Zdrava Hrana časopis br. 134

Pođimo od sebe

Danas, zaista, ne manjka stručnjaka koji znaju sve o svemu. Šta god da ih upi tate, odgovoriće vam odmah, sa punim uverenjem da znaju potpunu istinu. Ogromne su iluzije ljudskog uma! Bojim se da se grdno varamo ako mislimo da znamo kako funkcionišu stvari, a da prethodno nismo shvatili kako funk cionišemo mi sami. Nema načina da objektivno procenimo svet ako nismo u stanju da objektivno sagledamo sebe. A to je nešto što ogromna većina ljudi i ne pomišlja da proba. Zamišljajući da znaju istinu, postupaju sa punim po uzdanjem, a većina tih postupaka samo uvećava opšti nesklad, nemir, razdor i nesreću. Nije nikakvo čudo što naš svet izgleda ovako kako izgleda danas, jer mi ne možemo da vidimo činjenice objektivno ako ne poznajemo sebe. I ne možemo da promenimo svet a da ne promenimo sebe. A pogotovo ne možemo da učinimo svet boljim ako najpre ne poboljšamo sebe. Zato, šta god da hoćemo da kažemo, učinimo ili promenimo spolja, moramo da najpre pođemo od onoga što je najosnovnije, onoga što nam je najbliže i onoga što nam je najdostupnije: od samih sebe.

Goran Bojić, glavni i odgovorni urednik urednik@zdravahrana.com

Izdavač

BEYOND d.o.o Kornelija Stankovića 8, Niš Adresa redakcije „ZDRAVA HRANA” Narodnog Fronta 68 M. M. Lug, Beograd ( 3476-034 www.zdravahrana.com office@zdravahrana.com

Direktor

A. Saša Đorđević Glavni i odgovorni urednik Goran Bojić urednik@zdravahrana.com

Štampa Verzal, Beograd

Marketing

Jasmina Buinac 064/312 66 22 jbuinac@gmail.com

Saradnici Biljana Soldatović Jelena Milosavljević Martina Tripković

Stručni savet Dr Draga Ždrnja Slavica Matić viši dijetetičar-nutricionista Lena Gađanski dipl. ing. prehrambene tehnologije Distribucija 064/142 66 43

Dizajn i prepres Atelje za grafički dizajn „Ars longa”

Dizajn naslovne strane Jelica Dikić

Umnožavanje, reprodukovanje i kopiranje materijala iz časopisa i on-line izdanja dozvoljeno je isključivo uz pismenu saglasnost Izdavača.

Za sadržaj oglasa i PR tekstova odgovorni su oglašivači. Redakcija časopisa ne odgovara za sadržaj oglasa i PR tekstova.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 64

ZDRAVA hrana / glavni i odgovorni urednik Goran Bojić. - God. 1, br. 1 (februar 2011). - Niš (Kornelija Stankovića 8) : Beyond, 2011- (Beograd : Verzal).24 cm

Mesečno ISSN 2217-494X = Zdrava hrana COBISS.SR-ID 181816588

Kako da?

napravite „zdrav tanjir“?

Voće i povrće treba da zauzima pola „zdravog tanjira“, po četvr tinu treba da popune integralne žitarice i proteini, dok zdrava biljna ulja treba koristiti umereno. Izbegavajte zaslađene napitke; umesto toga pijte vodu, kafu ili čaj, a mleko i mlečne proizvo de ograničite na 1-2 porcije dnevno.

povećate šanse da živite duže?

Vrlo jednostavno, jedite manje! Niz istraživanja je ukazao da se smanjen unos kalorija povezuje sa manje problema sa dijabetesom, oboljenjima srca i mozga i rakom, a gojaznost i da ne pominjemo.

podstaknete rast kose?

Masirajte skalp uljem pitome nane, sa nekoliko kapi ovog ulja rastvorenog u kašici nosećeg ulja. Ključni sastojak ovog ulja je mentol, vazodilatator koji može da stimuliše cirkulaciju na mestu na koje se nanese.

poboljšate san?

Za ručak konzumirajte pasulj, spanać, kupus ili kelj; a za ve čeru kivi ili banane. Oni sadrže amino-kiselinu glicin, koja pomaže u snižavanju telesne temperature, signalizirajući da je vreme za san, što omogućava da brže zaspite. Glicin po boljšava i kvalitet sna.

lakše skinete kilograme?

Jedite ranije! Kod većine ljudi varenje i meta bolizam najefikasnije rade od sredine jutra do podneva. Organizam manje efikasno sagoreva kalorije kada jedete kasno u toku dana, tako da bi bilo najbolje da rasporedite obroke tako da poslednji bude pre 18 h.

lakše kontrolišete šećer u krvi?

Smanjenje stresa pomaže u tome, jer to pozitivno utiče na me tabolizam glukoze, a da biste smanjli stres, dobro je da medi tirate. Jedno skorašnje istraživanje je pokazalo da osim joge, praktikovanje či gonga i meditacija takođe pomažu u kontroli nivoa šećera u krvi.

Kako da?

Kako smanjiti račune

Svi osećamo efekte inflacije, posebno u samoposluzi. Ipak, postoje načini da umanjimo račun za kupovinu hrane a da ne umanjimo kvalitet svoje ishrane.

Moguće je manje trošiti na na mirnice iako cene skaču, a istovremeno jesti kvalitetno. Isprobajte neke od ovih saveta da smanjite troškove u pro davnici u trenutku kada infla cija podiže cene.

Napravite plan kupovine.

Planiranje kupovine može da vam pomogne da uštedite novac. Pravljenje li ste namirnica pomaže vam da izbegnete impulsivne kupovi ne koje povećavaju troškove. Istraživači procenjuju da u proseku domaćinstva bacaju oko 30% hrane koju kupe. Uz to, pravljenje nedeljnih plano va za obroke znači da ćete više kuvati kod kuće, što znači i da ćete smanjiti troškove koje biste inače imali za „hranu za poneti“ tokom radne nedelje. I

još jedna ideja: zapišite neko liko recepata, a zatim kupite samo sastojke koji su potrebni za njih - to je odlična strate gija koja će vam pomoći da uštedite novac u prodavnici.

Birajte više voća i povrća.

Nutricionisti savetuju da jedemo više voća i povrća, a ove namirnice su jeftinije (od visokoprerađene hrane, npr.). Smrznuto, konzervira no ili sušeno voće i povrće (ili pravljenje domaće zimnice) je odličan način da uštedite no vac a da i dalje unesete važne vitamine, minerale, vlakna i antioksidanse u svoju ishranu. Razmislite o zameni skupljeg voća ili povrća jeftinijim. Na primer, umesto miksa zele ne salate, napravite salatu od kupusa. Koristite domaći ki seli kupus, dok god ga ima

Tragajte za akcijama...

Promenite izvor proteina.

(izuzetno je zdrav). Napravite smuti sa smrznutim bobičavim voćem. Važno je da zaista pojedete ono što kupite. To je još jedan razlog zašto su zamrznuti i konzervirani pro izvodi bolji od svežih (duže traju). ...mada verujemo da to već radite. Takođe, često je onlajn kupovina isplativija, pa probajte i ovaj vid kupovine. Ili, prvo „istražite tržište“ on lajn, pa krenite u samoposlu gu. A nije loše ni upoređivati cene proizvoda. Meso, kao hrana bogata proteinima, obično je skuplje od drugih izvora proteina. U odlične izvore biljnih protei na spadaju: mahunarke (npr.

račune za hranu

tradicionalni srpski pasulj) i orašasti plodovi. A ako više volite vegetarijanske zame ne za meso, tu su delikatesni biljni specijaliteti koji obiluju proteinima: seitan (pravi se od

pšenice) i tempeh (od fermen tisane soje). Možda ima smisla kupova ti određene osnovne namirnice

Kupujte na veliko.

na veliko ili u rinfuzu zbog zna čajne uštede. Posebno ako imate veliku porodicu i dovoljno mesta u ostavi. U svakom slučaju, do voljno je kupovati i veća pakova nja da biste uštedeli.

ЗА

З Д РА В О И Г ИП КО Т Е Л О

OВО ВЕКОВИМА ПРОВЕРЕНО УЉЕ:

и аму из зглобова.

• Биљни екстракти хране зглобове и мишиће и тако их брзо регенеришу.

• Сусамово уље подмазује зглобове и уклања сувоћу и кртост.

ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ:

• Због тоничног деловања може да се користи код артритиса, реуме, ишијаса, бола у леђима, атрофије мишића и слично.

• За масажу врхунских спортиста после великих напора.

• У свим случајевима где је бол последица преоптерећености или похабаности мишића или зглобова.

• Када је потребно исхранити и ојачати зглобове и мишиће.

• Код различитих поремећаја вата доше.

Ajurvedska

Najveći broj bolesnih ljudi danas uzrok svojim problemima traži u spoljnim faktorima kao što su virusi, bakterije, genetika, zagađenje i tako dalje. Na te faktore je teško ili nemoguće uticati pa prema tome, šta da se radi – svi su bolesni, biću i ja. Najveći broj bolesti savremenog čoveka nije posledica ni zagađenja ni mikroba ni genetskih sklonosti, već direktan rezultat nenormalnog životnog stila. Životni stil koji prkosi zakonima prirode je direktan uzrok bolestima srca i krvnih sudova, mentalnim, ner vnim i emotivnim bolestima. Dnevna rutina je nešto što je pod kontro lom svakog čoveka. Direktno od samog čoveka i samo od njega zavisi kada će da ustane, kada će da jede, koliko će da jede, kada i koliko će da radi i kada će da se odmara, zabavlja, spava, da li će da puši, pije, drogira se, prejeda se i tako dalje.

Ajurvedska dnevna rutina

Ajurveda smatra da 60% bolesti može da se kontroliše i zaustavi bez ikakvih lekova, muka i napora, samo putem dva faktora: kroz prirodno ponašanje tokom dana i kroz prikladnu ishranu.

ga zasnovana na obrascima delo vanja prirode i prirodnih zakona od ponoći do podneva i od pod neva do ponoći. Uravnotežena dnevna rutina jeste rutina koja nas dovodi u sklad sa ritmovima prirode. Ona stvara ravnotežu u našoj fiziologiji i podešava naš unutrašnji biološki sat. Pravilna dnevna rutina stvara samopouz danje, spokojstvo, sreću, samo kontrolu i dug život.

Naš biološki časovnik po vezan je sa pomeranjem doša tokom dana. Ajurveda savetuje da svoje navike i ponašanje uskladimo sa kretanjem doša i da svaki period dana koristimo u skladu sa dominantnim osobinama pre ovladavajuće doše za taj deo dana.

Aktivnost za svako doba

dana

Na primer, svitanje je period kada preovlađuje vata doša (od 2 do 6 ujutro) i kada se priroda budi i čisti od taloga nakupljenih tokom noći (i tokom prethodnog dana). Zato je dobro ustati u tom periodu i izbaciti otpadne materije. Od 6 do 10 preovladava kafa doša, što nam daje snagu i taj period je idealan za rad. Osim što daje snagu i izdržljivost, kafa doša donosi i tromost, sporost i opuštenost, pa ustajanje posle 6 ujutru ugrađuje ove kvalitete sporosti i tromosti u naše raspoloženje tokom dana (što za neke osobe može biti čak i dobro!). Od 10 do 2 na snazi je pita doša, koja predstavlja metabolizam i vatru

Čobić instruktor ajurvede www.ajur-veda.rs

varenja – dakle, vreme je za glav ni obrok tokom dana. Ponovo od 2 do 6 po podne na scenu stupa vata koja donosi lakoću i pokret ljivost, što je dobro za aktivnosti raznih vrsta (rad, zabava) a slede kafa (od 6 do 10 uveče) – vreme za opuštanje i priprema za spa vanje – i pita od 10 uveče do 2 ujutro kada se metaboliše sve što je osoba tog dana unela u sistem duh-telo (hrana, piće, čulni utis ci, osećanja...).

Ajurvedska rutina – di načarija – zasnovana je na ovom kretanju doša u prirodi. Sve preporuke koje slede (u sle dećem broju) rezultat su nepo srednog uvida u najfinije meha nizme funkcionisanja prirode koje su otkrili i objavili drevni mudraci – rišiji. (Nastaviće

Vladimir

8 najboljih jesenjih

Svi znamo da nas čeka period obilnih obro ka. A i da nije tako, pred zimu i zimi se po pravilu jede teža i kaloričnija hrana. Ipak, pravil nim izborom namirnica postići ćete i da unosite dovoljno energije i hranljivih sastojaka, a da isto vremeno to bude uravnotežena ishrana koja ne opterećuje metabolizam.

Prokelj je izuzetno ni skokalorična namirnica. Znatno je bogatija hranljivim i lekovitim sastojcima od brokolija. Obiluje biljnim vlaknima, antioksidansima i nekim zna čajnim vitaminima (poput vitamina K). Probajte da ispečete blago posoljene glavice prokelja i servi rate ih prelivene sa malo maslinovog ulja. Batat je korenasta namirnica koja podseća na krompir i obiluje biljnim vlaknima. Veoma je zasitan, pa reguliše apetit, a doprinosi i regula ciji nivoa šećera u krvi. Sva kako će pomoći da održite poželjnu telesnu težinu.

Karfiol je niskokaloričan, bogat biljnim vlaknima, a sadrži i omega 3 ma sne kiseline. Pohovani karfiol pre liven nekim zdravim sosom od lično je jesenje/zimsko jelo.

najboljih namirnica

Ove namirnice vam mogu pomoći da se u hladnijem periodu godine hranite zaista kvalitetno, a da se pritom ne ugojite (što se neretko dešava tokom jeseni i zime).

Nar je ekstre mno zdrava voćka, puna minerala, vitami na, biljnih vlakana i antioksidanasa koji imaju izražena antikancerogena svojstva. Doprinosi regulaciji meta bolizma masti, pa je preporučljiv za održavanje poželjne telesne težine.

Rogač možete da koristite kao zaslađivač umesto šećera, jer je zdraviji. Sadrži visok procenat belančevina i složenih ugljenih hi drata a veoma malo masti. Odličan je izvor kalcijuma. Sto grama mlevenog rogača sadrži čak 352mg kalcijuma. Može se kori stiti kao zamena za kakao, odnosno čokoladu. Ali za razliku od kakaoa, ne sadrži oksalnu kiselinu.

Cimet se slaže sa svim ča jevima, pa ga čak možete dodati i u kafu ili limunadu. Izuzetan je za jesen - doprinosi sagorevanju ma snoća i regulaciji

holesterola, a dokazano je da do prinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, što je odlično za uravnote žen apetit i sprečavanje stvaranja masnih naslaga.

Bundeva je niskokalorična i zdrava: bogata antioksidansima, beta karotinom, luteinom i zeak santinom, i veoma za sitna. Može se spremiti na mnogo raznih načina: bundeva pečena u rerni sa medom (slatka va rijanta), kari od bundeve (ljuto-slana varijanta), čorba od bundeve...

Bundevino seme je zaista domaća superhrana: bogato proteinima, omega 3 masnim kiselinama i triptofanom, dobro je za prostatu, smanjenje stresa i zdrav san. Ako kupite bundevu da spremite neki obrok, svakako ispecite i se menke.

Većina vegetarijanaca je čula preporuku dva različita izvora proteina, na primer, proteine iz biljne hrane. Ali, nova istraživanja

Ideja o kombinovanju proteina datira iz vreme na kada je vegetarijanska i veganska ishrana tek počinjala da se probija u prvi plan. Knjiga koja je izvršila ogroman uticaj na razmišljanje o ishrani i ekologiji, „Ishrana za malu planetu“ Frensis Mur Lape, objavljena 1971. sadržala je informaciju da biljne namirnice sadrže nekompletne proteine i da vegetarijanci i vegani moraju da kombinuju proteine iz raznih izvora u svakom obroku kako bi obezbedili „kompletne“ proteine. S obzirom na ogroman uticaj te knjige, nije čudo što se ova ideja ugradila u osnove vegetarijanstva.

Tofu je proizvod od soje niske kalorijske vrednosti, posan i bez laktoze. Bogat je proteinima, mineralima i amino kiselinama. Tofu možeš dodati sendivičima, kuvanim jelima, salatama, supama... A naš dimljeni tofu zdravija je zamena za dimljeni kačkavalj.

Distribucija: 011 343 19 14

Pogrešne pretpostavke U vreme kada je knjiga izdata, ta ideja se smatrala nutricionistički i naučno ispravnom. Čitava priča potiče od jednog istraživanja na pacovima, starog skoro 60 godina (članak koji govori o tome objavljen je u časopisu Journal of Nutrition još 1961).

Kombinovanje nauka ili mit?

preporuku da treba da kombinuju u istom obroku primer, pasulj i pirinač, da bi dobili „kompletne“ istraživanja su pokazala da to nije neophodno.

Međutim, da ta pretpo stavka nije tačna, pokazalo je nekoliko savremenih istraživa nja koja su opovrgla zaključke do kojih su došli istraživači u pomenutom članku. Ono što je u toj priči tačno jeste da određe ne namirnice biljnog porekla ne sadrže sve amino-kiseline. Ali, ono što nije tačno jeste da mo rate da u istom obroku pažlji vo kombinujete biljne proteine kako ne biste bili u manjku. Za što? Zato što je naš organizam u stanju da skladišti amino-kise line! Zbog toga, ako na primer

jedete ovsenu kašu za doručak, a pasulj za ručak, dobićete „kom pletne proteine“. Nema nika kvog razloga da morate da ih jedete zajedno!

Naš organizam je u stanju da skladišti amino-kiseline.

Nema razloga za brigu Dakle, nije neophodno da jedete pirinač i pasulj zajedno da biste ostali zdravi. Sve dok se hrani te kvalitetnom, raznovrsnom, biljnom hranom, bilo da ste vegetarijanac ili vegan, nemate nikakvog razloga da brinete o tome da li unosite dovoljno pro teina niti da li će to biti „kom pletni proteini“. Naš organizam je mnogo pametniji nego što su neki istraživači mislili.

Potaz od bundeve

Iseckati 200 g bundeve, 50g korena celera, 1 šargarepu, 1 glavicu crnog luka vodom da ogrezne i staviti da se kuva Kada povrće omekša izmutiti štapnim mikserom. Po potebi dodati još vode do željene gustine Dodati maslinovog ulja, 1-2 čena izgnječenog belog luka, biber i so po ukusu služenje staviti pavlaku i malo prepečnog bundevinog semena.

Pavlaka od indijskog oraha

Preliti vodom 50g indijskog oraha i ostaviti da odstoji 3-4 sata ili preko noći Ocediti vodu, naliti 70-80ml vode, dodati 1 kašiku nutritivnog kvasca, 1 kašiku limunovog soka i so po ukusu Izmiksati štapnim mikserom do glatke teksture.

Galeta sa sampinjonima

8 parčadi

Pomešati 250g integralnog pšeničnog brašna, 50 g palente, 3 kašike maslino vog ulja, 3 kašike lanenog semena, 1/2 kašičice sode bikarbone, 1/2 kašičice morske soli i oko 120ml vode. Zamesiti meko testo. Staviti u frižider 30 minuta. Dok je testo u frižideru pripremiti nadev pinjona i iseckati Iseckati 100g praziluka Izdinstati sa maslinovog ulja. Kada pečurke omekšaju ocediti vodu koju su pustile. Posoliti po ukusu, dodati beli biber i malo timijana. Ostaviti da se nadev prohladi Na papiru za pečenje oklagijom razvući testo u obliku kruga. Naneti nadev ostavljajući 2-3 cen timetra prazne ivice. Izgnječiti 50g sira po želji (tofu, kozji, feta) i naneti preko nadeva. Saviti ivice i sa papirom za pečenje preneti u okruglu posudu prečnika 24-26 cm. Ivice premazati maslinovog ulja Staviti u zagrejanu rernu i peći na 180 stepeni 20-ak minuta (zavisi od jačine rerne).

Zapeceni kupus

500-600g kupusa, 1 šargarepu i 1 glavicu crnog luka Dinstati nekoliko minuta luk i šarga kašikom maslinovog ulja Dodati kupus i po potrebi dinstati dok kupus ne omekša 1dl pasiranog paradajza i još malo prodinstati 100g dimljenog tofu sira. Dodati u kupus tofu sir, nih leblebija, so i biber po ukusu, malo tucane ljute paprike Staviti u podmazanu posudu, lepo izrav nati i premazati sa 2 kašike pasiranog paradajza. Zape

senih pahuljica tiganju Pomešati urme, pahuljice i kašike ta hinija For mirati kuglice i uvaljati u

Puteri od orašastih

Orašasti plodovi, kao i puteri koji se od njih prave, bogati su važnim

Puteri od orašastih plodo va prave se mlevenjem orašastih plodova u pastu - na taj način se ne gube korisna svojstva orašastih plodova. Osim što su zdravi, ovi puteri su i izuzetno ukusni - možete ih koristiti za sendviče, smutije, možete ih uba citi u recepte za pravljenje kolača ili preliva za salatu... Osim toga, u periodu posta, njima možete zameniti puter od kravljeg mleka.

Dobar su izvor magnezijuma.

Ovaj mineral je dobar za nerve, mišiće, kosti, održavanje nivoa šećera u krvi, krvnog pri tiska, pa čak i genetskog materi

jala (DNK). Indijski orah, bade mi, kikiriki, kao i puteri od njih, bogati su magnezijumom.

Sadrže dobre masti.

Većina masti u orašastim plodovima su nezasićene - one su zdravije od zasićenih masti koje se nalaze u mesu ili transmasti iz visokoprerađene hrane. Takođe, nezasićene masti mogu pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i insulina.

Bogati su nutrijentima.

Osim proteina, vlakana i zdravih masti, ovi puteri sadrže i druge nutrijente poput vitami na E i B6, folne kiseline, niacina,

magnezijuma, cinka, bakra i ka lijuma. Izbegavajte one kojima su dodati so, šećer, konzervansi i nezdrave masti.

Bogat su izvor antioksidanasa.

Puteri od orašastih plodo va sadrže minerale poput selena i mangana, vitamine C i E, kao i flavonoide, fenole, polifenole i druge supstance. Sve zajedno, oni štite vaše ćelije, kao i zdravlje srca, pa čak pomažu i u prevenci ji raka debelog creva.

Pomažu kontrolu težine.

Iako orašasti puteri sadrže dosta masti, to ne znači da treba

orašastih plodova

važnim nutrijentima i višestruko dobri za zdravlje.

da ih izbegavate. Visok sadržaj proteina i vlakana daje energiju i drži vas sitim duže vreme - tako ćete unositi manje drugih kalo rija i gubiti težinu. Takođe, ovi puteri vam mogu pomoći da sa gorite više energije, čak i kad se odmarate. Ako ste na dijeti, veća je verovatnoća da ćete je se držati ako jedete orašaste plodove. Jedi ni savet je - ne preterujte!

Doprinose prevenciji dijabetesa tip 2.

Pomažući da se pod kon trolom drže težina, šećer i masti u krvi, puteri od orašastih plodo va pomažu u prevenciji dijabete sa tipa 2. Takođe, pomažu u odr

žavanju endotela (sloj ćelija koji se nalazi na unutrašnjoj površini krvnih sudova) elastičnim i zdravim - i na taj način se predupre đuju srčani problemi koji su po vezani sa ovim tipom dijabetesa.

Doprinose prevenciji srčanih bolesti.

Ljudi koji jedu više oraša stih plodova (a ovo se odnosi i na putere od njih), ređe obolevaju od kardiovaskularnih bo lesti. Prema nekim saznanjima, za ovu vrstu pomoći organiz mu dovoljno je oko 28g, ili 2 kašike, dva puta nedeljno.

Izvor: https://www.webmd.com/diet/ss/ slideshow-health-benefits-nut-butters

Uradite pravu stvar za svoje

Vitamin C protiv metaboličkog

Metabolički sindrom nije sam po sebi bolest, ali jeste stanje koje pove ćava verovatnoću da se razvije neka od veoma rasprostranje nih savremenih bolesti, kao što su srčana oboljenja. Obično se metabolički sindrom definiše na osnovu četiri pokazatelja: salo oko struka (gojaznost), povišen krvni pritisak, povišen nivo še ćera u krvi (teškoća da se meta bolizuje glukoza) i povišeni nivoi holesterola i triglicerida u krvi.

U razvijenom svetu, koji se hrani prerađenim i nekvalitetnim namirnicama, koje sadrže mnogo dodatog šećera i loših masnoća, metabolički sindrom dobija razmere epidemije. Na primer, procenjuje se da čak 40% Amerikanaca pati od ovog stanja, a veoma je verovatno da

je i u našoj sredini metabolički sindrom sve češći.

Promena iz korena Da bismo se izborili sa ovim stanjem, potrebna je promena načina života: ishrana u kojoj preovlađuju celovite namirnice biljnog porekla (voće, povrće i integralne žitarice), više fizičke aktivnosti, kao i vežbe i tehnike koje doprinose umanjenju stresa. Međutim, interesantno je otkriće da vitamin C može da dodatno pomogne da se sa ovim stanjem izborimo. To su utvrdili istraživači sa Univerziteta u Kuala Lum puru. Njihovo istraživanje uka zuje da povećan unos vitamina C može poboljšati stanje kod osoba sa metaboličkim sindromom. Ovo istraživanje takođe ukazuje da je osobama sa metaboličkim

protiv metaboličkog sindroma

Jedno skorašnje istraživanje otkrilo je da je manjak vitamina

C povezan sa metaboličkim sindromom, kao i da povećan unos vitamina C može da pomogne da se to stanje popravi.

sindromom verovatno neće biti dovoljna ista količina vitamina C kao zdravim osobama, pošto sam metabolički sindrom dovo di do toga da nivo vitamina C u organizmu opadne, odnosno, osobe koje pate od metaboličkog sindroma imaju niže nivoe vita mina C u organizmu od proseka.

Vitamin C pomaže u borbi protiv infekcija i doprinosi neutralizaciji određenih toksina.

Prirodni izvori

Vitamin C je rastvorljiv u vodi, tako da ne može da se skladišti u organizmu. Zbog toga je potreb no unositi ga svakodnevno. Osim metaboličkog sindroma, odr žavanje norrmalnog nivoa vitamina C u organizmu pomaže u borbi protiv in fekcija, doprinosi neutra

lizaciji određenih toksina, dopri nosi zaceljivanju rana, a takođe i pomaže organizmu da sintetiše hormone i hemijske mesendžere koji su potrebni za funkcionisa nje nerava i mozga.

Uvek je dobro ako vitamin C možemo da obezbedimo iz prirodnih izora. U najbogatije prirodne izvore spadaju kamu kamu (voćka koja se kod nas može naći u prahu), acerola, zatim paprike, kupus (i sveži i kiseli), a tek onda dolaze limun, pomorandža i kivi. Svakako da u određenim slučajevima suplementi vitamina C mogu odigrati značajnu pozitivnu ulogu.

Izvori i stručne reference: www.healthline.com, www. ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/

Kako udisati toksina

Udisanje štetnih materija iz okolnog vazduha je verovatno raznim hemikalijama. Iako dosta od toga ne možemo možemo da sprečimo ili smanjimo.

Evo primera nekoliko izvora štetnih isparenja, mikročestica i sličnog na koje možemo da utičemo i smanjimo njihov negativan uticaj.

Isparenja od sredstava za čišćenje Nekoliko proučavanja je poka zalo da je nivo štetnih isparenja u zatvorenom u većini kuća ili stanova nekoliko puta veći nego napolju! Uzrok tome su najverovatnije mnogi preparati za čišćenje (kupatila, radnih površina, tepiha) u kombinaciji sa osveživačima vazduha, sve ćama, parfemima, sprejovima za kosu i drugim hemikalijama koje raspršujemo po kući goto vo svakodnevno.

Udisanje ovih isparenja može dovesti do mučnine, vrto glavice, kijanja i curenja iz nosa, nekontrolisanog kašlja i suzenja očiju i sl. To se dešava zato što sve hemikalije i rastvarači kao što su benzen, varikina i isparljive kise line koje rastvaraju prljavštinu i masnoću iritiraju ljudska tkiva. Kako se zaštititi: Čistite kuću na više „eko loški“ način. Na primer, vruća voda, bez ikakvih dodatih hemikalija, može da očisti većinu površina u kući, uključujući i suđe (ukoliko nije previše za gorelo). Razne vrste sirćeta, eterična ulja, pa čak i sok od limuna rastvoren u vodi pred stavljaju veoma efikasne pri rodne čistače!

udisati manje

verovatno najpodmukliji oblik izlaganja možemo da izbegnemo, dosta toga ipak

Osveživači prostorija

Jedno istraživanje je pokazalo da nekoliko često korišćenih osveži vača prostorija često sadrže veoma toksične hemikalije koje čak nisu ni navedene na deklaraciji! U ove preparate spadaju sprejo vi, praškovi za tepihe, mirišljavi osveživači za kupatila i slično. Mnogi osveživači vazduha mogu da izazovu peckanje u grlu i očima, iritaciju pluća, mučninu, curenje iz nosa i kijanje, a mogu i da podstaknu i napade astme. Kako se zaštititi: Često provetravanje u ve likoj meri može da smanji kon centraciju tih hemikalija u vaz duhu i da umanji njihovo štetno delovanje. Umesto veštačkih parfema koristite eterična ulja.

Parfemi, lakovi za kosu i sredstva za ličnu higijenu

Parfemi su veoma nezgodni kada se udišu, pošto često sadrže na stotine raznih hemikalija, pomoću kojih se dobija njihov miris. Većina parfema se nanosi na telo tako što se poprskaju u fi nom spreju, koji delom dospeva u okolni vazduh i mi ga udišemo.

Lakovi za kosu i ostali produkti za ličnu higijenu (de zodoransi i sl.) koriste se u obliku aerosolnih sprejova koji opet povećavaju količinu štetnih he mikalija u vazduhu i opšte za gađenje.

Kako se zaštititi: Ukoliko umesto sprejova koristimo pumpice za rasprši

vanje ili štrcaljke koje nanose određeni preparat na tačno određenu površinu, manje he mikalija će dospeti u vazduh. Pomoći će i ako pokrijemo nos ili usta dok raspršu jemo određeni preparat (npr. dezodorans).

Idealno rešenje je ko ristiti prirodne preparate za ličnu higijenu bez hemikalija, koji se sada mogu naći u veći ni bolje snabdevenih prodavnica zdrave hrane.

Izvori: http://lesstoxicguide.ca/index.

asp?fetch=household, www. sciencedaily.com/relea ses/2008/07/080723134438.htm, www.aerias.org/desktopmodules/ articledetail.aspx?articleid=112

Ove vežbe vam mož da neće „nabildova ti“ mišiće, ali mogu da pomo gnu da se održi mišićna snaga i opusti nagomilana tenzija. Evo kako se rade. Trbušnjaci. Dok vodite neki dosadan i dug razgovor telefonom, prilika je da uradite ovu stacionarnu vežbu. Sedite uspravno, stopala treba da vam stoje ravno na podu. Stegnite trbušne mišiće upravo onako kako biste ih stegli da radite redovne trbušnjake, i držite ih stegnute bar deset sekun di. Uradite tri ponavljanja ove vežbe po tri puta.

Pritisak nadole tricepsi ma. Kad vam ruke nisu zauzete kucanjem na tastaturi, mišem ili

6 vežbi u

telefonom, iskoristite priliku da uradite ovu vežbu. Približite sto licu radnom stolu i stavite pod laktice na sto tako je ruka savijena pod uglom od 90 stepeni. Stegni te pesnicu i okrenite ruke kao da radite podizanje tega samo zglo bom šake. Onda čvrsto pritisnite sto rukama i pritisnite tricepsima nadole dok istovremeno nastojite da ramenima pritisnete nadole. Držite taj položaj deset sekundi. Ponovite vežbu šest puta.

Podizanje bicepsima. Dok čitate nešto na ekranu, ali su vam ruke slobodne, možete

da uradite podizanje bicepsima. Dok sedite za stolom, savijte laktove i uvucite podlaktice is pod stola sa dlanovima naviše. Pritisnite odozdo sto mišićima ruku zategnutim kao da hoće te da podignete sto. Održite taj pritisak deset sekundi, pa opustite mišiće. Izvedite ovo deset puta, nastojeći da održite normalno disanje i da vam leđa budu prava. Podizanje listovima. Se dite na ivicu stolice sa stopalima na podu i pravim leđima. Podi gnite pete sa zemlje, dok vam

Čak i sedeći u kancelariji, možete da vežbate mišiće pomoću izometrijskih vežbi. Ne zahtevaju da ustajete od stola, tako da ne izazivaju nepotrebnu pažnju. Korisna ideja, pošto kardiolozi smatraju da sedenje ubija i savetuju da se na svaki sat fizički aktiviramo bar malo…

kancelariji

prsti ostaju na podu, sa čvrsto stegnutim mišićima listova. Dr žite ovaj položaj deset sekundi. Ponovite ovo izometrijsko podi zanje listovima triput.

Istezanje vrata. Ovo je bitna vežba, zato što se nape tost od dugog sedenja i stresnih situacija po pravilu nagomilava u vratu. Ova izometrijska vež ba angažuje ekstenzore vrata, koji su na zadnjoj strani, kako bi opustila napetost i ojačala ih. Sedite visoko na stolicu i podignite ruke iznad glave. Sa vijte laktove i prepletite prste,

pa postavite tako prepletene prste na potiljak. Gurajte gla vom nazad a rukama napred.

Držite ovaj položaj pet sekundi pre nego šro opustite mišiće. Ponovite pet puta.

Istezanje nogu. Dok se dite uspravno na stolici, oslonite podlaktice na naslon stolice i čvrsto ga stegnite. Polako ispružite jednu nogu ispred sebe i stegnite kvadricepse. Držite nogu tako deset sekundi pre nego što je spustite na pod. Ponovite 12 do 20 puta, a onda istu vežbu uradite drugom nogom

w . bis e r i m ud os ti . c o m

Telesna lepota ima nečeg životinjskog ako je bez duha.

Demokrit

Budala uvek ima prednost nad nadarenim čovekom; večito je zadovoljan samim sobom.

Napoleon

Ako čovek ne menja svoje mišljenje, ili je vrlo mudar, ili je budala.

Kineska izreka Pobeda može biti ne znam koliko velika, ali nikad ne može vratiti mrtve.

Žil Romen

Šta znači biti slavan? Postići to da se govore mnoge gluposti na vaš račun.

Gistav Flober

Samoća je lepa ako čovek sam sa sobom živi u miru i bavi se nečim određenim.

J. V. Gete

Vi možda jeste nesavršeni, ali upravo vaša žarka želja da budete savršeni predstavlja početak savršenstva.

Šri Činmoj

Želeti ili morati?

Uvreženo je mišljenje da će previše prepre ka na putu ka nekom cilju utica ti na naš nivo motivacije. Ipak, novo istraživanje objavljeno u Journal of Research in Perso nality je potpuno preokrenulo tu perspektivu, sugerišući da u stvari lična motivacija određuje broj i težinu prepreka sa kojima se neko suočava.

Preskočite prepreke Svako iskušenje koje vam sto ji na putu da postignete svoje ciljeve predstavlja prepreku, smatra Marina Miljavska sa Univerziteta Karlton u Kanadi. Npr. kada vam je cilj da se hranite zdravo, „brza“ hrana posta je prepreka. Isto tako, mobilni telefon je prepreka kada vam je cilj da se koncentrišete na uče nje ili posao.

Međutim, razni ljudi ra zličito doživljavaju prepreke i

DO CILJA

„Ako težite cilju zato što ‚mo rate’, veća je verovatnoća da ćete se više boriti da ga ostva rite. Možda vredi zameniti taj cilj ciljem koji vam je lično važniji i smisleniji? Ili, možete pokušati da pronađete više motivacije tipa „želim“ za isti cilj“, savetuje Miljavska.

Novo istraživanje sugeriše da naša motivacija određuje broj i težinu prepreka sa kojima se suočavamo. Postoje dve vrste motivacije. njihovu težinu. Ličnosti ljudi, vrsta cilja koji pokušavaju da postignu, snaga njihove želje itd. - sve su to faktori koji igraju ulogu u određivanju odnosa prema preprekama.

Drugi važan faktor, pre ma ovom istraživanju, je vrsta motivacije. Ovo proučavanje razlikuje dve vrste motivacije da postignemo neki cilj. „Že

morati?

FOTO: J. BUINAC

lim“ motivacija je naša unutrašnja motivacija da radimo nešto zato što nam je lično važno, zanimljivo ili se dobro uklapa u naše vrednosti. „Moram“ moti vacija, s druge strane, uključuje „poželjna“ ponašanja, ono za šta smatramo da bi trebalo da radimo, bilo zato što neko dru gi to zahteva ili očekuje od nas, bilo zato što bismo se osećali krivim ako to ne bismo činili.

Promenite perspektivu Miljavska i njen tim su otkrili da su se ljudi koji su zadatke obavljali sa osećanjem ličnog

KLONITE SE SVOJIH SLABOSTI

Ne moramo biti izuzetno jaki da bismo išli ka nekom cilju. Umesto toga, treba da bude mo svesni stvari koje nas čine slabima i da se držimo na bez bednoj udaljenosti od njih.

interesa („želim“) svesno dr žali dalje od prepreka, čime su sebi olakšali postizanje cilja. Međutim, oni koji su funkci onisali sa „moram“ motivaci jom nisu to činili.

Miljavska nudi dva pred loga kako da stvorite „želim“ motivaciju:

Razmišljajte kako se određeni zadatak uklapa u vaše vrednosti i identitet. Preformulišite ga u nešto što više „želite“ nego što „mo rate“. Važno je da uradite domaći zadatak iz biologije, ako npr. želite da postanete lekar.

Učinite zadatak prijatnijim u ovom trenutku. Uparite ga sa nečim što je zabavno ili prijatno, kao što je slušanje muzike ili ukusna poslastica.

B. Soldatović

Izvor: www.psychologytoday.com

Smesna strana sveta

Posetilac u biblioteci pita: - Imate li knjigu o samoubistvima? - Imali smo, ali uzmu, pa ne vrate!

Sinhronizacija pokreta i disanja, povećanje snage, imuniteta i eksibilnosti celog tela. Vežbe disanja, podizanje pranične energije i koncentracije vežbača.

Dragi čitaoci, Potražite svoj primerak časopisa Zdrava hrana od 15. u mesecu u prodavnicama zdrave hrane, Idea Organic, kao i u najvećim objektima Mercatora u Beogradu i Novom Sadu. Distribucija časopisa ZDRAVA HRANA

NUTRICIA Put za Ovču 25, Beograd 011 4285 644, 4285 722

BONEDA Kvantaška pijaca, Beograd 011 773 00 77 ŠPAJZ Kvantaška pijaca, Beograd 011 44 44 204

VIVA TREF Višnjička 74, Beograd 011 276 13 70 LUČAR Novi Sad 021 512 307 BIO UNA Novi Sad 021 633 47 34 EKOLINE Kruševac 037 492 300

Bio sam kod psihijatra. Nacrtao mi je ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati. Ja sam nacrtao ogradu i otišao kući. I ko je sad tu lud?

Meni je najdraže kad pustim snimak svadbe unazad, pa muzika vraća pare, jagnje se sastavi, a žena ode kući majci.

Ma ko šiša poruke za dobro jutro, meni treba poruka da je legla lova na račun.

Psihijatar: Da li pričaš sam sa sobom.

Ja: Ne... Juče smo se posvađali.

Kafana je religijski objekat. Služi se vino, pominju se Isus, bog, otac i majka. Gosti se ispovedaju, a nisu retka ni ukazanja.

Ajde što sam krenula po cigare do frižidera, nego što sam ih tamo i našla.

Moj najstariji sin, student četvrte godine, zbog neplaćene saobraćajne kazne ide tri dana u zatvor. Najzad na budžetu!

Ako vas godine plaše, pokušajte da ih pretvorite u evre i shvatićete koliko je to malo.