Zdrava hrana časopis br. 110 by beyond.doo

Broj 110 / godina X /maj/jun 2020.

besplatni č ~asopis

Vreme neizvesnosti Taman kad smo pomislili da se svet manje-više sredio i ustalio i da osim manjih problema sa našim željama da živimo još luksuznije i neizbežnih političkih tr-

venja ne može da se dogodi mnogo toga nepredviđenog, počinju da se dešavaju stvari koje kao da nagoveštavaju da i ne znamo baš mnogo. Okolnosti se razvijaju tako da moramo da se reorganizujemo i počnemo da se prilagođavamo od početka. Srećom, svi mi imamo urođene sposobnosti koje prevazilaze ono što bi racionalni um mogao da zamisli. Ali, da bi te sposobnosti izašle u prvi plan,

ponekad je neophodno da racionalni um doživi poraz. U vremenu koje dolazi, svi smo prisiljeni da budemo svesniji, pažljiviji i da se više oslanjamo na intuiciju nego inače. Na putu koji nas čeka i koji ne poznajemo niko ne može da juri, već mora da ide pažljivo i svesno, korak po korak. A ako nas događaji koji slede čak i potpuno izbace iz koloseka, to se možda može pokazati kao neočekivani blagoslov. Mnogo, mnogo stvari u našoj civilizaciji postalo je, blago rečeno, uvrnuto,

i udaljilo nas kako od prirodnog okruženja, tako i od naše sopstvene unutrašnje stvarnosti. Možda nevolje koje trenutno imamo i koje nas eventualno tek čekaju i služe tome da nas osveste i navedu da se vratimo samima sebi i prirodi - što u krajnjem rezultatu može biti jedino dobitak za sve.

Goran Bojić, glavni i odgovorni urednik urednik@zdravahrana.com

Izdavač BEYOND d.o.o Kornelija Stankovića 8, Niš Adresa redakcije „ZDRAVA HRANA” Narodnog Fronta 68 M. M. Lug, Beograd ( 3476-034 www.zdravahrana.com office@zdravahrana.com Direktor A. Saša Đorđević Glavni i odgovorni urednik Goran Bojić urednik@zdravahrana.com Štampa Verzal, Beograd

Marketing Jasmina Buinac 064/312 66 22 jbuinac@gmail.com Saradnici Dragan Andrić Biljana Soldatović Jelena Milosavljević Martina Tripković Stručni savet Dr Draga Ždrnja Slavica Matić viši dijetetičar-nutricionista Lena Gađanski dipl. ing. prehrambene tehnologije Distribucija 069/142 66 43

Dizajn i prepres Atelje za grafički dizajn „Ars longa” Dizajn naslovne strane Jelica Dikić Fotografija na naslovnoj strani: Deposit photos Umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje materijala iz časopisa i on-line izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost Izdavača. Za sadržaj oglasa i PR tekstova odgovorni su oglašivači. Redakcija časopisa ne odgovara za sadržaj oglasa i PR tekstova.

22 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 64 ZDRAVA hrana / glavni i odgovorni urednik Goran Bojić. - God. 1, br. 1 (februar 2011). - Niš (Kornelija Stankovića 8) : Beyond, 2011- (Beograd : Verzal). 24 cm Mesečno ISSN 2217-494X = Zdrava hrana COBISS.SR-ID 181816588

Kako da?

ublažite posledice sedenja u kući?

Radite redovno sklekove ili trbušnjake! Na primer, radite po 10 sklekova i 20 trbušnjaka, ili jedan minut radite plank („daska“, odnosno izdržaj), tako da do kraja dana uradite ukupno 50 sklekova/ trbušnjaka ili 5 minuta plankova. To je odličan način da ostanete u formi, a da i ne primetite da ste se naprezali.

poboljšate zdravlje zuba i usta? Koristite đumbir! Đumbir deluje antiupalno i tako podržava zdravlje tkiva u ustima, što je osnova za lep osmeh i zdrave, bele zube. Periodontalne bolesti su inflamatorne bolesti. One dovode do gubitka koštano-vezivnog tkiva u ustima. Pijenje čaja od đumbira ili dodavanje korena đumbira u hranu pomaže ublažavanju upale.

sprečite gubitak nutrijenata? Jedan od načina je da izbegavate šećer. Naime, šećer je „nutritivni lopov“ (u „lopove“ spadaju i alkohol, cigarete, stres...). Šećer „krade“ vitamin C i kalcijum važne za imunitet i zdravlje kostiju, kao i magnezijum važan za zdravlje mozga i pamćenje.

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

pomognete ispucalim rukama? Pomešajte po kašičicu meda i jogurta i kašiku mlevenih ovsenih pahuljica u pastu koja se može lepo razmazati. Stavite masku na ruke i držite 30 minuta pa isperite uz blago trljanje. Beta glukani iz ovsenih pahuljica umiruju kožu, omekšavaju je i hidriraju. U kombinaciji sa medom i jogurtom predstavljaju izvanredno sredstvo za negu. Ova maska je odlična jer ćete pomoću nje uraditi i blagi piling kože.

kopriva + vitamin C List koprive doprinosi: Vitalnosti organizma i normalnoj funkciji imunog sistema Normalnoj venskoj cirkulaciji

ojačate pluća? Jedite jabuke! Istraživanja rađena u Australiji na 1600 ispitanika, i u Engleskoj na 1500 ljudi, otkrila su da jabuke poboljšavaju zdravlje pluća i snižavaju rizik od astme. Istraživači su otkrili da su ispitanici koji su jeli pet jabuka dnevno najviše ojačali zdravlje disajnih organa.

Vitamin C doprinosi: Normalnoj funkciji imunog sistema i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa Povećanju resorpcije gvožđa Smanjenju umora i iscrpljenosti

matičnjak + valerijana + glog Suvi ekstrakt herbe matičnjaka, korena valerijane i lista gloga doprinose: Umirivanju i uspostavljanju ulaska u san Opuštanju i relaksaciji u stanju nervne napetosti Mentalnom i fizičkom blagostanju Normalnoj funkciji kardiovaskularnog sistema

unesete dovoljno vitamina K?

Vitamin K (sprečava pojavu krvnih ugrušaka utiče na zdravlje srca i kostiju), rastvorljiv je u mastima, pa će ga organizam najbolje usvojiti ako hranu bogatu ovim vitaminom, npr. zelenolisno povrće jedete sa zdravim mastima (maslinovo i kokosovo ulje, avokado, koštunjavo voće, semenke).

+381 63 654-880 www.ciscenjeorganizma.com

BEZ VODE, ŠEĆERA, KONZERVANSA I LIMUNTUSA

Kako da?

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

+381 62 279-200 www.pravisok.com

roz istoriju, retko se dešavalo da kriza javnog

zdravlja ne ostavi dubok trag i ne

Dok se svet bori protiv korona virusa izolacijom i radikalnim pitanja o tome koje će od ovih promena preživeti pandemi

izazove promene u životu velikih

cije ljudi sa sela, dok se u razvije-

ta viši. Ovo omogućava i rad na

gradova. Jedno od najvažnijih

nim zemljama ide u suprotnom

daljinu, a stručnjaci procenjuju

pitanja kojima će se urbanisti

pravcu – iz gradova ljudi odlaze

da će trend ovakvog poslovanja

baviti u budućnosti je očigledan

u sela i manje gradove gde su ne-

ostati i posle pandemije. To će

raskorak između zbijenosti (veli-

kretnine jeftinije, a kvalitet živo-

imati velikog uticaja na gradove.

ke koncentracije ljudi na jednom mestu) i razdvajanja (odvajanja stanovništva, što je jedna od ključnih mera koje se trenutno koriste za zaustavljanje prenosa infekcije). Poslednjih godina, gradovi u zemljama u razvoju povećavaju broj stanovnika usled migra-

„U ovom trenutku, smanjenje gustine stanovništva se dešava u celom svetu, i iz dobrog razloga“, kaže Ričard Senet, profesor urbanizma na MIT-u i viši savetnik programa UN za klimatske promene i gradove. „S druge strane, gušće naseljeni gradovi su energetski efikasniji. Zato smatram da će u perspektivi postojati konflikt između konkurentnih zahteva javnog zdravlja i klime.“ Senet veruje da će u budućnosti fokus biti na traženju rešenja za individualnu gradnju i načine da se ljudi socijalizuju a da ne budu„stisnuti kao sardine“ u restoranima, kafićima, klubovima. Visoke cene gradskog zemljišta mogu da pokvare ovu ideju, pa se pretpostavlja da će biti potrebne i značajne ekonomske reforme.

Ako više nije važno odakle radite, odnosno ako blizina posla više nije važan faktor u odlučivanju gde ćete stanovati, onda nestaje privlačnost predgrađa. Odnosno, postojeći gradski centri i udaljena „nova sela“ dobijaju, dok tradicionalni prigradski pojasevi gube na značaju. Zastrašujuća perspektiva Drugi mogući uticaj korona virusa moglo bi biti intenziviranje digitalne infrastrukture u gradovima. „Pametni“ gradovi mogli bi biti bezbedniji iz perspektive javnog zdravlja, pa se može očekivati da se napori usmere na digitalno „hvatanje“ i beleženje našeg ponašanja u urbanim oblastima, što će svakako do-

Gradovi nakon vesti do žestokih rasprava o

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

novi trendovi

promenama načina kretanja i rada, naročito u gradovima, već se javljaju iju i kako će život u gradovima izgledati nakon nje. moći koju ovakav nadzor pruža državama i korporacijama. Ova „budućnost“ već postoji; npr. u kineskom Šenženu policijski sigurnosni robot vozi se peronima na železničkoj stanici i upozorava ljude koji ne nose maske, proverava im temperaturu i identitet. Mere, donete u vreme kriza,

mija prođe i imati značajan uticaj

ZADRŽIMO OSEĆAJ ZAJEDNIŠTVA...

na našu urbanu budućnost, delom zavisi i od toga koje političke

Jače osećanje društva kao kolektiva nasuprot individualizmu, moglo bi voditi do dugoročnog povećanja javnih zahteva za više intervencionističkih mera za zaštitu građana, što je pravac u kojem vlasti možda neće hteti da idu, s obzirom da ovakve mere narušavaju primat tržišta.

lekcije smo naučili od krize. Prof. Senet smatra da je moguće da svedočimo fundamentalnoj promeni u urbanim socijalnim odnosima. „Stanovnici gradova postaju svesni želja

trebalo bi da budu prvo o čemu

koje nisu ranije shvatali, kao što

ćemo razmišljati, kaže prof. Se-

sigurnim, došlo do iznenadnog

su humaniji kontakt, povezivanje

net. On podseća da su često bile

širenja grupa uzajamne pomoći,

sa ljudima sličnim sebi.“ Da li će

potrebne godine ili čak vekovi

odnosno podrške najosetljivijim i

i koliko ove promene prirode ži-

kako bi bile opozvane mere do-

najranjivijim grupama (stari, oni

vota u gradu biti trajne, tek ćemo

nete kako bi kontrolisale gradove

koji rade niskoplaćene poslove,

videti.

u vreme kriza, od Francuske re-

privremeno zaposleni, samoza-

B. Soldatović

volucije do napada 11. 9. u SAD.

posleni) i ujedinjavanja komšija.

Izvor: www.theguardian.com

Fizička distanca je neke od nas Dobro izlazi na površinu

učinila bližima nego ikad pre!

Ipak, na terenu, priča o koro-

Da li će ove grupe

na virusu i gradovima širom

preživeti na-

sveta pokazuje da je nakon de-

kon što

cenija u kojima je akcenat bio

pande-

na atomizaciji, posebno među mlađim stanovnicima gradova kojima su nemogući troškovi

on pandemije stanovanja učinili život ne-

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Vladimir Čobić instruktor ajur-vede www.ajur-veda.rs

akupljena hladnoća, tama i mrtvilo odlaze, a svetlost i dobro raspolo-

ženje dolaze. Sva bića, pa i ljudi osećaju polet, radost, ljubav i nežnost. Sa druge strane, savremeni čovek često pati od različitih akutnih i hroničnih problema tokom proleća. Tu su razni tipovi alergija, grip, kašalj i slično. Svi ovi simptomi nastaju usled velikih naslaga ame (nesvarena sluz) u telu koja je tokom zime ,,zaleđena'' i nepokretna. Toplije vreme dovodi do otapanja ame i ona počinje da teče i da traži puteve da izađe van tela. Zato dolazi do kašlja, kijanja, temperature i drugih znakova čišćenja organizma. Pošto se ovaj proces odvija svake godine, veoma je bitno početi sa pročišćavanjem organizma 1 – 2 nedelje pre kraja zime i na početku proleća. Tada treba jesti laganu, suvu, toplu i začinjenu hranu, kako bi se naku-

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

tradicionalna medicina Proleće se smatra ,,kraljem svih godišnjih doba'', kako na Zapadu, tako i na Istoku. To je vreme kada se budi Majka Priroda, vreme novih početaka, novog rasta i obnove. pljena ama postepeno izbacila

primeniti terapije kao što su

treba uživati u procvetaloj

i kako bi telo dobilo potrebnu

emezis itd. i treba izbegavati

bašti i ženi“. (Čarak Samhi-

lakoću i svežinu.

tešku, masnu kiselu i slat-

ta, Sutrastana, 6/22-26.)

ku hranu. Takođe ne treba

Vreme za „veliko spremanje“

spavati tokom dana. Sa do-

Pre nego što postane laskom proleća treba steći vruće

Ovo je idealno vreme za

naviku redovnog upražnja-

Dakle, proleće je doba kada

„pančakarmu“ – tradicio-

vanja fizičkih vežbi, masaže,

treba koristiti dijetu i ponaša-

nalne ajurvedske procedure

grgljanja i pušenja lekovitih

nje koji smiruju kapha došu, jer

kojima se potpuno čisti telo

trava (suvo lišće kurkume,

nagomilana kapha počinje da

sve do ćelijskog nivoa. Ako

ađvana i sličnih aromatič-

se otapa i da remeti metaboli-

ovo upražnjavate svake go-

nih biljaka). Organi za izlu-

zam (agni), šrote (najfinije ka-

dine, zaboravićete na veći-

čivanje redovno treba da se

naliće kojima se hrana i ener-

nu zdravstvenih problema.

peru mlakom vodom. Telo

gija prenose kroz telo) i ođas

„Tokom proleća nakupljena

treba premazati sandalom ili

(životna sila). Ovo je naročito

kapha se rastapa usled to-

aguru (Aquilaria agalocha)

bitno za ljude kapha telesnog

plote sunca i tako remeti

a ishranu bazirati na ječmu

tipa. Za vata i pita osobe to je

snagu probave te uzrokuje

i pšenici. Mesojedi mogu da

bitno na početku sezone, dok

mnoge bolesti. Stoga treba

koriste meso zeca, jarebice,

krajem proleća polako počinje

prepelice i antilope. Takođe,

da jača pita doša.

Proleće (Vasanta) ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Uradite pravu stvar za svoje zdravlje! POTRAŽITE U BOLJE SNABDEVENIM PRODAVNICAMA ZRAVE HRANE

SODA BIKARBONA • najčistiji oblik

sode bikarbone bez aluminijuma

• posebno

prilagođena za oralnu upotrebu

• bezbroj

preventivnih i terapijskih efekata za organizam

GOVEĐI ŽELATIN • Za zdrave kosti,

zglobove, tetive i mišiće

Čime zam prašak za p P

rašak za pecivo i soda

Da bi nastala ova „magi-

bikarbona su važan sa-

ja“, soda bikarbona mora da se

stojak u mnogim receptima, a

pomeša sa nekim kiselim sa-

imaju više sličnosti nego što mi-

stojkom (jogurt, kisela pavlaka,

slite: soda bikarbona je natrijum-

kiselo mleko, kali-

bikarbonat, a prašak za pecivo

jum-bitartrat,

je već pripremljena kombinacija

poznat i kao

sode bikarbone i kiseline.

vinski

Prašak za pecivo je neka vrsta

men ili

hemijskog

• Za održavanje

kvasca koji otpu-

• Za negovanje kože

i tako dovodi do narastanja

• Za održavanje

date tečnost (kao što je voda),

nivoa kolagena u organizmu

šta

i jačanje noktiju i kose

testa. Kada prašku za pecivo do-

elastičnosti krvnih sudova

ka-

ugljen-dioksid

suva kiselina i baza reaguju i stvaraju mehuriće ugljen-dioksida. Postoji prašak za pecivo koji, u kombinaciji sa tečnošću, otpušta ugljen-

Bioherbal

dioksid na sobnoj tem-

BIOHERBAL - SAMO NAJKVALITETNIJE ZA VAŠE ZDRAVLJE

ugljen-dioksid dva puta, jednom

Amor Lux doo Beograd Info tel: 011-3345-879

peraturi, kao i vrsta koja stvara na sobnoj temperaturi, drugi put tokom zagrevanja u rerni. 10

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

praktični saveti

meniti pecivo

Ako vam se dogodi da vam nestane praška za pecivo baš kad vam zatreba, možete ga zameniti sodom bikarbonom u kombinaciji sa još nekim sastojcima.

sanog belog sirćeta i ostaviti da odstoji pet minuta. Kašičicu praška za pecivo zamenite sa 1/4 kašičice sode bikarbone pomešane sa 1/2 šolje kisele tečnosti (kiselo mleko, kisela pavlaka, jogurt, kefir). Melasa – dobija se od šećerne trske, a u tragovima sadrži i gvožđe, kalcijum i kalijum. I ona

vinska tartarska kiselina) inače

izvodnje vina. Kada se pomeša

se nikad neće aktivirati (pa šta

sa praškom za pecivo, stvara he-

Kašičicu praška za pecivo

god da mesite, rezultat će biti ra-

mijsku reakciju koja podiže testo

možete zameniti sa 1/4 kašičice

zočaravajući).

formiranjem mehurića ugljen-

sode bikarbone pomešane sa 1/4

Da biste napravili „doma-

dioksida. Deluje i kao stabilizator

šolje melase.

ći“ prašak za pecivo potrebni su

kada se mute belanca, pa je čest

Sok od limuna – još jedna

vam soda bikarbona i jedan od

sastojak recepata za sufle, puslica

kisela alternativa. Preporučuje se

sledećih sastojaka:

i tzv. anđeoskog kolača (od bela-

njegova upotreba u receptima

naca, brašna i šećera).

koji zahtevaju male količine praš-

Vinska kiselina – je

spada u kisele tečnosti.

suva kiselina (u formi

Kašičicu praška za pecivo

praha), nu-

zamenite sa 1/2 kašičice vinske

sproizvod

kiseline pomešane sa 1/3 kašiči-

Kašičicu praška za pecivo

pro-

ce sode bikarbone i 1/8 kašičice

zamenite mešavinom 1/4 kašiči-

soli.

ce sode bikarbone i 1/2 kašičice Fermentisani

Izvor: www.livestrong.com

mlečni

ka za pecivo (da ukus limuna ne bi „pokrio“ ostale ukuse).

soka od limuna.

proizvodi – kisela pavlaka ili

Ako ne želite da ekspe-

kiselo mleko i jogurt. Fer-

rimentišete, umesto praška za

mentisani mlečni proi-

pecivo možete koristiti čvrsto

zvodi su prirodno kiseli,

umućen sneg od belanaca (npr.

pa predstavljaju savršenog

u receptima za sufle, puslice,

partnera sodi bikarboni. Ki-

palačinke) ili gaziranu vodu koja

selo mleko možete napraviti i

sadrži mehuriće ugljen-dioksida

sami, tako što ćete u jednu šolju

(koristite je za recepte u kojima

kravljeg mleka dodati jednu ka-

nije potrebno da testo mnogo

šiku soka od limuna ili destili-

naraste ili poveća zapreminu).

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Zbog svojih nutritivnih svojstava bundevino ulje povoljno utiče na zdravlje, a evo šta su ustanovila savremena istraživanja.

Lekoviti B

undevino ulje zadržava dosta vitamina i antioksidanasa koje sadrži bundevino

seme, a bogato je korisnim masnim kiselinama, poput linolne i oleinske. Po tradiciji, kao i bundevino seme, i bundevino ulje se smatra

dobrim za zdravlje prostate, pa se preporučuje u slučajevima benignog uvećanja prostate. Tu upotrebu je potvrdilo jedno korejsko

istraživanje, u kojem su učesnici konzumirali bundevino ulje i doživeli poboljšanje simptoma uvećane prostate. U celini, ovo ulje povolj-

no deluje na ceo urinarni trakt - uključujući bubrege, bešiku i uretru. Jedno istraživanje

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

ishrana kao terapija

Corba od mladog boba sa ul jem od bundeve Propržiti 1 i 1/2 šolju sitno iseckanog crnog luka na jednoj kašiki maslinovog ulja. Posoliti Dodati 2 i 1/2 šolje vode ili bujona od povrća. Kada proključa dodati 2 i 1/2 šolje izblanširanog, oljuštenog boba. Kuvati dok ne omekša. Dodati 1/4 šolje rendanog parmezana (ili rendanog di-

mljenog tofua za vegansku varijantu) i izblendati u gladak krem. Posoliti, pobiberiti, začiniti sokom od limuna i bundevinim uljem i poslužiti.

Ideja:

Ukus bundevin og ulja odlično se kom binuje sa mahunarkama. Izdašno ga dodajte u čo rbe, prebranac, salatu od pasulja.

i gurmanluci je, na primer, potvrdilo da je konzumacija bundevinog ulja

holesterol, već i da smanji

bundevinog ulja doprinosi i

Ovo ulje takođe pozitiv-

ma menopauze, uključujući

upale i krvni pritisak.

dovela do znatnog poboljšanja simptoma hiperaktivne be-

no deluje na rast kose. Inte-

šike, uključujući i noćno mo-

resantno istraživanje je poka-

krenje kod odraslih.

zalo da je muškarcima koji su

Bundevino ulje je bogato

6 meseci uzimali po 400mg

nezasićenim masnim kiseli-

bundevinog ulja dnevno kosa

nama, koje doprinose zdrav-

rasla 40% više nego u kontrol-

lju krvnih sudova i srca.

noj (placebo) grupi, koja nije

Istraživanje na životinjama je

uzimala ulje.

ukazalo da bundevino ulje

ne samo da može da snizi

Jedno istraživanje je takođe ukazalo da konzumacija

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

ublažavanju nekih simpto-

valunge, bol u zglobovima i glavobolje.

Stručne reference: www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4017725/ www.ncbi.nlm.nih.gov/ pubmed/2640576%205 www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2809240/ www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4032845/ www.ncbi.nlm.nih.gov/ pubmed/21545273

Rizot o od jecm a s a povrc em 2 porcije ma (geršle), preOprati 200g oljuštenog ječ stoji preko noći liti vodom i ostaviti da od u crnog luka, 1 Naseckati na kockice 1 glavic celera i prodinstašargarepu i 1 manji štapić maslinovog ulja ti nekoliko minuta na malo liti bujonom od Dodati oceđenu geršlu i na stepeno dolivati povrća tek da ogrezne. Po a Pred sam kraj bujon* dok geršla ne omekš e geršle za burgere kuvanja odvojiti 50g kuvan kanog spanaća, i dodati 2 pune šake nasec log luka, hima2 sitno naseckana čena be dušicu i peršun lajsku so, biber, majčinu onsku salatu. Služiti uz miso burgere i sez

Savet:

*Količina bujona za rižoto (300-500ml) zavisi od toga koliko dugo je geršla stajala u vodi - ako duže stoji biće potrebna manja količina vode.

Krem corba od t ikvica i pros a

2-3 porcije g celera na kockice i nju glavicu crnog luka i 50 Iseckati 1 šargarepu, 1 ma sa naliti 800-900ml ovog ulja Dodati 50g pro prodinstati na malo maslin i kuvati desetak minuta bujona od povrća ili vode kanu tikvicu (150g) Dodati jednu manju nasec ti 2-3cm koi kuvati još pet minuta. Očisti iscediti rena đumbira, izrendati i ju sok (1 kašika soka). Pri kra kuvanja dodati 2 sitno naseckana čena belog luka, himalajsku so, peršun, beli biber

vas: piše za tić i a m e Pripr ica Ma nista

Slav tičar nutricio ete viši dij

po ukusu i sok od djumbira. Izmiksati čorbu štapnim mikserom. 14

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

šta se danas lepo krčka

Miso burgeri 4 komada og Potopiti u vodu preko noći 50g sirov ice nauta i sutradan skuvati Iseći na kock ju 1 glavicu crnog luka (40-50g) i 1 man lišargarepu (30g) i izdinstati na malo mas novog ulja i vode dok ne omekšaju Doredati 50g kuvane geršle (iz prethodnog a, cepta), naut, kašiku pasiranog paradajz 1-2 kašike mlevenog lana, po 1 kašičicu

miso paste i dimljene paprike, himalajsku so i biber. Izmiksati štapnim mikserom er u malo grublju teksturu i ostaviti u frižid oko 30 minuta Vlažnim rukama formirati

Sirove kocke sa jagodama

m burgere. Kratko ih propržiti na teflonsko u tiganju na malo kokosovog ulja ili ispeći rerni na 180 stepeni dok ne porumene.

o da izmiksati 200g jagoda tak Džem: štapnim mikserom ena im dodati 2,5 kašike čia sem ostane poneki komadić, zat zaikom agave sirupa). Količina i zasladiti po ukusu (npr. kaš taviti a koliko su jagode slatke. Os slađivača će zavisiti od tog preko mena u frižideru a najbolje da odstoji minimum sat vre 100g evenih ovsenih pahuljica, noći Izblendati 120g ml soog hladno ceđenog koko urmi, po 2 kašike rastopljen snuti mleka i kašiku kakaoa. Uti vog ulja i vode ili biljnog je. ) obložen papirom za pečen smesu u manji kalup (15x20 staod jagoda a zatim posudu Preko podloge naneti džem a nuta, da se džem od jagod viti u zamrzivač na 30-40 mi ti u lakše naneo krem Izblenda dovoljno stegne kako bi se koha i sirovih lešnika, 20g ko krem po 50g mlevenih ora jnog mleka i 2 kašike agave sovog brašna, 80-100ml bil sludžema od jagoda Pred po sirupa i pažljivo naneti preko odama. živanje ukrasiti seckanim jag ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

...jedete bamije Biološki klasifikovana kao voće, bamija (okra) se obično u kuhinji koristi kao povrće. Njen nutritivni sastav je jedinstven i veoma raznovrstan. Bolja regulacija šećera u krvi Istraživanje Univerziteta za tradicionalnu kinesku medicinu iz Šangaja iz 2010. pokazalo je da su miševi koji su jeli bamije ili ekstrakt bamije snizili nivo šećera u krvi. Naučnici iz Bangladeša su 2011. otkrili da bamije, opet kod miševa, smanjuju brzinu porasta nivoa šećera u krvi. Oni smatraju da bamije smanjuju apsorpciju šećera u digestivnom traktu, usled čega se usporava porast nivoa šećera u krvi. Naučnici iz Bangladeša kažu i da bamije možda ometaju delovanje metformina, leka za dijabetes, pa se ne preporučuju onima koji uzimaju ovaj lek.

Trudnoća protiče zdravije Folat (vitamin B9) je važan sastojak potreban trudnicama zbog zdravlja ploda. Preporuka je da sve žene u reproduktivnom dobu uzimaju 400mcg folata dnevno. Nekoliko istraživanja ukazuje na to da žene ne unose dovoljno folata u organizam. Bamije su dobar izvor folata, zato se preporučuju ženama.

Poboljšava se kvalitet ishrane Bamija je bogata nutrijentima: u 100g sirove bamije nalazi se 33 kalorije, 7g ugljenih hidrata, 2g proteina, 3g vlakana, 14% preporučene dnevne doze (p.d.d.) magnezijuma, 15% p.d.d. folata, 14% p.d.d. vitamina A, 26% p.d.d. vitamina C, 26% p.d.d. vitamina K i 14% p.d.d. vitamina B6. Bogata je i antioksidansima, pre svih polifenolima, uključujući i flavonoide i izokvercetin.

Izvor: https://www.healthline.com

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

šta se dešava kad... Smanjuje se rizik od nastanka malignih promena Bamije sadrže protein lecitin koji se istražuje zbog mogućnosti da sprečava razvoj kancerogenih ćelija. Brazilski naučnici su 2014. u laboratoriji otkrili je da lecitin iz bamije koči razvoj ćelija raka dojke do 63%. A istraživanje francuskih naučnika iz 2010, takođe rađeno u laboratoriji, na metastaziranim ćelijama melanoma kod miševa otkrilo je da ekstrakt bamije uzrokuje smrt kancerogenih ćelija. Potrebna su istraživanja na ljudima da bi se doneli zaključci o ovome.

PRIPREMA BAMIJE

Bamija je jedna od onih namirnica koju ljudi ili vole ili mrze. Za ovo drugo je verovatno odgovorna sluz koju mahuna oslobađa, a koja je nosilac dobrog dela njene lekovitosti. Čitava biljka je jestiva. Listovi se mogu jesti sirovi, u salatama, ili kuvati kao bilo koje drugo zelenolisno povrće. Mahune se mogu jesti sirove, grilovane, pržene, pohovane, iseckane i pečene u rerni.. Možete ih sušiti ili 2 min. izblanširati, dobro ocediti i zamrznuti. Birajte manje mahune, bez suvih krajeva i braon tačkica. Veće mogu biti vlaknaste i žilave. Bamije se brzo kvare. Čuvajte ih u frižideru 3-4 dana, neoprane, da ne puste sluz.

Opada rizik od srčanih bolesti Visok holesterol povećava rizik od srčanih bolesti. Bamije sadrže gustu sluzavu supstancu koja vezuje holesterol tokom varenja, što dovodi do njegovog izbacivanja iz organizma. Takođe, polifenoli iz bamija su korisni za srce. Četvorogodišnje istraživanje španskih naučnika iz 2016, rađeno na 1100 ispitanika, pokazalo je da su oni koji su jeli hranu bogatu polifenolima imali niže markere upale koji se dovode u vezu sa srčanim bolestima.

Postepeno se navikavajte na bamiju uvodeći je u ishranu malo-pomalo. Jednom do dvema bamijama zgusnite varivo ili čorbu. Iako je bamija najzdravija kada se što manje termički obrađuje, počnite sa tehnikama pripreme koje će proizvesti manje sluzi: Stavite je u turšiju. Kuvajte je na visokoj temperaturi jer na niskoj otpušta najviše sluzi. Kuvajte je u kiseloj sredini, npr. sa sosom od paradajza. Potopite je u limunov sok ili sirće pola sata pre pripreme. Bamija se odlično kombinuje sa paprikom, paradajzom, crnim i belim lukom, karijem, čilijem, kuminom, bosiljkom...

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Vitamin D doprinosi: z dravlju kostiju i zuba boljoj funkciji mišića boljoj apsorpciji i iskorišćеnju kalcijuma i fosfora normalizaciji nivoa kalcijuma u krvi funkciji imunog sistema rastu i razvoju kostiju kod dece

Prirodni vitamin D3

Potražite u apotekama!

Proizvodi: ANAFARM d.o.o. Beograd Vidska 37, Srbija tel/fax:

(011) 245 76 87 e-mail:

anafarm@mts.rs www.anafarm.org

Osnažite P

rof. imunologije na Uni-

imunitet ili kada ste vakcinisani

verzitetu Mančester Šina

(to je stečeni imunitet).

Kruikšenk kaže: „Kada dođemo u kontakt sa virusima i bakterija-

Dobri mikrobi nas štite

ma koje ranije nismo sreli, ima-

Prof. na londonskom Univer-

mo različite barijere koje pokuša-

ziti koledžu Arne Akbar, pred-

vaju da ih zaustave da ne uđu u

sednik Britanskog društva za

organizam. Tu su koža i sluznice

imunologiju, kaže: „Mi živimo

(nos, usta, oči), kao i mikrobiom,

u simbiotskom odnosu sa našim

skup mikroba koji žive na i u

bakterijama u crevima. Imati

nama. Drugu liniju odbrane čine

oko sebe prave bakterije, sa koji-

epitelne ćelije koje je zaista teško

ma smo evoluirali, najbolje je za

proći, čiji sastojci su neprijateljski

naše zdravlje. Sve što remeti tu

raspoloženi prema virusima“.

ravnotežu može da nam škodi“.

Ako prođu i ovu liniju

Naši mikrobi formiraju zaštit-

odbrane, mikrobi moraju da se

ne barijere, a i programiraju naš

bore sa belim krvnim zrnicima

imuni sistem. Starije osobe i one

ili imunim ćelijama. Jedan tip su

koje pate od upalnih bolesti

makrofagi koji se nalaze u svim

(astma, alergije, reumatoid-

tkivima i koji su, prema rečima

ni artritis, dijabetes...), imaju

prof. Kruikšenk „dobro naoru-

manje raznovrstan mikro-

žani, ali nisu sasvim precizni“.

biom u crevima, pa su i manje

Zato oni „raportiraju“ pametni-

otporne.

jim, prilagodljivijim belim krv-

Da biste nahranili crevnu

nim zrncima – limfocitima, koji

floru, jedite raznovrsnu hranu sa

pamte mikrobe, „pa ako ih pono-

dosta vlakana. „Mikrobiom voli

vo sretnete, oni će se izboriti sa

vlakna, mahunarke i fermenti-

njima a da vi to i ne znate. To se

sanu hranu“, kaže prof. Kruik-

dešava kada imate dobar urođeni

šenk. Kefir, jogurt, kiseli kupus

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

imunitet

prevencija Da bismo ojačali imuni sistem moramo da razumemo njegovo funkcionisanje.

su, kako se povećavalo znanje o

uspeti da se zadrže tamo dovolj-

mikrobiomu, postajali sve popu-

no dugo.

Fizička aktivnost snižava i nivo stresa, što takođe jača

larniji. Ali, dokazi o probiotskim

Mikrobiom na koži je ta-

imunitet. Hormon stresa, npr.

suplementima nisu ubedljivi,

kođe veoma važan. Velike doze

kortizol, može da škodi funkciji

tvrdi ona, objašnjavajući da nije

UV zračenja mogu da utiču ne-

imunog sistema.

sasvim sigurno da li će suple-

gativno, slabeći zaštitne funkcije

Alkohol nije dobar za

menti preživeti put kroz digestiv-

kože. Preterano pranje jakim sa-

imunitet – neka istraživanja

ni trakt, niti da li će, ako stignu

punima i antibakterijskim sapu-

ukazuju da alkohol smanjuje

do creva,

nima ne prija mikrobiomu kože.

efikasnost makrofaga i da dovodi do smanjenja broja lim-

Fizička forma pomaže

focita.

Da biste bili imunološki spre-

Prof. Kruikšenk objaš-

mni, morate biti u dobroj fizič-

njava da makrofagi koriste

koj formi. „Vežbanje, jačanjem

vitamin C (preporučenih pet

cirkulacije, mobiliše bela krvna

porcija voća i povrća dnevno

zrnca, tako da mogu da rade

obezbeđuje ga u dovoljnim ko-

svoj posao nadzora, traganja i

ličinama), kao i vitamin D. Vi-

uništavanja mikroba u orga-

tamin D uobličava i urođeni i

nizmu“, objašnjava prof. Akbar.

stečeni imuni odgovor, a sve

Preporučuje se najmanje 150

više istraživanja ukazuje na

minuta umerene aerobne aktiv-

to da njegov nedostatak slabi

nosti (vožnja bicikla, hodanje)

imunu reakciju organizma.

ili 75 minuta jačeg treninga

I dobar san jača imuni si-

nedeljno (trčanje, plivanje,

stem. Istraživanje iz prošle godi-

aerobik). Naročito starije

ne otkrilo je da nedostatak sna

osobe treba da što više

remeti sposobnost T-ćelija da se bore protiv bolesti.

vežbaju.

Izvor: www.theguardian.com ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

test Koja tvrdnja najbolje opisuje vaše mentalno stanje kada ste pod stresom? A.

Razdražljiv ili emotivan.

Ne mogu da se opustim.

Osećam iznenadni strah.

Opišite vaše navike u ishrani kada ste pod stresom. A.

Ne menjam navike u ishrani.

Ne mogu da jedem, nemam apetit.

Stalno nešto grickam, jedem previše.

Generalno, da li... A.

...imate problem da se koncentrišete.

...imate problem da sedite mirno.

...imate problem sa multitaskingom (više zadataka koje treba uraditi u isto vreme).

Da li ste skloniji: A.

Prehladama.

Glavobolji.

Bolovima u mišićima.

Kako se ponasate pod stresom? Ne ponašaju se svi isto kada su pod stresom, niti iste stvari izazivaju stres kod svih ljudi. Otkrijte kojem tipu pripadate i kako da se relaksirate.

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

Većina odgovora pod A:

Uzleti i padovi

Dobro radite pod stresom, fokusirani ste, ali kada stres popusti i vi – „padate“. Tokom radne nedelje ste u petoj brzini, multitasking vam ne pada teško, ali zato preko vikenda ne izlazite iz kreveta ili omiljene fotelje. SAVET: Sprečite izgaranje na poslu tako što ćete napraviti prioritete. Provedite pet minuta svakog jutra praveći spisak svega što želite da uradite/postignete tog dana. Svaku stavku obeležite sa „visok“, „srednji“ i „nizak“ prioritet. Nemojte da sve stavite pod stavku „visok prioritet“, kako ne biste preterali sa ispunjavanjem zadataka. Idealno bi bilo da vaš spisak nema više od tri stavke „visokog“ prioriteta. Takođe, bilo bi dobro da ovaj spisak pišete rukom (a ne da kuckate u telefonu). Precrtavanje postignutog pomoći će vam da dobijete bolji uvid u napredak koji ste ostvarili.

Većina odgovora pod B:

Stalno preterujete

Teško vam je da se opustite, jer iako veoma logično razmišljate, ne možete da „izađete“ iz svoje glave i umirite misli. Kod vas se lako aktivira odgovor na stres („bori se ili beži“), a teško se gasi. Za ovaj tip ljudi je uobičajeno da su anksiozni i da imaju problema sa snom. Teško se povezujete sa svojim osećanjima. SAVET: Često ne vidite anksioznost koja se približava jer dugo izbegavate to osećanje. Za vas je važno da se suočite sa anksioznošću i da izrazite svoja osećanja. Osobama ovog tipa obično koristi terapija razgovorom. Za početak, pet minuta svakog dana razgovarajte sa osobom u koju imate poverenja.

Većina odgovora pod C:

Osetljivi na stres

Niste baš tip za multitasking i najpre ćete sebe opisati kao „iscrpljen“ ili „ispražnjen“. Spolja delujete mirno i sabrano, ali u stvari vas i najmanji stres parališe. Postajete anksiozni i bojažljivi, boreći se da nađete način da krenete napred i prebrodite stres. SAVET: Ako vas stres parališe, probajte da legnete na pod licem nadole, da pet minuta dišete polako i duboko sa šakama takođe okrenutim nadole. To je pristup opuštanja koji bi se mogao opisati kao „pretvaram se dok ne prođe“. Ovaj položaj šalje poruku mozgu da ste opušteni, što zauzvrat opušta telo. ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Izvor: www.doctoroz.com

Kako ub lumbago O

Bilo da patite od bolova u donjem ( delu leđa, ili hoćete da se oporavite drugog problema sa leđima, potreb zaštitite i ojačate lumbalni deo kičm

vo su tri primene u načinu života i položaju tela koje mogu da pomognu da se

smanji opterećenje na donjem delu leđa. Pređite na radni sto za kojim se stoji bar

deo dana. Nekoliko istraživanja je utvrdilo da je

predugo sedenje jedan od najčešćih uzroka lumbalnih bolova. Sedeći položaj, pogotovo ako se naginjete napred prema ekranu kompjutera, menja prirodno poravnat položaj kičme, što jako opterećuje lumbalne diskove, hrskavice i ostale strukture. Izbegnite predugo sedenje prelaskom za radni sto za kojim ćete stajati bar deo radnog dana. Ako imate bolove u donjem delu leđa, pokušajte da se postepeno naviknete da radite stojeći za radnim stolom. U početku samo neko vreme, a potom kako vam se izdržljivost povećava, produžujte i vreme stajanja. Podesite položaj tastature i miša kako ne biste naprezali ručne zglobove. Idealan ugao je da se tastatura malo podigne naviše. Može pomoći i ako pod noge postavite mekanu prostirku. Osim što ćete deo radnog vremena provesti stojeći, trebalo bi i da duže periode sedenja prekidate tako što ćete na otprilike svakih 30 minuta uradi 22

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

najčešći problemi

blažiti go

(lumbalnom) e od nekog bno je da me. Evo kako. ti nekoliko vežbi blagog rastezanja ili kratko prošetati. Istežite zadnje butne mišiće. Mišići i tetive na zadnjem delu butina lako mogu da se isuviše zategnu. Ako je to slučaj, onda se taj pritisak prenosi na donji deo leđa i može da pogorša lumbago. Evo jedne vežbe istezanja butnih mišića koju možete da uradite na stolici: sedite na stolicu. Postavite ispred sebe drugu stolicu. Pažljivo podignite jednu nogu i postavite je na drugu stolicu. Nagnite se prema nožnim prstima, pa opet unazad. Onda na isti način istegnite i drugu nogu. Spavajte u blago uspravljenom položaju. Većini ljudi koji pate od lumbalnih bolova prija kada im je donji deo leđa podržan zahvaljujući tome što se blago podigne (kao kad biste se zavalili u udobnu naslonjaču), dok su im kolena poduprta i malo podignuta (možete staviti neko jastuče ispod njih). To može da pomogne ako imate lumbago, bilo da potiče od degenerativne bolesti diskova, osteoartritisa ili spinalne stenoze. Izvori: www.spine-health.com; www.healthline. comhttp://jem.rupress.org/content/216/3/517 ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

I S E R I B

eri

i.c

www.

mud

Onaj ko je postojan, jednostavan i škrt na rečima nije daleko od potpune vrline. Konfučije Glupak se naslanja na glupaka, kao slepac na slepca. Jovan Dučić Bez pripreme, nema pokušaja. Bez pokušaja, nema napretka. Bez napretka, nema savršenstva. Bez savršenstva, nema zadovoljstva. Šri Činmoj Strašno je kad imate nešto važno da ispričate a nemate kome, a još je strašnije kad imate kome, ali nemate šta da ispričate. Duško Radović Onaj koji greši ogrešuje se o samog sebe, jer nepravednim postupkom čini samog sebe rđavim i tako šteti samom sebi. Marko Aurelije

Kad mislimo o sreći, uglavnom zamišljamo uzbudljiv život i stvari koje nam gode ili zadovoljavaju našu sujetu. Međutim, to možda nije dobar put ka pravoj sreći, tvrdi švajcarski filozof Rolf Dobeli u svojoj knjizi „Umetnost dobrog života”.

današnjem svetu koji

rijalne potrebe ljudi zadovoljene.

toliko forsira indivi-

Zamislimo da smo se rodili u

dualizam, uspeh, jedinstvenost,

nekom mnogo težem dobu (da

Ralf Dobeli potpuno obrće per-

ne pominjemo srednji vek). Zato

spektivu. Bićemo srećniji ako

imamo sve razloge da budemo

nam je život „dosadan“ i ne upi-

zahvalni što smo sada i ovde.

njemo se iz petnih žila da se ista-

Osećanja nisu previše bit-

knemo i pokažemo da smo pot-

na. A glavni razlog je to što su

puno drugačiji od drugih, tvrdi

prolazna, kaže Dobeli. Uzbuđe-

ovaj autor. Evo kakve strategije za

nje, strah, bes, tuga, ushićenje i

sreću on preporučuje:

sve drugo - traju neko vreme,

Budite zahvalni. Time

neka kraće, neka duže, ali na

što smo rođeni u ovom veku, već smo dobili premiju na lutriji, kaže Dobeli, jer su maltene sve mate-

Svaka demokratska vladavina, kad se rđavo shvati i primenjuje, pati od jedne svoje slabe strane: oni od kojih zavisi dodeljivanje političkih položaja veruju da je svaki čovek sposoban za svaki posao. Mihajlo Pupin 24

ZDRAVA HRANA MAJ/JUN ’20

popularna psihologija

Srećniji smo kad nam je dosadno Vaše mišljenje nije važ-

kraju prođu. Zasnivati svoj ži-

pošto mir podstiče produk-

vot na osećanjima je kontrapro-

tivnost. Ako ne dopustimo da

no. Živimo u vreme kad svako

duktivno, jer su to stvari koje se

nam osećanja diktiraju život,

mora da ima mišljenje o svemu.

redovno menjaju, kaže Dobeli.

možemo biti sasvim zadovoljni

A to stvara ogromnu deponiju

onim što trenutno imamo.

narcizma. Mnogo je ugodnije

Prestanite da se trudi-

te da se istaknete. Teško da

Nikog nije stvarno briga

zadržati stvari za sebe i najpre se

postoji nešto takvo kao što je

ko ste vi. Ako previše brinete o

potruditi da promenimo svoj ži-

jedinstvenost, pošto ima na sto-

tome kako vas ocenjuju drugi,

vot, umesto da se žalimo na ne-

tine miliona ljudi širom sveta

život vam baš i neće valjati. Oslo-

što nad čim nemamo nikakvu

koji više nego verovatno imaju

bodite se od mišljenja drugih i

kontrolu.

iste misli i osećanja kao i mi. Ne

dajte prioritet sopstvenoj oceni

može svako da bude jedinstven.

sebe, savetuje Dobeli. Strepeti je sasvim nor-

Ako se namerno trudimo da

Uživajte u svojoj be-

značajnosti.

Prosta

istina

je da nisu svi namenjeni da

budemo autentični, to nas čini

malno. Nema čoveka na ovom

stignu do vrha. Većina uli-

smešnim, pošto stvarno auten-

svetu koji ne brine. Neki imaju

ca nosi nazive po ljudima za

tični ljudi jednostavno ispunja-

novca na bacanje, ali nemaju

koje možda niste ni čuli, a to

vaju ono što obećaju.

porodicu i bliske ljude da uživa-

su ipak bili poznati ljudi. Ako

Sreća je u dosadi. Većina

ju u njemu. Drugi imaju idealnu

mislite da vi možete da se

nas misli da će najbolje iskori-

vezu, ali nemaju novca da plate

proslavite, samo napred, ali ne

stiti svoj život ako se potrudi

račune. U redu je imati brige i

računajte da će se to stvarno i

da stekne gomilu (uzbudljivih)

probleme, ali je bitno kako pre-

desiti, jer se na kraju možete

životnih iskustava. Ali, Dobeli

ma njima postupate. Strepnje

nepotrebno razočarati.

veruje da je mirniji život bolji,

su samo jedan deo života.

ZDRAVA HRANA www.zdravahrana.com

Izvor: www.dobelli.com/en/books/

Dragi čitaoci, Potražite svoj primerak časopisa Zdrava hrana od 15. u mesecu u prodavnicama zdrave hrane i u objektima Mercatora u Beogradu i Novom Sadu.

Smesna strana sveta Čemu su nas učili roditelji kas smo bili mali: Religiji: Moli Boga da se skine ova fleka sa tepiha.

za vaš fit izgled, dobar osećaj i dublji dah Sinhronizacija pokreta i disanja, povećanje snage, imuniteta i fleksibilnosti celog tela. Vežbe disanja, podizanje pranične energije i koncentracije vežbača. Redukovanje stresa uz duboku psihofizičku relaksaciju.

Zadr`ži svoju unutra{nju svež`inu Programe vodi sertifikovani instruktor evropske Joga Alijanse Martina Tripković tel: 060 7000 763

e-mail: martina@hathayoga.rs www.hathayoga.rs Bulevar Mihajla Pupina 143, Novi Beograd (blok 30)

Distribucija časopisa ZDRAVA HRANA NUTRICIA Put za Ovču 25, Beograd 011 4285 644, 4285 722 BONEDA Kvantaška pijaca, Beograd 011 773 00 77 ŠPAJZ Kvantaška pijaca, Beograd 011 4444 204 VIVA TREF Višnjička 74, Beograd 011 276 13 70 LUČAR Novi Sad 021 512 307 BIO UNA Novi Sad 021 633 47 34 EKOLINE Kruševac 037 492 300

Logici: Zato što sam ja tako rekao! Termodinamici: Zagrej tu stolicu, školu završavaju samo uporni. Korenima: Zatvori vrata, kao da si u štali rođen. Flori i fauni: Sažvakaćeš ti to gradivo kao krava seno. Mudrosti: Kad dođeš u moje godine, sve će ti biti jasno. Naučnoj frantastici: Jel ti misliš da pare berem na drvetu?

Čoveka poslali u ludnicu i pita ga doktor kako se zove. - Nikola Tesla - kaže ovaj. - A, pa lepo, imamo mi puno naučnika ovde, izvolite... - Nisam ja naučnik, ja sam aerodrom.

Juče sam se toliko napio sa ženom u izloaciji da sam joj na kraju tražio broj telefona. Savet frizera: slobodno se sami ošišajte. To će vas držati u izloaciji još par nedelja više. Ostani kući. Pitaju dedu kako to da i posle 80 godina babu zove: „dušo”, a on kaže: „Zaboravio sam joj ime, a plašim se da je pitam…” - Majstore, kada ćete završiti ovo kupatilo? - Iduće dve sedmice su ključne...