Balkan City Magazine September 2018 by Balkan City Magazine

The Ultimate Guide For Ex-Yu Communities

NO 28

FREE

2018

Publication

Magazine

STR

Veliki srpski

04 naučnik i mislilac

Milutin Milanković Str. 33

AMERIČKI SAN ZA VOLANOM

Str. 38

CRVENA ZVEZDA U LIGI ŠAMPIONA

Str. 40

NOVAK ĐOKOVIĆ SE IZJEDNAČIO SA SAMPRASOM

MISLITE NA KUĆNI BUDŽET

SI PRODAVNICE, RESTORANI, PEKARE, SERVI

Strana 45

Reč urednika

Najnovije Vesti

Evropsko prvenstvo u basketu 3x3 Magazine

Poštovani čitaoci,

U ovom broju možete pročitati intervju sa izvršnim direktorom Armedina USA, Ninom Vukićević, o Milutinu Milankoviću, o rakiji lozovači i etno selima na Balkanu, nastavak priče o poznatim grupama sa ex Yu-rock scene početkom osamdesetih godina, nastavak srpske istorije, nastavak Ivanove priče 11. deo, o savetima naših lekara, biljka meseca. Ne propustite ni mesečno predstavljanje starih automobila, novosti iz sveta sporta, dominaciji srpskih košarkaša 3x3 i prvoj tituli prvaka Evrope, o Novaku Đokoviću i osvojenoj 14 gren slem tituli, malim oglasi, reklame i kuponi na poslednjim stranicama svakog Balkan City Magazina!

Balkan City Magazin je časopis za sve sa prostora Balkana i ex-Yu koji žive i rade u Americi i Kanadi. BCM Vam donosi priče o ljudima sa balkanskih prostora, o njihovim životima i uspesima koji su izgradili u novoj zemlji daleko od matice. Tu su i sport i moda i zdravlje, ali i korisne poslovne informacije i razni oglasi. S vremena na vreme, Balkan City Magazin svojim čitaocima putem BCM greb-greb nagradne igre deli i karte za koncerte ili druge zanimljive kulturnoumetničke događaje. Srdačan pozdrav i prijatno čitanje,

Goran Veselinović

Urednik Balkan City Magazin-a

Urednik Goran Veselinović Autori i saradnici Rajko Kuzmanović, Nebojša Đorđević Milan Brašanac Snežana Dukić Dizajn i grafička obrada Dejan Jovanović Fotografije Dejan Jovanović Enigmatika Rajko Kuzmanović Redakcija info@BalkanCityMagazine.com office@BalkanCityMagazine.com tel: 1.847.588.0444 fax: 1.847.588.0333 www.BallkanCityMagazine.com N0 28 | 2018 Published monthly by 411 Web, Inc. 7400 N. Waukegan Road, Suite #3 Niles, Illinois 60714, Printed in the USA.

SRBIJA – APSOLUTNI VLADARI PLANETE ŠTO BI REKLI MLADI, REPREZENTACIJA SRBIJE U BASKETU 3X3 “OBRNULA” JE IGRICU POŠTO SU U BUKUREŠTU PRVI PUT U ISTORIJI OSVOJILI TITULU EVROPSKOG PRVAKA. Reprezentacija Srbije u basket 3x3 osvojila je svoju prvu titulu evropskog prvaka na prvenstvu koje održano u glavnom gradu Rumunije, Bukuruštu. Ekipa u sastavu Dušan Domović-Bulut, Dejan Majstorović, Marko Savić i Marko Ždero je u dramatičnom finalu bila bolja od Letonije rezultatom 19:18 i tako im se revanširali za poraz u polufinalu Evropskog prvenstva prošle godine. Za MVP prvenstva proglašen je trenutno najbolji basketaš na planeti Dušan Domović Bulut koji je u finalu postigao čak 13 poena. Srbija je od starta nametnula ritam koji joj odgovara pa su u trećem minutu posle dvojke Majstorovića poveli sa 6:1. Nisu se dali nezgodni Letonci koji su prvo dvojkama smanjili na 10:8, a potom i na samo poen zaostatka (13:12).

Usledilo je nekoliko promašaja sa obe strane, a onda je Bulut je preuzeo stvari u svoje ruke, postigao je četiri uzastopna poena za vodstvo od 4 poena razlike (17:12), i doveo Orlove na prag pobede i evropske titule. Ipak, Letonija je uspela da izjednači preko Lasmanisa, koji je iskoristio bonus i sa 4 poena doneo izjednačenje svojoj selekciji (18:18). čovek odluke bio naš Majstorović koji je 45 sekundi pre kraja postavio konačnih 19:18 za Srbiju. Miezis je u poslednjoj sekundi imao priliku da izjednači rezultat, ali je srećom lopta izašla iz obruča čime je slavlje našeg tima moglo je da počne. Do meča za finale Orlovi su u nedelju u četvrtfinalu bili bolji od Mađarske, a u polufinalu i od selekcije Rusije. Piše: Milan Brašanac

NO 28

God. 2018

ĐOKOVIĆ SE IZJEDNAČIO SA SAMPRASOM

- US OPEN 2018

HONDA NSX

TESLA PAYMENTS

MILUTIN MILANKOVIĆ

Šta je cryptocurrency i od kolikog je značaja za biznis?

Čovek koji je voleo Dunav i nebo

08 RAKIJA OD GROŽĐA - LOZA

CRVENA ZVEZDA U LIGI ŠAMPIONA Raspored utakmica Grupe C

ŠVAJNŠTAJGER U BAJERNOVOJ “KUĆI SLAVNIH” Veliko priznanje za prvotimca Čikago Fajera

www.BalkanCityMagazine.com

Piše: Nebojša Đorđević

Eksk luzi v no

Milutin Milanković, veliki srpski naučnik i mislilac

Čovek koji je voleo Dunav i nebo NASA je svrstala našeg naučnika među 10 najpoznatijih svih vremena a Hrvati ga danas svojataju kao svog 04

BALKAN CITY MAGAZINE Septembar 2018

Svetsku slavu nije stekao u najvećim evropskim ili američkim centrima,poput Tesle ili Pupina, već u sobičku u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu. Veliki srpski naučnik, profesor i mislilac Milutin Milanković - za koga kažu da je naš najcitiraniji velikan - rodio se 28. maja 1879. u Dalju kod Osijeka, tada u Austrougarskoj, danas su Hrvatskoj. Njegovi preci su došli u Dalj posle velike seobe Srba 1689-1690. godine pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Odakle su tačno došli - nije poznato. Kada je Milankoviću bilo sedam i po godina umro mu je otac, krajem 1886. godine. Na spomeniku u Dalju i danas stoji epitaf koji je napisao veliki Jovan Jovanović Zmaj( Stan', putniče/ Stan', čoveče/Da mu duši daš / Jedan očenaš!/...). Majka Hristina je ostala sama sa šestoro dece. Milanković je imao četiri brata: Ljubišu, Vladana, Vojislava - Voju i Bogdana, i dve sestre Milenu, svoju

bliznakinju i Vidosavu. Braća Ljubiša, Vladan i Vojislav umrli su u mladim godinama od tuberkuloze, a najmlađi brat Bogdan ga je nadživeo kao i bliznakinja Milena. Pošto su bili bogata familija, imanjem su posle očeve smrti gazdovali njegova baba po ocu Antica, majka Jelisaveta i ujka Vasa. Kao dete imućnih roditelja, osnovnu školu je završio privatno ali zatim kao naslednik poljoprivrednog poseda, nije upisao gimnaziju već realku u Osijeku. Ova škola je bila sedmorazredna i omogućavala je samo studije poljoprivrede i tehnike. Poput Alberta Ajnštajna (Einstein, 1879-1955), čiji je bio vršnjak i Milutin se upisao na Tehničku veliku školu, istina ne u Cirihu kao Ajnštajn, već u Beču. Diplomski ispit za građevinskog inženjera je položio juna 1902. godine, posle šest godina studija kod profesora Brika, sa projektom betonskog mosta. Odslužio je vojsku u Austro-Ugarskoj, odmah posle diplomskog ispita!

www.BalkanCityMagazine.com

Početkom 1905. godine Milanković je stupio u praksu u tadašnje čuveno bečko građevinsko preduzeće Adolf Baron Pittel, Betonbau-Unternehmung (A.B. Pitel - preduzeće za betonsku građu), kasnije Pittel und Brausewetter (Pitel i Brauzeveter). Milanković je gradio brane, mostove, via- i akvadukte, podizao građevine u armiranom betonu širom tadašnje Austro-Ugarske: u Erdelju (Transilvaniji), u Burgenlandu, Koruškoj i Štajerskoj. Poverena mu je rekonstrukcija krila Tehničke velike škole u Beču prema Karlovoj ulici (Karlsgasse), što je dokaz poverenja njegovih profesora u njegovu stručnost, a kao predstavnik firme Pitel izradio 1906. godine statički proračun i predračun troškova za kolektor Beogradske kanalizacije na Savskoj padini. U građevinskoj praksi u Beču proveo je do jeseni 1909. godine, kad je po pozivu, koji su potpisali Jovan Cvijić, Bogdan Gavrilović i Mihailo Petrović, došao u Beograd da zauzme katedru primenjene matematike (racionalna mehanika, nebeska mehanika, teorijska fizika) posle Koste Stojanovića (1867-1921) koji je bio postao ministar narodne privrede. Tada počinje njegova naučna karijera. Napisao je nekoliko univerzitetskih udžbenika: Nebeska mehanika, 1935. godine, Osnove nebeske mehanike dva izdanja, prvo 1947., Istorija astronomske nauke od njenih prvih početaka do 1727. (godina Njutnove smrti), 1948. i, najzad, Astronomska teorija klimatskih promena i njena primena u geofizici, 1948).

KALENDAR

Najprecizniji kalendar na svetu napravio je upravo naš Milanković. U njemu je kalendarska godina svega 2 sekunde duža od sadašnje tropske godine. Milankovićev kalendar zahtevao bi korekciju tek za 28.000 godina. Ovaj kalendar zvanično je prihvaćen na Vaseljenskom saboru u Carigradu 1923. godine, ali nikada nije primenjen u praksi.

BALKAN CITY MAGAZINE Septembar 2018

ČOVEK FABRIKA Za razliku od francuskog filozofa Lametrija (Lamettrie) iz XVIII veka, koji je upoređivao čoveka sa mašinom, Milanković je govorio "da bi čoveka trebalo shvatiti ne kao mašinu već kao veliku savršeno uređenu fabriku".

Po dolasku u Beograd počinju balkanski ratovi - u prvom balkanskom ratu je učestvovao kao rezervni oficir, jer je već imao srpsko državljanstvo - pa Prvi svetski rat. U to vreme tek se bio oženio Hristinom Topuzović iz Šapca i nalazio se na svadbenom putu u Dalju, u AustroUgarskoj. Bio je interniran prvo u poznati zarobljenički logor Nežider (Neszider), danas Nojzidl (Neusiedl) u Burgenlandu u Austriji, pa posle konfiniran u Budimpešti, ali sa dozvolom da može raditi u Biblioteci Mađarske akademije nauka. Ovo mu je dopušteno blagodareći preporukama njegovog profesora matematike sa Bečke tehničke velike škole Čubera i razumevanju bibliotekara Mađarske akademije nauka Kolomana Silija (Szily). Radeći na teoriji planetskih klimata, Milanković je dokazao da na Marsu ne može postojati civilizovan život, jer je svojim proračunima pokazao da su tamo temperature previše niske da bi život u takvom obliku postojao. To je odmah postalo vrlo popularno, jer je odlučivalo u korist onih koji su tvrdili da na Marsu nema visoko razvijenih bića, kako je na pr. tada tvrdio Flamarion (Flammarion), a to je danas i potvrđeno kosmičkim istraživanjem. Ovim rezultatima se Milanković već donekle pročuo u naučnom svetu, a posebno svojom krivom osunčavanja

(dijagramom osunčavanja, solarnom krivom) Zemljine površi. Usledile su teorije ledenih doba, teorija pomeranja Zemljinih polova. . Rasprava u naučnom svetu na temu varijacija klime tekla je godinama. Sovjetski i italijanski naučnici bili su na Milankovićevoj strani. Sovjetski naučnici su, posle snimanja one druge strane Meseca koja se sa Zemlje ne vidi 1965. godine, ne čekajući neke druge potvrde, dali jednom krateru Milankovićevo ime. Osim Milankovića na toj strani Meseca dobili su svoje kratere od Jugoslovena još Mohorovičić i Tesla. NASA ga je uvrstila među 10 najznačajnijih naučnika.

Poštovan i slavan Milutin Milanković je umro 12. decembra 1958. u svom domu u ulici Ljube Stojanovića broj 9, u Beogradu u 79 godini. Prvo je bio sahranjen na Novom groblju u Beogradu, ali je odatle, po njegovoj želji izrečenoj u „Uspomenama” i na inicijativu njegove sestre bliznakinje Milene, prenet u grobnicu porodice Milanković na pravoslavnom groblju u Dalju 13. maja 1966. Tamo i danas počiva.

POTOMCI

Milankovićev sin Vasilije pedesetih godina prošlog veka iselio se u Australiju. Oženio se Srpkinjom iz Banjaluke i s njom dobio sina Nikolu i kćerku Marinu. Nikola ima tri kćerke, Marina se nije udavala. Ona je sa naučnikovim unukama nekoliko puta boravila u Beogradu. - Svaki put kada bi jedna od Vasilijevih kćerki postala punoletna, ona bi je dovela u Srbiju da je upozna sa istorijom dede Milutina.

HRVATI

Rodna kuća Milutina Milankovića bila je oštećena tokom rata devedesetih godina i zahvaljujući nadljudskom naporu Đorđa Nešića, direktor Srpskog kulturnog centra u Dalju, obnova je započela 1994. godine. Danas se Milankovićeva kuća nalazi na turističkoj mapi Hrvatske, a Hrvati, naročito u štampi, Milankovića predstavljaju kao - hrvatskog naučnika.

DUNAV Milanković je bio opčinjen Dunavom i posvetio mu je čitavu glavu u svojim Uspomenama gde navodi kako je posmatrao guske kako prelaze preko Dunava i kako ih Dunav zanosi, ali da one idu po ritu s druge strane uz Dunav i nekim čudnim instinktom prelaze tačno potrebni put da ih on kad zaplove Dunavom natrag, zanese u pravcu svog toka tačno toliko da isplove kod Milankovićeve bašte.

www.BalkanCityMagazine.com

Piše: Snežana Dukić

RAKIJA OD GROŽĐA Često čujemo latinsku izreku: In vino vertas-U vinu je istina. I kada pomislimo na vino, pred očima nam je slika beskrajnih, savršeno negovanih plantaža grožđa, koje se prostiru osunčanim padinama Venčaca, Oplenca, Fruške Gore, Vršca, Župe... Nema regiona na Balkanu koji za uzgoj različitih vrsta grožđa nema pogodna područja za ovo hranljivo, ukusno i lekovito voće. Za grožđe kažu da je hrana Bogova. Od grožđa se proizvode različite vrste vina – od belog do crvenog. Vino se često svrstava u hranu, jer sadrži neslućeno veliki broj hranljivih sastojaka, ali mi retko kada pomislimo na na rakiju kada govorimo o grožđu. Verovatno zbog toga što je rakija žestoko piće koje se pije kao aperitiv, a čašu vina popijemo nakon ukusnog zalogaja. Ali, nije tako. Grožđe je voće koje se osim raznih sorata vina spravljaju i veoma kvalitetna i na tržištu tražena rakijaloza i komovica. Danas postoji veliki broj sudova koji se mogu koristiti za vrenje i čuvanje kljuka od grožđa, a neki od njih i za odležavanje dobijene rakije. To su drveni sudovi (burad, bačve, kace), ali i plastični i metalni sudovi, ili, pak, betonske cisterne ili bazeni. Dobar kvalitet rakije od grožđa može se dobiti samo od voća u momentu berbe u punoj zrelosti, jer tada sadrži maksimalnu količinu šećera i najizražajniju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Lozovača ili lozova rakija, popularna još i po nazivom loza, proizvodi se od grožđa. Grožđe koje se najpre izmulja naziva se kljuk. Kljuk se dobija tako što se u bazenima grožđe izmulja pomoću vretena sa dužim žljebovima. Vreteno se okreće sve dok se od peteljki takozvane šepurine (nosač pucadi grožđa i ostalih sporednih sastojaka grožđa-komine), ne odvoji čista tečnost, sok od grožđa. Nakon izmuljanog grožđa otoči se slatko vino (šira), ili prevrelo, a od ostatka, tzv. komine peče se rakija pod poznatim nazivom- komovica. I loza i komovica peku se u kazanu gde se kroz lulu i tabarku alkoholna isparenja pretvaraju u rakiju. Tabrka ima aparat u sredini, a oko tabarke 1 m. ukrug je voda koja služi za hlađenje( 300-400 l ). Komovica se pravi samo od komine, a loza od komine, svih sporednih proizvoda grožđa i grožđa u samlavenom stanju. Dakle, rakija od grožđa je lozovača. Ceđenjem kljuka na već opisani način, dobija se grožđani sok-šira. Od preostale komine, kada prevri, destilacijom se dobija rakija komovica. Od delimično oceđenog kljuka spravlja se lozovača koja se nalazi negde između prave lozovače i komovice. Prava komovača dobija se destilacijom prevrelog kljuka od grožđa, u kazanu koji smo već opisali. Dakle, proces proizvodnje lozovače išao bi sledećim redom: berba grožđa, muljanje grožđa i odvajanje od peteljki, vrenje kljuka, destilacija prevrelog

kljuka i zadnji proces bio bi odležavanje i formiranje lozovače. Smatra se da je lozovača nešto kvalitetnija ukoliko se ukljuka odstrane peteljke, što nije obavezno. Dužina previranja kljuka od grožđa zavisi od temperature prostorije i sadržaja šećera u grožđu i obično traje 4-do 10 dana. Od sto kilograma kljuka od grožđa dobija se u proseku 15l rakije lozovače. Skoro da nema kuće u kojoj se ne peče domaća loza, bez loze se ne može čestito nazdraviti, a industrijska loza se ne može meriti sa domaćom lozom. Od same rakije bitniji je ritual pečenja rakije mesec posvećenosti i brige da se izvuče što lepša i bistrija, ni prejaka ni preblga. Loza je najbolja od grožđa koje dosegne slad minimum 16 jedinica šećera. Kljuk od grožđa izmiksa se mašinskim mikserom, zatim se dva do tri dana proces ponovi, kako bi se razbila sva zrna. Ispod kazana se podlaže vatra. Mlaz rakije treba da je što tanji. Prvi decilitar koji se istače prosipa se zbog velike količine metil alkohola. Rakija se lagano istače sve dok ne padne na 21 grad ( do 53 stepena), u zavisnosti od toga koliko se jaka rakija želi. I loza i komovica koriste se kao lek:za ispiranje grla, čišćenje rana, skidanje temperature. Loza je veoma kalorična. Sadrži šećer, vodu, tamin, aldehid, estri, mandan, magnezijum, bakar, gvožđe, kalijum... Kaže se ˝ceo Mendeljejev sistem.˝ Za razliku od loze, komovica se proizvodi samo od komine. Manje je kalorična, ali ostala lekovita svojstva (lečenje prehlade, temperature...), ista su. Uzgoj kvalitetnog grožđa za ove kvalitetne rakije, lozu i komovicu zahteva povoljno klimatsko područje. Najbitnije su vazdušne struje koje bi u periodu od 24 sata održavale male razlike u temperaturi. U Šumadiji, pogodna i čuvena mesta za uzgoj grožđa su Vinča kod Topole, Božurnja, Blaznava, Kopljari, Banja na padinama Venčaca. U svetu su poznati venčački i oplenački vinogradi.

Tekst: Milan Brašanac

Etno selo „RAJ U RAJU” - Konjic

RAJSKI ODMOR Kompleks predstavlja jedinstven spoj prirode i luksuznog smeštaja, koji je u potpunosti prilagođen potrebama modernog doba.

Eko selo i turistički kompleks “Raj u Raju” se nalazi u jedinstvenom klimatskom području Konjica na severu planinske Hercegovine, koji je karakterističan za centralnu Bosnu i Hercegovinu. T uristički kompleks Eko selo “Raj u Raju” se nalazi između Konjica i Jablanice u selu Idbar. Put do kompleksa vodi od glavnog puta u Čelebićima. “Raj u raju” je udaljen 60 kilometara od Mostara i isto toliko od

Sarajeva, na 5 kilometara od glavnog puta koji povezuje ova dva grada. Sa bilo koje strane da dolazite, skrenite sa magistralnog puta M17 u selo Čelebiće i jednostavno pratite putokaze koji vode u ovaj nesvakidašnji raj! Planina Prenj i netaknuta reka Idbar su sastavni deo ovog očaravajućeg kompleksa. Ovde je sve na dohvat ruke pa tako posetioci mogu uživati u mušičarenju, branju lekovitog bilja, a Neretva i planina Prenj pružaju jedinstvene izazove adrenalinskim posetiocima, koji posle uzbudljivih doživljaja mogu da nastave da obogaćuju svoja iskustava uživanjem u ukusima zdrave hrane pripremljene po tradicionalnim recepturama, potvrđujući pravi gastronomski raj. Apartmani i rekreativni kompleks “Raj u Raju” predstavljaju jedinstven spoj vrhunskog iskustva prirode i luksuznog smeštaja, koji je u potpunosti prilagođen besprekorno čistom prirodnom okruženju. Gosti mogu odsesti u nekoj od tradicionalnih brvnara izgrađenim od kamena i drveta, sa lepo uređenim apartmanima za 2, 3 ili 4 osobe i modernim kupatilima. Osim toga na raspologanju su im i bilijar, teretana na otvorenom, bazen, đakuzi… Za ljubitelje aktivnog odmora u prirodi ovo je prava destinacija jer Eko selo “Raj u Raju” nudi niz aktivnosti različitim profilima

gostiju. Šetnja u prirodi je dobar izbor, ali ne tako dobar kao vožnja bicikla koji možete da iznajmite za 10 evra ako ne posedujete sopstveni, i uživate u suncu! I ne zaboravite, biciklizam vodi računa o životnoj sredini i brine o vašem zdravlju! Tokom boravka u Eko selu “Raj u raju” su posetiocima na raspolaganju mogućnosti upoznavanja autentičnog načina života i dobro očuvanih običaja i nasleđa Bosne i Hercegovine, među kojima su svakako prekrasan obnovljeni most preko Neretve u Konjicu, jedinstvena umetnička radionica duboreza i istorijski Titov bunker, čije odlike i tajne privlače pažnju i radoznalost brojnih posetilaca. Takođe, ovde se organizuju nezaboravni događaji: seminari, svadbe, rođendani i druge zabave.

www.BalkanCityMagazine.com

Etno selo “KOMNENOVO” – Hotel “Kula Damjanova”

ODMOR NA OBRONCIMA PROKLETIJA

Ovo je pravo mesto za adrenalinske zavisnike koji mogu uživati u velikom broju aktivnosti na jednom od najuzbudljivijih planinskih područja Balkana.

Etno selo Komnenovo – Hotel “Kula Damjanova” su smešteni na obali Plavskog jezera, na jedan kilometar od Plava, u selu Vojnu, na nadmorskoj visini od 906 metara, u ambijentu netaknute prirode gorostasnih venaca Prokletija i Vizitora, izvanredno pogodnih za okrepljujući aktivan odmor i planinski turizam. Etno selo Komnenovo i Hotel „Kula Damjanova” na Plavskom jezeru su pravo odredište za ljubitelje očuvane prirode i blagorodnog odmora za dušu. U ovom jedinstvenom turističkom etno kompleksu dominiraju neobičan spoj kamena i drveta svojstven ovom planinskom podneblju, drveni nameštaj i oprema isključivo od prirodnih materijala, kameni zidovi, kamin, ćilimi, zemljano posuđe, hoklice, čineći autentični ambijent koji vraća u nekadašnji način života predaka i njihovu vekovnu borbu za opstanak na svojim ognjištima. Hotel „Kula Damjanova” Plav ima 85 ležajeva u dvokrevetnim sobama i apartmanima tradicionalnog stila, opremljenih internetom, kablovskom 010 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

TV, sigurnosnim sefom, kupatilom sa hidromasažnim kabinama, zatim saunu i fudbalski teren. Osim toga hotel ima restoran na tri nivoa i terasu sa prekrasnim pogledom na Plavsko jezero u kojem se služe tradicionalni specijaliteti i domaća pića, što takođe čini boravak nezaboravnim. Konferencijska sala sa 50 mesta je idealna za uspešnu organizaciju različitih skupova i događaja. Zidano ognjište, unikatan enterijer, sa brojnim autentičnim detaljima, koje možete videti samo u ovom vrhunski lepom kraju severoistočne Crne Gore, učiniće boravak izuzetnim. Ljubitelji ribolova mogu da uživaju u pecanju na dva poribljena jezera koja se nalaze u neposrednoj blizini hotela, a planinari i ljubitelji prirode i avanture, mogu uživati u izletima, brojnim planinarskim i mountain-bike stazama u okolini i upoznavanju izvanrednih lepota ovog kraja : Prokletije, Visitorsko jezero, Hridsko jezero, Ali Pašini izvori, lednička dolina Grbaja, Stara džamija i Redžepagića kula, crkva posvećena Svetoj Trojici sa zgradom škole u selu Brezojevici, Vezirova džamija, kula Balića i crkva svetog Đorđa u Gusinju

i mnoga druga izuzetno zanimjiva mesta u okolini. Lokalno planinarsko društvo organizuje vrhunski uzbudljive planinarske i pešačke ture do najnepristupačnijih planinskih područja oko Plava. Plavsko jezero i prekrasna okolina omogućavaju raznovrsne aktivnosti u prirodi, zahvaljujući velikoj raznolikosti pejsaža i prirodnih odlika, lepih planinskih i gorskih predela i biodiverzitetu, koji obuhvataju zelene doline, kristalno čista jezera, vodopade, reke i udaljena planinska sela jednog od najuzbudljivijih planinskih područja Balkana. Gosti hotela mogu uživati i u vožnji kajaka, raftingu, paraglajdingu, skijanju, kampovanju, istraživanju istorijskih znamenitosti Plava i okoline, festivalima ili upoznavanju lokalnog stanovništva i njihovog jedinstvenog načina života…

Pogled koji obara s nogu

Kuća za odmor “Atos” Koruška se nalazi u zapadnom delu Fruške gore, na samoj obali Dunava, u Opštini Beočin, udaljena 30 kilometara od Novog Sada i oko 15 kilometara od Iloka u Hrvatskoj, međunarodnim putem 107, preko Suseka i Neština. Kuća za odmor “Atos” je prijatno uređena celina raskošnog zelenila lipa, cveća i Pančićeve omorike i mladog zasada vinograda, izuzetno prijatne otvorene i zatvorene terase restorana sa 150 mesta i sale za sastanke kapaciteta 50 mesta. Sobe su većinom dvokrevetne, svetlih tonova, opremljene nameštajem od drveta i prirodnih materijala, sa velikim ili razdvojenim ležajevima i funkcionalnim kupatilima. Objekat je izgrađen u kaskadama, sa velikim balkonima i bazenom za 20 kupača.

Odmaralište “ATOS” – Koruška, Beočin

Idealno mesto za sve prave hedoniste i ljude koji vole da uživaju u blagodetima prirode koje ovaj deo Srbije poseduje

Ceo kompleks se nalazi na tridesetak metara iznad Dunava tako da visoka pozicija restorana pruža neverovatan pogled uz i niz reku. Pravi hedonisti znaju dobro kakav je osećaj kada se zavališ u udobnu stolicu, pijuckaš pićence bacajući pogled uzvodno i nizvodno dok ti sunce greje lice i nabacuje poslednje nijanse boje u ranu jesen. Gosti “Atosa” u Koruškoj mogu uživati u brojnim prirodnim vrednostima koje pružaju Dunav i Fruška gora, od aktivnog odmora, ribolova, kupanja na prekrasnim divljim plažama obližnjeg Šišićevog ostrva, plovidbe Dunavom, šetnjama kroz očuvana i zaštićena područja Nacionalnog Parka Fruška Gora. Tu su i posete najbližim fruškogorskim manastirima Šišatovca, Petkovice ili Đipše, kao i degustacije vina i rakija u obližnjim vinskim podrumima i malim vinarijama na obali Dunava ili u živopisnim vinogradima.

U “Atosovom” restoranu prave se tradicionalni specijaliteti koje po oprobanim domaćim receptima pripremaju iskusni kuvari. Ovde se poslužuju domaći hleb ispod peke, kulen, kobasice, ajvar, pinđur, prirodni sokovi, slatko, kompoti, pekmezi, specijaliteti od ribe i mesa izuzetnog kvaliteta i odabrana domaća vina. Oni koji žele se mogu oprobati u samostalnom pripremanju hrane na posebno uređenoj otvorenoj terasi restorana. Svako godišnje doba u Koruški ima svoje prednosti i pruža prijatan boravak posetilaca. Zimi se u odmaralištu Atos doživljavaju čari istinske idile, ali posetiocima izuzetno prija i letnje obilje ukusnog voća i grožđa ili berba grožđa, jer je ovo poznati vinogradarski i voćarski region Srbije. Nekim posetiocima pak, izuzetan doživljaj čini opuštanje uz romantičan zalazak sunca i panoramu Duna.

www.BalkanCityMagazine.com 011

[ Историја Србије ]

Пише: Дијана Димитровска

ДЕСПОТ СРПСК

Стефану Штиљановићу, деспоту српском у Аустроугарској, сачувано је мало сведочанстава. Као историјска личност он се помиње у Срему, Славонији и Барањи току друге четвртине XVI века, за време грађанског рата изазваног борбом између Фердинанда Хабсбуршког и ердељског војводе Јована Запоље за угарску круну. Тај грађански рат дошао је у тешко време, после турске победе код Мохача (1526) у време када су Турци незадрживо продирали ка Будиму да би га убрзо и освојили (1541).

Фердинандовој даровници, када добија у посед села Михољец и Глоговницу у вировитичкој жупанији. Пошто се вероватно истакао борбама против Турака, поверено му је управљање веома значајним центрима одбране, Новиградом и Ораховицом. Као кастелан тих градова био је у сталној вези са Србима јужно од Саве, који су га обавештавали о покретима турске војске. Забелелжнено је да је Фердинанд (1533) новом даровницом доделио Штиљановићу и његовој жени Јелени посед Ешћен у Славонији.

ПОРЕКЛО Првих деценија после његове смрти састављени су у Шишатовцу Служба, Похвално и Повесно слово светом Стефану Штиљановићу, што је утврђено на основу анализе тих текстова сачуваних у препису из 1631. године. Преписивач „Повесног слова” је записао: „Овај Свети и праведни господин мој нови Стефан био је родом из Захумља, предела поред јужног мора, под влашћу дужда венецијанског,... у жупи Паштровић. Кад је одрастао био је веома разуман и храбар књигама поучаван. Населио се у Срему у једном худом и ненарочитом градишту ...које је обновио. ..и населио многим људима. Ту је свети, праведни, преподобни, благочастиви, странољубиви Стефан... живео са својом супругом блаженом Јеленом.

СТЕФАН ШТИЉАНОВИЋ ЗА ЖИВОТА ЈЕ БИО ВОЉЕН И ПОШТОВАН МЕЂУ СРБИМА ЗБОГ СВОЈЕ ДОБРОТЕ А ПОСЛЕ СМРТИ УКАЗАО СЕ НЕРАСПАДНУТОГ ТЕЛА ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ПРОГЛАШЕН ЗА СВЕЦА

012 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

У време грађанског рата и српско становништво се поделило у два табора, па су једни били за Фердинанда, други за Запољу. Стефан Штиљановић био је веран присталица Фердинанда Хабсбуршког. Овај му се за то одужио дајући му титулу деспота српског, која се од нестанка српске државе и пада Смедерева давали из угарског двора. Добио је Моровић прекрасно место опкољено водом две реке и каналима да њему столује. У историјским изворима Штиљановић се први пут помиње 1527. године у једној

Када су Турци освојили Будим 1529. године, Стефан је затражио од краља неко сигурније место за српски народ јер су Турци заузели Славонију између река Саве и Драве (1536. године), тако да се повукао преко реке Драве, у место звано Шиклош. Тих година наступила је страшна глад па је Стефан отворио врата својих житница чиме је прехранио народ. Самтра се да је због тога био вољен и поштован до краја живота, а после тога је стекао статус свеца.

Српски владари (26)

КИ СВЕТАЦ ЈЕЛЕНА Супруга Стефанова Јелена, када је чула да је проглашен за свеца, дође одмах из Немачке у манастир Шишатовац, где се затим замонаши, добивши монашко име Јелисавета. Живот је проводила у молитвама и подвизима, па се после три године мирно престави у Господу. Сахрањена је у Шишатовцу.

ДЕСПОТИ Због очувања јужних државних граница од Турака наметао је угарским владарима још од средине XВ века сарадњу са српским народом који се пред Турцима склањало на угарске поседе северно од Саве и Дунава. После пада Цариграда (1453), и Смедерева 1459. године када је нестала српска држава - Угарска преузима и право да бира српске деспоте.

Умро је око 1540. године и „ би чесно погребен од своје супруге Јелене и православног народа, на брду Ђунтиру изван града”. Супруга Јелена, повукла се пред Турцима негде у Немачкој. Али, убрзо после тога „једне тамне ноћи турски војници, на месту где је Стефан био погребен, видеше једну чудну светлост небеску како светли на оном брду. Мислећи да је ту можда скривено неко злато или сребро, Агарјани (Турци) почеше копати на месту где се појави ова

светлост и наиђоше на ковчег са телом блаженог праведника, које нађоше да беше сасвим цело и нетрулежно”. Глас о томе пронео се на све стране, па убрзо неки српски монаси замолише и добише ковчег са моштима праведног кнеза Стефана и однеше га у манастир Пресвете Богородице звани Шишатовац, који се налази у Фрушкој Гори у Срему, где је Свети Стефан и пре живео. За време Другог светског рата, због насиља усташког, мошти Светог Стефана пренете су из манастира Шишатовца

у Београд (14. априла 1942. године), и од тада се налазе у Саборној цркви у Београду. Иконе Светог Стефана налазе се у манастиру Новом Хопову и Шишатовцу. www.BalkanCityMagazine.com 013

UVOZ PROIZVODA IZ SRBIJE

GLOBAL TRADE INTERNATIONAL 1000 N. Villa Avenue, Villa Park, IL 60181

Phone: 312-451-8591

www.GlobalTradeInt.us

At torneys and counselors at law

KADA SU REZULTATI VAZNI, PRVO POZOVITE ŠTERNIC ADVOKATSKU KANCELARIJU. LIČNE POVREDE • POSLOVNO PRAVO • PORODIČNO PRAVO • IMIGRACIONO PRAVO •

Ivan M. Šternić M.D.,J.D.

161 N. Clark St. Ste. 1600 CHICAGO, IL 60601

Tel: 312-644-4545 • Fax: 312-644-4747

2135 City Gate Ln. Ste. 300 NAPERVILLE, IL 60563 Beogradska Ulica 14 11000 Beograd, SERBIA Tel: + 381-63-383-221

www.BalkanCityMagazine.com 015 www.Sternic-Law.com

Grupa Alisa

HILJADU TONA LJUBAVI SA HITOVIMA “SANJA” I “VOJSKOVOĐA” PREKO NOĆI SU POSTALI TINEJDŽERSKE ZVEZDE NA PROSTORU BIVŠE JUGOSLAVIJE, A SA DRUGIM HITOVIMA SU TU POZICIJU SAMO UČVRSTILI Članovi grupe “Alisa” dugo su delovali na beogradskog sceni pre no što su postigli prve uspehe. Miroslav Živanović Pile je jedno vreme pevao u grupi “Zvučni zid”, zatim je bio u heavy metal grupi “Jedan smer”, a godinama je pokušavao da se probije predvodeći grupu “Sedmi krug”. Pesme za njihov debi album komponovao je klavijaturista Jovan Stojiljković, koji je u drugoj polovini sedamdesetih predvodio sastave “Bicikl” i “Zvučni zid”, pa je na Gitarijadi u Zaječaru 1978. godine dobio nagradu za najbolju kompoziciju. Godine 1984. nastaje grupa “Alisa” u postavi: pevač Pile, bubnjar Predrag 016 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

Cvetković, klavijaturista Aleksandar Kićanović, gitarista Zoran Jančeski Joza i basista Marko Glavan. Gostujući muzičar na ploči bio je flautista i saksofonista Saša Gnus koji kasnije postaje njihov stalni član. Jovan Stojiljković je bio član sastava u senci koji je svoje bajkama inspirisane pesme poverio grupi. Debi album pod nazivom “Alisa” ih je te 1985. godine, najviše zahvaljujući hit pesmama “Sanja” i “Vojskovođa”, preko noći pretvorio u tinejdžerske zvezde. Pesme su nosile ujednačenu atmosferu iako su neke nastale mnogo godina ranije, još dok je Stojiljković predvodio grupu “Bicikl” i bile su deo njihovog repertoara. Drugom pločom 1987. godine “Da li si čula pesmu umornih slavuja”, za koju je takođe Stojiljković radio pesme, a producirao je Saša Habić, pokušavaju da se okrenu starijoj publici snimajući, kako su sami tvrdili, modernu starogradsku muziku. U stilu tadašnjih sastava iz Bosne, priklanjaju se folk zvuku, udarna pesma je “1389/“Neće Fata sina Bajazita”, a u pesmi “Posle devet godina” gostuje Lepa Brena. Na ovom albumu ponovo se našla pesma “Vojskovođa”, jer nisu bili zadovoljni kako je zvučala na debiju. I treći LP “Hiljadu tona Ijubavi” koji je producirao Habić, nosi sličnu atmosferu

kao i prethodni, a Pile se potpisao kao autor dela materijala i udarne pesme “Kesteni”. Posle ploče “Glupo je spavati dok svira rock’n’roll” (produkcija Vlada Negovanović) 1989. godine i serije nastupa, uoči rata prestaju sa radom i povlače se sa scene. 2001. godine Miroslav Živanović Pile i Predrag Cvetković zajedno sa Dejanom Rešanovićem i Bojanon Miškovićem obnovili su grupu nakon pauze od deset godina. 2002. Godine objavili su novi album “Alisa 2001” (poznat i kao “Boško Buha”), na kojem su se uz nove pjesme “Boško Buha”, “Cigareta”... našle i nove verzije starih hitova “Sanja”, “Kesteni” i “1389”.

DISKOGRAFIJA ALBUMI: “Alisa” (1985.) “Da li si čula pesmu umornih slavuja” (1987.) “Hiljadu tona Ijubavi” (1988.) “Glupo je spavati dok svira rock’n’roll” (1989.) “Alisa 2001” (2002.)

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 10. DEO ]

Piše: Milan Brašanac

Grupa Valentino

VOLE IH JOŠ SA SVOJIM MELODIČNIM HITOVIMA KOJI SU I DAN DANAS RADO SLUŠANI, VELIKOM BRZINOM SU OSVOJILI PROSTORE OD TRIGLAVA DO GEVGELIJE. Jedna od najpopularnijih pop-rok grupa osamdesetih godina na prostoru ex Jugoslavije bila je grupa “Valentino iz Sarajeva. Nastala je 1982. godine, a osnovao je gitarista Zijo Rizvanbegović, koji je muzičare prikupljao postepeno, dok je za pevačem tragao godinu dana, da bi se nakon oglasa u listu „Oslobođenje” grupi priključio pevač Suad Jakirlić Jaka. Originalnu postavu su činili basista Emir Čolaković, bubnjar Dubravko Smolčić i klavijaturista Igor Tajemnica. Svoj prvi album su objavili na jesen 1983. godine pod imenom „No.1”, a na njemu se nalazi legendarni hit sing „Volim te još”, gde ženski vokal peva Amila Sulejmanović. Osim nje na albumu su gostovali Goran Bregović, Milić Vukašinović, Srđan Jevđević, kao i Mladen Pavičić Pava. Prve nastupe su imali kao predgrupa “Bijelom dugmetu” po Bosni i Hercegovini, a u Beogradu su prvi put nastupali u “Domu sindikata”, Kao predgrupa “Bajagi i instruktorima”. Pred drugi album jednostavnog naslova „No.2” došlo je do promena u bendu. Novi klavijaturista je bio Joško Gujinović, kao i dva člana grupe “Bonton Baja”, bubnjar Ademir Volić Kufi i multinstrumentalista Nikša Bratoš, koji će znatno obogatiti zvuk grupe. Sa albuma su se izdvojili hitovi „Bez tebe”, „Ponekad se sjetim da postojiš”, „U vrelini noći” kao i balada „Ne, ne boj se”. Grupa snima treću ploču 1987. godine, a kao i na ranijim ostvarenjima i ovaj album su pratili radijski hitovi, „Oka tvoja dva”, „Potonule lađe”, „Kada sam prvi put vidio tebe” i „Kad me više ne bude”. Ubrzo Suad Jakirlić odlazi u vojsku, a Nikša Bratoš, iako prelazi u “Crvenu jabuku”, nastavlja saradnju sa “Valentinom”.

Osipanje grupe nije poremetilo dalje planove Zije Valentina, koji će već sledeće godine snimiti novi album „No.4”. Novi pevač je bio Gogo Prusina, koji je malo pre toga snimio album „Zapisano u zvijezdama” sa grupom “Ime ruže”. I ovaj album nastavlja već dobro potvrđani koncept radijskih i tv hitova od kojih su se do srca publike probile pesme „Samo sklopi okice”, „Idu ptice selice” i „Pile moje”. Na ploči se nalazi i zanimljiv instrumental „Saksofoni lete u nebo”, pesma koju je Zijo komponovao tokom boravka na Tajlandu, gde je tražio inspiraciju za snimanje albuma. Video-spot za pesmu „Zima ‘90.” najaviće album „No.5 Ponekad noću dok spava grad”, prvi koji nosi naziv, a ne samo redni broj i pojavio se u prodaji u decembru 1989. godine. Sa grupom prvi put sarađuje producent Željko Brodarić Japa. Uz videospot i naslovnu numeru, izdvojile su se još i „Pričaj mi o njoj” i „Srce dam”. Raspad zemlje je obustavio rad grupe, članovi benda su bili rasuti svuda po svetu, a Zijo je u Visokom komponovao baladu „Bila kuća u centru grada” posle čega i on odlazi iz zemlje. Posle života u Amsterdamu seli se u Nemačku gde će snimiti demo album „Moja kuća putujuća”, na kome prvi

put preuzima ulogu glavnog vokala u grupi. Leta 2001. godine Zijo obnavlja rad grupe i nastupa na festivalu „Sunčane skale” sa pesmom „Odlazim, korak naprijed, nazad dva”, a ubrzo zatim snima prvi studijski album posle 12 godina pod imenom „No.6 Sve su se moje cure udale”. Veoma gledanim video-spotovima za pesme „Kad se spuste zavjese” i „Upomoć”, povratnički album nailazi na pozitivne reakcije. Dve decenije postojanja će obeležiti kompilacija „20 pjesama 20 hitova”, ciljno sa zakašnjenjem od godinu dana. Na disku su pored starih hitova uvrštene i „Miriše na tebe”, sa kojom su nastupali na festivalu u Budvi 2003. godine, balada „Ti govoriš dok šutiš”, u kojoj se koristi refren iz starog hita „Nisam se prodao” iz 1987. godine, kao i „Megamix” Sedmi studijski album u prodaji se pojavio 2006. godine, a iste godine je uz dnevni list „Kurir” je na dan zaljubljenih prodavan disk „Balade”. Na kompilacijskom izdanju „Platinum Collection” iz 2007. godine, nalazi se nova pesma „Šuplje cipele”, u kojoj gostuje glumica Marta Keler, sa kojom će Zijo Rizvanbegović nekoliko godina kasnije dobiti sina.

DISKOGRAFIJA No.1 1983. No.2 1985. No.3 1987. No.4 1988. No.5 Ponekad noću dok grad spava 1989. No.6 Sve su se moje cure udale 2001. No.7 2006.

www.BalkanCityMagazine.com 017

Ex-YU rock istorija

[ OSAMDESTE 10. DEO ]

ONI VRAĆAJU OSMEH NA LICE SVOJOM VESELOM MUZIKOM KOJA SE BAZIRALA NA PEDESETIM I ŠEZDESETIM GODINAMA PROŠLOG VEKA BRZO SU POSTALI POPULARNI ŠIROM BALKANA. Kada su se pojavili na pop-rock sceni ex Jugoslavije sredinom osamdesetih godina prošlog veka “Đavoli” su uneli novu energiju i potpuno jedistven zvuk koji je počivao na zvuku iz pedesetih i šezdesetih godina. Osnovani su u Splitu 1984. godine, a originalnu postavu su činili Neno Belan (vokal, gitara), Igor Kmetić (saksofon), Dragiša Mandić (bas gitara) i Željko Hajsok (bubnjevi). Frontmen grupe bio je gitarista i pevač Neno Belan, koji je pre “Đavola” svirao u sastavu “Narodno blago”, s kojim je izvodio hitove The “Ramonesa” i The “Rolling Stonesa”. Posle odsluženja vojnog roka 1980. godine osnovao je “Đavole”, koji su ime dobili po pesmi “Devil” belgijskog pevača Rocco Granatta. Prvi koncert održan je u jedriličarskom klubu “Bilo jidro”, 27. novembra 1984. godine, a izvodili su pesme iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, da bi kasnije napravili svoju muzičku karijeru. Glavne pesme su bili prepevi italijanskih kancona i ranog rock ‘n’ rola. Kasnije su se pridružili menadžeru Robertom Čarletom (Charlie), koji je stvorio njihov izgled. Čarleta je 1985. godine otvorio klub u stilu šezdesetih godina, u kojem su “Đavoli” imali stalni angažman. Repertoar se sastojao od tvista i starog rock ’n’ rola. U to vreme dolazi i do promena u bendu. Na mesto klavijature dolazi Zlatko Volarević (kasnije član sastava “Crvena jabuka”), a umesto Željka Hajsoka, bubnjeve je počeo da svira Dean Radovniković. Ovo je najpoznatija postava “Đavola”. Osim u klubu svirali su još i po drugim splitskim prostorima poput diskoteka “Šekspir” ili “STOP”, a kao njihovi najveći hitovi iz tog vremena bile su kompozicije “Speedi Gonsales”, “Lucija”, “Peggi Sue” i mnoge druge koje su se kasnije našle na njihovim albumima.

018 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

Grupa

Đavoli Već posle prvih prvih snimaka diskografska kuća “Jugoton” ponudila im je ugovor, pa su objavili promotivni singl na kome su se nalazile pesme “Kucaj opet”, “Zvuci ulice”, “Večeras” i “Nebo vraća osmehe”. Producent im je bio Željko Brodarić Japa, a pesme su postali veliki radio hitovi. Pesma “Kucaj opet” bila je uspešna obrada starog hita “Keep On Knockin’” sa kojom su prvi put nastupali na televiziji u emisiji TV Zagreb, “Stereovizija”. Sredinom 1986. godine objavili su svoj prvenac “Ljubav i moda”. Album je dobio ime po jedinstvenom domaćem filmu u režiji Ljubomira Radičevića 1960. godine. Album je ostvario veliki uspeh na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije. Kombinaciju višeglasnog pevanja u maniru dalmatinskih klapa, sami su nazvali “miks mediteranske atmosfere i zapadnog načina svirke”. Pesmu je napisao Belan, a tekst napisao je Robert Čaleta. Drugi studijski album “Hallo Lulu 22” objavljen je 1987. godine. Ime albuma su dali po papirićima za cigarete koje su se proizvodile u Riječkoj fabrici duvana. “Ostani uz mene” je njihov treći studijski album objavljen 1988. godine. Uoči samog snimanja materijala bend je napustio Zlatko Volarević koji je prešao u “Crvenu jabuku”, a na njegovo mesto došao je klavijaturista Dragan Lukić, dok je na bubnjevima Deana Radovnikovića zamenio Matko Petrić. U to vreme su nastupali na festivalima širom zemlje. 1988. godine u Splitu izvode kompoziciju “Večeras”, a Belan učestvuje na MESAM-u. Krajem iste godine doživeli su saobraćajnu nesreću dok su išli na koncert u Niš i zbog toga su jedno vreme pauzirali. Pesmu “Dugo, toplo leto” izvode i osvajaju prvo mesto na festivalu u Splitu 1989. godine. Iste godine objavljuju kompilacijski album

“Balade - Kada se nađem u predjelu noći”. Početkom 1990. godine odlaze na dvomesečnu turneju po Rusiji, a nakon što su se vratili Neno Belan se posvetio svojoj solo karijeri. 1991. godine pod imenom “Neno Belan i Đavoli” objavljuju maksi singl “Rock galama”. Oproštajni koncert “Đavoli” su održali na dočeku Nove 1993. godine u novootvorenom zagrebačkom klubu Hard Rock Caffe. Polovinom 1998. godine “Đavoli” se ponovo okupljaju u postavi Neno Belan (vokal), Igor Kmetice (saksofon), Dragiša Mandić (bas gitara) i novi članovi Leo Rumora (bubnjevi), Olja Dešić (gitara) i Vedran Križan (klavijature). Iste godine objavljuju povratnički CD “Space obrt”. Grupa nije trajala dugo, a Neno Belan je nastavio da radi sa sastavom “Fiumensi” u Rijeci.

DISKOGRAFIJA ALBUMI

1986. Ljubav i moda 1987. Hallo Lulu 22 1988. Ostani uz mene 1989. Balade - Kada se nađem u predjelu noći (kompilacija 1998. Space twist 2008. The Ultimate Collection - Neno Belan & Đavoli (kompilacija) 2008. Đavoli 3CD Box - (kompilacija) Maksi singl 1991. “Rock galama”

www.AutobarnNissan.com

nissanevanston a richard fisher dealeship

OVER

150 PRE-OWNED

VEHICLES Welcome to The Autobarn Nissan of Evanston:

The Car Enthusiast Company

www.AutobarnNissan.com

Miki Kadrić General Manager 877-297-0752

Mirsad Gačić Sales Manager 312-859-0168

1012 Chicago Ave. Evanston, IL 60202

www.AutobarnNissan.com www.BalkanCityMagazine.com 019

ŠTA JE CRYPTOCURRENCY I OD KOLIKOG JE ZNAČAJA ZA BIZNIS? CRYPTOCURRENCY JE DIGITALNA VALUTA KOJA KORISTI TEHNOLOGIJU ENKRIPCIJE ZA PRENOS VREDNOSTI PREKO INTERNETA. KRIPTO VALUTA SE NAIME, OSLANJA NA TEHNOLOGIJU PEER-TOPEER (P2P) I FUNKCIONIŠE POTPUNO NEZAVISNO OD BANKARSKOG SISTEMA ŠTO ZNAČI DA JE U SUŠTINI DECENTRALIZOVANA ILI DRUGIM REČIMA, NIJEDNA CENTRALNA BANKA ILI VLADA JE NE REGULIŠE ILI PODRŽAVA. Cryptocurrency kao Bitcoin, se mogu koristiti u mnogim zemljama, a najčešća upotreba se odnosi na kupovinu/prodaju robe i online usluga, tj. usluga preko Interneta. Međutim, ova vrsta valute je relativno nova zbog čega je nedovoljno znanje o njoj. Da bi vam pomogli da bolje shvatite prednosti i nedostatke kripto valute, ovaj članak je posvećen pitanjima o načinu prihvata i poreskim implikacijama za preduzeća.

020 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

DA LI TREBA PRIHVATITI KRIPTO VALUTU? Preduzeća bi mogla biti u iskušenju da prihvate kripto valutu iz više razloga, da bi ostale u samom vrhu svog poslovanja koristeći novu tehnologiju, kako bi privukle kupce koji koriste kripto valutu ili da bi eliminisale mogućnost prevare.

tehnologijom. Kripto valuta je oblast informacione tehnologije koje se veoma brzo razvija i zahteva stalno unapređenje znanja i veština iz ove oblasti, što može biti prepreka na samom početku pokretanja biznisa.

Pitanje je, da li kripto valuta odgovara manjim biznisima? Predlažemo da razmotrite nekoliko ozbiljnih činjenica koje su tehničke i praktične prirode, pre nego što se opredelite za kripto valutu. Prihvatanje kripto valute podrazumeva postavljanje digitalnog računa tzv. digital wallet, kako bi se omogućila digitalna razmena valuta. Ovi računi funkcionišu isto kao i bankovni račun, s tom razlikom što je ovde u pitanju virtuelna, kripto valuta kojom takođe može da se kupuje i prodaje različita roba i usluge na Internetu. Iako prihvatanje kripto valute donosi nekoliko specifičnih koristi, kao što je povećana privatnost za kupce, elimisanje transakcija papirom, brže transakcije, transakcije bez naknada i sticanje novih kupaca, što prihvatanje i korišćenje kripto valute čini tehnološkim izazovom posebno za vlasnike manjih biznisa koji nisu dovoljno upoznati sa ovom

Pored toga što transakcije kripto valutom eliminišu mogućnost krađe brojeva kreditnih kartica, ne možemo tvrditi da je obezbeđena 100% sigurnost. Za sada, ne postoji način koji bi u potpunosti onemogućio cyber kriminalce da se domognu vašeg digitalnog računa odnosno digital wallet-a. Posebna opasnost se ogleda u činjenici da za razliku od globalno prihvaćenih valuta kao što je npr. američki dolar, kripto valuta nije podržana niti osigurana od strane država. Još jedno pitanje dobija na značaju kada govorimo o kripto valuti, a to je pravna regulitava koja je podložna promenama

OriginalnO InovativnO InspirativO PosvećenO vašem uspehu

u bliskoj budućnosti. Zakonodavci se jos uvek bave izradom propisa kako bi uredili ovu oblast. Kada se propisi usvoje, mogu se očekivati dalje promene regulativa, s obzirom da je u pitanju oblast koja se veoma brzo razvija, što znači da

će i vlasnici kompanija morati da budu fleksibilni i da stalno usklađuju svoje poslovanje. Zbog činjenice da je reč o relativno novoj, virtuelnoj kripto valuti, postoje teškoće u regulisanju tj. zakonodavnom uređenju ove oblasti, jer novi propisi mogu biti usvojeni u svakom trenutku, možda i tokom čitanja ovog teksta. Činjenica je da kripto valuta neće biti globalno prihvaćena sve dok vlasnici biznisa ne budu bili sigurni u efikasan način izveštavanja o dobiti i način obračuna poreza na transakcije realizovane kripto valutom. Ukoliko se ipak opredelite za prihvatanje kripto valute očekuje vas prilagođavanje brojnim zakonskim

promenama koje se odnose na ovu vrstu valute, jer progresivno širenje tržišta i rast broja korisnika proizvode nove probleme i poteškoće za koje je neophodno naći adekvatno rešenje. Uprkos kontroverzi i izazovima koji se javljaju u vezi sa kripto valutom, veliki broj vlasnika biznisa se opredelio za poslovanje ovom vrstom valute, a glavni razlog je svakako komparativna prednost u odnosu na konkurenciju jer primena nove tehnologije efikasno plasira biznis na tržištu. Da li to znači da je prihvatanje kripto valute pogodno za vaše poslovanje? Odgovor svakako zavisi od potreba vašeg poslovanja i tržišnih uslova.

Odricanje od odgovornosti: Tesla Payments je kompanija za obradu elektronskih plaćanja. Iako smo u potpunosti orijentisani ka tome da naše informacije budu korisne i tačne, ne garantujemo nikakvu vrstu prihoda ili povećanja profita. Ovaj članak nije namenjen za pružanje i za zamenu profesionalnih investicionih saveta i zato preporučujemo da konsultujete advokata ili drugo profesionalno lice ako želite da koristite cryptocurrency ili imate potrebu za investicionim savetima.

Dugogodišnje iskustvo u Industriji Profesionalno i efikasno osoblje Posvećenost klijentima Garantovana diskrecija Fleksibilni ugovori Široka paleta servisa, prilagođena klijentima, obezbjeđuje sigurnu, brzu i jednostavnu integraciju zasnovanu na visokom kapacitetu obrade elektronskih transakcija. Potražite informacije na našem sajtu www.teslapayments.com ili nas kontaktirajte da porazgovaramo o potrebama Vaše kompanije tel. 800-719-3889 email. info@teslapayments.com

Naš prioritet je da utvrdimo pravu slugu plaćanja kako biste u potpunosti ostvarili svoj poslovni potencijal.

JEDNOM, KADA SE VRATIM KUĆI

ragi moj Bogdane, Svestan sam činjenice da su moja pisma pomalo haotična, pišem ti svoj život bez hronološkog reda, pišem onako kako sećanja naviru i već osećam da sam ti skoro sve rekao, mada sam imao tek dvadeset pet godina onoga dana kada sam video majku u Torontu, svoju majku koju, iako sam mislio da poznajem onako kako i ostali sinovi poznaju majku, ja ovoga puta upoznajem sasvim novu ženu. U osmehu, zagrljaju, glasu i sreći što me posle toliko godina vidi, pamtio sam majku svog detinjstva. Ali sa ovim sjajem u očima, na licu, lakog hoda i gipkih pokreta majku srećnu i pored svega kroz šta je prošla, nikada nisam video. Ne mogu da prećutim istinu, Bogdane. U tom trenutku ja nisam osećao sreću, ali ne zbog čoveka koji je nesvesno spustio ruku na rame moje majke, ne bih ni danas, u ovim godinama mogao to da definišem. Bred je stvarno bio drag. I majka, naravno i majka, ali još jednom je to bila žena koju ne poznajem. Na trenutak mi je zaličila na onu ženu koja se kao hijena obrušila na probleme koji su nas dočekali kada smo stupili na tle Amerike i grabila svaki sekund da se snađe, nauči, usvoji nova pravila ponašanja i u tom beznađu pronađe način da zbrine Veru i mene. Bili su to oni dani kada je plela, šila, trgovala, učila jezik i često zaboravljala da je noć uveliko zamenila dan. ajka se iz jedne fine, smirene palanačke gospođe, pretvorila u lavicu koja štiti svoju decu ne samo radom koji je iscrpljivao do te mere da je često znala da zaspi na stolici na kojoj je čitave noći presedela ne osećajući njenu neudobnost dok je žurila da završi još jedan poručeni goblen, ili porubi gomilu volana teških zavesa.

022 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

utro bi je sačekalo na nogama, nasmejanu i vedru, jer novi dan je pred njom, ona je završila svoje zadatke i sada nam prži kajganu sa slaninom požurujući nas da ustanemo da se doručak ne ohladi, usput nas obaveštavajući da su palačinke već gotove. Vidiš, Bogdane, majka je i tada bila srećna dok nas je pripremala da nas odvede do gospođe Rašel gde ćemo i danas učiti istovremeno više jezika igrajući se sa njenom decom, znaš, pisao sam ti o tome da smo se ponekad prepirali govoreći istovremeno svako na svom odabranom jeziku i da smo se i tako odlično razumeli, a da nismo ni primećivali kako Lea cvrkutavo objašnjava nešto na hebrejskom, Pol je uporan da idalje govori samo očevim jezikom, Pol je skoro uvek govorio na ruskom, a Loran i gospođa Rašel govorili su najčešće na Francuskom. Vera i ja smo se trudili da naučimo Engleski jezik u čemu nam je Rašel svesrdno pomagala, ali Bogdane, ja tek danas znam da mi to nismo ni primećivali, a odlično smo se razumeli i mora da smo bili mnogo smešni, mada Rašel nikada ništa nije progovorila o tome, puštajući nas da tako učimo brzo onako kako to samo deca umeju. Rašel i majka bi uveče nešto šuškale i zadovoljno se osmehivale; verovatno je tada Rašel opisivala dan koji je za nas petoro tako brzo prošao. Bili su to srećni dani mog detinjstva u Americi, nakon prekinutog detinjstva u mojoj domovini, u našoj ulici, Bogdane. li ova sreća na majčinom licu posle toliko godina i nakon očeve pogibije, bila je sasvim, sasvim drugačija. Ovoga puta majka je bila srećna ne zbog nas samo. Bila je srećna u svom novom životu. Ona je uvek znala da krene od nekog novog početka, kolikogod se život igrao sa njom, a za mene, Bogdane, za mene je taj susret u

Torontu bio početak kraja. Mnogo lepih trenutaka bilo je u mom životu i kasnije, zaista jeste, ali ja sam uvek razmišljao o nekoj dalekoj budućnosti, valjda o ovim danima početka starosti i sve što sam radio, radio sam baš za ove dane u kojima ti sada pišem, pravio daleke planove, nesvestan neminovnosti brze prolaznosti života. Bogdane, nikada nisam znao kako je sve blizu na ovom kratkom putu koji nam je podaren još u času rođenja. Jedino je moj zavičaj uvek bio daleko, iako mi se svakoga jutra činilo da se budim u svom širokom krevetu od teške orahovine, da šuškaju uštirkani čaršavi i da miriše bosiljak, svakoga jutra sam ustajao i verovao da se budim u svojoj kući tamo u našoj ulici. Bilo je to ujedno i najleše osećanje i najdublja bol. Znam, Bogdane, samo ćeš ti razumeti o čemu pišem. Ali, Bogdane, ja ne razumem zašto sam i šta sam ja to zamerao majci trudeći se svom snagom da ona to ne primeti. Da li sam joj zamerao to što sa ocem nije bila srećna kao sada pored Breda i zbog čega je majka kriva za sreću koju sam video ne sluteći koliko u sebi bola nosi ne pokuzajući to nikome. Da li je majka htela da zaštiti sve oko sebe koje je volela, ili je pak, mazohistički svoj bol čuvala samo za sebe? anas, Bogdane, nema ni majke. Godine su neumitno curele, trošile se, starila je moja majka, ali ni mi nismo više bili mladi. Otišla je tiho, nekako lako i, čini mi se zadovoljno. Umrla je na Bredovim rukama u njihovoj maloj

višenacionalne populacije, grad ˝Zlatne potkovice˝ i najnaseljenije oblasti pokrajine Ontario. Ovde sam, Bogdane, pronašao sve što mi je bilo najviše potrebno. Pre svega me impresionirala činjenica da je u ovoj oblasti najvažnije ljudsko pravo, pravo slobode govora, akademska sloboda i sloboda istraživanja. a univerzitetu sam se susreo sa atmosferom apsolutne posvećenosti studentima. Uočio sam i veoma izraženu saradnju sa drugim univerzitetima, profesijama i institucijama u javnom sektoru, sa jednim jedinim ciljem, ciljem što dubljeg istraživanja i pružanjem informacija. A ja sam bio tako žedan znanja. Na univerzitetu u Torontu jednom od kampusa sa najprestižnijom arhitekturom i prelepom okruženju zelenih površina, pronašao sam napokon savršeni mir, sklad misli i duše, kao i način da ostvarim svoje podsvesne želje gde su oko hiljadu vannastavnih aktivnosti bile dostupne svim studentima. Sportske aktivnosti, kulturna dešavanja, sve mi je bilo na dohvat ruke. Naravno, mene je najviše privlačio istraživački rad gde mi je dostupnost brojnih biblioteka, a i moje poznavanje više jezika, olakšavalo rad koji mi je uvek predstavljao samo radost koju ti ne mogu opisati. Naročito, što je moj kamp bio Davnotovn Toronto, kamp Sveti Georgije koji spaja istorijsku arhitekturu koje se nisam odrekao nikada, jer se ideja o ovoj vrsti posla začela u meni još u najranijem detinjstvu, onda kada sam shvatio da sam izgubio svoju kuću i kada sam se još u dečijim snovima zarekao da ću sam napraviti istu takvu, ma gde bio. Za vreme studija, svakoga dana sam crtao male skice kuće u kojoj sam rođen, ucrtavajući detalje i spoljne i unutrašnje arhitekture a veruj mi, svega sam se sećao. Svakog detalja. Čak i nameštaja. Sećam se velike komode i iznad nje ikone naše krsne slave, Svetog Đorđa, kandila koje je širilo miris tamjana na svaki sveti dan. Zbog toga ovde u kampu koji nosi ime moje slave, često osetim miris tamjana i mirise detinjstva. o završetka studija imao sam završen projekat za kuću koju smo davno izgubili i koju sada želim sada ponovo da sagradim ovde u Americi, na mestu male drvene kuće koju sam ujedno i voleo i zbog koje čitavog života duboko patio. U njoj sam posledji put sa svojom porodicom bio srećan i u teškim danima, ali, u njoj sam se po prvi put susreo i spoznao neke nove istine koje su mi i danas duboke rane. Otvore se i peku me uvek kada bih se setio oca i majke. Naročito me peku one naizgled zarasle rane kada mi se vrate sećanja na majčino i očevo uzaludno prikrivanje bola i brige u danima kada su pred Verom

Ivanove priče 11. de o

kućici na obali jezera. Glavu je naslanjala na Bredove ruke, dok smo mi njena deca, upijali poslednje poglede kojima nas je nežno milovala, i kao da je molila za oproštaj dok nas je dugo, pre odlaska gledala. Sve nas. Bio je Božić i bili smo svi tu, ne sluteći da će nas napustiti baš na najradosniji dan u godini. Otišla je tiho, ali zadnjim dahom prošaputala je reči koje smo jedva razumeli. Više smo ih pročitali na njenim usnama, nego što smo čuli. Po jedna krupna suza slila se iz majčinih očiju dok je šaptala zadnje reči: ˝ Kako ćete sada sami?˝ nismo bili sami, samo je majka duboko verovala da nam se ništa ne može dogoditi dok je ona sa nama. Bogdane, posetili smo očev grob, onoga dana ili, tačnije, mesto koje je vodilo ka očevom grobu dole negde u ledenim kanadskim dubinama. Pored puta stajala je mala ploča sa uklesanim očevim, ali i majčinim imenom i godinom očevog rođenja i smrti. Možda je majka zaista umrla, a one godine sreće o kojima sam ti govorio, živela je ta žena-zmaj, van svog života, živela za sve nas, ali i za Breda kome sam i danas beskrajno zahvalan za dane smeha i vedrine koje je nesebično poklanjao ne samo majci, već i svima nama. Dok je Srna u Ilinojisu napredovala u poslu, zadovoljna i srećna i pored toga što smo u narednih nekoliko godina živeli razdvojeno, ja sam život nastavio na severozapadnoj obali jezera Ontario, u Torontu, gradu kosmopolita, baš zbog

Piše: Snežana Dukić

i predamnom pokušavali da neveštom glumom prikriju tugu i siromaštvo u kojem smo se davili kao u ambisu kome se ne naslućuje kraj. onda smo se nas četvoro razbili zauvek. Otac je u svom ogromnom kamionu otišao na put bez povratka, majka je krenula tim istim putem, a da ni Vera ni ja nismo znali da li ćemo se ikada više sresti. Ja sam sa gospođom Rašel i njenom decom odleteo u Pariz, a Vera je ostala u našoj maloj kućici koja je bila daleka periferija Njujorka, sa planovima, tada samo njoj poznatim. Nikada, ni majci, ni meni nije ispričala kako se obrela u Ilinojsu, kako je dospela u Čikago, kako su i kada su se venčali ona i Dejvid. Da li su se upoznali na oblakoderima Čikaga u radnim kombinezonima i zaštitnim šlemovima, ili je Dejvid zaposlio Veru, a onda se tek rodila ljubav, Bogdane, to sada uopšte nije važno. Verin i Dejvidov život je stvarno ljubav. Ona ljubav o kojoj sam uvek sanjao. Tiha, nenametljiva, duboka i iskrena. Ona se oseća i kada se njih dvoje smeju, razgovaraju, ili pak, samo ćute. Ponekad, satima. Čini mi se da Srna o svemu zna više od mene. animljivo je i to Bogdane, da sam jednoga dana sasvim slučajno primetio da su i Srni i Veri radni kombinezoni postali začuđujuće tesni. Bilo je očigledno da meni dve najbliže žene čekaju svoje bebe ne kazujući nikome ni reči dok slobodno hodaju spratovima oblakodera Čikaga, kojih je svakim danom sve više.

Tvoj Ivan ................... ( nastaviće se )

www.BalkanCityMagazine.com 023

SIBIRSKA ARONIJA

RADUJTE SE SVAKOM NOVOM DANU, RADUJTE SE JEDNI DRUGIMA! Tokom proteklih pet meseci upoznavali smo naše čitaoce sa voćem koje mnogi nazivaju čudotvornim. O čudu života, porodici, motivaciji, odgovornosti, sopstvenom izboru i delu po kome nas prepoznaju, razgovaramo sa Ninom Vukićević, devojkom koja ima izrazitu energiju za sve što unosi radost i svežinu u živote ljudi sa kojima ostvaruje porodični, prijateljski, profesionalni, pa čak i neznatan susret.

Ekskluzivni intervju

Draga Nina, radosni smo što posle pet meseci ostvarujemo dogovoreni intervju! Želeli smo da prvo ispred Vas dođe jasna i nedvosmislena poruka, koja ne mora da promoviše svog nosioca jer sama po sebi ima snagu, ali zbog Vašeg angažmana na raznim poljima nismo odoleli utisku da bi razgovor sa Vama, običnom mladom osobom koja ostvaruje svoje snove, podstakao naše čitaoce da snažnije promišljaju o poruci koju šaljete. Pričajte nam o sebi. Pre svega, izražavam neizmernu zahvanost za ovaj razgovor, koji doživljavam kao produžetak naše višemesečne priče. Istina je da ono što smo napisali o Sibirskoj Aroniji ne iscrpljuje sve što bi se moglo kazati. Time je ostavljena mogućnost svakome da se upusti u dalje istraživanje i upoznavanje sa ovim manje poznatim bobičastim voćem, postavljenim visoko na lestvici darova prirode dostupnih čoveku i blagotvornih u širokom spektru dejstva na ljudsko zdravlje.

Nina Vukićević 024 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

Rodjena sam u Kaliforniji pre 27 godina, u porodici gde je otac ekspert u oblasti kompjuterskih nauka, a mama je lekar pedijatar. Ono što je za moja dva brata i mene veoma važno, to je toplina i razumevanje, jedan porodični mir u kome smo odrastali, koji nas je najviše od svega, u godinama koje su došle posle ranog detinjstva, podstakao na duboko razmišljanje o smislu života, o ostvarenju ljudskog naznačenja. Braća su, sledujući tatin primer, krenula putem inženjerskih, računarskih nauka, a mene je najviše od svega interesovala nauka o životu.

[ SIBIRSKA ARONIJA - Chokeberry ]

[ ISHRANA I ZDRAVLJE ] svakom trenutku. Lično nisam osoba koja iskljucivo prebiva u prošlosti ili se samo predaje maštanju o budućnosti. Mislim da itekako stojim na zemlji sa obe noge, ali naši životi bi bili prilično jednodimenzioni ukoliko se ne bi pružali i kroz ono što je prošlo i kroz ono što će doći.

Prenoseći celokupnu zaslugu na roditelje i njihovo staranje, ističem da je neprocenjiv blagoslov to što sam od najranijeg detinjstva u sebe ugradila kulturu naroda iz koga potičem, mada sam rodjena u Americi. Kultura obezbeđuje identitet, a bez identiteta nema integriteta niti zrelosti, koja je neophodna da bi se istinski zavoleo svaki čovek bez obzira na veroispovedanje i nacionalnu pripadnost. Svaki školski raspust provodili smo u Srbiji, a najveći deo vremena boravili smo u srednjevekovnim manastirima, gde su moji roditelji, pored svojih profesionalnih aktivnosti, svoj život kroz Fond Blago posvetili i zaštiti, očuvanju, negovanju, promociji naše srednjevekovne kulturne i duhovne baštine. Zbog toga su i nas decu neosetno, na nama zanimljiv način, poučili da je kulturna baština svakog naroda podjednako važna i podjednako pripada svakom na svetu rođenom čoveku, ali da mi kao pripadnici konkretnog naroda imamo odgovornost i obavezu da nasleđe čovečanstva, specifično za našu tradiciju, sačuvamo i prenesemo onima koji dolaze posle nas. Stekla sam diplomu iz poljoprivrednog biznisa na Politehničkom fakultetu u San Luis Obispo, sa akcentom na menadžmentu malih vinarija, kojih je ovde u Kalifrniji stvarno mnogo. Ipak i pored formalnog obrazovanja mislim da je najvažnije posedovanje radoznalosti i volje za stalnim traganjem, učenjem i istraživanjem. Činjenica je da se ne mogu svi pohvaliti lepim detinjstvom i skladnim međuljudskim odnosima. Život je veoma složen, sagledavamo to u

Kako je Sibirska Aronija došla u Vaš život, koja su Vaša iskustva i saznanja, kakvi su saveti? Promovišete upotrebu Aronije u svakodnevnoj ishrani, ali uz to sugerišete i jedan čistiji stil života, zar ne? Preko mojih roditelja u ruku mi je stigla malena brošura u kojoj je predstavljena biljka Aronia Melanocarpa. Za tu biljku čula sam tokom studija ali o njoj, osim elementarnih podataka, ništa više nisam znala. U prvi mah, iznenađenje je bilo veliko kada sam pročitala da je ovo voće šampion među svim prirodnim izvorima antioksidanasa. Dejstvo antioksidanta na ćelijskom nivou je veoma dobro poznato, o čemu smo i mi obavestili Vaše čitaoce u prethodnim nastavcima priče o Sibirskoj Aroniji. Oslobađajući ćeliju, tu osnovnu gradivnu jedinicu našeg organizma, od preterane količine slobodnih radikala i pomažući prirodni proces njihove neutralizacije, postiže se vitalnost same ćelije, što posledično utiče na pravilno funkcionisanje organa i sistema organa kod čoveka. Veoma jednostavno. Ritam svakodnevnog savremenog života pogodan je za intenzivno generisanje štetnih agenasa, dok organizam često gubi snagu u sopstvenoj odbrani. Nekada borba traje duže, a nekada kraće, vrlo često kvalitet života postaje mnogo lošiji u odnosu na biološke potencijale koje kao ljudi nosimo.

Čitanje pomenute brošure malog obima dovelo je do mog snažnog interesovanja. Usledio je period intenzivnog traganja za relevantnim i ozbiljnim izvorima. Jedno za drugim ređala su se iznenađenja. Posebno zanimljivo je poreklo, odnosno način otkrivanja biljke od strane ljudi, zatim širenje po celom svetu, ali od najveće važnosti za moj senzibilitet i uopšte za potvrdu istinitosti svega o čemu se može pročitati na mnogo mesta, jeste ulazak biljke Aronia Melanocarpa u procese naučnog proučavanja i eksperimentisanja. Tu nailazimo na mnogo dokumenata, koja su zaista dostupna. Aronija je voće, ona nije sintetički preparat. Rekla bih - to je voće sa posebnim bogatstvom aktivnih principa, što je potvrđeno i više nije tajna. U suštini, svako voće u ljudskoj ishrani je dobro došlo. Ako bismo govorili o mogućim dejstvima koja bi se manifestovala kroz negativne posledice na zdravlje čoveka prilikom upotrebe Aronije, nema razloga da se istovremeno ne zapitamo i o mogućim štetnim dejstvima bilo koje hrane biljnog ili životinjskog porekla, što predstavlja posebnu temu. Takvo pitanje bi trebalo da je opšte i sveobuhvatno, da se odnosi na celokupnu ishranu, pri čemu bi vodeći princip života trebalo da bude ovo: o svemu, pa i o hrani, podrobno se informisati, razmisliti i preuzeti odgovornost za sebe. Koliko, na primer, razmišljamo o količini šećera koju svakodnevno unosimo, ne samo kroz veštačke proizvode već i kroz voće? Da li smo svesni da dijetalna ishrana za dijabetičare isključuje širok spektar raznog voća? Da li razmišljamo o tome da je grejp često zabranjen ljudima koji uzimaju određenu medikamentnu terapiju, čak i onu koja leči od najčešćih bolesti savremenog doba? Mnogo je takvih primera. Koliko nam je važno to što naša hrana, i biljna i životinjska, u najvećem broju slučajeva sadrži hemijske preparate koji se upotrebljavaju u procesu proizvodnje? Sve su to otvorena pitanja, i ako ćemo iskreno, veoma mali broj ljudi razmišlja o tome.

www.BalkanCityMagazine.com 025

[ SIBIRSKA ARONIJA - Chokeberry ] Moje iskustvo neprestano potvrđuje jednostavnu istinu da je umerenost u svemu najbolji princip koga bi se trebalo držati. Lično savetujem uključenje Aronije u kulturu ishrane, uključenje u sve ono na šta smo navikli. Dijabetičari, na primer, moraju da se odreknu mnogih sitnih zadovoljstava u ishrani, ali ne i Aronije, koja svojim hranljivim bogatstvom ne samo što utiče na redovno skladno funkcionisanje organizma, već i prema brojnim svedočanstvima, kao i naučnim radovima koji se bave ovim pitanjima, uspevaju da izbalansiraju nivo šećera u krvi na zadovoljavajući nivo. Nisam susrela nikog ko se pokajao što je koristio Aroniju u svojoj ishrani, naprotiv, postoje brojni izrazi zadovoljstva i rešenosti, posle vidljivih rezultata, da se neke loše životne navike promene i sam život sagleda kao jedina istinska vrednost. U svakom slučaju, ljudi bi trebalo da se interesuju kakvu hranu koriste, šta je štetno a šta ne, kakvu korist sebi mogu obezbediti konzumiranjem čak i onog što je neprestano prisutno u ishrani, pa u sve to uključiti i ono što, poput Aronije, nedvosmisleno donosi veliku korist, naročito u uslovima savremenog psihofizički stresnog života. Usled manjih ili većih zdravstvenih problema, trebalo bi uspostaviti istinski dijalog sa lekarima u koje imamo poverenje. Ukoliko, na primer, nismo dovoljno stručni da u potpunosti obuhvatimo smisao i efekte lečenja, ne bi trebalo na svoju ruku nešto proglašavati čarobnim lekom. Da se to ne bi događalo sa Aronijom i da me neko ne bi pogrešno razumeo, uvek podvlačim da bez obzira na šampionsko bogatstvo aktivnih principa među ostalim voćem, Aronija se ne može posmatrati kao zamena za lekare i propisanu terapiju. Njeno uključenje u redovnu ili periodičnu upotrebu omogućuje snažnu prevenciju od bolesti, zaštitu i povećanje vitalnosti organizma, a korišćenje koje potencijalno može olakšati ili ubrzati lečenje u slučaju akutnih ili hroničnih oboljenja potrebno je uskladiti sa savetima lekara i pratiti efekte koji se postižu. Po mogućnosti, dobro je pratiti naučna dostignuća i rezultate ispitivanja ne samo Aronije već i 026 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

svega onoga što kroz svakodnevnu ishranu unosimo u sebe. Potrebno nam je promišljanje o stilu sopstvenog života i o onome što za sebe možemo učiniti da bi se kvalitet življenja povećao, svagda imajući na umu da su priroda i plodovi prirode neprocenjiv dar koji imamo na dohvat ruke.

Vaša poslovna iskustva nisu beznačajna. Ona pokrivaju i ozbiljno bavljenje Sibirskom Aronijom. Upoznajte nas sa onim što radite. Pomenula sam radoznalost, koja mi ponekad iskreno predstavlja čak i teret, ali je odličan pokretač neprestanih aktivnosti. Prema prirodi zaista imam ogromnu ljubav, odlazim na planinarske kampove kad god sam u prilici, rekreativno se bavim sportom. Težim tome da autentični život u skladu sa prirodom u svakom trenutku bude moj jedini izbor. Svojim angažmanom u Costanoa Commons Farm (www.costanoacommons.org) doživljavam istinski, rekla bih i nezemaljski dodir sa smislom življenja. Saradnja u proizvodnji hrane, kao i običan kontakt sa tim divnim, radosnim i nasmejanim ljudima, za koje kažemo da imaju posebne potrebe, ali koji svojom čistotom i nedirnutom dobrotom deluju plemenito na sve nas, jeste poseban dar. Našu farmu možete posetiti i sagledati kako mi na tom mestu funkcionišemo. Verovatno ćete pomisliti zašto na farmi ne gajimo Aroniju.

To je odlično pitanje a odgovor je vrlo jednostavan: glavni razlog je što se bolji kvalitet Aronije ipak postiže u predelima karakterističnim po ekstremnim životnim i ekološki znatno prihvatljivijim uslovima. U takve svakako spadaju severne oblasti evroazijskog kontinenta, gde su prosečne temperature većim delom godine ispod 0 stepeni Celzijusovih, i u kojima se nalaze plantaže Sibirske Aronije, udaljene najmanje 500 milja od prvih industrijskih zona. Sibirska Aronija je poznata po svojoj prirodnoj otpornosti, tako da nam sa tih plantaža stižu izrazito lepi i kvalitetni bobičasti plodovi. Čak je i samo to dovoljno da bismo konstatovali da naša Aronija poseduje kvalitet kakav većini ljudi nije dostupan u svakodnevnim kupovinama i nabavkama hrane.

[ SIBIRSKA ARONIJA - Chokeberry ] Isporuka u obliku ploda je prilično nepraktična, i njome se ne bi postiglo da Sibirska Aronija, uz apsolutno očuvanje kvaliteta, bude dostupna mnogo većem broju ljudi. Besprekoran način za obezbeđenje prisustva na dohvat ruke, uz sačuvane odlike aktivnih principa, jeste upravo u vidu soka. Naši prijatelji i saradnici iz Armedine u Beogradu rukovode tehnološkim postupkom i sok proizvode isključivo hladnim ceđenjem u zatvorenom sistemu uz poštovanje svih savremenih

ono što se dobije postupkom hladnog ceđenja. Dodatno, izvršili smo ispitivanje u Brunswick Laboratories, koje je pokazalo da naš sok pod nazivom Aronia Treasure poseduje antioksidantski nivo ORAC6 od preko 20,000 μmolTE u dozi od 50 ml. Takođe, korisnicima nudimo i sok pod nazivom Aronia Kids, u kome se pored Sibirske Aronije nalazi još osam vrsta voća, što ga čini prijemčivim za mlađe korisnike, ali u sastavu ipak dominira Aronija sa udelom od 90%, što je primarni cilj. Posle svega ovog, nešto bih kazala i o ciljevima kompanije ArmedinaUSA, čiji sam izvršni direktor. Ne želim da govorim uobičajenim poslovnim jezikom, to nije interesantno i ne nosi značajnu informaciju za Vaše čitaoce. Dovoljno je reći da smo kompanija u znatnom usponu i da pozivamo sve potencijalne saradnike da nam se jave. Pozivamo i sve zainteresovane koji bi želeli samo da razgovaraju ili da saznaju nešto više o našim proizvodima. Svi neka nas kontaktiraju, a mi ćemo se potruditi da odgovorimo na pitanja.Takođe, podvukla bih i ono što je sastavni deo identiteta svih mojih saradnika i mene lično, bez čega ne bismo ni mogli da se bavimo ovim poslom. Pošto smo pre svega i iznad svega promoteri zdravog i sa prirodom usklađenog

života, mnogo pažnje poklanjamo živom kontaktu sa ljudima, a od toga je neodvojiva i materijalna podrška raznim humanitarnim i kulturnim projektima. Čovek pre svega i ljubav pre svega! Moji saradnici i ja se time rukovodimo jer svakog čoveka prvenstveno prihvatamo kao brata i prijatelja. Svi imamo jedinstvene živote, i svako od nas sigurno ima snage da doprinese širenju dobre volje i sklada na koje smo pozvani samim svojim postojanjem.

Draga Nina, priznajem da dok slušam ono što govorite osećam Vašu duboku iskrenost i odlučnost, koja sasvim sigurno mora rezultovati opštim životnim, ali i poslovnim uspesima. Hvala Vam za razgovor! Preneli ste nam sasvim svežu energiju i zarazili posebnom radošću! Redakcija Balkan City Magazine od srca Vam želi sve najbolje! Vama hvala za poziv i priliku da prenesem lično iskustvo. Radujte se svakom novom danu, radujte se jedni drugima! Budite pokretni i hrabri da učinite za sebe i svoje bližnje sve što možete, a život će vas nagraditi neprocenjivim darovima.

Sokovi Sibirske Aronije dostupni su na američkom trzištu. Više informacija o Sibirskoj Aroniji i našim sokovima možete pronaći na ovim web stranicama:

higijenskih i tehnoloških standarda. Jedinstvenost našeg soka se prepoznaje po tome što ne sadrži konzervanse, aditive, emulgatore, u njemu nema dodatog šećera ni vode, a prirodno ne sadrži ni laktozu ni gluten, nije iz koncentrata, niti je sadržinski izmenjen u odnosu na ono što potekne iz samog ploda. To je isključivo najbolje od najboljeg - samo

www.ArmedinaUSA.com www.AroniaTreasure.me www.facebook.com/ aroniatreasure/ Telefon: 650-666-2444 Pozivamo Vas da iskoristite jednostavnost i pogodnosti on-line kupovine na sajtu: https://Shop.ArmedinaUSA.com www.BalkanCityMagazine.com 027

MADERO THERAPY

MADERO THERAPY, poznata i pod nazivom “Wood Therapy”, je najnoviji trend koji vam može izvajati

materije i održava zdrav imunološki sistem. Sa Madero terapijom, za razliku od klasične anti-celulit masaže, vi ostvarujete svoje ciljeve mnogo brže. Madero terapija se preporučuje za:

• Stimulaciju limfnog sistema

• Razbijanje masnih ćelija koje stvaraju celulit • Zatezanje

• Relaksaciju tela i uma

telo kakvo ste

• Elimaniciju toksina

oduvek želeli.

• Razgradnju masti

Madero terapija je posebna vrsta anticelulit tretmana, koja se izvodi uz pomoć specijalno dizajniranih drvenih valjaka. Drveni alati koji se koriste u terapiji, potpuno i neinvazivno stimulišu telo bez uzrokovanja povreda tkiva. Jedan od ciljeva ove terapije je eliminacija toksina koji se akumuliraju u različitim delovita tela, kao što su kukovi, butine i stomak. Ovaj tretman aktivira mikrocirkulaciju u tretiranim područijima i eliminiše zadržavanje vode, masti i drugih štetnih sastojaka koji se mogu zadržati u ćelijama. Takođe se koristi za oblikovanje i učvršćivanje zadnjice. Ova anti-celulit tehnika stimuliše limfnu drenažu, što je prvi i osnovni korak u borbi protiv trajnog celulita na nogama i butinama. Odgovarajuće funkiconisanje limfnog sistema je od ključnog značaja za sposobnost našeg tela da odvodi tečnosti, detoksifikuje, regeneriše tkiva, filtrira toksine i strane

028 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

• Ubrzanje metabolizma

DA LI JE MASAŽA BOLNA I DA LI ĆE SE POJAVITI MODRICE? Prvih nekoliko masaža mogu biti malo bolne, a zatim postaju opuštajuće. Modrice nisu karakteristične za ovu masažu ali se mogu pojaviti ukoliko je koža preosetljiva, u prvoj seriji, kao i u slučaju nekompetentnog rukovanja drvenim valjcima uz pomoć kojih se obavlja ovaj tretman. ZA PROMOTIVNU CENU MOLIM VAS POZOVITE

• Smanjenje zapremine tela

• Poboljšanje cirkulacije i opštu dobrobit • Oslobađanje od neugodnosti

KOME NE PREPORUČUJEMO MADERO TERAPIJU? Ne preporučujemo Madero terapiju trudnicama i dojiljama. Ženama koje su upravo rodile, savetuje se da sačekaju najmanje 4 meseca kako bi se vratila hormonska ravnoteža i kako bi se postigao potpuni efekat Madero terapije. Mi ne radimo tretmane tokom menstrualnog ciklusa. Ljudima sa izuzetno izraženim venama i kapilarima, savetuje se da dođu na konsultacije, i ako je stanje normalno Madero terapija će biti veoma prijatna jer će stimulisati cirkulaciju i protok krvi.

7633 N. Milwaukee Ave Niles, IL 60714 tel.

(847) 454-3900

email: reachauraspa@gmail.com

www.AuraSpa.info

Ishrana i zdravlje

[ SAVETI LEKARA ]

ZAŠTITA OČIJU OD ŠTETNE PLAVE SVETLOSTI Sa decom koja su se vratila u školske klupe, mnoge porodice su ažurirale i počele više da koriste svoje računarare i digitalne uređaje, kao i Ipads i druge tablete. Ovo je dovelo do toga da ste još više izloženi “plavoj svetlosti”. Plava svetlost je svetlost najvišeg energetskog nivoa koja je vidljiva

ljudskom oku i prirodno je prisutna u okviru sunčeve svetlosti. Ljudska priroda je usklađena sa ovom

prirodnom pojavom tj. Plavim svetlom jer je tumači kao signal “Probudi

se. Budi aktivan!” . Sa biološkog aspekta, plava svetlost utiče na naša osećanja, kao i na naše

svakodnevno blagostanje, a može

čak uticati i na naše raspoloženje. To utiče na naše kognitivno razmišljanje i pomaže našem sećanju – memoriji. Plavo svetlo označava cirkadijski ritam, ritam našeg tela koji nam

pomaže da funkcionišemo punim kapacitetom.

Plavo svetlo ima brojne značajne efekte na ljude (uključujući i decu), a prevelika izloženost plavoj svetlosti može uticati na nas, na jedan od tri načina: 1. Visokoenergetsko plavo svetlo umanjuje vizuelne performanse i doprinosi smanjenju izoštrenosti vida 2. Može povećati rizik od starosne degeneracije makule (poznata kao AMD – Age Related Macular) 3. Može imati značajne negativne posledice po zdravlje, naročito kada dovodi do poremećaja ciklusa spavanja. Na sreću, imamo rešenje koje će zaštiti vaše oči od ovih štetnh talasa tj. Zračenja. U pitanju su rešenja za celu porodicu. Nudimo specijalne kompljuterske naočare koje pružaju zaštitu od ovih štetnih zraka. Ove naočare su dostupne u različitim opcijama samo za rad sa računarom, za pojedinačnu dioptriju ili kao bifokali. Ako vi ili bilo ko od članova vaše porodice, ne nosi naočare ili nosite kontaktna sočiva, morate imati u vidu činjenicu da niste zaštićeni od štetne plave svetlosti koja se emituje sa vaših ekrana. Imamo posebne kompjuterske naočare koje su takođe, dostupne u objektima bez recepta sa stilskim okvirima. Ove naočare su dostupne i za decu, kao i za odrasle. Za ovu školsku godinu obavezno zaštitite svoje i zdravlje svoje porodice. Da biste zakazali sastanak sa Dr. Simić, možete to učitniti putem sajta: www.nsvc.com/appointments.html ili pozvati njenu kancelariju.

Dr. VESNA SIMIC O.D. Doctor of optometry

ZA ZAKAZIVANJE POZOVITE: 847-412-0311 847-823-8283

360 S. Waukegan Rd Deerfield, IL 60015 303 N. Northwest Hwy Park Ridge, IL 60068

www.nsvc.com

AUTOMOBILIOLDTAJMERI

HONDA NSX

prvi japanski „porše” LAGAN ZA VOŽNJU - DIVAN ZA OKO

OD TRENUTKA KADA JE PROMOVISA U ČIKAGU, NSX JE BIO APSOLUTNI HIT U AMERICI Kada se osamdesetih godina pojavio prvi Hondin super model, japanska auto industrija uveliko se visoko pozicionirala na svetskom, posebno američkom tržištu automobila. Radila je to temeljno i polako, mnamećući američkim kupcima svoje kvalitetne, ekonomične i ne preskupe automobile. Pravi bum, posebno u severnoj Americi nastao je kada su kupci uvideli da su Hondini i, generalno japanski automobili, izuzetno kvalitetni i da im taj kvalitet ne propada sa godina. 030 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

Taj trenutak bio je kao stvoren za plasiranje novog modela automobila, koji je bio zapravo prvi luksuzan model ove japanske auto kuće. Prvi super automobil počeo je da se konstruiše 1984. godine a završen je pet godina kasnije, kada je i predstavljen na salonu automobila u Čikagu.Budući da su kao inspiracija za NSX poslužila dva legendarna italijanska automobila – ferrari i lamborghini , mediji su bili toliko oduševljeni njenim izgledom i performansama da su pisali :“Enzo Ferrari može biti zahvalan što nikad nije dočekao da vidi Hondu NSX“. Svoj prvi luksuzan automobil Honda je pravila, slobodno se može reći, lukavo. Njeni stručnjaci su pažljivo istraživali karakteristike „lamrodžinija” i „ferarija”, beležeći zamerke vlasnika na ove automobile. Primedbe su bile usmerene, uglavnom, na lošu preglednost,

IAKO SE NE PROIZVODI VEĆ 13 GO POPULARAN A POLOVNI MODELI TR DOLARA/EVRA ZA SOLID

ENE

HONDA NSX

Tekst Nebojša Đorđević

ODINA, NSX JE I DANAS IZUZETNO RAŽENI. CENE SE KREĆU OD 30,000 DNO OČUVANE MODELE.

komplikovane menjače i na loš kvalitet gledano dugoročno. Upravo od tih mana čuvenih italijanskih lepotana oni su započeli da konstruišu svoj luksuzni prvenac. Hteli su da spoje italijanski izgled i japansku tehniku Obraćaju se stoga italijanskoj dizajnerskoj kući „Pininfarina” sa namerom da dizjanira kola i stavi motor u sredinu. Tako je rodjena „honda NSX”’ japanski „porše” lagan za vožnju divan za oko i dugotrajan. Istovremeno, Honda angažuje dvojicu velikana u svetu Formule 1 – Ayrtona Sennu i Satoru Nakajimu. Senna je uglavnom služio za savete kakav bi serijski model trebao da bude i slično, dok je Nakajima bio test vozač u ranim fazama razvoja. „Honda NSX” je debitovala na salonu automobila u Čikagu 1989. godine i prodavala se pod dve oznake. U želji da promoviše novu diviziju Acura na američkom tržištu, svi modeli na ovom kontinentu su nosili Acura oznaku, dok se modeli za ostatak sveta prodavali kao Honde. Vrlo brzo NSX je proglašen za automobil godine u Australiji i Americi, a „Motor Trend”, najpopularniji američki auto magazin, je upozorio Ferrari, Porsche i Jaguar da „budu veoma uplašeni, jer je NSX bolji automobil u svakom pogledu od

onoga šta su oni ikada proizveli”. Posebno se hvalila japanska tehnologija, jer je NSX mogao da se koristi kao gradski automobil jednako kao i „honda civic” ali i brzinski. Devedesetih godina Honda je bila izuzetno popularna i uskoro nije uspevala da proizvede dovoljan broj primeraka. Bila je apsolutni hit na američkom tržištu automobila i svako je želeo da je ima. Ali, konkurencija je napredovala i ulagala u nove modele, Honda, međutim, nije. Stigli su ferrari F430, lamborghini gallardo i ford GT, koji su imali moderniji dizajn i tehnologiju, ali i bolji vozački doživljaj. Honda NSX je potisnuta u drugi plan. Bez namere da ulaže u razvoj novog automobila nije joj se smešila budućnost. Tako je 2005. godine obustavila proizvodnju „honde NSX” svog najluksuznijeg automobila. www.BalkanCityMagazine.com 031

STRONG GROUP ZAPOŠLJAVA OTR vozače kamiona

AMERIČKI SAN ZA VOLANOM Priča jednog balkanskog kamiondžije Doći u Ameriku i postati svoj gazda – mnogi ambiciozni ljudi sanjaju o tome, ali i još više njih im govore da takozvani američki san postoji samo u njihovoj mašti. Kažu da je Amerika daleko, da plate nisu tako visoke i da se mnogo radi, ali opet svaki dan čujemo priče o ljudima koji su uspeli odlično da se snađu. Jedan od njih je i naš Ivica Mataija. On preko 20 godina poseduje svoj kamion u kome je prošao Ameriku uzduž i popreko, i uspeo da izgradi karijeru vrednu poštovanja. Za sebe kaže da je zaljubljen u svoj posao, a na put nikada ne kreće bez kulena, sremske kobasice i pršuta. U mladosti je kao pomorac proputovao pola sveta, a ova američka avantura je počela kada je pre 34 godine došao u Čikago da poseti tetku: - U prvi mah sam planirao da radim ovde 4 ili 5 godina pa da se vraim kući i otvorim piceriju. Ali zbog stanja u Jugoslaviji odlučio sam da ipak ostanem još neko vreme – i evo me ovde 34 godine kasnije. - kaže Ivica kroz smeh, i dodaje kako njegovi počeci u kamionu nisu bili laki, ali da se nije dvoumio oko izbora zanimanja, što zbog zarade, što zbog ličnih razloga. - Moj otac je bio šofer preko 30 godina, tako da mi je taj posao uvek delovao vrlo blisko. Nije bilo lako na početku, instruktor u mojoj prvoj firmi je bio vrlo strog, ali kada pogledam iz ove perspektive zahvalan sam tom čoveku što me je svemu naučio kako treba. Zato kaže da je jako bitno da se posao voli i u teškim momentima, a kada ga mlađe kolege, pogotovo oni sa Balkana, pitaju da li da počnu da voze Ivica uvek daje isti odgovor: - Nemojte ni počinjati ako niste zaljubljeni u kamion, ali imajte na umu da je i novac bitan faktor, na ovom poslu može odlično da se zaradi. Ja uvek kažem ljudima koji se dosele ovde pa rade za 500 dolara nedeljno – bolje da si ostao kući i radio za 500 dolara mesečno, dok platiš stan dođe ti na isto. U kamionu se može zaraditi, pogotovo ako ste owner-operator. Ipak nije sve u novcu. Iako vožnja kamiona deluje kao usamljen posao, na putu svaki vozač zavisi od celog tima ljudi. Zato dobre kolege ne čine lakšim samo posao već i balans sa privatnim životom, što je uvek bio izazov za kamiondžije. - Ako imate dobre kolege u firmi gde radite sve je lako jer se uvek možete dogovoriti, bez obzira da li si owner-opeator ili kompanijski vozač. Sa ljudima u Strong Group-u imam tako dobar odnos da ih sada već smatram

032 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

prijateljima i porodicom, pored toga što smo i poslovni partneri. Ja sam imao sreće da naletim na odličnu kompaniju i samo mogu svim mojim kolegama da poželim isto. Odnos sa ljudima Ivica navodi i kao glavni razlog pri izboru kompnije za koju će voziti, ali dodaje da je isto tako i bitno da vozač od početka zna šta hoće. - Najbitnije je da dobro razmisliš da li želiš da voziš za kompaniju ili da budeš owner-operator. Ako si nov u poslu i još se bojiš da uložiš novac, moja je preporuka da počneš kao kompanijski vozač. Najbolja opcija je da pronađeš firmu koja ima i svoje vozače i owneroperatore, kao što je na primer kompanija Strong Group u kojoj sada radim. Na taj način kada se malo osamostališ možeš kupiti kamion od firme, onda ga polako otplaćuješ i radiš sam za sebe. Ništa ne može da plati to što si sam svoj gazda. I to je poenta ove priče, ko želi taj i može da uspe. Posao kamiondžije često nije lak - ali se uvek isplati, a uz dosta truda i dobru kompaniju iza sebe lako se možete osamostaliti. Ivica je u tome uspeo i sada sa ponosom kaže da živi svoj američki san.

Brookhaven Marketplace

NAŠA ISTORIJA

oncept na kojem se zasniva Brookhaven Marketplace je osnovan pre više od trideset pet godina kada su dva rođaka iz Grčke, Džon i Andy imigrirala različitim putevima i započela novi život na području Chicaga. Andi je otvorio prodavnicu na uglu Kedzie i Lavrence u Čikagu i nazvao je Andy’s Fruit Ranch. U prodavnici su se mogli naći sveži proizvodi koje je Andy kupovao u cik zore na pijaci na South Water Market. Sve što je prodavao je bilo sveže, kao da je tek ubrano iz bašte i to po najnižim cenama. Prodavnica nije bila zamišljena kao prodavnica prehrambene robe. Sveži proizvodi su bili njegova specijalnost, a osim mljeka, to je sve što se moglo naći kod Andy’s. Džon je imao potpuno drugačija interesovanja, kada je reč o hrani. Imao je strast za kvalitetnim mesom, sirom i dimljenim mesom. Spoznao je veoma rano, da će svi koji kupuju meso i sireve takođe, želeti da kupe i svež hleb, pa je odlučio da u

okviru prodavnice otvori i starinsku pekaru i doda u svojoj prodavnici i asortiman sa uveznom hranom i delikatesima iz Istočne Evrope i Mediterana. Njegova prodavnica nalazila se na Lake Street u Addison, IL i nazvana je Minos Imported Foods. Dve firme su se razvijale i vremenom Andy je dobio sina, Minosa a John sina po imenu John Peter (JP). Obojica dečaka su odlučila da nastave posao svojih očeva, kako bi osigurali stalno prisustvo porodice u svakoj prodavnici. Nekoliko godina kasnije, na jednom porodičnom okupljanju, pokrenuo se razgovor o poslovanju, kao što je često slučaj, a svi u porodici su počeli da pričaju o tome da je došlo vreme da se razmotri mogućnost proširenja biznisa. Minos i JP su nestrpljivo iščekivali svoju šansu da razvijaju svako svoju firmu-prodavnicu ali su njihovi očevi, osnivači, John i Andy bili zadovoljni sa postignutim. Želeli su da nastave da uspešno vode svako svoju prodavnicu, od kojih je svaka služila svojim klijentima, kupcima sa kojima su se poznavali i na obostrano zadovoljstvo, punih 30 godina. Nije baš sasvim jasno, kako su dvojica sinova došli do ideje, ali s vremenom je svako od njih shvatio da kombinovanjem oba koncepta; prodavnice svežih namirnica koja je prepoznatljiva po raznolikosti i velikom izbor svežih namirnica po niskim cenama sa konceptom prodavnice u kojoj se prodaje sveže meso vrhunskog kvaliteta, morska hrana, internacionalni proizvodi i sa

John Bertakis and Andreas Eliopoulos

starom pekarom; stvorili poduhvat od kojeg bi zajednički imali koristi i oni ali i kupci. Prva prodavnica takvog tipa otvorena je 10. novembra 2004. godine u trgovačkom centru Brookhaven na uglu Plainfield Road i Cass Avenue u Darienu – tako je nastao i dobio ime Brookhaven Marketplace. Nova prodavnica bila je apsolutni hit od samog početka. Korisnici, kupci su obožavali to što je u prodavnici sve bilo sveže i po veoma povoljnim cenama, a zadovoljni kupci su proširili vest i svoje pozitivne impresije tako da je ubrzo prodavnica bila preplavljena kupcima kao i slučajnim prolaznicima koji su takođe bili oduševljeni. Tri godine kasnije, 31. oktobra 2007. godine, ekpa Brookhavena je napravila hrabar potez i otvorila drugu, još veću prodavnicu, 20 milja južno u Mokena, IL.

www.BalkanCityMagazine.com 035

SHOP ONLINE

GEORGE'S BRAND MEATS

www.GeorgesBrandMeats.com

Veliko priznanje za prvotimca Čikago Fajera

Švajnštajger u Bajernovoj

“Kući slavnih” Bastijan Švajnštajger dobio je verovatno jedno od najdražih priznanja u svojoj karijeri. On je zvanično postao član Bajernove “Kuće slavnih”, kao tek 18. fudbaler u istoriji slavnog bavarskog kluba. Tako je popularni “Švajni” stao rame uz rame sa legendama Bajerna kao što su Franc Bekenbauer, Paul Brajtner, Uli Henes, Lotar Mateus, Oliver Kan, Karl Hajnc Rumenige, Gerd Miler, Štefan Efenberg, Sep Majer… koji su takođe članovi “Kuće slavnih”. - Kakva neverovatna čast da se pridružim velikanima fudbala u ovoj “Kući slavnih”. Hvala ti, Bajerne, na danu koji nikad neću zaboraviti! - poručio je “Švajni”. Čikago Fajer, sa srpskim trenerom Veljkom Paunovićem na čelu i fudbalerima Aleksandrom Kataijem, Đorđom Mihajlovićem i Nemanjom Nikolićem koji sada dele svlačionicu sa Švajnštajgerom u ovom timu, uveličao je ovaj događaj. Švajnštajgerov trener u Čikago Fajersima Veljko Paunović, uoči prijateljskog meča između ova dva kluba na Alijanc Areni, rekao je da se u Minhenu najbolje vidi koliko Bastijan znači Bajernu. Dan pre revijalne utakmice između njegovog bivšeg i sadašnjeg kluba koja je u njegovu čast organizovana, Švajnšatjger je prvo otkrio svoju zvezdu u Bajernovoj “Kući slavnih”. Domaćin je pobedio rezultatom 4:0, a Švajnštajger je nosio dres oba kluba, čak i zatresao mrežu u 83. minutu, kada je zaradio posebne ovacije sa punih tribina “Alijanc arene” i završio na rukama saigrača. U njegovu čast igrači Bajerna nosii su dresove sa brojem 31, u kojem je “Švajni” igrao tokom boravka u Bajernu. Švajnštajger je za prvi tim giganta iz Bavarske igrao od 2002. do 2015. godine, i to tačno 500 mečeva, na kojima je postigao 68 golova kao fudbaler veznog reda. Čak osam titula, sedam trofeja Kupa Nemačke, te po jedan pehar Liga kupa i Superkupa Nemačke osvojio je sa Bajernom, ali i jedno još značajnije takmičenje - podigao je čuveni “ušati” trofej Lige šampiona, 2013. godine. Kao kapiten nemačke reprezentacije, osvojio je Svetsko prvenstvo 2014, te iste godine je počeo da se zabavlja sa našom teniserkom Anom Ivanović, kojom se oženio 12. jula 2016. u Veneciji. Sa Anom ima sina Luku, koji je rođen 17. marta 2018.

Piše: Milan Brašanac

www.BalkanCityMagazine.com 037

Crvena Zvezda

Big Ben za 77 sekundi digao Zvezdu iz mrtvih i uterao je u elitu. Svemu je predhodio nesportski faul Hrvata Marina Pongračića, koji je nagazio Pavkova, što je upalilo vatru kod Zvezdinih igrača. Posle 26 godina Crvena Zvezda se prvi put plasirala u grupnu fazu Lige šampiona od kada se ona igra u ovom formatu. Poslednji put Zvezda je igrala u sezoni 1991/92 godine, kada su prvi put uvedene grupe u koje se plasiralo najboljih osam timova posle prve dve eliminacione runde u tadašnjem Kupu šampiona. Da bi se plasirala u najelitnije evropsko fudbalsko takmičenje naš prvak je morao da prođe četiri kvalifikacione runde i prvi je tim u poslednjih 10 godina koji je uspeo da se probije u grupnu fazu a da je takmičenje počeo u prvom kolu. Redom su u takozvanoj Stazi šampiona padali prvaci Litvanije (Spartakus), Letonije (Suduva), Slovačke (Spartak iz Trnava) i Austrije (Red Bul Salzburg). Ovaj poslednji duel predstavlja jedan od najvećih u dugoj istoriji kluba, pošto je Zvezda uspela da se digne iz ponora izbori remi posle minusa od dva gola. Delije su na Red Bul areni u Salzburgu napravili pravu domaćinsku atmosferu za svoje ljubimce, ali su Bikovi sat vremena Zvezdu držali pribijenu uz konopce ne dajući joj da diše. Gubio je naš šampion sa 2:0, a onda je usledio blickrig za samo 77 sekundi. Činilo se da te dve lopte lete čitavu večnost do druge stative gde ih je dočekao matador El Fardu Ben i smestio u gol Bikova, za izjednačenje i plasman u grupnu fazu Lige šampiona, koji posle 26 godina dovode najveće klubove Evrope na stadion “Rajko Mitić” i vraćaju Crvenu zvezdu tamo gde joj je mesto. Među najvećim šampionima! Prepričavaće se ovo salzbursko čudo dugo vremena i služiti kao primer kako jedna ekipa iz nokdauna može da se izdigne i izraste u pobednika. Igrači Red Bula su radili šta su hteli, ali je jedan Hrvat svojim nesportskim potezom upalio vatru kod Zvezdinih igrača. Probudili su se igrači našeg šampiona kojii su do tada igrali nekako bojažljivo, kao da su zaboravili da ponesu hrabrost u kojoj ginu svi za jednog i jedan za sve i koja je zaštitini znak ovog Milojevićevog neuništvog tima. Sramno gaženje Marina Pongračića po grudima Milana Pavkova pred očima turskog sudije Džunejta Čakira probudilo je zver u Nenadu Krstičiću, a potom i u ostalim igračima 038 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

Ben ispio Red Bul na ex

Piše: Milan Brašanac

u Ligi Šampiona Zvezde. Shvatili su da nema nazad i da sve staje u tih preostalih pola sata igre. Oprostio je Čakir Hrvatu crveni karton, ali pravda nije ostala slepa. Tako je Pongračić dva puta u dva minuta zakasnio na centrašuteve sa levog krila koje je Zvezdin Big Ben na drugoj stativi pretvorio u čudesnih 2:2 i Ligu šampiona. Kada je sudija Čakir odsvirao kraj utakmice bio je to signal za stotine navijača

Zvezde da ulete u teren i podele radost sa svojim ljubimcima. Kažnjena je Zvezda zbog toga pa tako neće biti organizovanog gostovanja navijača na dve utakmice, ali je zato ukinuta kazna zabrane igranja pred praznim tribinama pa će tako puna “Marakana”, odnosno stadion “Rajko Mitić” dočekati Liverpul, PSŽ i Napoli u okviru C grupe Lige šampiona.

Zvezda u grupi C sa Liverpulom, PSŽ i Napolijem Srpski šampion definitivno nije imao sreće u žrebu za Ligu šampiona. Ove jeseni na stadionu “Rajko Mitić”, timovi koji su u najužem krugu favorita za osvajanje Lige šampiona. Tim Vladana Milojevića nameriće se na PSŽ, Liverpul i Napoli. Biće to dugo čekani spektakli, utakmice o kojima će se pričati godinama. Odbrana crveno-belih biće na ozbiljnim mukama, ali ni gostima neće biti svejedno. Jeste Crvena Zvezda autsajder u ovoj grupi, ali veoma neugodan autsajder. Svetske zvezde poput Neimara, M’bapea, Salaha, Hamšiha upoznaće se sa atmosferom na stadionu na kojem su padali mnogi velikani evropskog fudbala, a igrči Zvezde sigurno neće izaći sa belom zastavom pogotovo na svom terenu.

MILIONI STIŽU NA MARAKANU Ovim neverovatnim uspehom Crvena Zvezda je obezbedila ogromnu zaradu koja će pomoći u daljoj stabvilizaciji kluba. Procena je da će Zvezda zaraditi više od 22.500.000 evra. Sam ulazak Crvene zvezde u Ligu šampiona doneće crveno-belima 15.250.000 evra! Srpski šampion je kroz prva tri kola kvalifikacija zaradio ukupno 1.140.000 evra. Kada to saberemo sa prethodnom sumom, dolazimo do ukupnog iznosa od 16.390.000 evra! UEFA je od ove sezone uvela dodatne bonuse na osnovu renkinga klubova na desetogodišnjoj rang listi. Crvena zvezda će od toga što zauzima 31. mesto na listi ovogodišnjih učesnika elitnog takmičenja prihodovati dodatna 2.216.000 evra! Svi kompleti karata za utakmice protiv Napolija, PSŽ i Liverpula su prosto planuli. Uzimajući u obzir njihove cene, dolazi se do sume od oko 3.500.000 evra neto koliko ostaje kada se plati porez. Tu je i nagrada od 400.000 evra od generalnog sponzora “Gasproma”. Kada se se sve sabere dolazi se do cifre od 22.506.000 evra. I to nije sve jer ovde nije uračunat novac od TV prava, kao i od osvajanja bodova u grupi. Pobeda u grupnoj fazi premira se sa 2.700.000 evra a remi 900.000. Zaista ogroman novac koji na duže staze može da garantuje stabilnost i mirnu glavu.

RASPORED GRUPE C Prvo kolo (18. septembar):

Crvena zvezda - Napoli 21.00.

Liverpul - PSŽ 21.00,

Drugo kolo (3. oktobar):

PSŽ - Crvena zvezda 18.55,

Napoli - Liverpul 21.00.

Treće kolo (24. oktobar):

Liverpul - Crvena zvezda 21.00,

PSŽ - Napoli 21.00.

Četvrto kolo (6. novembar):

Crvena zvezda - Liverpul 18.55,

Napoli - PSŽ 21.00.

Peto kolo (28. novembar):

Napoli - Crvena zvezda 21.00,

PSŽ - Liverpul 21.00.

Šesto kolo (11. decembar):

Crvena zvezda - PSŽ 21.00,

Liverpul - Napoli 21.00.

>>> PRENOS LIGE ŠAMPIONA TV BALKAN.COM <<< www.BalkanCityMagazine.com 039

US Open

Đoković se izjednačio sa Samprasom

a je neko u februaru rekao da će Novak Đoković do kraja godine osvojiti još jedan gren slem trofej i ponovo se probity u vrh svetskog tenisa verovatno bi mu se svi smejali. Novak nije osvojio jedan, već dva gren slem trofeja na Vimbldonu i US Openu i dodao titulu na turniru master serije u Sinsinatiju, jedinu koja mu je nedostajala za zlatni master. U svom osmom finalu u Njujorku pobedio je Huana Martina del Potra sa 6:3, 7:6 (4) i 6:3 za tri sata i 15 minuta vrhunske tensike izvedbe za treću titulu na US Openu i 14. grend slem titulu ukupno. Tako je stigao legendarnog Pita Samprasa, a ispred njih dvojice su još samo Rafael Nadal sa 17 i Rodžer Federer sa 20 sren slem titula. Novak je osvojio i novih 2.000 ATP poena i tako se popeo na treće mesto na ATP listi! Na terenima Flešing medouza redom su do finala padali Mađar Fučovič (3:1), Amerikanac Sandgren (3:1), Francuz Gaske (3:0), Portugalac Sousa (3:0), u četvrtfinalu Australijanac Milman (3:0) i u polufinalu Japanac Nišikori (3:0). Đoković vratio se tamo gde mu je i mesto – u sam vrh svetskog tenisa. Osvajanjem poslednjih trofeja pokazao je da je spreman da ponovo zagospodari svetskom tenmiskom scenom i da su se prevarili svi koji su pomislili da je njegov vrhunac karijere prošao i da će “mladi lavovi” prvo njega “rastrgnuti” pre nego se dočepaju Nadala i Federera. Samo, izgleda da su zaboravili na jednu veoma bitnu stvar a to je da velike šampione nikada ne treba otpisivati i da Novak Đoković ne bi bio to što jested a nije bio uporan. Na povratak u vrh, a nadamo se i na sam presto, najviše su doprinele dve stvari. To je

operacija lakta koji ga je dugo vremena mučio i povratak Marjana Vajde, njegovog teniskog oca u stručni štab. Jedan od ključnih momenata desio se u četvrtfinalu Rolan Garosu kada je izgubio od Italijana Marka Čekinata. Novak je bio isfrustriran toliko da je razmišljao da li uopše da nastupa na turnirima na travi. Kako sam kaže, uzeo je nekoliko dana odmora i zajedno sa suprugom Jelenom, ali bez dece, otišao na planinu Sent Viktoar gde je ponovo “udahnuo tenis”, odnosno, što bi mladi rekli, resetovao se. Očigledno da je to uspelo, jer je u poslednja 23 meča zabeležio čak 22 pobede. Ono što mu posle odmora sledi su prvo je “Lejver kup” koji će biti održan u Čikagu gde će zajedno sa Rodžerom Federerom i braniti boje “Tima Evropa”, zatim turnir u Šangaju iz master serije, a potom povratak u Evropu i master turnir u Parizu i završnica sezone u Londonu. Ono što je najbitnije je da Đoković na ovim turnirima koji se boduju za ATP listu ne brani bodove jer prošle godine zbog povrede nije učestvovao na njima, dok njegovi najveći rivali Rafael Nadal i Rodžer Federer brane veliki broj bodova. Pritom je Nadal obnovio povredu kolena i pitanje je da li če nastupati u finišu sezone. To znači da naš najbolji teniser svih vremena ima priliku da do kraja godine ponovo preuzme prvu poziciju na ATP listi. No ipak treba sačekati i videti da li će ostali rivali poput Huana Martina del Potra, Marina Čilića, Miloša Raonića, Aleksandra Zvereva i drugih uspeti da iznenade i pomrse račune. Kako sada stvari stojeteško je poverovati u takav scenario.

Jedan od najboljih tenisera na svetu stigao je na trećem mestu svog idola iz dečačkih dana po broju osvojenih gren slem titular i sada zajedno imaju po 14 titula

LEJVER KUP U ČIKAGU Ove godine od 21. do 23. septembra Čikago će biti domaćin drugog “Lejver kupa” u kojem će se sastati “Tim Evropa” protiv “Tima sveta”. Legendarni švedski teniser Bjorn Borg koji je kapiten “Tma Evropa” izabrao je da njegovu ekipu predvode Novak Đoković i Rodžer Federer podpomognuti sa Aleksandrom Zverevom, Grigorom Dimitrovim, Davidom Gofanom i Kajlom Edmundom. Njima će se suprotstaviti “Tim sveta”, a kapiten Džom Mekinro izabrao je Huana Martina del Potra, Kevina Andersona, Džona Iznera, Dijega Švarcmana, Džeka Soka i Nika Kirjosa. Dve ekipe će se timski takmičiti jedna protiv druge u tri dana tenisa - devet singl, i tri dubl duela - s tim da svaki sledeći dan nosi više bodova. Pobeda prvog dana donosi jedan bod, drugog dva, a trećeg tri - i ekipa koja prva dođe do 13 poena je pobednik turnira. Prema propozicijama, svakog od tri dana igraju se tri singl meča i jedan dubl, na dva dobijena seta. Prošle godine u Pragu Evropljani su slavili sa 15:9. Piše: Milan Brašanac

040 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

MAJA I SANJA TREĆE NA SVETU Već smo ranije pisali o sestrama Maji Vešović i Sanji Stojaković rođenim Đerlek, koje su se posle dve decenije vratile svojoj prvoj ljubavi – veslanju. Njih dve treniraju u Windy City Dragon Boat Club koji su osnovali bivši veslači i kanuisti na mirnim vodama. Ima ih iz različitih krajeva sveta i takmiče se u više kategorija. Njihov najbolji tim sa Majom i Sanjom u posadi je u julu ove godine učestovao na Klupskom prvenstvu sveta u Mađarskoj i osvojio treće mesto u trci na 2000 metara. - Biti deo jednog ovakvog takmičenja gde je ukupno bilo više od 6000 takmičara iz 32 zemlje nije mala stvar. Ono što bih posebno izdvojila je da je i jedan tim iz Srbije učestvovao na takmičenju. To je “Danube riders” iz Beograda, tačnije sa Ade Ciganlije na čelu sa trenerom Zoranom Vukobratovićem. Ono što je bilo dirljivo i nezaboravno je sustret posle 30 godina, jer veći deo njihovog čamca se sastoji od kajakaša i kanusita sa kojima smo moja sestra i ja veslali za vreme naše stare Jugoslavije. Dočekali su nas kao pravi domaćini, ljubazni, nasmejani, duhoviti i naravno s palačinkama – kaže puna utisaksa Maja Vešović – Đerlek. Ona je dodala da je sledeće Klupsko prvenstvo sveta na program 2020. godine u Francuskoj i da će nastaviti sa veslanjem i druženjem. Osim prvenstva sveta, kao velika predstoje im i još nekoliko takmičenja, a najveća su prvenstvo Amerike i Internacionalne regate po Kanadi, Floridi i Ilinoisu. Zahvaljujemo se kompaniji FGR Freight System Countryside, IL koja je omogućila odlazak na takmičenje i pripreme za osvajanje trećeg mesta na Klupskom prvenstvu sveta u Mađarskoj.

Windy City Dragon Boat Club za koje veslaju sestre Maja

Vešović – Đerlek i Sanja Stojaković – Đerlek osvojio bronzanu medalju na Klupskom prvenstvu sveta.

Za više detalja o klubu i učlanjenju javite se na email: windycitydragonboatclub@gmail.com

Windy City Dragon Boat Club 2201 N. Windsor Drive, Arlington Heights, IL 60004

Practical Closet Solutions

TOTALCALL TODAY! (773)340-1055 CONSTRUCTION TOTAL SERVICES CONSTRUCTION SERVICES 2341 W. NORTH AVE, CHCAGO

CARPENTRY & PAINTING SERVICES

Moderan dizajn po VaÅ¡em izboru Profesionalna instalacija Najbolje cene u gradu 100% Made in America

FOR

MULTI - UNIT BUILDINGS - Expert contractors. - Decades of experience. - Work efficiently & timely - Licenses, Insured, & Bonded. - Guaranteed work. - Competitive pricing!

FREE ESTIMATES! (773) 340 - 1055 www . T O T A U I L D E R S E R V I C E . com CARPENTRYL BSERVICES 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647 - Expert CARPENTERS. - Specializing in : ~ Kitchen Cabinet Installations ~ Molding & Trim Installations ~ Semi-Custom WOOD CLOSETS - Work efficiently to complete units fast & precise. - Incredible work.

PAINTING SERVICES - Expert PAINTERS. - Extensive preparation. - Work efficiently to complete units fast & precise. - We will have your apartments looking better than ever! - Specialize in apartment turnover work, with fast & increible results.

(773) 340 - 1055

773-310-1055

www . T O T A L B U I L D E R S E R V I C E . com 2341 W North Ave, Chicago, IL 60647

www.TotalBuildersService.com

www.PracticalCloset.com

(773) 904-9817

042 BALKAN CITY MAGAZINE

Septembar 2018

2341 W. North Ave., Chicago, IL 60647

MyFreshFarms.com

OFF

ProduceWorldMarket.com

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

OFF

$10 O FF

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714 5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

CITY FRESH MARKET 3201 W. DEVON AVE. CHICAGO, IL 60659 (773) 681-8600 CITY FRESH MARKET at the Chicago French Market 131 N. CLINTON STR. CHICAGO, IL 60661 TEL: (312) 575-0230 FAX: 312.575.0264 cityfresh@att.com

WWW.CITYFRESHMARKET.COM

MISLITE NA KUĆNI BUDŽET

ISI PRODAVNICE, RESTORANI, PEKARE, SERV

Strana 45

Magazine

"KOD SVOJIH U KOMŠILUKU" Potrudili smo se da Vam omogućimo kupovinu od 20% JEFTINIJE! KUPUJTE TAMO GDE ŽIVITE - OD LJUDI KOJE POZNAJETE - OD LJUDI KOJIMA VERUJETE

10%

OFF

3141 N Thatcher Ave River Grove, IL 60171

$10

OFF Coupon #160

www.RichsFreshMarket.com

OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all City Fresh Market locations. PLU#1836

$10 OFF -DISCOUNT-

Magazine

from 8AM - 3PM

at all four Fresh Farms locations. PLU# 99917

from 9/16/2018 - 10/16/2018.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon from 9/16/2018 - 10/16/2018.

Magazine

-DISCOUNTON PURCHASE OF $25 OR MORE

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon

$5 OFF

at Produce World International Market. (coupon is not valid for alcohol purchase)

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 9/16/2018 - 10/16/2018.

MyFreshFarms.com

Niles

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

OFF

ProduceWorldMarket.com

Chicago

8203 W. Golf Rd Niles, IL 60714

Norridge

5740 W. Touhy Ave Niles, IL 60714

20 S. Milwaukee Ave Wheeling, IL 60090 2626 W. Devon Ave Chicago, IL 60659

8325 W. Lawrence Ave. Norridge, IL 60706

River Grove

KUPONI

Chicago

Carol Stream

Burr Ridge

Ko uči ZNAĆE, ko štedi IMAĆE!

$10

OFF

Darien

KUPUJTE KOD SVOJIH U KOMŠILUKU 20% Jeftinije!

Mokena

$10

OFF

$10 OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE

OF $50 OR MORE at all Brookhaven Marketplace locations. PLU# BALKAN10

$10

10% OFF

OFF

ON ANY PURCHASE OF $25 OR MORE

at all VILLAGE MARKET PLACE locations.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 9/16/2018 - 10/16/2018.

One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon. Magazine

10%OFF -DISCOUNT-

ON ANY PURCHASE OF $50 OR MORE

at Rich’s Fresh Market. Coupn #160 One coupon per customer. Valid only with this Balkan City Magazine coupon.

Magazine

from 9/16/2018 - 10/16/2018.

MALI OGLASI • REKLAME • VEDRE STRANE Iznajmljivanje

NEKRETNINE Prodaja SELL

PRODAJEM dvosoban stan 50kvm, ulica Viševačka 80 RAKOVICA stara gradnja,drugi sprat, sunčan, svetao, dve odvojene sobe, kuhinja sa trpezarijom, kupatilo, predsoblje i dva francuska balkona, , blizu osnovna škola, obdanište, banka, pošta, dom zdravlja, tržni centar Capital Park Rakovica i autobuska stanica. CENA PO DOGOVORU Pozovite 847-321-0990 PRODAJEM dvosoban stan 50kvm, ulica Vidikovački Venac 13 VIDIKOVAC, prvi sprat, sunčan, svetao, blizu škola, parno grejanje, obdanište, pijaca, pošta, crkva, autobuska stanica, dve odvojene sobe, kuhinja, dnevni boravak sa trpezarijom, kupatilo i predsoblje. CENA PO DOGOVORU Pozovite 847-321-0990

IZNAJMLJUJEM jednosoban stan. Useljiv od 5. Septembra 2018, ugovor na godinu dana i jedan mesec deposit unapred. Renoviran, u cenu uključeno sve osim struje plus jedno parking mesto. Grejanje centralno, šporet na gas, u blizini aerodroma OHare - Cumberland i Foster Ave. Cena $1100. Dejan 1-773-407-4522

POSAO

Now HIRE

Ponuda POTREBNI KVALIFIKOVANI RADNICI ZA RAD NA SLEDEĆIM POZICIJAMA • CNC Programmer • CNC Operator • Machine Assembler • Mechanical Engineer • Receptionist Zainteresovani kandidati poslati rezime na email: recruitment@pmicartoning.com ili na Fax (847) 437-1627

PMI Cartoning Inc

[ AFORIZMI ] 33. Kod nas pametni popuste i pre nego što budale to od njih očekuju! 34. Naša istorija je duga. Zato i dozvoljavamo da je – prekrajaju! 35. Imali smo više zastava, pa su nam se motke ukrstile! 36. Izreka “vrag je odneo šalu” kod nas ne važi. Nama je odneo – zbilju! 37. Mnogi političari, posle isteka mandata – ne povuku vodu! 38. Naš narod se na izborima prevari samo jednom – i to svaki put! 39. Svoj na svome! Kakav incest! 40. Mi nemamo rezervnu državu, a rezervni delovi su nam ostali u okruženju!

41. Obećali su sve šta im je palo na pamet. Jedino im nije palo na pamet – da ispune obećanje! 42. Uvek glasam objektivno: samo za one kojih nema na glasačkom listiću! 43. “Kakva Vam je stolica?” – “Meka, doktore – fotelja!” 44. I u nesrećnom braku naiđe srećan trenutak – razvod! 45. Gozba je bila izvrsna. Sad možemo ceo dan da štrajkujemo glađu! 46. Znamo da čarobni štapić ne rešava probleme, ali znamo i da to ne vaši za – motku! 47. Lepo su nas udesili. Sad možemo – da se slikamo! 48. Naše napredovanje neće zaustaviti ni provalija pred nama! 49. Narod je od svega digao ruke. Čak – i od motke!

POTREBNA ženska osoba za rad u kancelariji. Potrebno znanje engleskog jezika i osnovno znanje rad na racunaru, Microsoft Office Excel i Word. Pet dana u nedelji, radno vreme 9-5pm. Pozvati 847-962-6166

RAZNO Kupovina - Prodaja - Usluge

PLAĆENI MALI OGLASI UOKVIRENI MALI OGLAS - CENA $30 Učinite Vaš Mali Oglas Vidljivijim! Dve objave za samo $45 !!!

Oglas šaljite na office@balkancitymagazine.com

tel. 847-588-0444 PRODAJEM Mercedes C240 4matic - 2003. Prešao 110,000. Gold color. Slike na email. Cena $2500. Dejan: danyscg@gmail.com

50. Narod danas oćekuje bolje sutra od onih koji su ga opljačkali – juče! 51. Za nepismene napisah knjigu bez teksta. Kad se opismene, neka zapišu šta su pročitali! 52. Razlika između organizovanog kriminala i države je u tome, što je kriminal organizovan! 53. U budućim ratovima neće poginuti nijedan naš vojnik. Ukinućemo vojsku! 54. Ako ste svega siti, podelite malo – i gladnima! 55. Neki jugonostalgičari bi i Srbiju podelili na šest regiona i dve pokrajine! 56. Pa, zemlja će nam biti čvršća, ako tapkamo u mestu! 57. Predizborna obećanja padoše u vodu, a oni – u fotelje! 58. Tupe zarezujemo, a oni ne zarezuju nikog! 59. Ne brinem za sutra. Gledam, kako da preživim – danas! 60. Navodni štrajkači legoše na prugu. Znali su da je – nerentabilna! www.BalkanCityMagazine.com 047

IZNAJMLJIVANJE I PRODAJA NOVIJI KAMIONI UKLJUČEN SERVIS BEZ LIMITA NA MILJE IFTA I REGISTRACIJA URAČUNATE OSIGURANJE KAMIONA (BOBTAIL) POPUST NA ODMOR MOGUĆNOST OTPLATE SA 0% DEPOSIT $1000 NEDELJNA FIKSNA PLATA