Balkan City Magazine November 2016

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 8

|

2016

Publication

FREE

Magazine

Str. 06

MUZEJ SVETI SAVA PROMENA NA BOLJE Da muzej Sveti Sava preraste u srpski kulturni centar

Str. 23

RESTORANI RESTORAN SKADARLIYA Proslava i galerija slika sa godišnjice

Str. 26

NAGRADNA IGRA Balkan City Magazine

str. 24 Posle 4 godine

GALERIJA SLIKA HALLOWEEN PARTIES Galerija slika sa Halloween žurke u Stereo klubu i Playbook klubu

POKLANJA 10 KARATA ZA

OVDE OGREBITE

MILIGRAM KONCERT U ČIKAGU 24. NOV 2016 Srećni dobitnik, pozvati broj redakcije 847-588-0555

OPET U ČIKAGU

MODA

AUTOMOBILI

Šaljite nam predloge, kritike, pohvale... info@BalkanCityMagazine.com

Ultimate Guide for EX-YU Communities

Poštovani čitaoci, Balkan City Magazin je novi časopis za sve sa prostora balkana. Donosimo vam priče o ljudima sa balkanskih prostora i o njihovom životu i uspehu koji su izgradili u Americi, a tu su i sport i poslovne informacije i oglase naših ljudi u rasejanju. U ovom broju možete pročitati o Opolo vinima, proslavi Akademije Sveti Sava i poseti Njihovog Kraljevskog Visočanstva, priču o majstoru frizerske umetnosi i velikom otvaranju srpske fabrike za reciklažu u Indijani. Nemojte propustiti ni oglase, a ni korisne male kupone na poslednjim stranicama ovog broja.

Pozivamo vas da nam se javite pismisma, savetima, predlozima i komentarima i na taj načim doprinesete uspehu ovog časopisa.

Srdačan pozdrav i prijatno čitanje, Goran Veselinović Urednik Balkan City Magazin-a

Magazine

ISHRANA

MEDICINA

KULTURA

Istorija Srbije Muzika i Film Aktuelnosti

ISHRANA I ZDRAVLJE

BIZNIS

Zdrava Hrana Recepti

NASI TALENTI MALI OGLASI KUPONI RAZONODA

KUPONI

SPORT

Da ih ne zaboravimo Poslovni ljudi za primer

Br. 8 / God. 2016

BISNIS SUSRET

- Jačanje Srpsko-američke poslovne saradnje

14

36

SAVETI LEKARA Problemi sa vidom i borba koju deca vode s učenjem

36

16

04

DA IH NE ZABORAVIMO - MLADEN SELAK Inovator svetskog ranga i dobrog srca

12

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ

- СТЕФАН ДРАГУТИН

НЕМАЊИЋ (6) Краљ

који је предао престо

15

IZ SVETA MUZIKE

- STEFAN MILENKOVIĆ

Novi Čikaški komšija

20

TRABANT

- SVAKA MANA KAO PREDNOST

AKADEMIJA SVETI SAVA

- Proslava 15 godina postojanja i rada

GOZBA NA PROPLANKU - Prva Čikaška

Kotlićijada 2016

GODIŠNJA PRETPLATA BALKAN CITY MAGAZINE

12 MESECI - $96.00

Ček za naplatu naznačiti na ime kompanije 411 Web Inc. Ispunite ovaj formular i zajedno sa čekom pošaljite na adresu: 7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA Za uplate kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444

Full Name: ______________________________________________________________________________________________ Address: ________________________________________________________________________________________________ City: _________________________________________ State: _______ ZIP: _____________ Datum: ____ / _____ / 20___ Email: ____________________________________________________________ Tel: ________________________________

03

Da ih ne zaboravimo MLADEN SELAK

INOVATOR SVETSKOG RANGA I DOBROG SRCA Mladen Selak bio je čovek velikog uma i široke ruke. Porodičan čovek, vlasnik 18 patenata u grafičkoj industriji i osnivač firme Astromachine Corp.

U matici i u rasejanju, ostaće upamćen kao donator velikog srca koji nikada ne odustaje ni od inovatorstva ni od dobročinstva.

Pupinovim stopama, osnovao je Fondaciju “Mladen Selak” sa ciljem da na stimulativan način da podršku mladim istraživačima i inovatorima da započnu privatni biznis ili nastave s pronalazaštvom i tako daju svoj doprinos napretku celog naroda.

Mladen Martin Selak (1921-2014), čovek koji je preživeo mnoge životne nedaće, pronalazač i dobrotvor, rođen je Bosanskoj Bojni u ondašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. U Novom Sadu je završio osnovnu i srednju školu, gde ga je uhvatio Drugi svetski rat, kada je bio uhapšen i odveden u zatvor u Glini (tadašnja Nezavisna Država Hrvatska).

Srećnim sticajem okolnosti spašen je streljanja, da bi ga ubrzo uhapsili Nemci i odveli na prinudan rad u Borski rudnik.

Kraj rata dočekao je u Beogradu, kao slobodan čovek, srećno oženjen Melanijom, vernom saputnicom kroz sve muke i uspehe, sa kojom je ostao u braku do svoje smrti i izrodio petoro dece.

Posle rata, budući da je morao da radi i zarađuje za porodicu, kao vanredni student upisao se na Pravni fakultet u Beogradu. Kao čovek slobodnog duha nikako nije želeo da postane član Komunističke partije jako brzo shvativši da će bolji život za sebe i porodicu morati da potraži negde van domovine. Posle skoro

MLADEN SELAK JE PORED OBNOVE FONDA “MIHAJLO PUPIN” POSEBNU PAŽNJU PRIDAVAO PODRŠCI SRPSKOJ ZAJEDNICI U AMERICIA SVOJU HUMANOST I PRIVRŽENOST MATICI POKAZIVAO JE BROJNIM DONACIJAMA BOLNICAMA, RAZNIM USTANOVAMA I POJEDINCIMA. SVOJIM DONACIJAMA POTPOMOGAO JE IZGRADNJU GOTOVO SVIH PRAVOSLAVNIH HRAMOVA OD OHRIDA DO SLOVENIJE, A BIO JE ČLAN JE MEĐUNARODNOG UDRUŽENJA ZA BORBU PROTIV ETNIČKOG ČIŠĆENJA I MEĐUNARODNOG UDRUŽENJA JEVREJA ZA BORBU PROTIV GENOCIDA.

04

www.BalkanCityMagazine.com

“Namera mi je da donesem duh pronalazaštva u našu zemlju, jer onaj ko ima ideju nema vremena da se bavi nepoštenim stvarima. Radio sam sa najvećim gigantima sa svih meridijana, sa ljudima razlišitih nacija, religija, kultura, ali je uvek postojalo poštovanje i to obostrano. Ono sto želite da drugi učine vama, učinite vi njima prvi”.

- Mladen Martin Selak

godinu dana čekanja u Austriji, ukazala se povoljna prilika i sa porodicom je uspeo da stigne do Nju Jorka.

Nakon teškog perioda prilagođavanja u novoj zemlji, raznih manuelnih poslova i učenja engleskog, Selaka je sreća poslužila i uspeo je da pronađe posao na Bruklinskom politehničkom institutu (Polytechnic Institute of Brooklyn at Farmingdale, NY) gde je studirao mašinstvo (mechanical engineering). Posle tri godine studija dobio je zvanje Certificate Jr. Designer Certificate.

S obzirom na to da je za vreme studija radio na kopiranju teza studenata iz Centra za avijatiku (Avio Space Center), grafička industrija mu nije bila stana i u jednom trenutku ga je zainteresovala ofset štampa koja je tada kao relativno nova tehnologija uzimala maha na tržištu. Za Selaka, ta tehnologija pružala je mnoštvo izazova i ideja i njegov inženjerski i pronalazački um fokusira se na praktičnu pimenu inovatorskih ideja koje bi mogle na neki način ljudima da olakšaju život. 1968. godine Selak je napravio prvi ubacivač koverata (envelope feeder) za ofset štampače. To je bio njegov prvi patent koji je učetvoostručio broj otštampanih koverata u jednici vremena.

Tih godina Mladen Selak bez početnog kapitala počinje da radi na pokretanju svog privatnog biznisa. Teška vremena recesije 1972-73 godine primoravaju ga da se preseli u Čikago i pet godina, pod ugovorom, radi za kompaniju koja je bila voljna da otkupi

Novembar 2016 njegove patente. Bio je to težak period ali prepun prilika za upoznavanje sa najnovijim tehnologijama na polju grafike, što je za Mladenov pronalazački duh bio stalni izvor inženjerskih izazova i inspiracija. Sa dobijenim iskustvom u grafičkoj industriji i četiri registrovana patenta, Selak u Čikagu osniva Astro Machine Corporation, kompaniju za mašinske komponente koje se koriste u grafičkoj industriji i štampače različitih tipova i veličina. Astro Machine Corporation je i danas visoko kotirana kompanija u grafičkoj industriji i ima ugovore sa više od 500 kompanija š i r o m sveta i 18 registrovanih patenata.

Mladen Selak je bio i član radnog odbora Hjulit-Pakarda (Hewlett-Packard Company) svetskog giganta u domenu digitalne štampe čiji proizvodi i danas koriste tehnologiju napravljenu u Selakovoj kompaniji.

Selakova poslovna filozofija zasnivala se na njegovom pristupu inženjerstvu, pronalazaštvu i obrazovanju: “Progres kroz tehnologiju” . Mladen je inače bio poznat kao neumoran čovek koji je radio i po 12 do 16 sati dnevno i koji je smatrao da se snovi mogu ostvariti ukoliko postoji jaka želja i naporan rad da realizuje te želje. Inovatorstvo koje ljudima kroz tehnološki napredak olakšava život bila je njegova misija. Do smrti je sanjao i planirao otvaranje Naučnog centra u Srbiji koji bi bio stecište naučnika i pronalazača iz zemlje i sveta, koji bi tamo imali svoj prostor i sredstva za slobodno razmenjivanje ideja i neometan rad na istraživačkim i inovatorskim projektima.

Zahvalnost i priznaja velikom humanom srcu Mladena Selaka koje je dugo godina stavljalo osmehe na mnoga lica i čija je najveća želja bila da pomaže i podržava mlade naša zajednica pokazala je i značajnim nagradama: • 2001. godine Selak je dobio visoko Priznanje “Tesla-Pupin”, nagradu za pronalazastvo i za dugogodišnji rad na unapređenju tehnologije, nauke i inovatorskog razvoja.

• 2003. godine Mladenu Selaku od strane tadašnje države Srbije i Crne Gore, dodeljena je nagrada “Čovekoljublje” u znak velikog priznanja za dugogodišnji rad na polju ostvarivanja tolerancije, pomirenja i razumevanja medju ljudima.

• 2006. Povelja Srpske akademije nauka i umetnosti • Posebno priznanje Patrijarha srpskog gospodina Pavla u akciji “Udahnimo život”. Gramata koja mu je dodeljena tom prilikom jedno je od njemu najdražih priznanja.

OBNOVA PUPINOVOG FONDA I NAGRADA

“MLADEN SELAK”

U želji da na kreativan način da pomoć i podsticaj mladim talentima na polju nauke, tehnologije i pronalazaštva i motivisan primerom Pupinove fondacije (Fond “Mihajla Pupina”, koju je Pupin osnovao od svoje imovine u Kraljevini Jugoslaviji) Mladen Selak osnovao je porodičnu Fondaciju “Mladen Selak” . Jedna od glavnih projekata Selakove fondacije bilo je obnavljanje Fonda “Mihajla Pupina” sa ciljem oživljavanja sećanja na ovog Srpskog velikana. Svoju fondaciju Selak je video i kao održanje kontinuiteta Inovacijskog pokreta kome je on pružao veliku podršku još od 70-tih godina kada je pokret počeo da uzima maha među našim inženjerima i pronalazačima.

U pravcu obnove Pupinovog fonda iz koga su se ranije delile nagrade pronalazačima, za poljoprivredne, industrijske i druge projekte kao i za obrazovanje mladih, Selakova fondacija je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije učestvovala u obnovi Pupinovog Doma i zadužbine u Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina. 2004. godine, u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), Ministarstvom za nauku Republike Srbije i Privrednom komorom Republike Srbije, Selakova Fondacija realizuje program obeležavanja 150-godišnjice rođenja Mihajla Pupina prilikom koje su organizovane brojne prigodne aktivnosti animiranja domaće i svetske javnosti kojima je predstavljen izuzetan značaj Pupinovih dostignuća na polju elektrotehnike, telekomunikacije, matematičke fizike itd. U Idvoru je tada otvorena obnovljena Pupinova rodna kuća i Pupinov Dom, izdata jubilarna poštanska marka, urađena je Pupinova medalja za životno delo, organizaovan naučni skup o delu Mihajla Pupina i izdata Monografija sa tog skupa.

U sklopu obnove Fonda “Mihajlo Pupin” iz koga su se ranije delile nagrade pronalazačima u industriji, poljopriovredi i pomoć za obrazovanje mladih, u saradnji sa Savezom pronalazača i autora tehničkih unapređenja Srbije i Crne Gore, 2003. godine Fondacija “Mladen Selak” ustanovila je nagradu Mladi pronalazač “Mladen Selak”.

Ova nagrada dodeljuje se na godišnjem nivou mladim pronalazačima (do 35 godina starosti na dan raspisivanja konkursa) za pronalazaštvo, inovatorstvo i racionalizatorstvo.

Tehnološka inovacija kojom kandidat konkuriše za nagradu 1) mora imati značajan tehničko-tehnološki efekat (npr. ušteda finansijskih sredstava, materijala i/ili pogonske energije, ušteda vremena proizvodnje, poboljšanje kvaliteta i sl.), 2) mora biti primenjena u praksi/proizvodnji i 3) i za nju pri Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije mora biti podneta prijava za patent, model, uzorak ili žig. Inspirisana nagradama koje su mladim pronalazačima dodeljivane iz Pupinovog fonda, dodeljivanje nagrade Mladi pronalazač “Mladen Selak” ima za cilj da na praktičan način podrži rad najboljih na polju pronalazaštva, poljoprivrede i kulture i time bude motivacija i podrška naučnim i inovatorskim stremljenjima cele nacije, a posebno mladima kojima je finansijska podrška najpotrebnija.

••••

Ove godine prilikom obeležavanja Pupinovog dana (162-godišnjice Pupinovog rođenja), za vreme manifestacije Oktobarski susreti pronalazača, Idvor 2016, tradicionalno su dodeljene nagrade pronalazačima, mladim talentima na polju nauke i tehnike, poljoprivrednicima i kulturnim radnicima. Komisija Fondacije “Mladen Selak” (u sastavu predsednik prof. dr Slobodan Petrović, zamenik predsednika prof. dr Rade Anđelković, član dr Snežana Šarbuh pat. ing. član Zoran Božić dipl. ing. i član Bratislav Novaković pravnik) donela je odluku da nagrade budu dodljene sledećim pojedincima ili instucijama: • Nagrada Mladi pronalazač “Mladen Selak” uručena je Danici Zečević iz Pančeva, učenici Matematičke gimnazije u Beogradu i Simonu Agiću, učeniku prvog razreda Zrenjaninske gimnazije.

• Medalja “Tesla-Pupin” pripala je Elektroprivredi Srbije, Nataši Milanović i prof. dr Jelici Protić.

• Pupinovu medalju za 2016. žiri je dodelio Prof. dr Slobodanu Unkoviću i novinarki Nataliji Sinanović.

• Simićeva medalja uručena ing. Miloju Milovanoviću i Mr. Đuri Boraku.

Povodom godišnjice rođenja Mihajla Pupina, Mesna Zajednica Idvor proglasila je generala Branka Krgu i prof. dr Milana Raspopovića za počasne građanine Idvora.

•••• Balkan City Magazine čestita svim dobitnicima nagarda, a posebno mladima sa željom da u svom daljem radu imaju još više uspeha i da taj uspeh (ako su u mogućnosti) sa drugima podele na način kako je Mladen Selak to radio, dobrotvornim radom i pružanjem pomoći pametnim generacijama koji dolaze.

Serbian American Museum St. Sava

PROMENA NA BOLJE РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

SRPSKO-AMERIČKI MUZEJ “SVETI SAVA” DOBIO PODRŠKU OD MATICE SRPSKO-AMERIČKI MUZEJ “SVETI SAVA” ZAHVALJUJE SE UPRAVI ZA SARADNJU SA DIJASPOROM I SRBIMA U REGIONU Ministarstva spoljnjih poslova Republike Srbije na ukazanom poverenju i finansijskoj podršci kao i na priznavanju Muzeja kao projekta od multilateralnog, nacionalnog i međunarodnog značaja koji svojim kvalitetom doprinosi očuvanju i jačanju veza matice i dijaspore. Konkursom odobrena sredstva (navedena u tabeli) biće upotrebljena u skladu sa odobrenom namenom imajući u vidu isključivo i samo dobrobit srpske zajednice u ovom delu Amerike.

Dokumentacija o načinu raspolaganja ovim sredstvima biće javno dostupna na Internet stranici Muzeja.

06

www.BalkanCityMagazine.com

DA MUZEJ PRERASTE U SRPSKI KULTURNI CENTAR

Srpsko-Američki Muzej “Sveti Sava” (Serbian American Museum Saint Sava) osnovan je 1952. godine i starijim članovima jošuvek je poznat pod starim imenom kao Srpski Kulturni Klub “Sveti Sava”.

Misija Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” kao neprofitne organizacije je prevenstveno obrazovnog karaktera u smislu očuvanja, širenja i podsticanja interesovanja za srpsko kulturno, umetničko i naučno nasleđe i to putem saradnje sa maticom i kao i kroz sponzorisanje, promovisanje i organizaovanje kulturnih, naučnih, obrazovnih i umetniških manifestacija koje doprinose održanju, širenju i jačanju srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta Sjedinjenim Državama i regionu.

Za više informacija o misiji i pravilima funkcionisanja Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” molimo čitaoce da se upoznaju sa statutom ovog pravnog lica dostupnog na Internet stranici www.serbianamericanmuseum.org/ bylaws/

sve što je moguće da osigura nastavak postojanja Muzeja kao ustanove od kulturnog značaja za srpsku zajednicu u ovom delu Amerike.

Principi delovanja novog (sadašnjeg) upravnog odbora Muzeja mogu se izraziti jednom rečenicom: Sve u skladu sa statutom i zakonom, sve transparentno, sve za zajednicu i ništa u ličnu korist članova upravnog odbora. Drugim rečima:

Od osnivanja, Muzej se nalazi u zgradi od milošte prozvanoj Srpska kuća, koja je kao legat Dr. Slododana Draškovića legalno vlasništvo Muzeja kao pravnog lica. Tokom svojih 67 godina postojanja Muzej je bio mesto okupljanja zaljubljenika u srpsku kulturu i nauku i prostor gde su se naši ljudi družili i organizovali razne kulturne događaje koji su mnogim članovima srpske zajednice u Čikagu ostajali u lepom sećanju. Srpska kuća je za srpsku zajednicu uvek bila tu, ali, na žalost, kako se u poslednjih desetak godina pokazalo, srpska zajednica ni za Srpsku kuću niti za Muzej nije baš uvek bila tu.

2. Sve transparentno: Sve informacije i relevantna dokumentacija u vezi sa opstankom, radom i finansijskim poslovanjem Muzeja putem Interneta dostupne su na uvid svim članovima Muzeja i svim zainteresovanim u rasejanju i u matici. (Za pregled dokumentacije Muzeja molimo posetite http:// www.serbianamericanmuseum.org/ documents/ )

Kako je Balkan City Magazine pisao u prethodnim brojevima, postepeno gomilanje problema u vezi sa održavanjem zgrade Muzeja trajalo je više od 20 godina. Kulmininacija teške sitiacije desila se 2011. godine kada zgrada zbog neizmirenih kreditnih i poreskih obaveza i brojnih građevinskih prekršaja dolazi u situaciju prinudne prodaje (foreclosure).

Iste 2011. godine dolazi i do smene upravnog odbora.

Preuzimanjem odgovornosti za brigu o postojanju i funkcionisanju Muzeja, novi (sadašnji) upravni odbor od tada do danas čini

1. Sve u skladu sa statutom i zakonom: Sve odluke u vezi sa opstankom i radom Muzeja, za vreme mandata novog upravnog odbora (tj. od 2011) donešene su i donose se glasanjem svih članova Muzeja (koji po karakteru svog članstva imaju glasačko pravo), i to tročetvrtinskom većinom (75% glasačkog članstva) na način kako je to precizirano Statutom Muzeja koji je i sam sastavljen u skadu sa zakonima države Illinois. (Statut Muzeja dostupan je na http://www. s e r b i a n a m e r i c a n m u s e u m .o r g / bylaws/ ).

3. Sve za zajednicu: Svaka aktivnost muzeja kao i svaka odluka u vezi sa opstankom, radom i finansijskim poslovanjem muzeja sprovodi se i donosi se s najboljim namerama i raspoloživim sredstvima i isključivo i samo za dobrobit srpske zajednice.

4. Ništa u ličnu korist članova upravnog odbora: Svi članovi upravnog odbora svoje vreme provedeno u aktivnostima vezanim za opstanak i rad Muzeja smatraju kao donaciju Muzeju. Drugim rečima, sve što članovi upravnog odbora rade za dobrobit Muzeja kao kulturne institucije, rade pro bono, bez ikakve koristi ili novčane nadoknade i bez konflikta interesa.

Upravni odbor Muzeja kao pravnog lica ima samo funkciju izvršavanja odluka donešenih

Novembar 2016 većinskim glasanjem članstva kako je precizirano u Statutu Muzeja.

U vreme kad je novi (sadašnji) upravni preuzeo mandat, 2011. godine, Muzej kao organizacija i zgrada Muzeja kao lokacija na kojoj je registrovano sedište ove organizacije (488 W Barry Ave, Chicago, IL 60657) bili su u veoma kritičnoj i gotovo bezizlaznoj situaciji.

S obzirom na to da je Balkan City Magazin u prethodnim brojevima svojim čitaocima već predočio složenost muzejske problematike, u ovom broju približno hronološkim redom i u kratkim crtama predstavljamo činjenično stanje stvari kao i najnoviji pozitivan razvoj događaja koji ukazuje na to da za Muzej i Srpsku kuću nade i budućnosti ima.

• Na osnovu starih neizmirenih dugova iz 2005. godine, u vrednosti od 250.000 dolara, kao i zbog neizmirenih poreskih obaveza i troškova saniranja građevinskih prekršaja, zgrada Muzeja ulazi u proces prinudne prodaje (foreclosure).

Razlozi zbog kojih je zgrada dospela u tako tragičnu poziciju mogu se sveti na nemaran i neodgovoran pristup starog rukovodstva Muzeja problemu održavanja zgrade izgrađene 1903 godine. Radi rešavanja gorućih građevinskih problema, prethodni upravni odbor uzima zajam koji koristi za popravke na oronuloj zgradi ali i za plaćanje poreza na nekretnine (jer Muzej tada nije bio registrovan kao neprofitna organizacija koja je izuzeta od plaćanja poreza). Bez adekvatnog budžeta i realnog plana otplate dugovanja, i bez značajnog priliva sredstava od organizovanih događaja i članarina, taj zajam je korišćen je i za otplatu kamate. Usled neplaćanja, banka prodaje dug i zgrada ulazi u proces prinudne prodaje.

• Budući da je mogućnost gubitka muzejske zgrade realno govoreći bila pitanje dana, novi upravni odbor situaciju Muzeja shvata veoma ozbiljno.

Da bi se izbeglo najgore upravni odbor preduzima nekoliko koraka: 1. Novi uprvani odbor velikim naporima pronalazi rešenje za otplaćivanje kredita koji je bio najrizičniji faktor zatečne teške situacije. Radi rešavanja ovog finansijskog problema, upravni odbor upućuje poziv našoj zajednici za povećanje članstva i obraća se svim lokalnim čikaškim srpskim organizacijama i udruženjima sa molbom za da svojim donacijama doprinesu otplaćivanju kredita i spašavanju Muzeja. Pozivi i molbe, na žalost, ostali su neuslišeni.

Srbima u Čikagu kao da nije stalo do očuvanja sopstvenog kulturnog nasleđa i identiteta. U

takvoj situaciji kao jedini spas od sigurnog gubljenja zgrade ukazala se pozajmica od nekoliko privatnih lica koja su bila voljna da sopstvena sredstva pozajme Muzeju. (Imajući u vidu nemalo i ne baš dobronamerno interesovanje lokalnih čitalaca za sve detalje u vezi sa time zašto, ko i koliko dobija od kamate na pozajmicu Muzeju, molimo obratite pažnju na atrfile Kome kamata i zašto baš 10%.). Nakon prebrođene dužničke krize Srpska kuća, na sreću, ostaje u vlasništvu Muzeja.

2. Preregistracijom organizacije izvršena je promena poreskog statuse Muzeja kao pravnog lica, tako da je time Muzej uspešno oslobođen dugovanja za neplaćene poreze za prethodne tri godine.

Muzej je posle date promene poreski klasifikovan kao neprofitna organizacija koja je u skladu sa svojom delatnošću izuzeta od plaćanja poreza. (Poreska klasifikacija Muzeja kao neprofitne organizacije specifikovana je u Statutu Muzeja dostupnog na www.serbianamericanmuseum.org/ bylaws/ ).

3. Saniranjem određenog broja građevinskih problema Muzej je oslobođen od 18 građevinskih prekršaja, od ukupno 32, koje je utvrdila Građevinska inspekcija Sekretarijata za izgradnju grada Čikaga (City of Chicago Department of Buildings', Ispectional bureau), čime su znatno smanjena trenutna ukupna potraživanja koja su Muzej dovela u proces prinudnog zatvaranja (foreclosure).

• Povučen lošim primerom prethodnog rukovodstva Muzeja koje nije angažovalo stručnjake kada je to bilo potrebno, novi upravni odbor u procesu traženja najboljeg mogućeg pravca delovanja, angažuje odgovarajuće stručno lice (g-đa Marica Basil) da uradi studiju o opravdanosti projekta (feasibility study) koja bi trebalo da dâ procenu ekonomske održivosti Muzeja na postojećoj lokaciji. Nakon analize svih relevantnih faktora, rezultati studije pokazali su da je finansijski najbolja opcija upravo prodaja postojeće zgrade i preseljenje Muzeja na drugu lokaciju. Ali, budući da je to bila 2011., godina jako niskih cena nekretnina, od prodaje se odustaje, iz jednostavnog razloga zato što je tada tržišna vrednost zgrade bila veoma niska i sredstva dobijena prodajom zgrade bila bi verovatno za oko milion dolara manja u odnosu na ona koja bi se mogla dobiti prodajom zgrade ako se sa njom sačeka.

• Stručnjaci su bili angažovani i kada je bila u pitanju procena građevinkog stanja zgrade Muzeja i koliko je

sredstava potrebno za sanaciju svih problema i dovođenje zgrade u stanje ispravnosti prema zahtevima Sekretarijata za izgradnju grada Čikaga (City of Chicago Department of Buildings'). 2015. godine, na nalog upravnog odbora firma My Home Architectects & Engineers, Ltd. iz Čikaga, vrši procenu neophodnih popravki i dolazi do cifre od 500.000 dolara potrebnih za postizanje građevinske ispravnosti.

500.000 dolara koje Muzej nema i s obzirom na bolnu nezainteresovanost srpske zajednice nema načina ni da ih pribavi u dogledno vreme, a zasigurno ne pre roka koga je Muzeju dao Sud za građevinska pitanja, kome je Sekretarijat za izgradnju grada Čikaga (City of Chicago Department of Buildings' po službenoj dužnosti prebacio komplikovani slučaj Muzeja.

(Za više infomacija o problematici vezanoj za građevinsko stanje zgrade Muzeja, molimo Vas pogledajte antrfile pod nazivom Očajno stanje stare muzejske zgrade.)

institucija od kuturnog i ekonomskog značaja za srpsku zajednicu na američkom srednjem zapadu.

• U skladu sa odlukom glasačkog članstva, sekretarica Muzeja koja je sticajem srećnih okolnosti po profesiji agent za nekretnine, stavlja zgradu muzeja na javni tender. (U ovom trenutku želimo da potsetimo čitaoce na pro bono princip delovanja uprave Muzeja. Želimo da naglasimo da se sekretarica Muzeja kao agent za nekretnine angažuje isključivo pro bono i javno odriče procenta od prodaje zgrade koji bi joj inače po poslovnoj praksi pripao. Ona, kao ni svi ostali članovi upravnog odbora nemaju nikakve materijalne koristi od prodaje zgrade i u srcu su im samo najbolje namere i dobrobit srpske zajednice. I dobronamernih Srba u rasejanju ima.)

• Posle izvesnog vremena provedenog na javnom tenderu, za zgradu je dobijeno pet ponuda od kojih se izdvaja najbolja od 3.980.000 dolara. Realno govoreći ovo je jako

CILJEVI DELOVANJA UPRAVNOG ODBORA SRPSKO-AMERIČKOG MUZEJA “SVETI SAVA” 1. Očuvanje i proširenje Srpsko-američkog muzeja “Sveti Sava” kao jedinstvene institucije od značaja za očuvanje, negovanje i širenje srpske kulture, nauke i umetnosti u Americi kao i podsticanje interesovanja u javnosti za srpsku kulturu kroz sponzorisanje, promovisanje i organizaovanje kulturnih, naučnih, obrazovnih i umetniških manifestacija koje doprinose održanju, širenju i jačanju srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta Sjedinjenim Državama i ovom delu sveta.

2. Angažovanje stručnih lica i na polju vođenja Muzeja kao ustanove tako i na polju održavanja infrastrukture objekta u kome se nalazi muzej sve kako bi se na najbolji način i njefektnije postigao visoki kvalitet ponuđenih sadržaja i time dao solidan doprinos srpskoj zajednici.

3. Ustanovljavanje Srpskog kulturnog centra kao javne institucije pod čijim krovom bi se nalazio Muzej, ali i druge prostorije i pogodne za razne vrste kulturnih, umetničkih, naučnih i aktivnosti događaja od ekonomskog značajai kako za maticu i tako za rasejanje u ovom delu Sjedinjenih država, ali i u regionu (SAD, Kanada, Meksiko i Južna Amerika). (Više o inicijativi za osnivanje Srpskog kulturnog centra u Čikagu, pisaćemo u narednom broju Balkan City Magazin-a).

Ako se postojeća zgrada Muzeja uspešno ne proda, nijedan od ovih ciljeva neće moći da bude ostvaren i to na veliku štetu srpske zajednice u ovom delu Amerike.

• Posle svih stručnih analiza i procena, pitanje prodaje zgrade, opet dolazi na dnevni red upravnog odbora. Članovi Muzeja koji imaju pravo glasanja, po pravilima Statuta Muzeja, tročetvrtinskom većinom (sa više od 75% glasačkog članstva) odlučuju da se zgrada stavi na javni tender i proda. Takođe je odlučeno i da se od sredstava dobijenih od prodate zgrade, plate sva dugovanja i kupi zgrada koja će po svojoj urbanističkoj klasifikaciji i infrastrukturnim kapacitetima odgovarati nameni Muzeja kao javne institucije kulturnog karaktera, ali koja bi po svojim gabaritima i prostornim kapacitetima mogla poslužiti i kao zgrada Srpskog kulturnog centra koji bi bio dom ne samo Muzeja već i drugih

povoljna ponuda imajući u vidu starost i stanje ovog građevinskog objekta.

Upravni odbor, u skladu sa glasačkim postupkom preciziranim Statutom Muzeja, glasa o prihvatanju najbolje ponude, tročetvrtinskim većinom glasova donosi odluku o prodaju muzejske zgrade i Muzej kao pravno lice ulazi u kupoprodjni postupak.

U skladu sa američkom poslovnom praksom u transakcijama kupoprodaje nekretnina Muzej kao pravno lice (i niko od članova upravnog odbora kao fizičko lice u ime Muzeja) otvara račun kod Chicago Title Insurance Company, jako ugledne kompanije za prenost vlasništva nad nekretninama.

Kupac na taj račun Muzeja kao pravnog lica polaže kaparu od 196.000 dolara.

I novac dobijen od prodaje će opet biti deponovan na isti taj račun Muzeja kao pravnog lica, iz prostog razloga zato što je upravo Muzej kao pravno lice vlasnik zgrade a ne neko od članova (ili svi članovi) upravnog odbora. Stvar je poprilično jasna: Muzej kao pravno lice je vlasnik zgrade i Muzej kao pravno lice jedino može da dobije novac od prodaje zgrade i Muzej kao pravno lice ima pravo raspolaganja tim sredstvima. Da ponovimo, upravni odbor Muzeja, u skladu sa Statutom ima samo izvršnu funkciju sprovođenja većinski izglasanih odluka. Kako je odluka o prodaju zgrade donešena tročetvrtinskom većinom, tako će i odluka o izboru novog objekta za Muzej biti donešena tročetvrtinskom većinom. Sve logično i legalno.

• U međuvremenu, na poslednjem saslušanju održanom 20. oktobra 2016. u Sudu za građevinska pitanja Oblasnog suda Okruga Kuk, države Illinois, nadležni sudija je uzimajući u obzir činjenice da je zgrada ušla u kupoprodajni postupak i da je podnešena molba za rušenje, doneo odluku o produženju roka za prodaju i odlaganje plaćanja dnevnih penala do januara 2017. godine. Veliki preokret i uspeh za upravu Muzeja! Situacija konačno kreće na bolje!

KOME KAMATA I ZAŠTO BAŠ 10% Kao što je pomenuto u tekstu, 2011. godine, u veoma krtitčnom trenutku kada je zgrada Muzeja bila u postupku za prinudnu prodaju, da bi objekat ostalo u vlasništvu Muzeja, bilo je potrebno pribaviti 300.000 dolara. Pošto molbe za pomoć upućeni srpskoj zajednici nisu bile uslišene, kao jedino rešenje za spasenje ukazala se privatna pozajmica Muzeju od strane ukupno šest privatnih lica: troje Srba (predsednik i sekretar Muzeja i jedan član upravnog odbora) i troje Amerikanaca. Američki zajmodavci su kao uslov svoje pozajmice postavili dva zahteva: 1) Kamata od 10% na pozajmljenu glavnicu.

(10% je inače uobičajena visina kamate kad su u pitanju ovakve vrste pozajmica); i 2) Osnivanje društva sa ograničenom odgovornošću (limited liability company, LLC) koje će kao pravno lice pozajmiti novac Muzeju i kome će dati novac sa kamatom na kraju biti vraćen, a sve

sa ciljem osiguranja povraćaja svojih investicija i ravnopravne raspodele dobijene kamate. Pokušaji srpskih zajmodavca (a poglavito predsednika i sekretara Muzeja) da Amerikance na bilo koji način ubede da kamatu smanje na minimum, na žalost, nisu urodili plodom. Američki zajmodavci bili su nemoljivi: ili 10% kamate i formiranje društva sa ograničenom odgovornošću, ili ništa. Budući da prostora i vremena za pregovore više nije bilo, jer je ostalo samo par dana do isteka roka za plaćanje svih dugovanja, američki uslovi su bili prihvaćeni. I predsednik i sekretar Muzeja veoma su svesni činjenice da ovakav korak može da izazove oštre kritike “dobronamernika” iz srpske zajednice. No, bilo je to pitanje dana, bilo je to pitanje očuvanja Muzeja i bila je to mat pozicija. Da postavljeni uslovi nisu bili prihvaćeni, mi bismo danas pisali o srpskoj sramoti i kako smo izgubili Srpsku kuću. Uzgred budi rečeno, da predsednik i sekretar

nisu postupili onako kako jesu, srpska zajednica bi ih okrivila da su svojim neodgovornim postupkom izgubili Muzej, iako činjenično stanje govori da je data tragična situacija bila nasleđena od prethodnog uptravnog odbora. Pošto su postupili kako im je savest nalagala i na taj način spasli zgradu Muzeja od sigurnog gubitka, srpska zajednica ih sad okrivljuje što su uzeli kamatu. Kako god da postupiš, srpskoj zajednici si uvek za nešto kriv. Ta ista srpska zajednica je toliko preokupirana bacanjem krivice na druge, da retko ko primećuje jednu jednostavnu stvar: Da je ta ista srpska zajednica Muzeju pružila finansijsku podršku kada joj je bio upućen poziv za pomoć, do privatnog zajma sa kamatom ne bi ni došlo.

Stara je to srpska boljka: Kad Srbin Srbe u pomoć zove, nigde ih nema. A kad se sam iz nevolje iščupa, nek mu crkne krava! Zato nam sve tako i ide.

I eto, zato kamata i zato baš 10%.

SADAŠNJE STANJE STVARI

S jedne strane, kako činjenice pokazuju, zgrada Muzeja nije građevinski ispravna i sigurna za prebivanje, niti odgovara nameni i potrebama jedne javne institucije kao što je Muzej gde se organizuju manifestacije prilikom kojih se okuplja veći broj ljudi. S druge strane, veoma povoljna ponuda i sredstva dobijena od prodaje, omogućavaju ne samo rešavanje svih finansijskih problema već i kupovinu novog zdanja sa odgovarajućom infrastrukturom i kapacitetima koji odgovaraju nameni.

Situacija izgleda poprilično jasna: prodati staru oronulu i nefunkcionalnu izgradu i kupiti novu, kao što je to učinila Srpska Pravoslavna Crkva u slučaju prve srpske crkve na Schiller Street-u u Čikagu. Situacija u kojoj se našao upravni odbor crkve bila je jako

08

slična situaciji u kojoj se sada nalazi rukovodstvo Muzeja. Kada se ipostavilo da su potrebe srpske zajednice prevazišle infrastrukturne kapacitete postojeće crkve (uključujući tu i nedostatak odgovarajućeg parkinga) i zbog obima neophodnih radova na popravkama stare zgrade, upravni odbor crkve odlučio se na prodaju postojeće zgrade i izgradnju novog hrama na Redwood Drive-u u Čikagu.

Tu istu crkvu na Redwood Drive-u sada svi pamte po lepoti i dostojanstvenosti koja dolikuje jednoj religijskoj ustanovi.

Zašto to ne bismo uradili i sa zgradom Srpsko-američkog muzeja “Sveti Sava”?

No, kako to među Srbima obično biva, dobro bez Golgote ne može.

U čikaškoj srpskoj zajednici postoji grupica pojedinaca koji zdušno,

www.BalkanCityMagazine.com

svesrdno i, na žalost, na veoma nekultivisan način podržavaju i promovišu ideju da stara, oronula i nefunkcionalna zgrada ne bude prodata i da se zadrži status quo. “Klub protivnika prodaje muzejske zgrade”, da tu grupu tako nazovemo, ne preza ni od širenja dezinformacija, ni od lažnog predstavljanja, ni od kleveta. I za sva ta njihova dela postoje svedoci i dokazi.

Sve to skupa je tako žalosno i nimalo ne doprinosi prosperitetu i jačanju srpske zajednice kao celine. Uzimajući u obzir sve gorenavedene činjenice, nije baš jasna motivacija za takvo ponašanje.

Ako članovi “Kluba protivnika prodaje muzejske zgrade” smatraju da novac od prodate zgrade može dospeti u ruke članova odbora, treba se prisetiti da je Muzej pravno lice i kao takav nije vlasništvo niti jednog člana Muzeja,

niti članova upravnog odbora koji je de jure i de facto samo izvršni organ Muzeja kao pravnog lica. Uprava Muzeja ništa ne krije. Ovde opet moramo da potsetimo čitaoce na već pomenuti princip transparentnosti rada uprave Muzeja u skladu sa kim sve činjenice navedene u ovom tekstu nisu skrivene i/ili pod ključem, već su savršeno i uvek dostupne na Internetu svima onima koji oči za instinu imaju.

(Linkovi za sve informacije navedeni su na kraju teksta.)

Nameće se i pitanje, šta bi srpska zajednica dobila zadržavanjem stare građevinski nesigurne i nefunkcionalne zgrade? Odgovor: Ništa dobro. Pošto je zgrada u većpomenutom sudskom postupku, ukoliko prodaja ne uspe, Muzej kao pravno lice koje je legalno vlasnik zgrade ima obavezu 1) da plati sve popravke da bi zgrada postala građevinski ispravna (gorepomenutih 500.000 dolara), 2) dok se radovi na popravkama ne završe mora da plaća kaznene penale za svaki dan za koji za koji je zgrada nesipravna (do 8.000 dolara dnevno) i 3) da plaća redovne račune u vredosti oko 3.500 dolara mesečno koje sada u vidu pozajmice Muzeju plaćaju dve dobronamerne srpske porodice (jedna od kojih je i porodica predsednika upravnog odbora Muzeja). Ako saberemo brojke, nije tako teško izračunati da će Muzej na taj način opet jako brzo pasti pod prinudnu prodaju (foreclosure). Ako do toga dođe, ko će onda muzejsko kestenje da vadi iz vatre? Iskustvo govori da to najverovatnije neće biti članovi “Kluba protivnika prodaje muzejske zgrade”, jer su ti isti pojedinci bili među onima koji su se oglušili na vapaje za finansijsku pomoć ne tako davne 2011. godine kada je zgrada pala pod prinudnu prodaju, kao što je i pomenuto u tekstu. Gubitkom zgrade, srpska zajednica bi, dakle, dobila samo sramotu. Ništa vredno ponosa. Ali čak i da se desi čudo i pare sa neba padnu, stara zgrada će opet ostati neprimerena nameni, za samo 50 ljudi i bez toliko bitnog parkinga i sa zabranom korišćenja podruma kao koncertnog prostora (popularno zvane “Pećine”). Čak i ako neko čudo sačuva postojeću zgradu, stara muzejska zgrada tim nekim čudom neće se preobratiti i početi da odgovara nameni i postati funkcionalna i dobiti veliki parking. Ni to nije rešenje. Sada se nužno postavlja se i pitanje Qui bono? Ko od čikaških Srba članova “Kluba protivnika prodaje muzejske zgrade” u ovakvoj situaciji ima koristi od zadržavanja oronule zgrade ili dovođenja zgrade do prinudne prodaje ili gubitka zgrade. Ko i zašto? I kakvu dobrobit srpskoj zajednici mogu da donesu ljudi s takvim namerama?

Prosudite sami.

Novembar 2016

OČAJNO STANJE STARE MUZEJSKE ZGRADE 1. Postojeća zgrada Muzeja nije građevinski ispravna Građevinska inspekcija Sekretarijata za izgradnju grada Čikaga (City of Chicago Department of Buildings', Inspectional bureau) utvrdila je da je zgrada u zatečenom stanju u trenutku sprovođenja inspekcije, narušila 32 građevinska propisa specifikovana u dokumentu Čikaški građevinski propisi (The Chicago Building Code). Od ta 32 građevinska prekršaja, u vreme kad je novi upravni odbor preuzeo odgovornost, 18 prekršaja uklonjeno je u najkraćem roku. Ali, prema procenama stručnjaka iz čikaške kompanije My Home Architectects & Engineers, Ltd. koju je angažovao sadašnji upravni odbor, za radove kojima bi bilo uklonjeno ostalih 14 prekršaja i zgrada dovedena u stanje koje zadovoljava Čikaške građevinske propise (The Chicago Building Code), potrebno je oko 500.000 američkih dolara.

Zbog već postojećeg neizmirenog hipotekarnog kredita (koji je podigao prethodni upravni odbor) kao i zbog gorepomenutog velikog broja nesaniranih građevinskih prekršaja Sekretarijat za izgradnju grada Čikaga (City of Chicago Department of Buildings') je po službenoj dužnosti slučaj Muzeja prebacio nadležnom Sudu za građevinska pitanja Oblasnog suda Okruga Kuk, države Illinois (Housing Court of the Cook County Circiut Court, Illinois).

S obzirom na to da zgrada u sadašnjem stanju ne zadovoljava čikaške propise o građevinskoj sigurnosti, nadležni sudija doneo je odluku da Muzej kao pravno lice ima obavezu da zgradu dovede u ispravno stanje u suprotnom gradske vlasti mogu propisati kaznu do 8000 dolara dnevo, sve dok se ne izvrše potrebne popravke i zgrada dovede u zakonom predvđeno ispravno stanje. Nije teško izračunati da bi troškovi Muzeja u tom slučaju bili 500.000 za popravke plus penali I da bi se dugovanja Muzeja jako brzo opet nagomilala do granice prinudne prodaje! Na sreću, ili preciznije rečeno, zahvaljujući velikom zalajaganju upravnog odbora, stara zgrada je već sada pod kupoprodajnim ugovorom i za nju je primljena kapara. Ako se kupoprodajni proces bude odvijao bez problema, plaćanja popravki i kaznenih penala neće biti!

2. Činjenično stanje govori da postojeća zgrada ni po nameni ni po funkciji ne odgovara potrebama zajednice i to iz dva razloga: • Prema čikaškim urbanističkim kriterijumima, postojeća zgrada registrovana je kod nadležnih organa kao građevinski objekat stambenog tipa (rezidential building) ima ograničenje u pogledu maksimalnog broja osoba koje može da primi. S obzirom na ograničenje (od 50 osoba) zgrada namenski ne odgovara jednoj organizaciji kulturnog tipa kao što je Muzej jer je broj ljudi okuplenih u Muzeju, često prelazio neznatnih 50. Pored toga broj ljudi u srpskoj zajednici u Čikagu i okolini u je stalnom porastu i ograničenje od 50 osoba daleko je od potreba zajednice.

• Sadašnja zgrada kao građevinski objkat stambene namene ne poseduje parking prostor koji bi odgovarao Muzeju kao javnoj instituciji, jer je po urbanističkom planu za taj objekat predviđeno samo 5 parking mesta. I upravo je dati nedostatak parkinga jedan od najčešće navođenih razloga slabe posećenosti kulturnih događaja priređivanih u Muzeju.

Ukratko, postojeća zgrada Muzeja niti je građevinski ispravna, niti je sigurna, niti odgovara nameni, niti je funkcionalna. Ako postoji mogućnost da se sredstva za novu i bolju zgradu ostvare prodajom potojeće, to ne učiniti bilo bi veoma neodgovorno i nepametno, zar ne?!

U Čikagu Poljaci imaju veliki Kopernikov centar (Kopernicus Center), Grci imaju Nacionalni helenski muzej (National Hellenic Museum) i kulturni centar (Cultural Center of the Hellenic-American Community of Greater Chicago), Rumuni imaju Centar rumunskog nasleđa (Romanian Heritage Center) ... i Makedonci imaju Makedonskoamerički kulturni i obrazovni centar (Macedonian-American Cultural and Educational Center), i Crnogorci imaju Kulturni centar “Rumija” (Rumija Cultural Center) i Hravti imaju Hrvatski kulturni centar (Croatian Cultural Center Chicago) i Albanci imaju Albansko američki islamski centar (Albanian American Islamic Center). A Srbi?

Srbi se glože.

Trebalo bi da se zapitamo zašto 300.000 čikaških Srba nema svoj kulturni centar i zašto i mi ne bismo imali barem tu jednu instutuciju dostojnu vrednosti srpske kulture, nauke i umetnosti i čestitu zgradu za tu instituciju, pa da tamo bude i Muzej i Legat Dr. Slobodana Draškovića i prostor za predstave i koncerte i galerija i prodavnica suvenira i Srpski kulturni centar. Pa da ovdašnji Srbi i oni ponosni na svoje korene srpske nedeljom po lepom danu prošetaju čikaškom čaršijom i tamo svrate na čašicu razgovora s prijateljima ili na predstavu ili na prolsavu, a ne da samo gledaju u onaj Kopernicus Center s rečima “vidi ti one Poljake al' su moćni...”

Al' ko je još moćan van kuće svoje. Nisu u emigraciji moćni ni Polajci, ni Grci, ni Rumuni, ni Makedonci, ali njihova sloga jeste? Zašto onda Srbi, ako već vrede toliko koliko se u grudi busaju, tu svoju vrednost ne pokažu svojom slogom i novom Srpskom Kućom u kojoj će biti čestiti Srpski kulturni centar dostojan onog najboljeg u nas što sami ne vrednujemo, a svetu olako poklanjamo?

Uprava Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” se ovom prilikom zahvaljuje svim institucijama i pojedincima koji su Muzeju i njegovoj upravi do sada pružali svoju nesebičnu pomoć, podršku i dobru volju. Pozivamo i molimo sve članove srpske zajednice u Čikagu i okolini i Srbe u američkom rasejanju i Srbe u matici da prihvatanjem istine i poštovanjem odluke članstva koja se zasniva na stručnim analizama i procenama, moralno i materijalno podrže Srpsko-Američki Muzej “Sveti Sava” u naporima pronalaženja najbolje moguće zgrade za ovu instituciju srpske kulture koja želi da preraste u Srpski kulturni centar onakav kakav dolikuje Srbima i kulturi srpskoj.

Stara narodna kaže: “Dogovor kuću gradi.”

Mi dogovor i odluku već imamo, hajde da sad taj dogovor ispoštujemo i Novu srpsku kuću za Srpski Kulturni Centar u Čikagu sagradimo.

S poštovanjem i zahvalnošću, Upravni odbor Srpsko-Američkog Muzeja “Sveti Sava” 448 W Barry Avenue, Chicago, IL 60657 tel. 1.773. 549.9690 www.serbianamericanmuseum.org

Korisni linkovi za ljubitelje istine o Srpsko-američkom muzeju “Sveti Sava”

Početna stranica: www.serbianamericanmuseum.org Statut Muzeja: www.serbianamericanmuseum.org/bylaws Dokumentacija: www.serbianamericanmuseum.org/documents Aktivnost: www.serbianamericanmuseum.org/about-us/first-quarter-2014-activities Angažovana firma za procenu građevinskih radova: www.myhomearchitects.com Angažovana firma za prenos vlasništva nad nekretninama: www.ctic.com

Објава

Број: 23/2016-01/161 Београд, 17. октобар 2016. године

РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО СПОЉНИХ ПОСЛОВА

Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

ЛЕПА ВЕСТ ЗА СРПСКУ КУЛТУРУ У РАСЕЈАЊУ

ВЛАДА ПОДРЖАВА КВАЛИТЕТНЕ ПРОЈЕКТЕ Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије по расписаном Конкурсу за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре донело је одлуку о расподели средстава у укупном износу од 20.000.000 динара којим изражава своју подршку пројектима у расејању који имају за циљ употребу, учењу, чување и неговање српског језика и ћириличног писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета и унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре. Ова одлука била је лепа вест за неколико добрих пројеката у Сједињеним Државама и Balkan City Magazine овом приликом добитницима честита на заслуженој подршци коју су добили од матице и жели им пуно успеха у овом и свим новим пројектима који доприносе очувању и ширењу српског културног идентитета у Сједињеним Америчким Државама.

I

КАПИТАЛНИ ПРОЈЕКТИ ОД МУЛТИЛАТЕРАЛНОГ, НАЦИОНАЛНОГ И МЕЂУНАРОДНОГ ЗНАЧАЈА

Редни број

Референтни број

Подносилац пројекта

Назив пројекта

Предложени износ

2.

23/2016-01/80

Barry Lituchy, CEO, Jasenovac Research Institute

Прва изложба о Јасеновцу у седишту УН

1.000.000,00 дин.

IV

PO Box 10-0674 Brooklyn NY 11210 USA

МЕДИЈИ И ИНФОРМИСАЊЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

19.

23/2016-01/4

20.

23/2016-01/117

Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка Синђел Серафим Балтић

Телевизијска Емисија Српска разгледница из Америке

200.000,00 дин.

Црквено школска општина Светог Саве, Мерилвил Индијана

Радио програм на српском језику у Чикагу, Радио Авала

150.000,00 дин.

35240 West Grant Avenue, Third Lake, IL 60046 USA

9191 Mississippi Street, Merrillville, Indiana 46410 USA

VI

ПРУЖАЊЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ У РЕШАВАЊУ ПРАВНИХ И СТАТУСНИХ ПИТАЊА

27.

23/2016-01/157

Српска школа Свети Сава Калифорнија

Подршка деци и породицама српског порекла која живе на територији метрополе Сан Франциска у очувању националног и верског идентитета

400.000,00 дин.

29.

23/2016-01/49

Српско амерички музеј Св Сава Чикаго Serbian American Museum st. Sava

Историја српске емиграције у Северној Америци и миграциона питања.

300.000,00 дин.

18870 Allendale Ave, Saratoga, CA 95070 USA

448 W Barry Avenue, Chicago, IL 60077, USA

IX 47.

НАУЧНО - ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКТИ И ПРОМОЦИЈЕ ВЕЛИКАНА НАУКЕ 23/2016-01/152

XIII

957 West King Rd, Malvern PA 19355, USA

Платформа „Теслин народ“, Tesla talk TV

100.000,00 дин.

ФИЛМСКА ПРОДУКЦИЈА (ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМОВИ, СЕРИЈАЛИ, ФИЛМСКЕ ПРОЈЕКЦИЈЕ И СЛ.)

59.

23/2016-01/13

60.

23/2016-01/131

XIII 67.

Tesla Science Foundation, Philadelphia

Српски институт Вашингтон

Тв филм- Мој Београд

200.000,00 дин.

Култура нфп Culture nfp Culture nfp c/o Tamara Vesna

ТВ емисија Мост Културе Мост Сарадње

200.000,00 дин.

Dalebrooke Lane Potomac MD 20854 USA 3023 N. Clark 727 Chicago, IL 60656 USA

УМЕТНИЧКЕ ИЗЛОЖБЕ, ФЕСТИВАЛИ И ПОЗОРИШНЕ ПРЕДСТАВЕ 23/2016-01/55

Српско огледало, Културни центар Свети Сава

Serbian Mirror Chicago, 520 W. Belmont, Avenue Suite 2303 Chicago, IL 60657, USA

Фестивал српског филма у Чикагу 2016

300.000,00 дин.

011

ИСТОРИЈА СРБИЈЕ СРПСКИ ВЛА Д АРИ, СТЕФАН ДРАГУТИН НЕМАЊИЋ (6)

Српски краљ Стефан Драгутин Немањић дошао је на власт свргнувши свог оца, краља Стефана Уроша I који није имао намеру да му дâ део територије тадашњег краљевстава. На такав потез се, наравно, не би усудио да није имао потпору моћне угарске државе зато

КРАЉ КОЈИ ЈЕ ПРЕДАО ПРЕСТО што је, ожењен принцезом Каталином, Драгутин званично био зет угарског краља Беле IV. Управо захваљујући војној подршци угарског двора, Драгутин је у јесен 1276. године, успео да победи очеву војску у битци на Гатачком пољу и на тај начин дође до српске

БЕОГРАД ПО ПРВИ ПУТ НА СРПСКОЈ ТЕРИТОРИЈИ Да није било краља Драгутина, питање је да ли би Београд данас био на српској територији. Две године након што је предао власт млађем брату Милутину, 1284. године, краљ Драгутин је од свог шурака ердељског војводе Ладислава Апора на поклон добио Мачву и Београд. Драгутин се после тог догађаја у историји бележи и као „сремски краљ“, по тадашњем Срему (тада између Саве и Дрине, данашња Мачва) који је чинио средишњу област његове нове државе у то доба познате и као Сремска краљевина. Прва престоница те нове државе и резиденција краља Драгутина био је град Дебрц, али је он повремено боравио и у Београду који је тада по први пут ушао у састав српских територија. Београд тада по први пут у српској историји бива град у коме неки српски владар има резиденцију. Анонимни историограф из XIV века баш ту област (данашњи Београдски округ и Мачву) назива Србија, док за територију државе којом је владао Краљ Милутин користи назив Рашка. круне. Касније, упркос свим кризама и променама кроз које је држава пролазила крајем XIII и почетком XIV века, Драгутин је остао у добрим дипломатским односима и с урагским царством и са напуљским двором. Због добрих дипломатских односа

012

са околним силама, али и захваљујући утицају његове жене Каталине, Драгутин је уживао симпатије западних историчара који незаобилазно истичу његово достојанствено понашање према његовом млађем брату Милутину. Као илустрација Драгутинове

www.BalkanCityMagazine.com

благонаклоности према млађем брату Милутину, често се наводи догађај који се збио 1282. године када је краљ Драгутин сломио ногу, приликом несрећног пада са коња код града Јелеча. Архиепископ Данило у својим списима наводи да је краљ Драгутин тај свој пад сматрао божјом казном за своје поступке према оцу и да је због тога био изузетно потиштен. Мучиле су га мисли о недавној несрећи која се догодила бугарском цару Константину који је сломивши ногу остао непокретан и немоћан да сузбије непријатеље разјарене поступцима његове царице, који су га на крају убили и преотели му царство. Према тумачењима неких историјских извора, цар Драгутин је управо из тих разлога 1282. године у Дежеви (данас маленом селу на планини Голији, изнад Новог Пазара) званично уступио престо свом млађем брату Милутину за себе задржавши западни део тадашњег царства: територије око планине Рудник, Подриње и Хум са Требињем. Иако је према историсјким изворима Драгутин престо предао брату, он је ипак задржао неке функције регента као и право наслеђивања престола према коме би круна после Милутина требало да се наследјује по Драгутиновој линији, а не по Милутиновој.

Према Драгутиновој жељи царство после Милутинове владавине требало је да пређе у руке његовим синовима Урошици и Владиславу, а не Милутиновим наследницима. Оваквом тумачењу иде у прилог и изјава анонимног српског аутора који у списима из 1308. године изричито напомиње како је сам Драгутин говорио да је престо уступио Милутину да земљом влада само привремено док се он не опорави од тешке болести после пада, и како он као пуноправни владар јошувек полаже пуно право на престо. Архиепископ Данило у својим списима, међутим, говори да је краљ Драгутин свом брату Милутину "даровао престо свој". Било како било, односи између два брата после тих догађаја у вези са предајом престола више никада нису били као пре. Милутину се свидело владање државом и једном добијену власт није желео да испусти из руку. Драгутин је, међутим, престо желео да осигура за свог сина Урошицу. Но, зла срећа другачије је хтела и после преурањене смрти Драгутиновог старијег сина Урошице, по очевој жељи његов син Владислав добио је право да наследи очеве територије и круну. Милутин би у том случају остао краљ Рашке области, али само као вазал Владислављев.

Novembar 2016 Манастир у Ариљу, Драгутинова задужбина

Црква краља Милутина

Краљ Драгутин умро је 12. марта 1316. године и сахрањен је у Ђурђевим ступовима, у Расу код Ариља, у области којом је владао његов брат краљ Милутин. После његове смрти, Драгутинова одлука да круна буде предата његовом сину Владиславу није испоштована. Милутин је одмах по Драгутиновој смрти окупирао Владислављеве територије, а Владислава заробио и бацио у тамницу. Краљ Драгутин у историји ће остати забележен као ктитор праведног срца и краљ благе нарави али кратке владавине. После краља Драгутина, краљ Милутин преузима круну и влада свим српским територијама дуго и безобзирно.

Статуа Краља Драгутина је дело седмомесечног рада скулптора Жељка Алексића. Кип (висок 3,5 метра и тежак више од 4.5 тоне) краси главни градски трг у Теслићу, граду старе Усоре којом је некада владао краљ Драгутин.

Да би било по Драгутиновој жељи дошло је и до битке међу браћом у којој је Драгутин изашао као победник. Неки историчари не искључују могућност да је Милутин после те битке, речима пристао на све Драгутинове услове, али да је био довољно лукав или себичан да те речи не спроведе у дело. Иако односи међу браћом нису више били онако добри као раније, Драгутинов политички утицај у региону је растао, а посебно после 1284. године када су Београд и Мачва постали српска територија и након удаје његове ћерке Јелисавете за босанског бана Стевана Котроманића господара Врхбосне (старе Босне) 1341. године краљ Драгутин је озбиљно оболео непосредно наком смрти његове мајке Јелене Анжујске која је те године умрла године у Брњацима (тадашња Рашка) и сахрањена у својој задужбини у манастиру Градцу. Осећајући да му се ближи крај, краљ Драгутин се закалуђерио узевши монашко име Теоктист. Као и у доба када је био краљ, монах Теоктист био је познат по својим аскетским склоностима. Своје монашке дане Теоктист је често проводио у телесном самокажњавању са жељом да испашта за своје грехе из младости.

ЦАР ДРАГУТИН ЈЕ БИО ВЕОМА ПОБОЖАН И ГРАДИТЕЉ НЕКОЛИКО МАНАСТИРА КОЈИ СУ ПРЕЖИВЕЛИ ВЕКОВА И РАТОВЕ И ДАНАС СЕ СМАТРАЈУ СВЕТСКОМ КУТЛУРНОМ БАШТИНОМ.

• Манастир Рача код Бајине Баште, подигнут 1276-1282 • Манастир Тавна код Бјељине, подигнут 1284, обновљен после Другог светског рата • Црква Светог Ахилија, позната и као Ариљски манастир, подигнута 1296 • Манстир Бенешево на Фрушкој Гори, подигнут у XIII веку • Манстир Мала Ремета на Фрушкој Гори, подигнут у XIII веку, приписан цару Драгутину Краљеви Драгутин, Милутин и краљица Каталина

Пише: Небојша Ђорђевић

013

Aktuelnosti

Biznis susret JAČANJE SRPSKO-AMERIČKE POSLOVNE SARADNJE U Generalnom Konzulatu Republike Srbije u Čikagu, 12. oktobra 2016. u saradnji sa Srpskoameričkom privrednom komorom (Serbian-American Chamber of Commerce, SACC), priređen je poslovni događaj pod nazivom “Bizniz susret: Srpske firme i srpski proizvodi u Sjedinjenim Američkim Državama - Iskustva, izazovi i uzajamna podrška”.

Prisutnim predstavnicima srpskih kompanija i biznismenima iz matice i dijaspore obratili su se konzul-žeran g-din Dejan Radulović i g-din Zoran Golubović član upravnog odbora Srpskoameričke privredne komore, dok je predavanje specijalnog gosta g-dina Zachary Harris-a, savetnika predsednika Vlade Republike Srbije iz Nju Jorka celom događaju dalo poseban značaj.

Ovo je prvi put da Konzulat Republike Srbije ukaže gostoprimstvo kompanijama i poslovnim ljudima iz matice pruživši im priliku da svoje proizvode i usluge predsatve američkom tržištu.

Tokom susreta naglask je stavljen na posebnu pažnju koju Vlada Republike Srbije poklanja privlačenju stranih investicija i poboljšanju srpsko-američke ekonomske saradnje.

Konzul-žeran g-din Dejan Radulović izrazio je spremnost i otvorenost Konzulata da svim investitorima i poslovnim ljudima pruži pomoć i podršku u realizaciji njihovih poslovnih planova.

Ovaj događaj bio je i prilika za predstavnike srpskih kompanija da američkom tržištu predstave svoje proizvode i usluge, kao i za razmenu iskustava vezanih za plasiranje prozvoda i usluga i pozicioniranje srpskih firmi u SAD-u. S radošću je primećen pozitivan trend u povećanju broja srpskih preduzeća (malih i srednjih, uglavnom) koja ovde otvaraju svoja predstavništva i šire svoj biznis u ovom delu Amerike. Kompanije JPC iz Beograda sa predstavništvom u Čikagu, DES d.o.o. iz Subotice i Lav Imports iz Čikaga prisutnima su

014

www.BalkanCityMagazine.com

se predstavile svojim veoma profesionalno urađenim marketing prezentacijama i publikacijama prilagođenim američkom tržištu.

Balkan City Magazine ovom prilikom poziva srpske kompanije, poslovne ljude i profesionalce da svojim angažovanjem potpomognu jačanje i širenje aktivnosti Srpsko -američke Privredne Komore u Čikagu i time daju svoj doprinos poboljšanju poslovnih veza i rastu prosperiteta u okviru srpske zajednice u ovom delu Amerike.

Novi

Iz sveta muzike

Čikaški komšija

Ime poznato u svetu a najdraže nama iz Beograda i sa Balkana. Stefan Milenković je dobitnik mnogih nagrada u Srbiji: 2002. godine Umetnik veka, 2003. god. Najhumanija osoba, 2010 god.

Brend ličnost. Izgradio je izuzetnu karijeru kao internacionalni maestro na violini ali i kao univerzitetski profesor. Njegova filozofija muzike, poput njegovog načina života, pravi su primer eklektičnosti, istraživanja ljudskosti, muzičkog nasleđa i iskustva kako bi se na što direktniji način povezao sa publikom i poklonio joj energičan i jedinstven nastup.

tefan SMielnković

ÜÜ Prva detinjstvo?

asocijacija

na

ÜÜ Na šta se najviše fokusirate u pedagoškom radu?

Zabavno, bezbrižno vreme, igranje sa bratom, prva iskustva u školi, crveni automobil na daljinsko upravljanje…

I, naravno, violina i prve emocije vezane za nju.

Rekao bih na samog studenta, odnosno osobu, jer je njihovo sviranje prirodan rezultat njih kao ljudskih bića. Naravno, tu je nezaobilazna i tehnika sviranja violine, muzičko-energetska logika i prirodan tok, kao i disciplina i organizacija pripreme i psihologija nastupa.

Generalno, polazim od većeg, čoveka i muzike, ka manjem i detaljima.

ÜÜ Na koji način se opuštate, kako pronalazite unutrašnji mir?

Mislim da je veoma bitno da osoba u životu ima nešto što voli da radi, i što bi ga u bilo kom trenutku učinilo srećnim, ili da se jednostavno oseća bolje psihički ili fizički. Naravno, izbor je ogroman, i različite stvari koriste različitim ljudima i odgovaraju njihovom načinu života i karakteru.

Meni lično odgovara joga, jer je to sistem pomoću koga ja balansiram mnoge nezdrave aspekte moje profesije, i koji obuhvata sve ono što me interesuje: fizičku formu, mentalnu stabilnost i duhovni element. U suštini, to jedan od retkih sistema vežbe koji na tako kompletan način održava ljudsko biće, a uz sve to vam ne trebaju nikakve sprave, i možete je vežbati bilo gde, što je meni veoma bitno jer sam često na putu. ÜÜ Da li Vas nastupi na neki način iscrpljuju ili Vam obnavljaju energiju?

Pa, rekao bih i jedno i drugo.

Sigurno je da na svakom koncertu ostavite deo sebe. Ali, s druge strane, osećaj posle dobrog koncerta je fenomenalan i nešto za čim žudite ponovo. Možda smo mi kao izvođači pomalo “adrenalin junkies” u tom smislu!

DOBITNIK JE BROJNIH NAGRADA I PRIZNANJA NA POLJU KLASIČNE MUZIKE A NASTUPAO JE I NA DODELI MTV NAGRADA U NJU JORKU.

ÜÜKako biste Vi objasnili ljudsku potrebu za muzikom?

Ljudska potreba za muzikom je možda prirodna potreba da se osećamo dobro, da razmišljamo i osećamo a da ne razmišljamo o posledicama, da se prepustimo. Želim da verujem da je to pre svega naš poriv za nečim lepim, koji je svojstven svakom ljudskom biću, kao kada gledamo neku prelepi prozor i prirodi. Ali ono što je fascinantno za ljudsku potrebu za muzikom je da ona ima bezbroj oblika, i da različiti ljudi uživaju u različitim stvarima, a možda svi traže isti rezultat. Zato mislim da je veoma teško objasniti i generalizovati potrebu za muzikom jer vrsta muzike ima koliko i ljudskih bića.

ÜÜ Koje nastupe u poslednjih par meseci bi posebno izdvojili u SAD-u i zbog čega?

Par fenomenalnih iskustava imao sam sa Sinfonijskim orkestrom države Juta (Utah Symphony Orchestra), kao i sa Misisipi sinfonijom (Mississippi Symphony) i pre nekoliko nedelja Sinfonijskim orkestrom Oklahoma Sitija (Oklahoma City Symphony) i IIinojskom filharmonijom (Illinois Philharmonics). Fantastični orkestri, odlični dirigenti, velike i prepune sale, lep program i divni ljudi pre i posle koncerata. ÜÜ Šta Vas je privuklo da se preselite u Čikago Pored činjenice da je blizu Champaign-Urbane gde sam i dalje redovan profesor na Ilinojskom uinverzitetu (University of Illinois), to je grad koji ima neverovatnu ponudu i sadržaj, koji ima predivnu jezersku obalu i uvek inspirativnu arhitekturu, i gde sada već imam dosta prijatelja.

VEĆ KAO DESETOGODIŠNJAK NASTUPAO JE PRED PREDSEDNIKOM RONALD REAGAN-OM I MNOGIM UTICAJNIM I POZNATIM LIČNOSTIMA. ÜÜ Kako poredite energiju SAD-a sa evropskom po pitanju načina života i prijema muzike koju izvodite?

U suštini, publika veoma slično reaguje bilo gde u svetu jer na koncerte pre svega dolaze ljudi, pa tek onda kulturološke ili nacionalne razlike. Ono što volim u SAD-u, a čega nema toliko u Evropi, je činjenica da se čak i najveće koncertne organizacije ili orkestarske ustanove zasnivaju na privatnim sponzorima i ljudima dobre volje, koji su uvek voljni da izađu u susret ako imate dobre ideje. Mislim da je to bolja podloga za stvaranje i održavanje kulture nego, recimo, kada zavisite od državnih ustanova. ÜÜ Kakav je Vaš kontakt sa našom zajednicom u Čikagu?

Zabavan, ima zaista mnogo divnih ljudi! ÜÜ Koji su Vaši profesionalni planovi i ciljevi?

Iako se bavim nečim tradicionalnim, ipak se moja profesija stalno menja i podvrgava modernim zahtevima publike, tako da je moj plan, u suštini, uvek isti: da se bavim muzičkom umetnošcu kojom sam se uvek i bavio, ali da istovremeno nalazim novi izraz i način ka koji predstavljam i komuniciram to publici.

015

AKADEMIJA SVETI SAVA

PETNAEST GODINA RADA I OČUVANJA SRPKE KULTURE U RASEJANJU

PRVOG VIKENDA U OKTOBRU 2016., PAROHIJSKA ŠKOLA AKADEMIJA SVETI SAVA U ČIKAGU SVEČANO JE PROSLAVILA PETNAEST GODINA POSTOJANJA I RADA

2001. godine kada je Akademija Sveti Sava osnovana pri Sabornom Hramu Svetog Vaskrsenja Hristovog i u saradnji sa Grčkom akademijom “Sokrat”, od prvog do osmog razreda osnovnog obrazovanja škola je imala samo petoro srpskih učenika. Danas je Akademija Sveti Sava savremena školska ustanova, registrovana na federalnom nivou kao škola sa dvojezičnim programom nastave, ima 140-tak učenika svih uzrasta i razreda i predstavlja značajan faktor očuvanja i prenošenja srpska kulture mladim generacijama koje odrastaju u rasejnju.

Proslava je započeta 1. oktobra 2016., svečanim koncertom održanim u Koncertnoj dvorani Nichols (Nichols Concert Hall) u Evanstonu. Na koncertu su zadovoljstvo uživanja u vrhunskom izođenju klasične muzike svim prisutnim priredili cenjeni umetnici načeg porekla ali svetske reputacije: Maja Bogdanović, višestruko nagrađivana srpska čelistkinja koja živi u Parizu, mezzo-sopran Olga Bojović pobednica muzičkih takmičenja koja nastupa širom sveta i pijanista Kristijan Cvijak, nekad beogradski đak iz Stankovića a sada poznati kamerni muzičar koji koncertira širom Evrope i Amerike. Pored svetski poznatih muzičara koncert su svojim nastupom ulepšali i Gudački kvartet Škole za muzičke talente u Ćupriji, Hor Branko Radičević kao i mlade muzičke nade Akademije Sveti

016

www.BalkanCityMagazine.com

Sava. Visoki nivo muzičkog ugođaja bio je zapažen i najavljen i od strane Chicago Tribun-a koji je čikaškim ljubiteljima klasične muzike svesrdno preporučio ovaj koncertni događaj.

U nedelju 2. oktobra 2016, posle jutarnje liturgije koju je u čast proslave Akademije Sveti Sava u Sabornom Hramu Svetog Vaskrsenja Hristovog služio Njegova Svetost Vladika Novogračaničke i srednjeameričke eparhije gospodin Longin održana je i svečana akademija na kojoj su prisustvovali ambasador Republike Srbije Đerđ Matković sa drugim predstavnicima srpske diplomatije u Sjedinjenim Državama, diplomatski predstavnici Republike Srpske, visoki zvaničnici Srpske Pravoslavne Crkve u rasejanju, rukovodstvo i upravni odbor škole, nastavnici, roditelji i dobrotvori koji su svojim donacijama potpomogli rad i razvoj akademije. Ambasador Republike Srbije g-din Matković u svom obraćanju prisutnima preneo je čestitke i podršku ministra prosvete Republike Srbije Mladena Šarevića uz reči “budite ponosni na ono što ste učinili

u proteklih 15 godina...Generacije dece u vašim klupama naučile su jezik svoga naroda, o pripadnosti svome narodu, njegovoj kulturi i religiji...Zahvalni smo svima vama, rukovodstvu škole, pravoslavnom hramu Svetog vaskrsenja Hristovog i naravno roditeljima bez čije pomoći i podrške škola ne bi bila ovo sto jeste”.

Novembar 2016

Tom prilikom je u ime

Generalnog konzulata Republike Srbije u Čikagu konzul-žeran

g-din Dejan Radulović direktoru škole g-dinu Marku Bojoviću uručio zahvalnicu za značajan doprinos škole u obrazovanju najmlađih generacija, očuvanju jezika, kulture, istorije i religije srpskog naroda. Ambasadi Republike Srbije u Vašingtonu i Generalnom konzulatu Republike Srbije u Čikagu od strane zvaničnika škole uručena je specijalna medalja u znak sećanja na ovaj značajan dan u istoriji Akademije Sveti Sava.

Podsredstvom diplomatskih predstavnika, predsednik Republike Srpske Nj. E. g-din Milorad Dodik uputio je pozdrav i čestitke svim okupljenim uz reči zahvale Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi u Americi i parohijanima Sabornog Hrama Svetog Vaskrsenja Hristovog na

pravoslavnih vladika u Americi Njegova Eminencija Arhiepiskop Demetrios, kao i rukovodstvo sestrinske škole “Sveti Sava” iz Milvokija, Viskonsin.

Svečanu akademiju svojom pesmom i igrom ulepšali su nastup Etno grupe “Trag” iz Banja Luke kao i priredba učenika Akadmije Sveti Sava. Naše čitaoce podsećamo i na to da su samo nedelju dana ranije, sedmicu proslave petnaestogodišnjeg jubileja svojom zvaničnom posetom školi uveličali i Njegovo

Kraljevsko Visočanstvo Princ Prestolonasledink Aleksandar II Karađorđević i Princeza Katarina.

Balkan City Magazin ovom prilikom Akademiji Sveti Sava čestita 15 godina rada sa željom da škola uskoro bude još veća i lepša, u novoj zgadi, i sa mnogo novih učenika i generacija koje će sačuvati srpski kulturni identitet u rasejanju, i da svojim uspešnim radom i zalaganjem nastavi da svim učenicima prenosi vrednosti srpske kulture, da ne zaborave ko su i odakle su.

“izuzetnom zalaganju da u ovim proteklim godinama održe trojezičnu osnovnu školu...Zaista nema većeg dela nego vaspitanje i obrazovanje naše dece”.

Svoje čestitke povodom školskog jubileja Akademiji Sveti Sava pismom su uputili i Njegova Svetost Patrijarh Srpski g-din Irinej, poglavar Skupštine kanoničkih

Kompletna galerija slika na našoj Facebook stranici facebook.com/balkancitymagazine

017

IZVORNA MUZIKA BALKANA

ETNO GRUPA “TRAG” U ČIKAGU

018

www.BalkanCityMagazine.com

Vokalno-instrumentalni sastav Etno grupa “Trag” iz Banja Luke, u okviru svoje turneje po Sjedinjenim Državama, posle uspešnih nastupa u u nekoliko država američke istočne obale (NY, NJ, PA, OH) održala je dva veoma posećena koncerta u Čikagu: 29 septembra u International House na Čikaškom univerzitetu (University of Chicago) i 2. oktobra u Akademiji Sveti Sava u okviru svečane proslave petnaestogodišnjice rada škole.

Etno grupa “Trag” sastoji se od deset članova, četiri dame s predivnim glasovima i šest džentlmena instrumentalista, i ima misiju da u ovoj eri elektronske muzike svojim radom od zaborava spase tradicionalni ritam i melos muzičkog nasleđa Balkana. Na repertoaru su im redovno izvorne pesme sa Balkanskih prostora, ali i autorski aranžmani tradicionalnih melodija is Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Bugarske i sve to ukombinovano s ponekim ciganskom “hitom” i poznatim ruskim narodnim pesmama. Grupa “Trag” jedna je od najkvalitetnijih, najzapaženijih i najtraženijih izvođača ove vrste muzike u Evropi ali i u svetu, sa dva studijaka albuma (Zvuci Balkana i Zaveštanje) i sa oko 40 koncerata godišnje u regionu ali i preko okeana.

Na 11. Međunardnom festivalu horova i folklora “Zvučit Moskva” u Rusiji, u kojoj su inače rado viđen i slušan gost, članovi grupe “Trag” osvojili su prvu nagradu u kategoriji folklorne muzike.

Kompletna galerija slika na našoj Facebook stranici facebook.com/balkancitymagazine

Osim što svojim kreativnim radom i nastupima naše muzičko nasleđe čuvaju od zaborava, članovi grupe “Trag” svojim autentičnim kostimima izrađenim tradicionalnim srpskim tehnikama, svetu na svojevrsan način pokazuju lepotu i bogatstvo srpskih rukotvorina čije se umeće vekovima prenosilo s kolena na koleno, s majke na ćerku, neretko uz istu onu pesmu koju “Trag” predstavlja publici.

Etno grupa “Trag” je prilikom boravka u Čikagu, svojim impromptu mini koncertom ulepšala i svečani ručak u Akademiji Sveti Sava organizovan u čast Njegovog Kraljevskog Visočanstva Princa Prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića i Princeze Katarine koji su u okviru svoje oktobarske posete Sjedinjenim Državama posetili i ovu značajnu ustanovu srpske kulture u rasejanju.

Za sve potrebne informacije o radu i rasporedu koncerata Etno grupe “Trag” posetite www.etnogrupatrag.com.

GOZBA NA PROPLANKU

PRVA ČIKAŠKA

U nedelju 9. oktobra na platou kod Sabornog Hrama Vaskrsenja Hristovog u Čikagu, posle nedeljne liturgije održana je prva Čikaška Kotlićijada 2016, kulinarska manifestacija za sve ljubitenje kuvanja i uživanja u tradicionalnim jelima iz kotlića. Po divnom danu na proplanku pored crkve, oko 20 majtora kuvarske veštine zavrtelo je kotliće i priuštilo svim prisutnim jedan neobično ukusan i mirisan dan. Dok su se u kotlićima krčkale razne đakonije, miomirisi kuvanih jela nošeni vetrom golicali su čula i mamili vodu na usta. Bilo je tu svega, i ribljih čorbi i gulaša i paprikaša, a nije prošlo ni bez svadbarkog kupusa, ni bez pasulja s mesom i slaninicom, a majstor frizure g-din Grada Marković priredio nam je i majstorske škebiće u saftu, da i bez njih ne prođe. A da cela atmosfera bude još veselija i ukusnija, ovu gurmansku svečanost muzikom i pesmom začinio je orkestar Prazna flaša. I deca su mogla da uživaju u ovom događaju, u igri na suncu i u aktivnostima koje su bile priremljene za njih, a mogla su da pobaju razna tradicionalna jela koja se kod kuće ne kuvaju baš svaki dan i da od majstora nauče kako se to jela kuvaju u kotliću.

Na kraju prve čikaške kotlićarske balade, niko od okupljenih na platou nije bio nezadovoljan. Svi kotlići bili su prazni, svi kuvari ponosni, a svi prisutni kući su poneli ako ne pune stomake a ono srca puna uspomena na lepe monente provedene u lepom družejnu.

Svima je i miris i ukus i druženje ostalo u toliko lepom sećanju da se već sada prave planovi za narednu Čikašku Kotlićijadu 2017, uz odlučnost da sledeća gozba na proplanku bude malo bolje podržana hlebom, pecivima i salatom, da zasigurno bude još veća, sa još više majstora s većim kotlićima, i da se možda i održi i takmičenje u kotlićarenju pa i da pobednika u kuvanju dobijemo. U svakom slučaju, neka kuvari kotliće dobro podmažu za zimu i recepte neka spremaju, pa da se svi opet okupimo i vidimo na narednoj Čikaškoj Kotlićijadi 2017.

020

www.BalkanCityMagazine.com

Pasulj sa suvim mesom Dragan Djordjević

Gatački gulaš Braća Draža i MIlovan Grčić

Gurmanski škembići Grada Marković

Bački gulaš Miroslav Topalski

Madjarski gulaš Sladjan Petrović

Srneći gulaš Ranko Ristić

Lovački paprikaš

Riblja čorba Goran Popović

Posni pasulj Vladimir Milojković

Govedji gulaš

Baranjski paprikaš Dragan Glisšić

Obren Lazarević i Tomash Miroslav

Govedji gulaš Robert Sabo

sa pečurkama i povrćem

Milan Milojković

Kompletna galerija slika na našoj Facebook stranici facebook.com/balkancitymagazine

Novembar 2016

KOTLIĆIJADA '16 Govedji gulaš - ABC Bakery

Kiseli kupus Vuk Milojković

Svadbarski gulaš dr Miloš Milenković

Dragan Tomić i Pedja Andjelković

Srneći paprikaš Petar Karidža

Svadbarski gulaš dr Miloš Milenković

Slavonski čorbanac Milan Urošević

Čorba sa mesom i povrćem Čika Žiletova čorba

Obren Lazarević, Tomash Miroslav, Ignjatović Nanad i Kršić Sretko

Ražnjići na Bijeljinski način - ATLAS SN

Skadarskom ulicom nekada je tekao potok, a nastavile su da teku pesme i mirisi najbolje hrane.

Taj tok oživljen je u restoranu SKADARLIYA u Brookfield-u gde ćete imati autentičan doživljaj balkanskog uživanja, gde život teče posebnim tokom uz duh i dubinu balkanske umetnosti.

Novembar 2016 Skadarlija je simbol boemskog života i gastronomskog uživanja u Beogradu i Balkanu. Duh poezije i umetnosti koji prate dobra hrana i najbolje piće prenesen je u Brookfield i to na najbolji mogući način.

U srcu Brookfield-a nalazi se restoran Skadarliya, lepo mesto gde gosti mogu da uživaju pravoj balkanskoj kuhinji uz tradicionalna makedonska i srpska jela. Ambijent restorana idealan je za opuštanje i uživanje u specijalitetima. Prijateljska atmosfera, ljubazno osoblje i ukusna hrana mamiće Vas da tamo dolazite svakog dana. U kasnijim satima i preko vikenda tamo možete da uživate i uz živu muziku. Ako volite tradicionalnu balkansku kuhinju, muziku i piće ili biste želeli samo da okusite kulinarki duh Balkana, Skadarliya je pravo mesto za Vas! Beogradska Skadarlija je boemska četvrt slična pariskom Montmartr-u.

Istorija Skadarlije počela je davne 1830. godine kada su se tu nastanili Romi, pa je taj deo je nazivan Ciganskom četvrti sve do 1872. godine kada mu je ime promenjeno u Skadarlija po gradu Skadru na Bojani. Boemski karakter je počela da dobija u poslednjim decenijama XIX veka, naročito posle 1901. godine kada su tamo obitavali istaknuti pisci i glumci. Najpoznatije kafane bile su Tri šešira, Dva jelena, Zlatni bokal, postoje i danas. U Skadarliji se nalazi i kuća Đure Jakšića, pisca i slikara koji je tu živeo i umro i koja je pretvorena u mesto sastajanja pesnika koji učestvuju u umetničkim večerima. Početkom XX veka tu su se sastajali pesnici, slikari i glumci iz cele Jugoslavije čak i pre formiranja zajednice balkanskih naroda. Na neki način, u Skadarliji je formirana prva Jugoslavija od strane pesnika i pisaca koji su prepoznali taj zajednicki duh naroda kroz umetnost i dobru hranu.

Restoran Skadarliya u Brookfieldu održava i neguje taj duh u svom lokalu.

Najpoznatiji posetioci beogradske Skadarije bili su Silvana Armenulić, Djura Jakšić, Tin Ujević, Stevan Sremac, Antun Gustav Matoš, Momo Kapor, Šaban Šaulić, Toma Zdravković. Svi uvaženi gosti iz inostranstva koji su bili u Beogradu, posetili su i Skadarliju, tu je Alfred Hickok prekinuo svoju dijetu zbog mirisa ukusne hrane. U kafani Tri Šešira uživali su i Jimi Hendrix i George H.W. Bush.

GODIŠNJICA RESTORANA

Skadarskom ulicom nekada je tekao potok, a nastavile su da teku pesme i mirisi najbolje hrane.

Taj tok oživljen je u Brookfield-u gde ćete u restoranu Skadarliya imati autentičan doživljaj balkanskog uživanja, gde život teče posebnim tokom uz duh i dubinu balkanske umetnosti.

Godišnjica od otvaranja restorana obeležena je prigodnom proslavom 14. oktobra uz mnoge ugledne zvanice, živu muziku i najbolju hranu i piće.

SKADARLIYA • 9237 West Ogden Ave, Brookfield, IL 60513 • tel. 708 905 5919 • www.skadarliya.com

023

Oktobar 7. 2016

Posle 4 godine opet u Čikagu Kompletna galerija slika na našoj Facebook stranici facebook.com/balkancitymagazine

ČOLA LEGENDRANI

024

www.BalkanCityMagazine.com

KO, ŠTA, GDE, KAD NAŠA PORUKA VAMA

Mi smo Bend koji svira, diše i živi R'n'R R'n'R je naš Put Kod nas ne postoje diskriminacije, Vjere i Nacije, samo pozitivne vibracije Zajebi primitivizam. Teško je mrzeti, lakše je Voljeti, a voljeti možemo Samo treba da se Družimo i Volimo, Tada padaju sve barikade.

DA SMO DANAS BOLJI OD JUČE A LOŠIJI OD SUTRA, VOLIMO DA ŽIVIMO I ŽIVIMO DA VOLIMO!

025

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D. 161 N. Clark St. Ste. 1600 Chicago, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 Naperville, IL 60563

www.Sternic-Law.com

Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane džogere, trkače i maratonce u rasejanju i one koji to žele da postanu da se prijave za 30. jubilarni Beogradski maraton i da učestvuju u ovoj velikoj beogradskoj trci i na taj način daju svoju podršku i doprinos u postavljanju Beograda na mapu velikih svetskih maratona.

.....

bgdmarathon.org

028

U nedelju 9. oktobra 2016 održan je Bank of America Chicago Marathon 2016, jedan od najvećih svetskih maratona i po broju prijavljenih učesnika i po broju trkača su stigli na cilj. Po prelepom čikaškom danu, kroz cilj je protrčalo 40400 trkača iz 100 zemalja sveta i svih 50 američkih država. Maratonce je na ulicama Čikaga bodrilo više od 1.7 miliona gledalaca, a hiljade volontera, kao i svake godine, pružalo je pomoć i usluge takmičarima na 20 punktova raspoređenih duž staze.

Kao i prethodne dve godine, i u ovogodišnjem maratonu nije bilo “zeca” (pacesetter-a), što je trci dalo karakter šampionata, a takmičarima priliku da odmere svoje snage u odnosu na druge trkače.

U absolutnom plasmanu, u trci muškaraca koja je završena fotofinišom, prvi je prošao kroz cilj Abel Kirui iz Kenije, dobitnik srebrne medalje na Olimpijskim igrama 2012 godine. I druga dva pobednička mesta zauzeli su Kenijci: prošlogodišnji šampion maratona Dickson Chumb (drugo mesto) i Gideon Kipketer (treće mesto). U ženskoj kategoriji, u absolutnom plasmanu, sva tri pobednička mesta zauzele su Kenijke: Florence Kipgalat (prvo mesto), Edna Kipgalat (drugo mesto) i Valentine Kipketer (treće mesto). U maratonskoji trci kolicima, u ženskoj kategoriji pobedila je Tatyana McFadden

www.BalkanCityMagazine.com

iz Maryland-a, a u muškoj trci pobednik je bio Kurt Fearnley iz Australije. Čikaški maraton jedan je od šest velikih svetskih maratona (World Marathon Majors) i po kriterijumima Međunarodne amaterske atletske federacije (IAAF) spada u trku zlatne lige (Gold Label Road Race).

Prva maratonska trka u Čikagu održana je u septembru davne 1905. godine, a moderna

ČIKAŠKI MARATON 2016 verzija trke ustanovljena je 1977. godine, održava se svake godine, i u poslednjih devet godina pod pokroviteljstvom Bank of America po kojoj i nosi naziv. Maratonska trasa je zatvorena putanja duga 26,6 milja (42,808 Km) i prolazi ulicama 29 čikaških kvartova.

Prored toga što je to atltetsko takmičenje od svetskog značaja Čikaški maraton je i turističko-ekonomska manifestacija koja privlači velki broj sponzora, posetilaca i medija čime predstavlja i nezanemarljiv izvor prihoda za Grad Čikago. Prisustvo velikog broja ljudi i medija jeste i svojevrsna prilika za sakupjanje

priloga za dobrotvorne fondacije i organizacije, što Čikaški maraton čini i svojevrsnom humanitarnom akcijom velikih razmera. Svi prijavljeni učesnici maratona imaju opciju saradnje za dobrotvornim organizacijama, tako da je putem partnerstava sa velikim svetskim atletskim zvezdama i zainteresovanim trkačima Čikaški maraton do sada sakupio milione dolara za dobrotvorne svrhe.

Na ovogodišnjem Čikaškom maratonu srpski takmičari nisu postigli zapaženi uspeh, ali su predstavnici Beogradskog maratona bili primećeni od strane naših ljudi u rasejanju i to sa velikim oduševljenjem jer i mi na svetskoj sceni maraton za trku imamo.

Zanimljivo je i to što su Grad Čikago i Grad Beograd gradovi sestre (sister cities), ali i to što će sledeća godina biti jubilarna i za Čikaški maraton i za Beogradski maraton. 2017. godine Čikaški maraton proslaviće 40 godina svog modernog postojanja, a Beorgadski maraton proslaviće svoj 30. rođendan.

Na ovogodišnjem Beogradskom maratonu učestvovalo je 6000 učesnika iz 60 zemalja i već je započelo prijavljivanje za jubilarnu 30. trku beogradskim ulicama koja će se održati 22. aprila 2017. godine, sa startom na raskrsnici Kneza Miloša i Trga Nikole Pašića (ispred Narodne skupštine Republike Srbije).

vs

21

16

MI POBEDILI AMERIKANCE!

MARKO SAVIĆ

DEJAN MAJSTOROVIĆ DUŠAN DOMOVIĆ BULUT

MARKO ŽDERO

SRBIJA DOBILA NOVE SPORTSKE HEROJE.

NA SVETSKOM PRVENSTVU U BASKETU 3 NA 3, NAŠI POBEDILI AMERIKANCE I OSVOJILI ŠAMPIONAT!

Dogodilo nam se ono što smo kao klinci zamišljali, da pobedimo Amerikance!

- izjavio je za Balkan City Magazine kapiten naše ekipe Dušan Domović Bulut.

Naši talenti

NAŠI BASKETAŠI SVETSKI ŠAMPIONI U 3 NA 3 Blago zemlji koja uvek ima nove sportske heroje! Ovoga puta to su srpski takmičari u 3 na 3 basketu.

To su momci koji su u Kini, na Svetskom prvenstvu u basketu 3 na 3, u finalu savladali Amerikance i osvojili zlato! Naši zlatni momci su Novosađani: Dušan Domović Bulut, Marko Ždero, Marko Savić i Dejan Majstorović.

Kapiten naše ekipe, ujedno i najbolji strelac i najbolji igrač turnira (most valuable player, MVP), Dušan Domović Bulut je 3 minuta pre kraja desetominutne utakmice dao trojku preko ruke (trojka se u basketu računa 2 poena) i srpskoj ekipi doneoi 21. poen čime je praktično završen ovaj meč, našom pobedom od 21:16!

Fantastičan uspeh koji ih je doveo u sam vrh najboljih na svetu, basketaši su proslavili odmah sa publikom koja je bila njihov četvrti igrač na terenu. Ali ko su zapravo bili ljudi koji su iz publike u dalekom kineskom gradu Guangdzou-u s tribina klicali "Srbija, Srbija!", objasnio nam je Dejan Majstorović:

3 NA 3 OD SLEDEĆE GODINE MOŽDA I OLIMPIJSKI SPORT

“Basket 3 na 3 još nije priznat kao olimpijski sport, ali se svi u košarkaškoj porodici nadamo da će već sledeće godine na nekoj od Skupština Međunarodnog Olimpijskog Komiteta to i postati.

Na tome FIBA dosta radi i postoje šanse da 3 na 3 bude na programu već u Tokiju 2020, pa da Srbija umesto dve donese tri medalje sa Olimpijskih Igara. S obzirom na to da 3 na 3 basket jošuvek nije član porodice olimpijskih sportova, za njega nema ni priznanja na državnom nivou barem kad su u pitanju nagrade i nacionalne penzije. Verujem da će to nacionalno priznanje zavrediti već na narednom Svetskom ili Evropskom Prvenstvu, kad postane olimpijski sport“, - izjavio je Dragan Đilas predsednik Košarkaškog saveza.

030

www.BalkanCityMagazine.com

Basket se igra svuda gde i košarka. Prema nekim podacima, na rang listi je registrovano 100.000 ljudi, a 25.000 ekipa je ove godine učestvovalo na svetskim takmičenjima. Naši zlatni basketaši su od juna 2014. godine, na toj rang listi zvanično prvi.

"To su bili treneri iz Novog Sada koji rade u Kini i koji su došli u Guangdžou da nas bodre, zatim naši prijatelji sa kojima smo odrastali u Novom Sadu i mnogo drugih naših ljudi koje ni ne poznajemo. Zahvaljujući njima osećali smo se skoro kao kod kuće.

Atmosfera je bila fantastična! Mi smo imali neviđenu energiju koja je bila toliko jaka da jednostavno i pre meča znate da ćete da pobedite" rekao nam je Majstorović po dolasku u Beograd, gde su naše zlatne basketaše dočekali oduševljeni Beograđani. Čestitke su stizale sa svih strana, a ona najdraža bila je od Saše Đorđevića, selektora košarkaške reprezentacije Srbije, čiji su momcu drugi na svetu, posle Amerikanaca.

Zlatni basketaši, međutim, nisu dugo slavili. Samo sedam dana po povratku iz Kine već su se vratili treninzima. Dušana Domovića Buluta dobili smo telefonom upravo kad je krenuo na trening u sportsku dvoranu u Novom Sadu. Za Balkan City Magazine rekao je da se, zapravo, tek sada, pošto se sve sleglo, zaprepastio veličinom uspeha koji su postigli. “Kao da se sav taj uspeh, slava, zlato, dogodio nekom drugom. Takav osećaj danas imam o Svetskom prvenstvu koje smo osvojili. Kao da nisam ja u tome učestvovao. Toliko je velika i važna stvar koju smo postigli, da moj um ne može da shvati da sam i ja sam tome zaslužan. Posle svega u sebi nosim veliki ponos i veliku sreću što smo svaki atom snage dali za Srbiju. Neverovatna je stvar igrati za svoju zemlju i to niko ko nije probao ne može ni približno da oseti. Dobiješ krila i možeš i ono što ni sanjao nisi. Neverovatno je da kao klinac igraš basket po blokovima na Limanu (u Novom Sadu) da zamišljaš kako ubadaš trojku u utakmici sa Amerima u kojoj si ti heroj i da ti se to zaista kasnije i dogodi u životu. Dogodi ti se ono što si kao klinac zamišljao! Neverovatno.“

ÜÜ Pitali smo Baluta i da li je na račune najboljih basketaša na svetu legla i uplata od po 10.000 evra, koje im je kao nagradu za osvojeno prvenstvo obećao predsednik Košarkaškog saveza Dragan Đilas.

- Još nije, ali su stigla obećanja i potvrde da će se i to vrlo brzo dogoditi, samo da se završi papirologija. Ne sumnjamo da će te parice i leći. ÜÜ Ostavirili ste san koji vam je pre dve godine za dlaku umakao?

- Da, pre dve godine izgubili smo u finalu i bili smo toliko razočarani i nesrećni da smo se zakleli da ćemo sledeći put pobediti sve. I evo, to smo i uradili. ÜÜ Šta dalje?, pitali smo kapitena najboljih basketaša na svetu.

- Dalje?! Dalje treninzi i juriš na Saletove „orlove”.

Mislim da nemaju šanse sa nama. ÜÜ Ali, Sale Nacionale vas je pozvao na megdan još pre dve godine, a vi ne dolazite.

Da li vi to izbegavate slučajno ili namerno!?

- Slučajno, naravno! Jedva čekamo da se na terenu upoznamo sa vicešampionima sveta.

Malo se drugačije igra basket 3 na 3, ima više

kontakata nego košarka, trojka važi za dvojku, teren je manji, ali ne sumnjam da će se košarkaši snaći. Svi su oni počeli igrajući basket.

Selektor naše košarkaške reprezentacije Aleksandar Đorđević, koji je među prvima čestitao zlatnim basketašima, ponovio je poziv od pre dve godine, rekavši da basketaši dođu na trening tima svetskih i olimpijskih vicešampiona, kako bi i košarkaši osetili draž ulične igre 3 na 3, koja i jeste u korenima moderne košarke. U suštini, košarkašima neće biti teško da se snađu u prijateljskoj utakmici sa basketašima, jer je ulični basket bila prva igra koja ih je kasnije i dovela do profesionalne košarke.

I dok se zlatni basketaši pripremaju za sudar sa Saletovim “orlovima”, FIBA radi na tome da basket postane olimpijski sport. Tada ćemo, nema sumnje, kako je i predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Đilas rekao, umesto dve, sa olimpijade donositi tri košarkaške medalje.

Piše:

Nebojša Đorđević

031

Nov ‘16

ARMIJA BASKETAŠA

Saveti

Medicina

ISHRANA i ZDRAVLJE

Recepti

Pravila

Organic

Piše: Mr ph. spec.

Gora Marković

BIBER:

Biljka lekovita, ukusna i aromatična

ZAŠTO HRAN TREBA ZABI Postoji veliki broj vrsta bibera.

Prema boji zrna, biber koji se najčešće može naći na tržištu deli se na crni, beli, zeleni i crveni biber. Ali, boja bibera ne zavisi samo od vrste biberove biljke od koje potiče ubrano zrno, već i od načina obrade zrna pre upotrebe.

Crveni biber dobija se tako što se beru potpuno zrela i čvrsta biberova zrna koja se onda prvo potapaju u slanu vodu a potom zamrzavaju ili suše ubrzanim postupkom. Zrno zelenog bibera obrađuje se na isti način kao i zrno crvenog, s tim što se zrna beru ranije dok su još nezrela. Beli biber dobija se od oljuštenih zrelih zrna, dok se crni biber dobija od nezrelih zrna koja se određeno vreme suše na suncu.

BIBER KAO ZAČIN

BILJKA BIBER POTIČE IZ INDIJE, ALI SE TRGOVAČKIM PUTEVIMA NJEGOVA UPOTREBA PROŠIRILA ŠIROM ZEMALJSKE KUGLE. U STAROJ GRČKOJ BIBER SE KORISTIO NE SAMO KAO ZAČIN, VEĆ I KAO SREDSTVO PLAĆANJA ALI I KAO ŽRTVA PRINOŠENA BOGOVIMA. U SREDNJEM VEKU BOGATSTVO PORODICE ČESTO SE MERILO ZALIHAMA BIBERA KOJI JE TADA BIO TOLIKO SKUP DA SU GA POREDILI SA ZLATOM. IZ TOG DOBA I POTIČE IZREKA “PAPRENO SKUP”.

032

www.BalkanCityMagazine.com

Po navici, na našoj trpezi pored tanjira supe na stolu uvek stoji i mali ručni mlin za biber. Dobra stara navika! Biber u supi ne samo da poboljšava ukus, već je dobar i za zdravlje. Ljutina bibera i njegov miris mogu da nadraže sluzokožu nosne duplje i izazovu kijanje. Crni biber je odličan izvor hranljivih sastojaka kao što su mangan, gvožđe i vitamin K. Aroma bibera potiče od etarskog ulja, a njegov ljuti ukus od alkaloida piperina. Da bi se sačuvala njegova aroma, ukus i delotvornost, crni biber je najbolje kupiti u zrnu i kod kuće ga samleti neposredno pre dodavanja jelima. Prvoklasni biber u zrnu možete prepoznati tako što zrna posle bacanja u vodu odmah padaju na dno, za razliku od zrna bibera lošijeg kvaliteta koja plutaju po površini.

U današnje vreme, mleveni biber je uz so najčešći začin za supe, sosove, variva i salate. U srednjem veku biber se koristio za konzerviranje mesa, a i danas

Hrana

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

NU IBERITI se tradicionalno biber u zrnu se koristi u industriji jela s kuvanom ribom ili mesom kao i za kobasice i ostale mesne prerađevine.

Puno bibera u jelima poboljšava ukus jela, pojačava apetit i doprinosi jačaju imuniteta, tako da je preporučljivo da barem jednom devno dobro pobiberimo jelo.

BIBER KAO LEK Biber potpomaže varenje hrane pojačavajući lučenje želudačne kiseline.

Pred toga, biber sprečava pojavu gasova, pospešuje znojenje i lučenje mokraće i time potpomaže oslobađanje štetnih materija iz organizma.

Biber kao lek za vitiligo: Prema istrazivačima iz Londona, alkaloid piperin koji daje ljutinu biberu i stimuliše proces pigmentacije kože.

Biber kao melem za disajne ograne dodaje se napitcima protiv kašlja i prehlade. Poznati narodrni recept za hladne dane je i kuvano vino sa biberom i karanfilićem.

Antioksidativno dejstvo bibera: Antioksidansi koje sadrži crni biber mogu umanjiti oštećenja izazvana uticajem slobodnih radikala i time sprečiti pojavu kardiovaskularnih oboljenja, maligniteta i bolesti jetre. (Slobodni radikali su nezaobilazni proizvodi ćelijskog metabolizma koji, ako se nagomilaju, imaju loš uticaj na zdrave ćelije i mogu izazivati genetske mutacije).

Napomena: Preterana upotreba bibera ne preporučuje se osobama koje imaju ozbiljne probleme sa hemoroidima ili oštećenjem želuca ili jetre.

TARATOR POTREBNO JE: • • • • •

1 krastavac ½ litra jogurta 1 čen belog luka so biber

(mirođija u Bugarskoj i Makedoniji)

UPUTSTVO ZA PRIPREMU: Исецкати краставац на ситне коцкице па га убацити у јогурт и зачинити ситно сецканим белим луком, сољу и бибером.

PAPRENJACI Stari renesansni recept za ljute kolačiće, iste one koje August Šenoa pominje u svom delu Zlatarevo zlato.

Sastojci: • 450 g peničnog brašna • 150 g šećera • 180 g masti • 150 g mlevenih oraha • 2 kašike meda • 3 žumanca • 1 jedno celo jaje • prstohvat mlevenog bibera • prstohvat mlevenih karanfilića • prstohvat cimeta u prahu • malo muskatnog (morskog) oračića

Priprema:

U prosejano brašno dodajte začine u prahu: biber, muskatni oraščić, cimet i karanfiliće.

Promešajte brašno da se začini rasporede po masi. U masu dodajte šećer, mlevene orahe, 3 žumanca, celo jaje i med. Sve dobro sjedinite i zasmesite u prhko testo. Zamešeno testo ostavite da otstoji 1-2 sata na hladnom mestu.

Testo oklagijom istanjite na debljinu od 1 cm i isecite ga modlicama za keks na kolutiće.

Paprenjake ređajte na nauljeni pleh (ili papir za pečenje) i pecite oko 25 minuta na temperaturi oko 200ºC.

Otkrijte zaboravljene ukuse kroz kolekciju recepata naših baka.

Knjigu možete kupiti u prodavnici pri

Crkvi Svetog Vaskrsenja 5701 N Redwood Dr, Chicago, IL 60631

Za ukusne parenjake važna je srazmerna količina začina u prahu, tako da nijedan od njih preovladava. (Bez dodavanja bibera i uz malo više cimeta, karanfilića i morskog oraščića, paprenjaci mogu postati i medenjaci.) Paprenjake služiti uz čaj, kuvano vino ili tople napitke.

www.BalkanCookBooks.com

033

MARIJA

KROŠNJAR

- Sportsanista

MODNA BLOGERKA SA PRAVIM PREDLOGOM ZA VAS!

SVAKI DAN JE PRILIKA DA POKAŽETE SVOJ STIL!

90-te SE VRAĆAJU U VELIKOM STILU

- PLIŠ JE NEZAOBILAZAN OVE SEZONE!

Iz sveta mode ÜÜ Šta za Vas znači moda?

Moda je način izražavanja kroz lični stil, kreativan način da predstavite sopstvenu individualnost. Prihvatili mi to ili ne, moda ima veliku ulogu u našim životima.

ÜÜ Kako ste počeli da pišete o modi?

Dok sam radila u sportskoj industriji, moja strast je i dalje bila moda. Započinjanje bloga Sportsanista, za mene je bio način i da svoju ljubav prema sportu spojim sa modom, ali nešto na šta ću usmeriti svoju kreativnu energiju.

ÜÜ Šta Vas inspiriše?

U poslednje vreme veliki deo inspiracije pronalazim na Pintrest-u, ali sam veoma inspirisana uličnom modom iz svih krajeva sveta.

Prošlog leta sam puno vremena provela u Kini i bila sam izuzetno inspirisana onim što se tamo može videti na ulicama. Svaka osoba tamo je kroz svoj lični stil nosila moćnu poruku.

ÜÜ Ko ima najveći uticaj na Vaš stil?

Mira Duma je jedna od mojih omiljenih modnih ikona. Ona je trendseter u ovoj industriji i poseduje stil koji je šik bez mnogo napora ali sa dozom klasike.

ÜÜ Koji su Vaši omiljeni brendovi i zbog čega?

Brendovi na koje se najviše oslanjam su ASOS, Zara i H&M. Smatram da moda ne treba da bude luksuz i zbog toga uvek kupujem pristupačne brendove koje mogu da preporučim čitaocima mog bloga.

ÜÜ Kako ste došli do imena za Vaš blog?

S obzirom da se sadržaj mog bloga uglavnom vrti oko sporta i mode, bila mi je potrebna reč koja će spojiti ta dva pojma. Nakon poigravanja sa nekoliko imena, Sportsanista je ime koje je bilo najbolje rešenje za ono što ja želim da postignem svojim radom.

ÜÜ Ko ili šta ima najveći uticaj na današnje trendove?

Teško je izdvojiti jednu stvar ali je očigledno da trendovi najviše potiču od blogera. Oni su vodeći trendseteri modne industrije koji putem društvenih medija sve brže i brže svakodnevno promovišu svoje sadržaje pratiocima blogova.

ÜÜ Zbog čega Evropa i dalje nameće trendove?

Mnoge modne kuće i dalje imaju svoje sedište u Evropi i zbog toga je logično da trendovi dolaze odatle. Brojne modne kuće ovde u SAD-u pokušavaju da dostignu taj uticaj.

ÜÜ Šta Vas izdvaja u odnosu na druge modne blogere?

Ima mnogo izuzetno dobrih modnih blogera i svako od njih ima svoje mesto pd suncem.Zato je veoma važno pronaći nešto što vas izdvaja u odnosu na druge. Ja se trudim se da se fokusiram na redovno davanje ideja svojim čitaocima kako da se obuku za praćenje sportskih aktivnosti.

ÜÜ Koji su Vaši planovi za budućnost?

Nadam se da će Sportsanista jednog dana biti izvor modnih informacija za veliki broj ljudi a možda i brend čiju će odeću ljudi poželeti da ponesu!

034

www.BalkanCityMagazine.com

Fitness

Saveti

Priroda

Medicina

ZDRAVLJE

BORBA KOJU DECA VODE S UČENJEM ČINJENICA DA PROBLEMI S VIDOM ČESTO LIČE NA PROBLEME S UČENJEM.

Recepti

Pravila

dr

VESNA SIMIC O.D. Doctor of ophtometry

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

ZA ZAKAZIVANJE PREGLEDA POZOVITE tel. 847-412-0311

847-823-8283

ko se problemi s vidom kriju iza detetove borbe s učenjem, takva situacija se dâ popraviti. To je zapravo veoma dobra vest za roditelje i pedagoge i često se dešava da se dugotrajna borba s učenjem može okončati jako brzo.

Važno je da čitaoci razumeju da oči primaju vizuelne informacije a mozak ih obrađuje. Ako nešto nije u redu s informacijama koje potiču iz očiju, to onda znatno otežava učenje. Dok se na internetu može naći mnogo informacija o načinima pomoći deci koja imaju problem u obradi vizuelnih informacija, važno je da roditelji shvate da su upravo ta sitna prilagođavanja prilikom učenja znak da problemi s vidom, koji se inače mogu korigovati igraju, značajnu ulogu u borbi koju dete vodi s učenjem.

Mnoge osobe s problemima u učenju takođe imaju i poremećaj pažnje i hiperaktivnosti (ADHD).

Jedan od znakova da postoji mogućnost da problemi s vidom doprinose poteškoćama u učenju jeste i kratak raspon pažnje prilikom čitanja i aktivnosti koje zahtevaju vizuelnu koncentraciju.

Ovakvo ponašanje se često greškom može okarakterisati kao ADHD. Studija koja je objavljena 2013. godine u novembarskom izdanju Časopisa za poremećaje pažnje (Journal of the Attention Disorders), kaže da se “poteškoće s pažnjom i interiorizacijom znatno smanjuju posle lečenja problema s očnom konvergencijom” Problemi očne konvergencije ustvari su probemi koordinacije pokreta očiju koji mogu značajno da otežaju čitanje i izazovu simptome sa negativnim uticajem na proces učenja: naprezanje očiju, dupli vid (dupla slika jednog objekta), gubitak koncentracije, gubitak orijentacije u tekstu pri čitanju i fokusiranju.

Nacionalni institut za vid pri Nacionalnom institutu za zdravlje (National Eye Institute of

the National Institutes of Health) nedavno je odobrio 8 miliona za petogodišnju studiju pod nazivom Istraživanje novih načina lečenja nedostataka očne konvergencije vezanih za pažnju i čitanje (The Convergence Insufficiency Treatment Trial - Attention and Reading Study (CITT-ART)).

To je klinička studija koja se sprovodi u više istraživačkih centara i uključuje stručnjake iz oblasti optometrije, oftamologije, psihijatrije i pedagogije, a sve sa ciljem procene uticaja koordinacije pokreta očiju na detetovu pažnju i uspeh u čitanju.

U studiju je uključeno osam klinika širom Sjedinjenih Država i potrebne su osobe zainteresovane da učestvuju u ovoj studiji. Ovo je ujedno i jako dobra prilika za roditelje da svojoj deci, kroz učešće u ovoj studiji, obezbede optometrijsku terapiju. Za više informacija u vezi sa lokacijama i uslovima učestvovanja u ovoj studiji posetite inernet stranicu www.citt-art.com

U poslednje vreme istraživanja stalno pokazuju da optometrijska terapija vida efektno rešava veliki broj poremećaja koji imaju loš uticaj na proces čitanja, a pogotovo kad je u pitanju praćenje teksta, koordinaciju pokreta očiju, vizuelno-motorne veštine itd.

Dr. Chung kaže "Ako se Vaše dete već duže vreme bori s čitanjem, vreme je da vidite specijalistu koji nudi optometrijsku terapiju vida u ordinaciji". Svi lekari koji su članovi Koledža za optometriju vida u razvoju (College of Optometrists in Vision Development, COVD) pružaju specijalističko testiranje i procenu veština vida potrebnih za postizanje uspeha u akademskom obrazovanju.” U ime podrške širenju informacija o Mesecu dece s poremećajima u učenju, mole se roditelji i deca da se upoznaju sa problemima vida koji mogu da budu pogrešno okarakterisani kao poremećaji u učenju.

Piše dr Vesna Simić O.D.

035

TRABANT SVAKA MANA KAO PREDNOST

OVO ISTOČNONEMAČKO VOZILO IMALO JE NIZ TEHNIČKIH NEDOSTATAKA KOJI SU ISTOVREMENO BILI I NJEGOVA PREDNOST, JER KAD NEMA PUNO DELOVA, NEMA ŠTA NI DA SE POKVARI. Ko još nije čuo za trabant!

Popularnost na Balkanu stekao je možda najviše zahvaljujući urbanoj legendi nastaloj po Kusturičinom filmu u kome se vidi kako ovo istočnonemačko vozilo jedu svinje.

Da li je sve to tačno, teško je proveriti. Znalci tvrde da tako nešto nije moguće iz prostog razloga zato što je trabant bio pravljen od duroplasta koji se pravi od izuzetno otrovnih fenolskih smola. Date fenolske smole bile su industrijski otpad

036

www.BalkanCityMagazine.com

posle proizvodnje boja i za izradu duroplasta kombinovane se sa vunenim ili pamučnim vlaknima.

S obzirom na njihovu otrovnost, malo je moguće da bi životinje htele da svojevoljno jedu nešto tako nejestivo i štetno po zdravlje.

Mit da trabanta jedu svinje proširio se posle Kusturičinog filma “Crna mačka, beli mačor” gde se u jednoj sceni vidi kako ta kola jedu svinje. Bilo kako bilo, ljudi kažu da je tokom šezdesetih godina, kada je trabant bio izuzetno popularan, bilo mnogo

onih koji su prilikom odlaska na selo po pravilu ta kola parkirali ispred dvorišta, daleko od štâlā, za svaki slučaj.

Trabant je bilo vozilo koje je proizvodila tadašnja istočnonemačka fabrika automobila VEB Sachsenring Automobilwerke Cwikau. To je bio auto toliko lošeg kvaliteta da ga je časopis Time uvrstio u 50 najgorih automobila ikada proizvedenih na svetu.

Za 30 godina koliko je trajala proizvodnja trabanta napravljeno

mehaninčke strane, takav dizajn je to bilo krajnje jednostavan, ali s praktične strane bio je opasan po život zbog mogućnosti lakog izbijanja požara. Pored toga, motor je proizvodio je velike količine izduvnih gasova koji su korišćeni za zagrevanje vozila.

I to je u suštini bilo izuzetno opasno, pogotovo u slučaju kvara izduvnog sistema. Kao dodatna oprema, postojala je takozvana krznena „bundica“ za ušuškavanje motora u zimskom periodu.

Trabantove mane su, medjutim, istovremeno bile i njegova prednost koja se krila u jednostavnosti. Nedostatak sistema za hlađenje, mehanizma za podmazivanje, pumpe za gorivo, razvodnika paljenja, s jedne strane, bili su očigledni tehnički nedostaci, s druge strane, značili su manji broj delova koji mogu da se pokvare.

Ta jednostavnost trabantu je davala mu je posebnu draž.

Svako ko je imao trabanta, mogao je praktično da ga popravi sam. Pred svojih očiglednih nedostataka, auto koji je ličio na poveću kosilicu imao je i neke prednosti. Bio je to jeftin i jednostavan automobil kako za

proizvodnju tako i za održavanje.

Glavne prednosti su mu bile relativno prostrana unutrašnjost za četiri osobe (nikako više), zatim laka i izdržljiva karoserija i relativna dugotrajnost, ukoliko ga u međuvremenu ne “dokrajče“ svinje.

Najjača strana trabanta bile su njegova jednostavnost i dugovečnost. Mali, plastični automobil živeo je u proseku 28 godina, što je poprilično dugačak vek za jedan automobil.

Ali uprkos tako dugom veku, danas je prava pravcata retkost videti trabanta na ulicama.

Njegova dugotrajnost zasnivala se na karoseriji koja je imala dve velike prednosti: nije bila zgodna za teroriste jer za plastičnu

karoseriju nije mogao da se zalepi magnet sa bombom, a nije mogla ni da zarđa. Plastika je neništiva.

Trabant bio je najčešće prodavano vozilo u tadašnjoj Istočnoj Nemačkoj, ali je zbog relativno jeftine proizvodnje u velikom broju prodavan i u zemljama tadašnjeg Istočnog bloka. Važio je za pozudanog saputnika koji vlasnika neće ostaviti na cedilu.

Za trabant se govorilo i da je to bio večni automobil, jer kad ga jednom kupiš, više ne možeš nikome da ga prodaš i ostaće kod tebe za navek.

Nebojša Đorđevi Piše: Nebojša Đorđević

VEČITI AUTOMOBIL KAD GA JEDNOM KUPIŠ, VIŠE NE MOŽEŠ NIKOME DA GA PRODAŠ je 3.096.099 komada vozila.

Auto je imao je niz mana: dvocilindrični dvotaktni motor koji nije imao dovoljno snage a ni vazdušno hlađenje. Motor nije imao ni pumpu za ubrizgavanje goriva, a ni razvodnik paljenja.

Rezervoar je bio smešten iznad motora odakle se gorivo prirodnim putem (pod uticajem gravitacije) slivalo u motor. S

037

Nov ‘16

Iz sveta automobila

VEDRE STRANE Osećam se grozno. Tako sam ružna, debela i stara. Hajde popravi mi raspoloženje... udeli mi kompliment.

Draga, vid ti je savršen!

Uhvati otac malog Pericu kako puši i prigovara mu: - Perice, sine, pa tek si četvrti razred osnovne, a već pušiš.

- Pa tata, i ti si pušio u četvrtom osnovne...

- Jesam sine, al' ja sam tad imao 18 godina.

Kaže Perica malom Đetiću: - Ja sam tako pametan, prohodao sam sa 9 meseci...

Mali Đetić će na to: - Čuš to, 9 meseci, e ja sam ti još pametniji, pustio sam da me nose do 4-te godine!

Pita Perica oca: - Tata, šta je to kolibri?

- Sine, to ti je neka glupa vrsta ribe!

- Ali, tata, ovde piše da leti sa cveta na cvet ...

- Eto, vidiš koliko je glupa ...

Leteli avionom Crnogorac, Lala i Srbijanac.

Avion se pokvari negde iznad Egipta i padne pored Nila. Putnici izađu iz aviona gde ih odmah ščepaju tri krokodila i pojedu ih.

Posle tri dana leže krokodili na obali reke i pričaju.

Prvi krokodil: - Gde pojedoh onog Lalu, tako je debeo i mastan, već tri dana mi je muka.

Drugi krokodil: - Ma ti si još i dobro proš'o, onaj Srbin je tako žilav - nikako da ga svarim.

Treći krokodil (uz bolnu grimasu): - Ama... (stenje) šta tek ja da kažem, već tri dana serem samo ordenje. Šta radi crnogorski virus u kompjuteru?

NIŠTA! Sedi mali Perica u školi i čita sportske novine...

Ustade učiteljica te zagalami: - Perice, odmah da si ostavio te novine i izašao pred tablu!!!

Ustade Perica, izadje pred tablu te ga učiteljica upita: - Perice, koliko je 3:3?

Perica: Paa......NEREŠENO!!!

SAVET!!

Muškarci, zapamtite! Ako vas žena sluša pažljivo i ne prekida, ne budite je!

Na času deca pričaju čime se bave njihovi roditelji: - Moj otac je saobraćajac, imamo dosta para i lepo živimo - kaže Joca.

- Moja mama je prostitutka, imamo puno para i živimo dobro - kaže Mara.

- A moj otac je vozač kamiona.

Da nije saobraćajaca i prostitutki, i mi bismo živeli lepo - kaže Perica.

IRONIJA - Kad u ulici Nikole Tesle nestane struje.

- Kad ideš žedan pustinjom, a imaš vodu u kolenima.

- Kad si Crnogorac, a zoveš se Radiša.

- To što je Dačić okrugao, a zove se Ivica.

- Najveća ironija je kada otac objašnjava sinu da je postao od majmuna.

Fata čita neku knjigu pa upita Muju: - Mujo, gde su Alpi?

- Otkud znam, ti si spremala kuću...

KAD ŽENA VOLI. Svaka žena ima nekog koga voli i nekog ko je voli. Neka čak ima i tu sreću da se ta dvojica ne poznaju

Na dan 8. Marta, šeta se Piroćanac s devojkom.

Prođu oni tako pored jedne cvećare, a devojka uzdahne: - Joj, dragi, kako lepo miriše ono cveće!

A on je upita: Hoćeš da prođemo još jednom?

Pita mali Piroćanac svoju majku dok ulazi u kuću: - Mamo, ima li nešto slatko?

- Ima, sladak kupus!

SRPSKO BOGATSTVO Deca su naše najveće bogatstvo, i ove godine očekuje se dobar izvoz!

038

www.BalkanCityMagazine.com

Biseri pacijenata

VELIKE SILE Velike sile su one zemlje koje mogu da istrpe i najgluplje predsednike.

• • • • • •

• •

• • • • • • • • •

•

• •

Zdrav čovjek ima hiljadu želja, pogotovo bolesnih!

•

S budalama se ne isplati svađati. Prvo te spuste na svoj nivo i onda te dotuku s iskustvom!

• •

DOBAR BRAK Definicija dobrog braka je: 1. Da imaš ženu koja dobro kuha, pere, pegla...

2. Da imaš ženu koja je dobra u krevetu, 3. Da imaš ženu koja dobro zarađuje.

Uslov je: - Da se njih tri nikad ne sretnu.

• • •

PREVARA Uhvatio sam ženu sa drugim! Prvi, treći i četvrti... mi pobegli.

Imam bolove u guznoj duplji. Žmička mi kad idem.

Boli me desni rotar (ureter).

Povraćao sam i napred i nazad.

Ima skrenozu (sklerozu).

Prvo mi kvrcalo, a onda sam imao dva prepada bubrega sa sevanjem u testis.

Boli me leva dupna kost.

Naleteo sam na neku honorarno, pa mi kesa nema pad, a rupa od mokraće se proširuje.

Lično me kičma boli.

Treba mi recept i lek za prirodni pokret. “Šta piješ?” “Pet na oko” (5-NOK).

Na svaki mesec dana imam plod sa ženom.

Ujutro osetim zamor levog bubrega (pravnik) Zuji mi u jajima.

Dobio sam malo mutne vode…

Doktor: “Zbog čega ste došli?”

Pacijent: “Zbog odozdo”.

Pre dva meseca smo izvadili tiket, pa sada opet teško mokrimo.

Ciganin: “Imao sam sobu 3X3 pa smo se ******, da izvineš ko mršave svinje. Kako god se okrenem noćom, ona stvar mi pred nosom”.

Boli me desni tenis.

Prostata mi vlaži i švicuje, naročito s desne strane.

Inače, ja sam bolesnik na levom bubregu.

Pijem fanfule i tak’e lekove.

Na vrhu prirode, da izvinete, hladno mi je kao led, a onda mi je hladno i oko srca.

Zabole me kičma trtanica.

Ide mi vruća para iz zadnjice.

Pa šta da radim, moram da jedem, mokraća traži svoje.

RAZONODA SKANDINAVKA AUTOR: RAJKO KUZMANOVIĆ

NAŠ GLUMAC

DRŽAVA ČLANICA OUN

HIGIJENSKI PAMUK

VREME 15 min.

SUDOKU Teško

KOŠTUNJAVI PLODOVI

3

4

DEO OTPLATE DUGA

ISTOK

ORGAN ČULA MIRISA

OVČICA IZ ANDRIĆEVE PRIČE

POČETAK TRKE

STARI SREBRNI NOVCI

ISAILO OD MILJA

RIMINI

2 5

7

6

1

2

7 3

10 min.

8

8 MUZIČKA LESTVICA

MESTO ZA ULAŽENJE

5

RUČICA BRAVE NA VRATIMA

4

BRZINSKO TAKMIČENJE ORUŽJE ZA HEMIJSKO RATOVANJE

NAŠ TENISER ĐOKOVIĆ

7

3

5 5

1 6 AEROKLUB

FLAŠA

TERMODINAMIČKI CIKLUS

8

REŠENJE: 619547823, 825139764, 374862951, 782653419, 531498672, 946271385, 293785146, 458316297, 167924538.

PEDAGOŠKI

9

9 2

NESTAŠAN DEČAK

VRSTA KAPE

Lako

DRŽAVNI UDAR OVEREN PISANI DOKUMENT

7

DEO NOGE KOD SVINJE

ČOVEK IZ TATARIJE ISTUCAN KAMEN, TUCANIK

5 min.

AJDAHO

CENTAR ZA ISTRAŽ. I PROJEKT. REVOLUCIONAR,ERNESTO GEVARA

ŽENA PRISTALICA NEKOG KLUBA

OKO TRIDESET

REŠENJE: sivo, etar, rata, glas, ei, i, jjp, taoc, r, manastir, ikonostasi, fir, skala, ulaz, ari, r, novak, trka, ovalan, ivn, vac, ped, ak, it, beretka, ć, potvrda, tucanac, p, bačanin, ma, ute, ig, cip, navijačica, tridesetak.

www.BalkanCityMagazine.com

8

9

CITAT ISTORIJSKI GLASNIK

5

1 4

MAZURIJUM

ČOVEK IZ BAČA

2

9

PARA MILICA OD MILJA

POBUNA

6

4

2 3 3

8 7

1 6 2 8

9

4 3 6

3 8

REŠENJE: 457368192, 628197453, 391452768, 169584237, 245673819, 873921645, 512836974, 984715326, 736249581.

GRAD U MAĐARSKOJ

4

2 7

TELEGR. OZNAKA IVANJICE

JAJOLIK

4

3 1

RAZRED

UPRAVA LUKE (MN.)

9

2 6

RANA VOĆKA

GLUMICA, ROKSANA MERE ZA POVRŠINU

5

9 1 8

6

HILJADU VATI

REKA U SEVERNOJ KAROLINI

7

Srednje

MONAŠKO PREBIVALIŠTE

PREGRADA U CRKVI UKRAŠENA IKONAMA (MN.)

040

3

REŠENJE: 759382416, 236451978, 184796523, 618937245, 493215867, 527864391, 961528734, 872143659, 345679182.

JEMAC SVOJIM ŽIVOTOM

ĆIRILICA

5

4

OZNAKA ZA KANADU

INFORM. TEHNOLOGIJE

9

2

ČOVEK IZ POMORAVLJA

RAZRED

9

2

ZVUK IZ GRLA

JEDINSTVENO JAVNO PREDUZEĆE

1

4 4

GAS ZA USPAVLJIVANJE

KRATKE JAPANSKE PESME

15 min.

5 9 3

PEPELJASTO

EKONOM. INSTITUT

VREME 5-15 min.

FREE

BOTTLE OF TYLENOL or ADVIL for trying us out !!!

With this coupon.

Not valid with other offers.

YOUR DISCOUNT PHARMACY

10%

OFF

DINNER on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

STEFAN GRILL CAFE BAR Tel.

708.579.0621

7101 Santa Fe Dr., Hodgkins, IL 60525

NALE PNICE ZA KAMIONE I PRIKOLICE

Printing & Design

NALEPNICE ZA KAMIONE i PRIKOLICE USDOT1 12345

TruckandTrailerSigns.com

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

www.TruckandTrailerSigns.com

Full Service Digital Creative Agency 855.411.9321

DISCOUNT

SEO

10% OFF

design web & graphic

A Fine BBQ Experience!

10 % OFF ANY PURCHASE Najbolji domaćin svakom vašem slavlju

NADA’S

DELI & BAKERY Sve vrste kuvanih jela • Sve vrste roštilja Svež hleb • Burek • Pite • Peciva Sve vrste kolača i Torte po narudžbini PROIZVODI IZ STAROG KRAJA

on purchase of $20 or more One coupon per customer.

Not valid with other coupons.

RavenswoodQ Restaurant

na kupovinu preko $20

EXPERIENCE AUTHENTIC

SERBIAN FOOD & DRINKS

7101 Santa Fe Drive Hodgkins, IL 60525

NALEPNICE

ZA KAMIONE I PRIKOLICE

708.579.0621

www.TruckandTrailerSigns.com

(Hamdard Center)

773-465-8688 1542 W. Devon Ave. Chicago, IL 60660

OakMill Pharmacy

773-988-2483 ipdprint@gmail.com

Devon Discount Pharmacy

847-518-0750 www.StefanGrillCafeBar.com

8118 N. Milwaukee Ave. Suite 104 Niles, IL 60714

Domaći hleb Ćevapi Burek Peciva Kolači Torte

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600

14 W. Charles Road, Lombard, IL 60148 tel. 630-376-6364

CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com WWW.CITYFRESHMARKET.COM

WEB DEVELOPMENT ONLINE MARKETING GRAPHIC DESIGN PRINTING SERVICES

847.588.0555 Dine In • Delivery • Carry-Out Catering Available

NADA’S

DELI & BAKERY

Specijalitet kuće: “TELETINA ISPOD SAČA” Sve vrste jela sa roštilja, pečenja i kuvanih jela 7316 W. Lawrence Ave. Harwood Heights, IL 60706

708.867.8750

FREE

KUTIJA ZA BILO KOJU PRETPLATU

NARUČITEDANAS

877-822-5526

AUTHENTIC AMERICAN CONTEMPORARY BARBECUE EXPERIENCE

RavenswoodQ

1800 W Irving Park Rd, Chicago, Illinois 60613

773-472-1800

info@RavenswoodQ.com

www.RavenswoodQ.com

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10 11 12 13

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Ukrštenicu rešavate vodoravno kao mozaik ukrštenicu a uspravno kao klasičnu ukrštenicu.

VODORAVNO: ADIDAS, ALAVA, AMBLEMI, ANA, AR, ARARA,

ATAK, DEVITO, EDICIJA, ETAPA, ETAR, IBS, IV, JATAGAN, KIKA, KUĆERAK, LIMA, LJ, LUG, NJOM, OJE, OK, OKNA, OTROVNICA, RMS, STARA MORAVICA, STOKA, TENK, TERITORIJALAC, TNP, UOKOLO, CANA, CU, ŠR.

USPRAVNO: 1. Naša pevačica - Centar za saradnju i toleranciju, 2. Najjača boja u kartama - Planina u crnoj gori - Vežbe u karateu, 3. Mali tiganj - Smaknuće - Naš novac, 4. Atomska centrala Takmičenje u kaubojskim veštinama - Farmaceuti, 5. Masa za

gitovanje - Naš košarkaš Jarić - Vrsta začinske paprike - Atomska težina, 6. Kartaška igra, blekdžek - Velika ledena gromada - Lična zamenica - Savezno ministarstvo odbrane, 7. Grad u italiji Sudbina (sanskrt.) - Osnivač zadužbine, 8. Zaobljeno - Torovi za stoku, 9. Sestrić Paje Patka - Veštačka koža, 10. Nevernost Glumica Gardner, 11. Peruan. pevačica Sumak - Atanasija od milja - Ilinijum, 12. Carinska ispostava - Uzorana njiva, 13. Amper Vrsta insekta.

OSMOSMERKA A A A G T N F Š V A T R A A R E P O A Z A

K L Č L T I I R N T U A N O M S O K E L M

S A I U L M M I O P U I P A A G S Š N B B

R S N M P R P P M B B K R I R U R E O O P

T F S A N A N A A A L I R O G B U N K E R

A A N C P K P P K N O A S A A E S S Č R P

VREME 10 min.

J Z A T V O R E N I K S K I J A Š I C A A

A A E T I K E T A E S J A O I I D B T Č R

R N M P A T R E T S O T K M D A N I N O Ć

A K N Z E E Š A U R O M A E V E K A Z A N

M A A J I L A R T S U A Č N S A R D I N A

U osmosmerci pronađite reči iz popisa. Preostala slova daju konačno rešenje.

ALAS AMOR ANANAS AUSTRALIJA BOKS BONSAI BUNKER VADIČEP VATRA GLUMAC GORILA GRNČAR GUSKA DAN I NOĆ DIJAGRAM EGIPAT ETIKETA ZAKRPA ZATVORENIK

ZMAJ IBIS JARAM KABINA KAZAN KARMIN KOKTEL KOSMONAUT LEPEZA LIST MARIO MLEKO NAOČARE OAZA OBLAKODER OPANAK OPERA OSAM PAKISTAN

PAMPUR PAPIR PAPUČA PATIKA RAKETA SARDINA SKAKAČ SKIJAŠICA SNEŠKO TIMPAN TOSTER TROJKA TRSKA TUTANKAMON UKRAJINA FAZANKA FILM ŠIMPANZA ŠTIT.

043

Nov ‘16

VREME 15 min.

REŠENJE: antena.

UKRŠTENICA

REŠENJE: jatagan, edicija, lug, tnp, etar, cu, n, njom, lj, adidas, kućerak, ar, okna, rms, otrovnica, lima, amblemi, etapa, alava, s, uokolo, oje, ok, šr, tenk, arara, a, devito, atak, kika, ibs, ana, cana, stoka, iv, stara moravica, teritorijalac.

REKLAME • MALI OGLASI • REKLAME • MALI OG POTREBAN PEKAR-POSLASTIČAR SA ISKUSTVOM U IZRADI SVIH VRSTA:

- HLEBA, BUREKA, PECIVA, LEPINJA. - SITNIH KOLAČA, ŠTRUDLI, TORTI.

tel. 630-376-6364 KUĆA NA PRODAJU

SELL

DVOSPRATNA KUĆA SA 5 SOBA na hrvatskom primorju, u naseljenom mestu, na samo 250 m od plaže SREBERENO i 11 km od aerodroma.

Kuća ima 122 m2, prizemlje, sprat, dvorište i garažu od 16 m2. Ukupna površina placa 291 m2.

MLINI - Dubrovnik, Bruna Bušića 67, 20207 Hrvatska Prodaja bez posrednika, vlasnik Gojko Vukašinović Cena: $ 250.000

tel. 1-847-321-0990

VOZAČ

Full Time / Part Time

RADNICE - Prodaja Full Time

PEKAR / POSLASTIČAR Full Time / Part Time

www.SweetConnectionBakery.com

PRODAJA KAMIONA

16 West 020 79th St, Burr Ridge, IL 60527

VELIKI IZBOR POLOVNIH KAMIONA • FREIGHTLINER • INTERNATIONAL • VOLVO • PETERBILT

tel. 708-526-2150

www.LyonsTruckSales.com

LASI • REKLAME • MALI OGLASI • REKLAME NEKRETNINE STAN NA PRODAJU SELL

Trepčanska ulica, Rakovica U mirnom Rakovačkom kraju, Prodaje se stan 50 m2 Kompletno sredjen: Kuhinnja nova, Kupatilo novo.

Spreman za useljenje, prvi vlasnik, stan uknjižen na vlasnika!

Cena: 55.000 e. tel. 1-847-321-0990

POTREBNI VOZAČI SA ISKUSTVOM & VLASNICI KAMIONA

CHICAGO AIR FREIGHT INC 2268 Landmeier Rd, Suite E Elk Grove Village, IL 60007

847-379-1844

STALNE TURE • ISPLATA SVAKOG PETKA • PREVOZ ROBE U AMERICI I KANADI

In memoriam

MILKA CANIĆ VELIKI STRUČNJAK PRIJATNE NARAVI

Poznato lice iz “Slagalice”, lektorka Milka Canić, preminula je 19. oktobra u Beogradu posle duge i teške bolesti. Srpkinja crnogorskog porekla, prema sopstvenim rečima rođena “jedne godine u jednom gradu”, diplamirala je na katedri za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku knjževnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i radila kao profesor u Prištinskoj gimnaziji, Vojnoj gimnaziji i XV Beogradskoj gimnaziji. Pored pedagoškog rada, više od hiljadu knjiga nosi njen lektorski i/ili korektorski potpis, a autor je i četiri udžbenika za srpski jezik i književnost kao i knjige Serbian for foreign learners: Srpski jezik za strance. Veliki zaljubljenik u lepu književnost i strastveni bibliofil u javnosti će ostati upamćena kao lektor i strušni konsultant kviza “Slagalica” ali kao prijatno i nasmejano lice koje je osam godina gledaoce kviza pozdravljalo toplim “Dobro veče” a redakciji svojom jezičkom erudicijom i odgovornošću omogućavalo neometan tok emisije. Dnevni list Glas javnosti ju je u jednom tekstu opisao kao jednu od najpolularnijih televizijskih ličnosti u Srbiji, a Olivera Kovačević, urednica zabavnog programa Radio-televizije Srbije za Milku Canić rekla je da je “jedan od poslednjih bardova Televizije Beograd koja je svoju stručnost i veliki rad ugradila u temelje RTS-a” i da će “ostati upamćena kao veliki čovek i divna žena”.

SUZANA ŠUVAKOVIĆ-SAVIĆ OPERSKA DIVA I PRVAKINJA OPERE NARODNOG POZORIŠTA U BEOGRADU

Suzana Šuvaković-Savić preminula je u Beogradu u 47. godini posle teške bolesti. Rodom iz Majdanpeka, magsitrirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, kao sopran u klasi Radmile Bakočević. Svoj angažman u Operi narodnog pozorišta dobila je još pre kraja osnovnih studija, a ubrzo posle toga i prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju “Petar Konjović”. Kao lirski sopran, ostvarila je mnoštvo uloga kako na domaćoj sceni tako i u inostranstvu (Italija, Grčka, Austrija, Norveška itd.). Zapažen je bio i njen nastup za Božić 2003. godine kada je pred 10.000 gledalaca, u specijalno opremljenoj Olimpijskoj gimnastičkoj dvorani u Seulu pevala u operi “La bohème” Đakoma Pučinija. Pre dve godine je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta održala veoma uspešan solistički koncert pod nazivom “Pučiniju u čast”, a za Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra prošle godine dobila je i Nagradu za izuzetno značajan ukupan umetnički doprinos. Nekoliko sezona je bila angažovana kao vokalni pedagog u Operskom studiju “Borislav Popović” gde je svoje znanje i iskustvo prenosila mladim pevačima.

OFTALMOLOG

TATJANA PAVLOVIC, M.D. Board Certified Ophthalmologist

2719 W. Petereson Ave Chicago, IL 60659

773-271-2719 VIŠE OD 30 GOD. ISKUSTVA

LEČENJE I HIRURGIJA OČNIH BOLESTI

MALI OGLASI RAZNO

POSAO Ponuda Pelinkovic Cleaning & Construction, Inc

Now HIRE

POTREBNA Osoba za obavljanje unutrašnjih radova - instalacija kuhinjskih elemenata, pločica, farbanja...

Kupovina - Prodaja - Usluge PRODAJA POLOVNIH KAMIONA! Sa preko 50 kamiona u ponudi, mi smo tu da vam pomognemo da što pre krenete na put! Pozovite nas danas.

WEB & GRAPHIC DESIGN SEO, Izrada Web sajtova, Web Development, Online Marketing, Dizajn i Štampanje.

411Web.biz 847-588-0444

COMMERCIAL TRUCKING INSURANCE

Elk Grove Truck Sales Inc. 224-875-3444

Pozvati Emira. 773-986-2244

IZNAJMLJIVANJE PRIKOLICA. Širok asortman prikolica za iznamljivanje. U ponudi imamo nove 2017 Great Dane prikolice sa side skirts, PSI, GPS tracking i još mnogo toga. Povoljni mesečni ugovori su samo još jedan razlog više da nas pozovete što pre.

Atlas SN Leasing Inc. 224-875-3444

INTERNET TELEVIZIJA

POTREBNI SARADNICI

TVBalkan.com

- CONTRACTORS Illinois, Indiana i Wisconsin

Direktno emitovanje EX-YU TV kanala iz vaše države preko interneta.

za ugradnju i distribuciju prozora po narudžbini

SAMO $18.50 sa pretplatom na dve godine BEZ UGOVORA! Više od 150 programa iz Srbije, Makedonije, Bosne, Hrvatske i Crne Gore.

tel.

855-436-3900

TREBA VAM OSIGURANJE ZA VAŠ KAMION? POZOVITE NAS!

Naručite odmah 877-822-5526

Prozivodnja svih vrsta prozora

FOR M U L A R M A L I H OGL A S A

BESPLATNI mali oglasi sadrže najviše do 15 reči ili 150 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Redakcija zadržava pravo da sadržinu malog oglasa skrati na odgovarajuću dužinu prema potrebi. Za kontakt obavezan telefon i email.

PLAĆENI mali oglasi su uokvireni u dve boje (crna-orange ili crna-bela) po Vešem izboru ili sa slikom. Plaćeni mali oglasi sadrže najviše do 30 reči ili 300 karaktera kao u primeru na ovoj stranici. Plaćeni oglas uključuje ime firme, web sajt, telefon, email, i kratak opis oglasa. Cena jednog oglasa za mesec dana je $30.00 ili dva oglasa za jedan mesec za samo $45.00 Za kontakt obavezan telefon i email.

TRUCK INSURANCE Primamo sve vrste vozača, sa ili bez iskustva. Primamo dozvole iz svih država, najbolje cene i pokriće u Čikagu!

AUTO INSURANCE Najbolje cene za mlade vozače, primamo dozvole iz drugih država, najbolje cene u Čikagu!

Full Name: _________________________________________________________ Company Name: _____________________________________________________ City: ________________________________ State: _____ ZIP: _______________ Email: _____________________________________________________________ Home: __________________________ Cell: ______________________________ OGLAS: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________________ ___________________________________________________________________ Datum oglasa: ____________ / ___ / 20 ___

do

__________ / ___ / 20 ___

ČITKO ŠTAMPANIM slovima ispunite ovaj formular i pošaljite na adresu:

411 Web Inc.

7400 N. Waukegan Rd. # 3, Niles, IL 60714, USA

Sadržinu oglasa možete napisati na dodatno papiru i poslati zajedno sa formularom.

Za plaćenje kreditnom karticom pozovite nas na: 1.847.588.0444 ili nam pošaljite ček.

Male oglase možete poslati i putem emaila: oglasi@balkancitymagazine.com

Planirate da otvorite svoju kompaniju?

Pružamo pomoć na svakom koraku!

Pružamo besplatno i neograničeno savetovanje svima koji nas pozovu!!!

Treba Vam osiguranje za Vaš kamion?

Treba Vam Occupation Accident coverage?

Kupite direktno od nas! Pozovite nas!

Magazine

NAGR ADNA IGR A... GRE B, GRE B !

Balkan City Magazine poklanja 10 karata za koncert. ViĹĄe detalja na naslovnoj stranici.