (потпуна 1
Čarna Milinković, Museum of Vojvodina (Novi Sad), Serbia
